Connect with us

Energetska efikasnost

Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija

Objavljeno

:

Korišćenje energije dobijene kretanjem morske vode

Energija kretanja morske vode

U velikim vodenim masama skrivene su najveće rezerve energije u prirodi. Duvajući iznad morske površine, vetrovi oblikuju ogromne talase, koji su zapravo zgusnuti oblik eolske energije, pa mnoge primorske zemlje danas istražuju mogućnost njene primene za proizvodnju električne energije.

Kretanje mora usled plime i oseke takođe može biti izvor energije. Elektrane koje funkcionišu na tim razlikama već postoje u nekim zemljama. Međutim, veliki investicioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna moguća proizvodnja električne energije predstavlja samo malu količinu potrebne energije.

Geotermalna energija

Geotermalna energija je takozvana unutrašnja toplotna energija. Pošto urana, torijuma i kalijuma ima najviše u granitnim stenama, toplota se nešto više razvija u Zemljinoj kori nego pod morem i u stenama mlađih geoloških informacija.

// Razlikuju se četiri grupe geotermalnih izvora: hidrogeotermalna energija izvora vruće vode, hidrogeotermalna energija vodene pare, hge vrele vode u velikim dubinama i petrotermička energija – energija vrelih i suvih stena.

Vruća voda akumulira energiju vrelih stena i onu koja dolazi iz većih dubina i dostiže temperaturu oko 400°C. Ako voda pronađe put do površine Zemlje, javlja se u obliku vruće ili ključale vode (fumarole) ili u obliku pare (gejzir). Voda u velikim dubinama u ranim geološkim periodima došla je do površine Zemlje i tu ostala zarobljena ispod nepropusnih stena. Ona se tu nalazi pod pritiskom. Još uvek tehnički nije rešeno iskorišćavanje energije u suvim stenama i u vodi na velikim dubinama.

Geotermalna elektrana

Geotermalna elektrana

Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje postrojenja koja zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe. U Rejkjaviku postoji najveći sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Geotermalne elektrane postoje u mnogim zemljama sveta. Ovi prirodni rezervoari dostižu temperaturu i preko 350°C.

Prema proračunima, do kojih je došla Evropska komisija za istraživanje energije, toplota Zemljine unutrašnjosti može obezbediti veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo 1 km3 užarene mase može davati 30 MW električne energije u periodu od 30 godina.

U našoj zemlji najpoznatiji geotermalni izvori su Bogatić 80°C, Debrec 58°C, Lukovska banja 80°C, Inđija 62°C i Kupinovo 54°C. Rezerve termalne vode su na različitim dubinama: 207m u Bogatiću, 600-700m u Sremu. Potencijal geotermalne energije u Srbiji je trenutno 0,2 Mtoe. Ukoliko bi se bušenja izvodila preko 1500 m onda bi potencijal porastao na 0,7 Mtoe.

// Potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je 4,3 Mtoe. U potencijalu biomasa učestvuje sa 2,7 Mtoe, solarna energija sa 0,6 Mtoe, mini hidroelektrane 0,6 Mtoe, energija vetra sa 0,2 Mtoe i geotermalna sa 0,2 Mtoe.

Srbija godišnje proizvodi milion tona nafte, a godišnje potrebe su 4 miliona tona. Iako iskorišćavanje hidrogeotermalne energije može poboljšati snabdevanje stanovništva, naročito u neposrednoj blizini izvora vruće vode, tek korišćenjem hidrogeotermalne energije akumulisane u suvim stenama može značajnije uticati na energetski bilans u svetskim razmerama.

Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Danci zadaju domaći zadatak u vezi sa OIE

Objavljeno

:

Od

Danska vlada je još 2012. usvojila plan prema kojem udeo obnovljivih izvora u energetskoj proizvodnji treba da poraste na 50 odsto do 2020., a zatim na 84 odsto do 2035. Za ostvarivanje ovog cilja, Danci će dobiti novog saborca – vetropark na moru snage 800MW.

Ministar za energetiku, komunalije i klimu Lars Lileholt je pohvalio ovaj projekat, opisavši ga kao veliki iskorak Danske ka ugljenično neutralnoj budućnosti. – Ovo će da bude naša najveća vetroelektrana na moru za sada i značajno će da doprinese lokalnom razvoju i zelenoj tranziciji – istakao je Lileholt.

Vetrenjače će, prema planu, nići u Severnom moru na oko 20 kilometara udaljenosti od obala grada Rinkobinga, na zapadu Jilanda. Lokacija je izabrana zato što baš na 20 kilometara od kopna Danci mogu da dobiju najviše čiste energije za uloženi novac. Priključenje vetroparka „Tor“ na dansku energetsku mrežu se očekuje između 2024. i 2027. godine. Ogromna vetroelektrana proizvodiće električnu energiju dovoljnu za oko 800 hiljada domaćinstava.

Vlada se nada da će u periodu od 2019. do 2025. srezati poreze za električnu energiju za više od 3 i po puta. Ukoliko se njihove težnje ostvare, prosečna danska porodica će na godišnjem nivou da uštedi oko 200 evra za potrušnju energije. Bravo Danci.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

Borba Vojvodine za očuvanje planete Zemlje

Objavljeno

:

Od

Lepa vest uoči 22. aprila, dana Planete Zemlje. Naime, Vlada Vojvodine utvrdila je tekst Deklaracije o zaštiti životne sredine kojom je predviđena zabrana korišćenja plastičnih kesa.

Ovom deklaracijom predviđeno je i da se upute preporuke opštinama i gradovima da do kraja 2020. godine bude uvedena zabrana za korišćenje plastičnih kesa i plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. U predloženoj deklaraciji navodi se da će do kraja 2024. godine ustanove čiji je osnivač pokrajina morati da pripreme projektnu dokumentaciju za uvođenje energetski efikasnih sistema grejanja.

U planu je još jedan korak koji će ići u prilog zaštite naše planete. Nime, pokrajinska vlast u saradnji sa vlastima u osam gradova Vojvodine u narednih 10 godina unapređivaće javni gradski prevoz nabavkom ekološki prihvatljivijih vozila koja će trošiti alternativna goriva, navodi se u predloženom dokumentu. Pokrajinske vlasti obavezuju se i da će se angažovati na povećanju pokrivenosti Vojvodine šumama, jer je sada 6,51 odsto teritorije pod šumama, a najavljuje se i razvoj urbanog pošumljavanja radi ozelenjavanja naseljenih mesta. Inače, predložena deklaracija sadrži niz ciljeva i definisanih aktivnosti kako bi se Vojvodina suočila sa „ključnim izazovima našeg vremena u oblasti zaštite životne sredine“ i biće ponuđena na donošenje Skupštini Vojvodine.

Izvor: Tanjug

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno