Connect with us
Energetska efikasnost

Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija

Energija kretanja morske vode

U velikim vodenim masama skrivene su najve─çe rezerve energije u prirodi. Duvaju─çi iznad morske povr┼íine, vetrovi oblikuju ogromne talase, koji su zapravo zgusnuti oblik eolske energije, pa mnoge primorske zemlje danas istra┼żuju mogu─çnost njene primene za proizvodnju elektri─Źne energije.

Kretanje mora usled plime i oseke tako─Ĺe mo┼że biti izvor energije. Elektrane koje funkcioni┼íu na tim razlikama ve─ç postoje u nekim zemljama. Me─Ĺutim, veliki investicioni tro┼íkovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna mogu─ça proizvodnja elektri─Źne energije predstavlja samo malu koli─Źinu potrebne energije.

Geotermalna energija

Geotermalna energija je takozvana unutra┼ínja toplotna energija. Po┼íto urana, torijuma i kalijuma ima najvi┼íe u granitnim stenama, toplota se ne┼íto vi┼íe razvija u Zemljinoj kori nego pod morem i u stenama mla─Ĺih geolo┼íkih informacija.

// Razlikuju se ─Źetiri grupe geotermalnih izvora: hidrogeotermalna energija izvora vru─çe vode, hidrogeotermalna energija vodene pare, hge vrele vode u velikim dubinama i petrotermi─Źka energija ÔÇô energija vrelih i suvih stena.

Vru─ça voda akumulira energiju vrelih stena i onu koja dolazi iz ve─çih dubina i dosti┼że temperaturu oko 400┬░C. Ako voda prona─Ĺe put do povr┼íine Zemlje, javlja se u obliku vru─çe ili klju─Źale vode (fumarole) ili u obliku pare (gejzir). Voda u velikim dubinama u ranim geolo┼íkim periodima do┼íla je do povr┼íine Zemlje i tu ostala zarobljena ispod nepropusnih stena. Ona se tu nalazi pod pritiskom. Jo┼í uvek tehni─Źki nije re┼íeno iskori┼í─çavanje energije u suvim stenama i u vodi na velikim dubinama.

Geotermalna elektrana

Geotermalna elektrana

Najprakti─Źnija za eksploataciju geotermalne energije su podru─Źja gde se vrela masa nalazi blizu povr┼íine na┼íe planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetu ve─ç postoje postrojenja koja zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe. U Rejkjaviku postoji najve─çi sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Geotermalne elektrane postoje u mnogim zemljama sveta. Ovi prirodni rezervoari dosti┼żu temperaturu i preko 350┬░C.

Prema prora─Źunima, do kojih je do┼íla Evropska komisija za istra┼żivanje energije, toplota Zemljine unutra┼ínjosti mo┼że obezbediti veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo 1 km3 u┼żarene mase mo┼że davati 30 MW elektri─Źne energije u periodu od 30 godina.

U na┼íoj zemlji najpoznatiji geotermalni izvori su Bogati─ç 80┬░C, Debrec 58┬░C, Lukovska banja 80┬░C, In─Ĺija 62┬░C i Kupinovo 54┬░C. Rezerve termalne vode su na razli─Źitim dubinama: 207m u Bogati─çu, 600-700m u Sremu. Potencijal geotermalne energije u Srbiji je trenutno 0,2 Mtoe. Ukoliko bi se bu┼íenja izvodila preko 1500 m onda bi potencijal porastao na 0,7 Mtoe.

// Potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je 4,3 Mtoe. U potencijalu biomasa u─Źestvuje sa 2,7 Mtoe, solarna energija sa 0,6 Mtoe, mini hidroelektrane 0,6 Mtoe, energija vetra sa 0,2 Mtoe i geotermalna sa 0,2 Mtoe.

Srbija godi┼ínje proizvodi milion tona nafte, a godi┼ínje potrebe su 4 miliona tona. Iako iskori┼í─çavanje hidrogeotermalne energije mo┼że pobolj┼íati snabdevanje stanovni┼ítva, naro─Źito u neposrednoj blizini izvora vru─çe vode, tek kori┼í─çenjem hidrogeotermalne energije akumulisane u suvim stenama mo┼że zna─Źajnije uticati na energetski bilans u svetskim razmerama.

Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
┼Ż. ─Éoki─ç, dipl. in┼ż.