projekat: Aleksandra Đipanov – Karakter i funkcija prostora u simbiozi

Svaki prostor koji se formira kao artefakt jednog arhitekte predstavlja, u stvari, pandan ljudskom organizmu. Znači, neizmerna kompleksnost i neraskidiva povezanost svih elemenata koji ga definišu, da bi mogao pravilno da funkcioniše. Kao polazna osnova za formiranje ovog prostora bila je jasno naglašena konstruktivna, skeletna struktura objekta i formirana staklena fasadna opna. Možda deluje odlično, jer nema ograničenja, ali baš u tome i jeste znanje i umeće jednog arhitekte, da od običnog volumena kreira čovekomerni prostor, koji će u svakom pogledu odgovarati njegovim korisnicima i u jednakoj meri zadovoljiti njihove, kako estetske, tako i funkcionalne zahteve i potrebe. Pored ova dva opštepoznata principa u današnje vreme sveobuhvatne „zelene” i održive izgradnje veliku pažnju treba obratiti i na materijale koji se koriste u obradi podova, zidova i plafona.

Polazno i osnovno načelo u formiranju ovog prostora bilo je ispoštovati instalacione potrebe objekta i zato je od krucijalne važnosti da arhitekta enterijerista od samog starta bude uključen, odnosno da on rukovodi pozicioniranjem mašinskih, elektro- tehničkih kao i instalacijama vodovoda i kanalizacije, jer jedino tako je moguće diktirati oblikovanje prostora, a ne da se na kraju projekat enterijera svede na skrivanje i maskiranje neplanski razvedenih cevi i kablova. Naprotiv, sva ova infrastruktura treba da je u službi dobrog enterijera, a to podrazumeva korelaciju svih izvođača pod dirigentskom palicom inženjera projektanta enterijera.

Na osnovu potreba korisnika, prostor je trebalo formirati od radnih „ćelija” do kojih se jednostavno pristupa centralnom komunikacijom, ali tako da linija između njih bude interaktivna, da ih u isto vreme i spaja i razdvaja. Stakleni zidovi bili su pravi odgovor na ovaj zahtev. Staklo je delimično primenjeno i na pregradama između samih radnih prostora, te je vizura neprekinuta duž svih „ćelija“ čak i kada kročite u svaku od njih, ostaje snažan vizualni kontakt. Na ovaj način, gotovo da i nema kvadrature koja je „potrošena” na hodnike, jer sve korespondira kao jedinstven, koristan prostor i odaje utisak širine i protočnosti. Nema fizičkih barijera između čekaonice, kafe-kuhinje, tehničke sobe, prijemne kancelarije i radnih jedinica jer sve diše i funkcioniše kao jedno – prostor.

Druga celina ovog projekta je direktorijum, dve odvojene kancelarije za rukovodstvo i velika konferencijska sala koja ih povezuje. Ovde je primenjen sasvim drugačiji pristup, ispoštovana je intimnost svakog prostora, kao i potreba za drugačijom finalnom materijalizacijom. Što se mašinskih instalacija tiče, u objektu je primenjeno podno grejanje, klimatizacija je preko centralnog sistema plafonskih četvorosmernih jedinica, a postavljen je i sistem ventilacionih kanala sa rekuperacijom vazduha.

Sva postrojenja zahtevala su međusobnu povezanost elektro- instalacijama, jer je sve automatizovano: ulazna vrata, zvučnički sistem sa atenuatorima u svim prostorijama, video nadzor, računarska mreža, protivpožarni sistem… Naravno, sve je trebalo iskoordinisati sa dispozicijom tehničke i dekorativne rasvete, kojoj je posvećena naročita pažnja, kakvu ona u svakom projektu zapravo i zaslužuje jer daje mogućnost neverovatnih transformacija svakog prostora. U tu svrhu je izrađen kompleksan crtež – „Sinhron plan” koji je objedinio, ukrstio i pozicionirao sve instalacije i njihove potrošače na način da „služe” enterijeru.

Položaj rasvetnih tela planiran je na tačno potrebnim pozicijama, a korišćeni su različiti oblici izvora svetlosti od tačkastih usko usmerenih, preko difuznih koji rasipaju svetlost po celoj prostoriji, pa do linijskih kontinuiranih koji doprinose ambijentalnom ugođaju. U prolaznim zonama postavljeni su senzori pokreta koji aktiviraju osvetljenje samo kada su korisnici prisutni, te se doprinosi uštedi energije. Kada je reč o materijalizaciji – enterijerskoj opni, za oblaganje podova korišćene su, trenutno vrlo aktuelne pločice velikih formata (160×320 cm) i to slagane po sistemu „open book”, tako da se mermerne šare protežu kontinuirano duž cele komunikacije.

U zoni radnih prostora pod je obložen LVT pločama (vinil) u dezenu drveta, ali tako biranim da ne sadrže „ftalat” (supstancu koja se inače dodaje polimernim materijalima da se poveća fleksibilnost, ali nije ekološka), te je ovaj pod potpuno bezbedan za radni prostor, pa čak i za boravak dece.

U celokupnom prostoru zidovi su „obučeni” u tekstilne tapete, dok se u konferencijskoj sali vodilo računa i o akustici, pa je pod obložen tapisonom niskog flora, dok su zidovi delimično obloženi letvicama od orahovog drveta na akustičnoj podlozi. Plafoni su izrađeni od gipsanih monolitnih ploča u formi koja oblikuje prostor i sa aplikacijama koje jedan plafon izvlače iz običnosti i daju mu gotovo umetničku notu, jer svojom formom postaje osnova i podloga za zelenilo koje je prisutno i nalazi se i na plafonu i u žardinjerama duž staklenih zidova, te uvodi prirodu u unutrašnji radni prostor i ruši barijeru spolja-unutra, a korisnicima pruža dodatni kvalitet i prijatnost.

Za svaki projekat je važno da u samoj realizaciji i nadzoru učestvuje i rukovodi baš projektant tog prostora, jer u suprotnom uvek neko od izvođača ima ideju kako da se nešto brže, bolje i jeftinije uradi, ali to su najčešće samo segmentne i parcijalne opservacije i zasigurno odstupaju od celovite vizije i zamisli projektanta. Na ovom projektu je u realizaciji učestvovala uigrana ekipa izvođača koja međusobno odlično funkcioniše. Bio je to jedan istinski timski rad uz uvažavanje svih struka i međusobno poštovanje, tako da je sam proces tekao glatko što je i rezultiralo prostorom koji je čak i prevazišao očekivanja investitora.

Takođe, veoma je važno da između investitora i projektanta postoji apsolutno poverenje i razumevanje, a ovaj prostor je imao tu sreću da se ovakav međusobni odnos razvija već godinama i ustrojio se na već ranije izvedenim projektima. U takvom odnosu nema potrebe za mnogo objašnjavanja jer je projektant već poznavao potrebe i očekivanja klijenta, dok je investitor sa puno poverenja prepustio arhitekti da da svoj pečat i senzibilitet prostoru. Polazna tačka u vizuelnom osmišljavanju ovog prostora bila je plava boja – boja kompanije „Bobar”, te je u ovom slučaju koloritni pristup definisao celokupni pojavni oblik. Još jedan poseban detalj, nalazi se na samom ulazu u poslovne prostorije, a to je zid formiran od vodenih niti koje tihim žuborom pozdravljaju posetioce i doprinose ugodnosti prostora.

Nameštaj ugradni i komadni, kojim je opremljen prostor u celosti je „custom made” izrađen po posebnim nacrtima i specijalno za ovaj prostor. Treba naročito istaći radne stolove u direktorijumu, čije ploče su izrađene od orahovog masiva sa ubačenim amorfnim detaljima od crne smole. Radne stolice su birane sa velikom pažnjom da bi zadovoljile sve ergonomske potrebe, a materijalizovane su od prirodne kože sa metalnim bazama. Posebnost čine direktorske fotelje, u potpunosti personalizovane sa izvezenim imenom kompanije na glavonaslonima.

Da bi se jedan ovako kompleksan „organizam” realizovao u celosti, bez grešaka u izvođenju, potrebno je konstantno prisustvo arhitekte projektanta i njegovo praćenje svake pojedinačne faze i rešavanje nepredviđenih problema na terenu, koji se uvek dešavaju, jer izgradnja je „živa stvar”…

Dakle, svaki pedalj procesa, od osmišljavanja prostora, preko izrade enterijerske opne i slaganja mobilijara u nju, pa do udisanja života, kroz „styling” enterijera, mora da je pod budnim okom arhitekte enterijeriste, a njegova dužnost je, da posle svega, PROSTOR izađe kao pobednik.

• Projekat: Enterijer kompanije „Bobar“
• Godina realizacije: 2023.
• Lokacija: Dr. Nikole Krstića 7, 21000 Novi Sad
• Autor i projektant: Aleksandra Đipanov d.i.a.
• Fotografija: Alex Tselekidis

Autor teksta: Aleksandra Đipanov d.i.a.