Connect with us

Materijali

BITUMEN – Prijatelj od poverenja

Published

on

Hidroizolacija ravnih krovova

Zaštita od vlage jedan je od najosnovnijih postupaka u gradnji, koji se mora kvalitetno odraditi da bi za rezultat imao objekat dugog veka otporan na oštećenja. Dejstvo vode atmosferskog porekla i atmosferskih promena kao što je kondenzacija dugoročno može biti veoma pogubno po zidove, podove i krov. Ispoljava se kroz tehničke probleme (pojava buđi, kvašenje i posledično osipanje unutrašnjeg dekorativnog sloja i unutrašnje malteracije, naduvavanje i otpadanje delova fasade, curenje krova i izbijanje žutih fleka na plafonu), koji zatim imaju i svoju negativnu estetsku manifestaciju, čineći da objekat izgleda sumorno, staro i oronulo. Ponuda proizvoda za izvođenje hidroizolacije, kao i u svim drugim segmentima industrije građevinskih materijala, bogata je i stalno se dopunjuje novitetima. Ipak, ova oblast je jedna od onih koje se, i pored čestih inovacija, temelje na “starim dobrim” sredstvima u koja s punim pravom i dalje imamo poverenje.

Zaštita od vlage i dejstvo vode

Bitumen je gusta, crna, lepljiva, visokoviskozna ugljovodonična smola na bazi nafte, koja predstavlja osnovni hidroizolator poslovnih objekata, stambenih zgrada i saobraćajne infrastrukture. Prirodnog je porekla, a može se dobiti eksploatacijom iz nalazišta gde je dostupan u dva pojavna oblika – u slojevima zemljišta kao bitumenski pesak i u jezerima bitumena; ili industrijskim putem, rafiniranjem sirove nafte. Drugačije se naziva katran ili tar, a u nekim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država asfalt, jer je nezaobilazni sastojak ulica i puteva kao vezivo za pesak, šljunak i agregat. Bitumen je čovečanstvu poznat još iz antičkog doba. Da ne propušta vodu dobro su znali Vavilonci i Hindusi koji su njime izolovali zidove drevnog grada Mohendžo-Daro u Pakistanu, a to saznanje kasnije su mudro iskoristili Stari Rimljani kao rešenje za oblaganje bazena i rezervoara. U današnje vreme, koje više nego ikada pre karakteriše “epidemija” gradnje, potražnja za hidroizolatorima je velika. Međutim, budući da su rezerve bitumena količinski i geografski vrlo ograničene (jezera bitumena su prirodni fenomen koji nalazimo u ostrvskoj državici Trinidad i Tobago), a eksploatacija iz stena jako skupa, za hidroizolaciju se koristi bitumen u vidu taloga zaostalog nakon rafiniranja nafte ili bitumen dobijen obradom naftnih derivata.

Hidroizolacija, zaštita od vlage i prodora vode u strukturu

Hidroizolacija, zaštita od vlage i prodora vode u strukturu

Ova supstanca svoju glavnu primenu nalazi u izgradnji puteva, mostova i aerodromskih pisti (asfaltni bitumen); pri izvođenju hidroizolacije temelja, zidova i krovova; ali i u industriji za zalivanje baterija i kablova, proizvodnju boja i lakova, pa čak i zaštitu od korozije (industrijski bitumen).

Mostogradnja

Mostogradnja

HIDROIZOLACIONI BITUMEN je sredstvo koje se proizvodi u varijanti za topli postupak sa ili bez neorganskih punila, alternativno kao jednokomponentni polimer bitumenski premaz za hladnu aplikaciju. Sa bitumenom se nekada radilo samo po toplom postupku jer je hemijska industrija tek mnogo kasnije razvila formulu za hladni. Naime, on se inicijalno nalazi u čvrstom stanju, a tačka topljenja mu je 1800C. Budući da prosečna temperatura vazduha, bilo na otvorenom bilo u zatvorenom prostoru, čak i u najtoplije doba godine nije ni blizu dovoljne da bi se doveo u tečno stanje pogodno za upotrebu, neophodno je da se zagreje kako bi se pretvorio u smolu koja se može premazivati po površini.

Topla bitumenska hidroizolacija

Topli bitumen se primenjuje kao sredstvo za izvođenje hidroizolacije za nadzemne i podzemne radove, kako bi se obezbedila vodootpornost i vodonepropusnost temelja, podrumskih zidova, podova na tlu, ravnih krovova i terasa, za zaštitu vodovodnih cevi i elemenata. Isporučuje se u metalnim kantama mase od 20kg pa sve do 200kg, koje treba transportovati i skladištiti tako da se, pošto je zapaljiv, sve do otvaranja strogo drže na zatvorenom ili natkrivenom mestu zaštićenom od varnica i otvorenog plamena.

Rok trajanja bitumena u originalnom pakovanju je neograničen, a vrlo je važno da se u istoj toj ambalaži vrši i zagrevanje, na temperaturi ne većoj od 180 stepeni, uz stalno mešanje kako ne bi zagoreo. Rastopljeni bitumen razliva se na suvu i čistu podlogu premazanu bitulitom kao pripremom, a zatim razvlači po površini specijalnim špahtlama i ravnjačama. Prosečna potrošnja je 1,5-2kg/m2 za jedan nanos debljine 2mm. Po potrebi se može aplicirati više od jednog nanosa, ali tek nakon što se prethodni potpuno osušio.

Za hidroizolaciju po hladnom postupku koriste se jednokomponentni fabrički pripremljeni premazi, koje treba razlikovati po vrsti polimera kojim je obogaćena osnovna formula. Jedan od njih je polihembitol – bitumenski višeslojni premaz ojačan polimernom smolom i celuloznim vlaknima, koji se primenjuje na mestima gde su moguće veće dilatacije podloge, kao podrška postojećoj hidroizolaciji, ili za sanaciju dotrajale hidroizolacije; a drugi poliazbitol – elastomer bitumenska pasta sa organskim rastvaračem za hidroizolaciju krovova, hidrosanaciju, i antikorozivnu zaštitu metalnih površina, naročito pogodna za hidroizolaciju mesta prodora vode i obradu slivnika.

Hladna bitumenska hidroizolacija

Hladna bitumenska hidroizolacija izvodi se na suvoj i odmašćenoj podlozi, dobro očišćenoj od prašine, preko bitulina ili bitulita kao prajmera, a njena glavna pogodnost je to što nakon otvaranja premaz treba samo dobro promešati da bi se homogenizovao, i spreman je za upotrebu. U praksi se ustalio običaj da se nanosi u dve do tri ruke u kombinaciji sa staklenom mrežicom, pri čemu se mrežica utiskuje u svaki pojedinačni sloj dok je još vlažan, a svaki naredni sloj nanosi se nakon potpunog očvršćavanja prethodnog (najranije za 48 sati). Radna temperatura prostora ne sme biti niža od 50ºC, s tim da za rad u zatvorenom treba obezbediti dobro provetravanje i dovod svežeg vazduha.

Pošto imaju tendenciju da se u zimskom periodu ubrzano i pojačano zgušnjavaju, i polihembitol i poliazbitol 24 sata pre upotrebe valja lagerovati u zagrejanoj prostoriji, a preporučljivo je da se preko izvedene hidroizolacije premaže zaštita od sunca sa aluminijumskim pigmentom.

Kada je reč o hidroizolaciji ravnih krovova bitumen zbog osetljivosti na prirodne temperaturne cikluse sve više biva zamenjen sredstvima poput sintetičke krovne membrane, međutim, za površine izložene intenzivnoj svakodnevnoj eksploataciji kakvi su putevi, mostovi i aerodromske piste, i dalje je rešenje broj 1.

Izgradnja puteva

Izgradnja puteva

Za potrebe visokogradnje navedena manjkavost je morala biti prevaziđena, a to se uspelo alterovanjem sastava standardnog bitumena i tako smo dobili polimer modifikovani bitumen koji se koristi za izradu nosećeg ili habajućeg sloja kod svih tipova saobraćajnica (naročito pouzdan za problematične deonice, trake za sporu vožnju i deonice pod nagibom), pisti, mostova i nadvožnjaka.

Polimer modifikovani bitumen za visokogradnju dostupan je kao PBM premaz (polimer bitumenska masa istovetna premazu za hidroizolaciju stambenih objekata) koji igra ulogu glavnog vodonepropusnog sloja na kolovoznoj ploči ili fug mase za zatvaranje spojeva između slojeva konstrukcije mosta, i u formi bitumenskih traka.

Polimer bitumenske trake su proizvod najnovije generacije koji do punog izražaja dolazi kod izvođenja hidroizolacije u mostogradnji, kao prevencija korozije čelične konstrukcije i betonske armature, te degradacije betonskih delova. Postavljaju se varenjem spojeva, a po vrsti polimera na kome se baziraju dele se na plastomer i elastomer trake.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Energetska efikasnost

SAJAMSKI SPECIJAL časopisa GRENEF na Sajmu građevinarstva u Beogradu.

Published

on

By

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 3, oktobar 2018

Došlo je proleće, a sa prolećem i najava građevinske sezone. Ono što je činjenica je da se upravo ovaj početak najavljuje na najvećoj smotri u Srbiji, na Sajmu građevinarstva u Beogradu. I naravno, bićemo realni kao što smo uvek bili, pa tako i u sudu koji dajemo o ovoj manifestaciji, a osvrnuvši se na sajmove na globalnom novou. Kao i svi koji obilaze sajmove u svetu, od sajma Bau u Minhenu, Domotex-a u Hanoveru, glasstec-a u Dizeldorfu do Tuyap-a u Istambulu, jasno nam je da je Srbija samo neko ko još uvek teži ovakvoj popularnosti i posećenosti kakve imaju gore pomenuti događaji. I to, istina, nije krivica organizatora Sajma već celokupnog poslovanja u našoj zemlji koje ima uslovno rečeno “još mnogo toga da nauči” od velikih svetskih igrača. Ipak, mišljenja smo da Sajam građevinartsva treba da postoji, da se iz godine u godinu oseća pomak kao i profil posetioca istog. Zbog toga i zbog činjenice da se sa nekim saradnicima iz ove branše ne biste, da nije ove manifestacije, ni sreli niti započeli saradnju, bilo u formalnom ili neformalnom ambijentu.

Sajam građevinarstva je, dakle, mesto, skupa pravnih lica iz ove, zaista uspešne sfere, koja iz godine u godinu, koliko to naši uslovi dozvoljavaju, doživljava preporod. Pa. U skladu sa tim, preporod doživljava i sama manifestacija.

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

Časopis GRENEF – GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST će i ove godine, u periodu od 17. do 20. aprila 2019. godine imati širu prezentaciju svojih izdanja kao jedan od medijskih partnera manifestacije. Mi ovaj Sajam, na prvom mestu, doživljavamo kao priliku. Da se vidimo sa klijentima, da povežemo sve one koji traže saradnike iz građevinskog sektora. Nekako se naša preporuka nametnuula kao garant nečijeg kvaliteta jer je veliki broj uspešnih firmi iz sfere podova baš nama ukazao poverenje i to poverenje rezultiralo je dogogodišnjom saradnjom, možda baš započetom na ovakvom jednom mestu. Baš pred još jednu građevisnsku sezonu koja treba svakoj kompaniji iz ove branše da donese uspeh i veliki broj ugovorenih poslova.

Stoga pozivamo sva vas kojima je građevinski sektor delatnost ili interesovanje, da posetite ovu manifestaciju i postavite nam, kao i uvek, pitanja, tražite preporuku ili, jednostavno, da nas, kao i do sada, posetite kako biste pričali sa nama o našim izdanjima, uputite nam pohvale ili sugestije koje uvek rado čujemo i uvažimo.

Vidimo se…od 17. do 20. aprila 2019. Na 45. Međunarodnom Sajmu građevinarstva u Beogradu. I ne brinite. Ovaj Sajam uvek živi. Baš kako bi i trebalo da bude.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno