Budite u kontaktu sa nama

Energetska efikasnost

Obnovljivi izvori energije – Energija biomase

Objavljeno

Obnovljivi izvor energije - biomasa, biogoriva, biogas

Pod energijom biomase podrazumevamo energiju koja se po pravilu oslobađa sagorevanjem raznih organskih materijala. Kada se govori o ovim izvorima energije, uglavnom se misli na biomasu (drvo, kora…), biogoriva (razna ulja i alkoholi), biogas (nusprodukti raspada- nja raznih organskih materija, najčešće na deponijama, velikim đubrištima, na farmama…).

BIOGAS je gasna mešavina koja se sastoji od 60–70% metana (CH4) i 30–40% ugljen-dioksida (CO2) i koja se dobija prilikom bakterijske razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima. Pored odsustva kiseonika, neophodni uslovi su konstantna temperatura i pH vrednost od 6,5 do 7,5. Raspadanje je najefektivnije na temperaturi od 15°C (psihrofilne bakterije), 35°C (mezofilne bakterije) i 55°C (termofilne bakterije). U praksi se pokazalo da je zadržavanje od oko 10 dana najefektivnije za termofilne bakterije, 25 do 30 dana za mezofilne i 90 do 120 dana za psihrofilne. Većina postrojenja danas radi u mezofilnom temperaturnom rangu. Pošto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrađuje bez vazduha, postoji širok spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju. Neke od tih materija su:

  • tečno i čvrsto stajsko đubrivo,
  • posebno prikupljan biološki otpad iz stambenih delova,
  • obnovljivi materijali, kao što su kukuruzna silaža, semenke koje se ne koriste za ishranu itd,
  • mulj iz kanalizacije i masti,
  • korišćeni podmazivači,
  • trava (npr. u EU neobrađena zemlja); drvo nije pogodno za proizvodnju biogasa, jer bakterije koje proizvode metan ne mogu da svare lignin kojeg ima u drvetu,
  • biološki otpad iz klanica, pivara, destilerija, prerade voća i proizvodnje vina, mlekara, industrije celuloze, šećerane…

U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg komunalnog otpada godišnje po osobi. Ovaj otpad se skuplja i odlaže na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje podrazumevaju zaštitu podzemnih voda, kao i zaštitu vazduha od prljavog i opasnog deponijskog gasa. Deponijski gas nastaje razgradnjom organskih supstanci pod uticajem mikroorganizama u anaerobnim uslovma. U središtu deponije nastaje nadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu. Prosečan sastav deponijskog gasa je 35–60% metana, 37–50% ugljen-dioksida, u manjim količinama se mogu naći ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid, fluor, hlor, aromatični ugljovodonici i drugi gasovi u tragovima. Na osnovu navedenog sastava deponijskog gasa, može se uočiti da je on vrlo opasan, jer je metan u određenim koncentracijama veoma eksplozivan. Da bi se odstranili negativni uticaji nekontrolisanog širenja deponijskog gasa, izvodi se plansko sakupljanje i prisilno usmeravanje gasa ka mestu sagorevanja, što takođe pospešuje bržu stabilizaciju svežih delova deponije, smanjuje zagađivanje otpadnih voda i omogućava korišćenje energije na deponiji (grejanje, topla voda, struja).

Da bi se spaljivanjem deponijskog gasa dobila energija, potrebno je postaviti vertikalne perforirane cevi u telo deponije i horizontalno ih povezati. Preko kompresorskog postrojenja deponijski gas se isisava, sabija, suši i usmerava ka gasnom motoru. Iz sigurnosnih razloga preporučuje se ugradnja visokotemperaturne baklje koja preuzima viškove proizvedenog gasa. Deponijski gas sa prosečnim sadržajem metana od 50% ima donju toplotnu moć Hd = 5 kWh/Nm³, što znači da 1 m³ biogasa sadrži približno istu količinu energije kao 0,6 litara lož ulja ili 0,65 Nm³ prirodnog gasa.

// Iz 1 Nm³ deponijskog gasa dobija se 2 kWh električne energije, 2,15 kWh toplotne energije.

Dobijena električna energija koristi se za vlastite potrebe ili se predaje u električnu mrežu. Proizvedena toplota može se koristiti na deponiji za proizvodnju tople vode, u staklenicima i plastenicima za proizvodnju ranog povrća i cveća, u industrijskim pogonima u blizini deponije, za grejanje stambenih zgrada i kod drugih potrošača toplote.

BIODIZEL je komercijalni naziv za metil-ester koji se dobija esterifikacijom viših nezasićenih masnih kiselina i alkohola u prisustvu Na-metilata kao katalizatora. Više masne kiseline su ulja i masti različitog porekla, a alkohol je u ovom slučaju metanol. Metil-ester repičnog ulja najčešće se označava akronimima MERU ili MER, dok se metil-ester suncokretovog ulja označava akronimom MESU.

Hemijska reakcija

Hemijska reakcija

Kao sporedni produkt ove hemijske reakcije nastaje glicerin koji se može koristiti u različite svrhe. Razdvajanje esterske (lakše) i glicerinske (teže) faze vrši se u uređajima za taloženje, praktično na granici rastvorljivosti ovih faza. Dobijena esterska faza se dalje ispira vodom radi uklanjanja zaostalog metanola, glicerina, katalizatora i sapuna. Isprani estri se suše pod vakuumom i hlade. U biodizel se dodaju aditivi koji poboljšavaju niskotemperaturno svojstvo, na primer kerozin, i stabilizatori (anti-oksidansi). Glicerinska faza (glicerin, metanol, katalizator) meša se sa vodom iz procesa pranja metil-estera. Zakišeljavanjem sa HCl, katalizator se razlaže na rastvor kaustične sode i metanol. Frakcionisanje metanola i glicerinske vode vrši se u rektifikacionoj koloni. Dobijeni metanol, čistoće 99,99% vraća se u proces esterifikacije i meša se sa vodom.

Glicerinska voda se dalje prerađuje do tehničkog glicerina. Glicerin se takođe može prerađivati do nivoa farmaceutske čistoće. Najčešće korišćena sirovina za dobijanje biodizela su različita biljna ulja (dobijena iz uljane repice, soje, suncokreta, palme, ricinusa, kikirikija i drugih uljarica), životinjska mast i reciklirano jestivo ulje (iz restorana i domaćinstava).

// Ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 47%.

Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i MER-a. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko 48%) i ugljovodonika (smanjenje oko 67%). Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na biodizel veća je u proseku za oko 10%. Uzrok ovoj pojavi je hemijski vezan kiseonik u molekulima MER-a.

Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika, izrazito kancerogenih frakcija čestične emisije, niža za oko 80%. Sagorevanje biodizela u motorima ne povećava emisiju ugljen-dioksida u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom ciklusu uljane repice. Zato je u pogledu doprinosa efektu staklene bašte biodizel neutralan.

// Biodizel je ekonomski jeftiniji od komercijalnog fosilnog goriva za oko 10%, a ekološki je neuporedivo zdraviji i isplativiji.

Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

Vesić: dodatni rad da Beograd bude zeleni grad

Objavljeno

Postavio/la

Na održanoj konferenciji o nekretninama zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vešić izjavio da potencijalni investitor mora da ima projekat koji je u skladu sa zakonom. Njegova izjava odgovor je na primedbe oko sporosti gradskog sekretarijata tokom primene procedura. On je dodai i to da grad svakom ko ulaže preko 50 miliona evra dodeljuje posebnu radnu grupu, što je put za rešavanje problema.

Goran Vesić je, kao prvi panelista na skupu, ponovio i da je Beograd okrenut ka velikim investicijama, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da ne vodi samostalnu politiku, već je to deo politike Vlade Srbije koja je kao takva, po njegovim rečima, dala ogroman doprinos da se ubrzaju investicije.

Vesić je primetio i da su najveće i najkompleksnije investicije u Beogradu, pa se očekuje da i projekti budu u skladu sa zakonom da ne bi bili vraćeni. Glavni grad iz godine u godinu daje dozvole za po milione kvadratnih metara da se gradi, a veliki investitori imaju mogućost za saradnju sa Vladom i Ministarstvom građevina, podsetio je on.

„Kao grad trudimo se da zakonske procedure maksimalno ubrzamo“, kazao je Vesić, i naveo da Beograd izdaje više građevinskih dozvola nego sve druge lokalne samouprave zajedno, i zato je neuporediv sa drugim gradovima. On je potvrdio da problem postoji na srednjem nivou gde službenici gradskog sekretarija nisu dovoljno plaćeni, i dodao da je to je problem koji će morati da bude rešen. „U ovom trenutku imamo između 27 i 30 predmeta po jednom zaposlenom u sekretarijatu za urbanizam Beograd“, izneo je Vesić, a na primedbu da je manjak zaposlenih stari problem koji se ne rešava, on je odgovorio da je Beograd državna uprava, gde su plate limitirane i postoji zabrana zapošljavanja, pa ako se želi promena mora doći do izmena zakona.

Govoreći o investicijama, on je objasnio da je Beograd regionalni centar i zato je potencijal za stanogradnju veći što treba iskoristiti. Dodao je i da je u planu dodatni rad o konceptu Beograda kao zelenog i pešačkoga grada, kao i da će javni saobraćaj tome prilagođavati.

Izvor: Tanjug

Nastavite sa čitanjem

Energetska efikasnost

ALUMINCO nudi prvoklasni aluminijumski sistem za pasivne objekte

Objavljeno

Postavio/la

ALUMINCO W4750 - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Naša vizija za proizvode sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2 postaje realnost sa pridruživanjem vodećim kompanijama koje imaju za cilj i planiraju proizvodnju sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2: IKEA, APPLE, ALUMINCO, BMW, TOYOTA, COCA COLA, NISSAN, kao što je navedeno zvanično u kompaniji UC RUSAL, vodećim svetskim proizvođačem aluminijuma.

Apsolutni današnji trend svetskih kompanija je da smanje ugljen-dioksid u svojim proizvodima. Aluminijum je deo globalnih napora za povećanje sigurnosti životne sredine i ublažavanja rizika za klimatske promene. Proizvodnja aluminijuma je jedan od ekološko prihvatljivih procesa u čitavoj metalnoj industriji. Aluminijum se može beskrajno reciklirati, zadržavajući svoje karakteristične osobine. Pored toga, koristi se za izgradnju ekoloških objekata. Primarni aluminijum sa niskim ugljen dioksidom, zajedno sa efikasnijim recikliranjem, predstavlja rešenje za nisku vrednost CO2.

ALUMINCO W4900

ALUMINCO W4900

Razvoj i budućnost čovečanstva se oslanjaju na to.

ALUMINCO pomaže ublažavanju klimatskih izazova smanjenjem ugljen dioksida u proizvodima

Vizija pasivne energetske modernizacije kao rezultat novih izazova, postala je stvarnost sa postizanjem najviših performansi za pasivni sistem, koji zadovoljava stroge kriterijume koje je postavio Nemački Institut za pasivni objekat PHI (Passive House Institute).

Novi sistem W4900 ALUMINCO nalazi se na Olimposu globalne sertifikacije za pasivne objekte, sa izuzetnim performansama Uw=0,78 W/m2K, koja je rangirana među prvim u Grčkoj i među vodećim svetskim kompanijama.

Svetska premijera sistema i sertifikovanja održana je u Parizu od 6–10 novembra na međunarodnom sajmu Batimat.

Pasivni objekti ili Passive Houses, kako se najčešće nazivaju u EU,su objekti u kojima je tokom cele godine karakteristika velike toplotne udobnosti, održavanjem stabilne temperature u svim delovima objekta, bez vlage, sa odličnom ventilacijom i dokazanom veoma niskom potrošnjom.

35 godina smo uz vas, nudeći vrhunske aluminijumske sisteme, strogih performansi, sa visokim nivoom ličnog i brzog servisa, koji gradi poverljive odnose.

Jer za nas ste jedinstveni!

Aluminco - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Aluminco logo

ALUMINCO SRB d.o.o.
29. Novembra bb, 11460 Beograd – Barajevo SRBIJA
Τ: +381 11 787 5530
F: +381 11 787 5540
E: aluminco.sar@aluminco.com
W: www.aluminco.com

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno