intervju: Lazar Kuzmanov – O izazovima, emocijama i viziji rekonstrukcije ikonične zgrade

Arhitekta Lazar Kuzmanov, autor idejnog rešenja, pristupio je rekonstrukciji sa jasnom vizijom očuvanja istorijske vrednosti i emocionalnog značaja koje je ova zgrada imala za građane.
Njegov cilj je bio da spoji elemente industrijskog dizajna sa elegancijom modernih njujorških nebodera, stvarajući prozračnu vertikalnu formu. Najveći izazov predstavljao je prilagođavanje starog konstrukcionog sistema novim standardima i tehnološkim zahtevima. Uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, uspeli su da zgradi daju novi život, zadržavajući njen prepoznatljiv izgled.

Važno je napomenuti da je saradnja sa kompanijom Vega IT i proizvođačem fasadnih elemenata Reynaers Aluminium bila ključna za postizanje besprekornog rezultata. Ovaj projekat predstavlja primer kako se tradicionalne vrednosti i moderna arhitektura mogu uspešno integrisati u revitalizaciju gradskog pejzaža i kulturnog nasleđa Novog Sada.
Na osnovu pozitivnih reakcija struke i sugrađana, jasno je da je rekonstrukcija Palate VEGA IT postala novi arhitektonski simbol grada.

Predrag Rađen, urednik časopisa „grenef“ je, zajedno sa arhitektom Jasnom Pavlović iz Reynaers Aluminium-a, razgovarao sa arhitektom Lazarom Kuzmanovim, autorom koji je spojio modernu arhitekturu sa istorijskim značajem zgrade. Posebno nas je zanimalo kako je integrisao savremene materijale i tehnologije dok je uspeo da očuva autentičnost i emocionalnu vrednost objekta za građane Novog Sada. Kuzmanov nam je otkrio izazove sa kojima se suočio, kao i važnost saradnje sa investitorima i stručnjacima kako bi postigao vrhunski rezultat.

Značaj objekta za Novi Sad

Kako vidite značaj obnove zgrade Radničkog univerziteta, sada poznate kao Palata VEGA IT, za lokalnu zajednicu i identitet grada Novog Sada? Na koji način mislite da će ova rekonstrukcija uticati na percepciju gradskog pejzaža i kulturnog nasleđa?

Onog trenutka kad sam prihvatio poziv kompanije Vega IT da učestvujem na arhitektonskom konkursu, znao sam kako bih oblikovao staru zgradu Radničkog univerziteta. Naravno, vodila me je ideja očuvanja identiteta i onoga što je ta zgrada decenijama značila Novosađanima. Ona je bila duboko urezana u njihovim mentalnim mapama i znam kako su teško doživljavali ogoljeni betonski skelet koji je ostao posle požara i ružno krasio centar Grada. I tokom rada na idejnom konkursnom rešenju puno puta mi se pojavljivala slika mog druga Radeta kako visi na fasadi pokušavajući da se izvuče iz požara i spasi se. I uspeo je. Znao sam da ćemo i mi uspeti da sačuvamo uspomenu na taj naš Radnički kroz jedan ozbiljan arhitektonski zahvat rekonstrukcije objekta. Pogotovo što mi se kao autoru pružala prilika da koristim savremene elemente i da sama materijalizacija bude u skladu sa tehnološkim trendovima, što omogućava mnogo lakši arhitektonski izražaj.

Arhitektonski koncept i dizajn

Koji su ključni arhitektonski elementi koje ste želeli da sačuvate prilikom rekonstrukcije zgrade Radničkog univerziteta i kako ste ih integrisali sa savremenim materijalima i tehnologijama?

Pri samoj razradi ideja, bilo mi je jasno šta želim, a šta ne od objekta i kako bih voleo da izgleda. Nikako nisam zamišljao da izgleda kao arhitektura Dubaija sa svetlosnim kič efektima, nego da to bude jedna prozračna vertikalna forma gde će se prožimati unutrašnji i spoljašnji prostor i gde ta granica neće biti precizna. Želeo sam da novi objekat bude jedan njujorški neboder sa svojom elegancijom i ritmikom, a opet sa oblikovnim elementima industrijskog dizajna. Trebalo je dati pravi arhitektonski odgovor na sopstvenu zadatu temu, ali je i igra oko razrade donosila puno radosti.

Izazovi i odgovornost

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susreli tokom rekonstrukcije ovog kultnog objekta i kako ste se nosili sa njima? Takođe, kako ste doživeli odgovornost obnove objekta koji ima tako značajnu istorijsku i emocionalnu vrednost za građane Novog Sada?

Najveći izazov je svakako bio postojeći konstruktivni sistem i njegova uloga da primi potpuno novu fasadnu konstrukciju. S obzirom da je prošlo dosta godina od kada je zgrada građena promenili su se mnogi standardi vezani za izgradnju ovako visokih objekata, protivpožarni uslovi su morali da se svi ispoštuju i sam posao analize konstruktivnih elemenata je bio najzahtevniji. Naravno, kolege građevinski inženjeri iz Tim inženjering sistema uz pomoć kolega sa Fakulteta tehničkih nauka su napravili analizu i statičku podlogu da bi postojeći konstruktivni sistem bio sposoban za nova opterećenja, a da stabilnost ni na koji način ne bude ugrožena. Na taj način je otvorena mogućnost da se krene u arhitektonsko oblačenje objekta.

Svakako sam znao da kod ovakvih reanimacija poznatih objekata ne sme da bude greške u vizuelnom utisku, jer Novosađani ne bi oprostili pogrešan pristup. Na osnovu reakcija koje svakodnevno dobijam od mojih sugrađana, uradili smo dobar posao.

Lični utisak i saradnja

Kako biste opisali svoje lično iskustvo i osećaj tokom rada na ovom projektu? Koje aspekte saradnje sa kompanijom investitorom i timom stručnjaka smatrate najvažnijim za uspeh rekonstrukcije Palate VEGA IT?

Od početka sam imao osećaj i ulogu „balansera“, između realnosti i potreba investitora i moje arhitektonske ideje. Nije bilo razmimoilaženja u idejama kako treba da izgleda zgrada i definitivno je to otvorilo put za dobru saradnju i kvalitetan rezultat. Svakako uloga arhitekte jeste bitna, jer moj arhitektonski pečat jeste ono što krasi konačan izgled objekta, ali bez velikog tima stručnjaka, koji su projektovali, izvodili i pratili izgradnju objekta moja arhitektonska priča ne bi bila moguća. Zato dugujem zahvalnost svima koji su mi pomogli da „steknem slavu” kao autor objekta.

Vizuelni koncept

Na koji način se formirao vizuelni koncept projekta? Smernice, potencijali i ograničenja koji su imali uticaj na odluke…

Osnovna ideja je bila da se sačuva vertikalnost i elegancija objekta ali i da se iskoriste već definisane proporcije postojećeg objekta. Da bi objekat bio što elegantniji uveden je ram koji uokviruje objekat poput slike, i tom dodatno stanjenom strukturom dobijamo vitkost forme kojoj sam od početka težio. S obzirom da smo od starta morali obezbediti zaštitu od širenja požara, uvedene su horizontale koje definišu ritam izražene vertikalnosti zgrade i nekako na zanimljiv način pokreću jednu ritmiku volumena koji i čini taj čist estetski pečat objekta.

Izvođenje radova na objektu

Koliko se tokom projektovanja sarađivalo sa proizvođačima fasadnih elemenata i izvođačima i u kojoj fazi? Da li je to jedan od načina da se objekat izvede besprekorno i bez nepredviđenih izmena detalja u kasnijim fazama?

Moram priznati da je kompanija Reynaers od početka bila uz mene kod osmišljavanja idejnih rešenja, pa mogu slobodno reći da su kolege koje su mi pomogle u tom trenutku koautori mog koncepta arhitekture. Naravno to je bilo i neophodno jer je zajednički rad proizveo da odaberemo najrentabilnija rešenja, a da ona opet ne idu na uštrb arhitekture. Razrada je bila bitna na tom nivou i kasnije nije bilo izmena u detaljima, sem osmišljavanja horizontalnih čeličnih prekida za koje smo morali da dobijemo ateste za ugradnju kako bi dobili sve saglasnosti od protivpožarne policije. Sama fasadna opna koja i čini srž vizuelne percepcije objekta je definisana još na samom početku rada.

Reynaers Aluminium

Kakvi su izazovi rešavani u tehničkom smislu da bi vizuelni koncept bio uobličen prema idejnom rešenju? I da li je bilo izmena i kakvih?

Kod odabira elemenata, odlučeno je da se ugrađuje zid zavesa od aluminijumskih profila tipa Reynaers CW 50 Hi. Bila je bitna i toplotna provodljivost profila koja je iznosila U_f = 0,56 – 1,2 W/m²K. Profil je bio zaštićen procesom plastifikacije u boji RAL 7016 na koju nam je dobavljač dao 10 godina garancije. Ova samonoseća aluminijumska konstrukcija se vezivala za objekat pomoću specijalnih kotvi. Sve zaptivne gume su od EPDM-a. Ugrađeno staklo je dvoslojno sigurnosno, spolja pampleks 8.8.2 (16,76 mm), između 16 mm (90% argon, 10% vazduh), a unutra pampleks 6.6.2 (12,76 mm) proizvođača Guardian, sa koeficijentom toplotne provodljivosti U_g= 1,0 W/m²K. Ostvareni toplotni koeficijent celog elementa je U_w = 1,2 W/m²K. Prigušenje od buke je 42 dB. Sve bravarske pozicije su bile sertifikovane i sistemske.

Dostavljeni su sertifikati za zid zavesu i to za vodonepropusnost, za otpornost na vazdušnu propustljivost i za otpornost na pritisak od vetra. Ugradnja je vršena u skladu sa radioničkim detaljima koje je izradio izvođač radova, na osnovu dimenzija pozicija uzetih na licu mesta, a sve u skladu sa preporukama proizvođača sistema. Drugim rečima svaki detalj kod ugradnje je bio dobro isplaniran pa je to na kraju dalo odličan rezultat, kako tehnički tako i vizuelni.

Postament i ulaz

Glavna opna objekta je od staklene zid zavese. Vertikalnost gabarita je rešena pažljivo odabranim odnosom sekundarne plastike na objektu. Odnos primarnih horizontala koji stabilizuju vertikalnost objekta i sekundarno izraženih vertikala na horizontalnim segmentima daju lepu meru i patern toj velikoj masi postavljenoj na naglašen postament i ulaz.

Da li se krenulo od te ideje, koja je sprovedena kroz materijalizaciju i izvođački usklađene detalje ili se materijalizacijom i saradnjom sa proizvođačima paralelno došlo do proporcija podela?

Uzajamno preplitanje ideja i saradnje proizvođača, izvođača, projektanta i mene kao autora je bila konstantna i to je definisalo rezultate koji su sad sagledivi na samom objektu. Nekad se ideja sama iskristališe i onda se pomoću tehničkih rešenja ona razrađuje i dolazi se do konačnog rešenja. Postoje situacije kada materijalizacija i tehnički elementi koji su neophodni na fasadi ipak kreiraju vizuelni efekat. Baš ta primarna horizontalnost sa segmentima koji su istovremeno bili i protivpožarni prekidi ali i detalj arhitektonske kompozicije objekta pokazuju da je sam arhitektonski proces projektovanja vrlo često isprepleten i potrebno je ozbiljno neimarsko znanje i iskustvo da se izbalansira i dobije kvalitetno arhitektonsko rešenje. Potpuno skromno mislim da smo na rekonstrukciji Radničkog univerziteta u tome uspeli. I eto Novosađani su ponovo dobili arhitektonski simbol grada. Za mene, kao autora tog objekta, nema veće sreće i zadovoljstva.

Lazar Kuzmanov
Kuzmanov and Partners

REYNAERS ALUMINIUM SRBIJA
Tošin Bunar 272, 11070 Novi Beograd
T. +381 11 713 87 47
sasa.sretenovic@reynaers.com
www.reynaers.rs