Connect with us
Arhitektura

Zelenila nikad dosta, pa ni na ravnim krovovima

Intezivnije pojave ozelenjenih ravnih krovova ┼íirom Evrope bele┼żimo od sredine XX veka – naro─Źito u Nema─Źkoj i u ┼ávajcarskoj. Danas su ovakvi tipovi ravnih krovova, uklju─çuju─çi i prave pravcate krovne ba┼íte ili vrtove, vema ─Źesti u modernoj arhitekturi – ne samo u urbanim, gradskim podru─Źjima sa obiljem vi┼íespratnica, ve─ç i u gradnji privatnih ku─ça sa ravnom krovnom konstrukcijom. Za┼íto? Pa zato ┼íto oni nude sijaset prednosti.

Zeleni krov hladi eta┼że ispod krova, pobolj┼íava mikroklimu u urbanom gradskom podru─Źju, ali i hrani brojne i razne vrste insekata. Projektovan kao ÔÇ×obrutiÔÇť tj. inverzni krov, on ÔÇ×poentiraÔÇť i kada je u pitanju njegov vek trajanja ÔÇô naravno pod uslovom da se izvo─Ĺenje konstrukcije do kraja stru─Źno sprovede.

I do 25┬░C ni┼że temperature na povr┼íini, i do 40% ve─ça vla┼żnost vazduha leti: Ove prednosti i jo┼í vi┼íe toga pokazuju ozbiljne studije kada je u pitanju zeleni krov i kada se on uporedi sa recimo po┼íljun─Źenim ravnim krovom ili sa onim na kojem je bitumen zavr┼íni povr┼íinski sloj. Pored toga, zeleni ravan krov ima sposobnost da skladi┼íti ki┼ínicu ÔÇô ekstenzivno ozelenjen ravan krov, sa 10 cm supstrata, mo┼że da zadr┼żi i do 65 – 70% godi┼ínjih padavina, dok po┼íljun─Źeni ravan krov to ─Źini sa samo 18% padavina. U smilsu o─Źuvanja biodiverziteta, zeleni ravni krovovi slu┼że kao izvor hrane za p─Źele, leptire i razhe druge vrste insekata.

Zeleni krov na zgradi

foto: freepik.com

─îinjenica je i da zelenilo tako─Ĺe vezuje CO2, ┼íto je jedan dodatni ÔÇ×plusÔÇť za ozelenjeni ravni krov. Nije ni ─Źudo da se danas zgrade sa zelenim krovovima smatraju savremenim na─Źinom gradnje. Zeleni ravni krovovi se po pravilu izvode kao inverzni krovovi na kojima se termoizolacioni sloj ne nalazi ispod, ve─ç iznad hidroizolacije. Na taj na─Źin kvalitetna termoizolacija, otporna istovremeno i na velika pritisna optere─çenja ali i na upijanje vode / vlage, ┼ítiti hidroizolaciju od o┼íte─çenja i propadanja, ─Źime se posti┼że savr┼íena konstrukcija za nadogradnju nekog od zavr┼ínih slojeva ÔÇô u ovom slu─Źaju vegetacije.

Sloj po sloj

Bilo da je u pitanju specijalista za krovne gra─Ĺevinske radove, ili obu─Źena firma za ba┼ítovanstvo i ure─Ĺenje prostora, izvo─Ĺa─Ź prilikom izgradnje zelenog inverznog krova prati slede─çu ┼íemu: Na nose─çu konstrukciju se postavlja najpre hidroizolacija, uklju─Źuju─çi protivkorensku za┼ítitu. U ÔÇ×srcuÔÇť sistema je termoizolacija Austrotherm XPS┬« TOP, a kako bi se izbegla pojava formiranja ┼ítetnih ÔÇ×hladnih mostovaÔÇť preporu─Źuju se isklju─Źivo plo─Źe sa ÔÇ×falcomÔÇť (obrada ivica u formi stepenastog reza). Jednoslojno postavljanje termoizolacije je mogu─çe do debljine 400mm, ┼íto je najve─ça debljina plo─Źa Austrotherm XPS┬« TOP.

Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

foto: Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

Zelena površina ili bašta

U osnovi postoje dve opcije za ozelenjavanje ÔÇô ekstenzivno ili intezivno. Ekstenzivno zelenilo predstavlja oblike vegetacije koji su uglavnom samoodr┼żivi, kao ┼íto su sukulenti, sudumi, bilje i travne vrste livadskog tipa. U principu je re─Ź o biljnim vrstama sa malim korenovim sistemom i koje lako podnose su┼íu. Mogu se instalirati na gotovo sve krovne konstrukcije jer imaju malu specifi─Źnu te┼żinu. Stati─Źki razlozi kao i manji radni napor govore u prilog ove vrste sadnje – ekstenzivno zelenilo se niti navodnjava, niti re┼że. Me─Ĺutim, ovakve povr┼íine nisu pogodne da se na njih stalno stupa i po njima gazi.

Ukoliko je pak zeleni ravan krov predvi─Ĺen kao prostor za odmor i relaksaciju onih koji ┼żive ili rade unutar tog objekta, onda je prikladnije odlu─Źiti se za intezivno zelenilo. Tu spadaju cve─çe i perenci u ┼íirokim saksijama, travnati tepisi, pa i stabla. Intezivno zelenilo je atraktivnije, nudi raznovrsnost biljaka, ve─çu energetsku efikasnost i ve─çu sposobnost zadr┼żavanja vode. Ono zahteva me─Ĺutim i ve─çi trud ─Źoveka, jer sadnice moraju da se zalivaju i odr┼żavaju. Drugi ograni─Źavaju─çi faktor je povr┼íinsko optere─çenje. Ako se na primer na ravnom krovu ┼żeli imati ┼żbunje ili manja stabla, treba znati da to optere─çuje krov sa 350 – 500 kg/m2! Ovo se obavezno mora uzeti u obra─Źun pri stati─Źkom obra─Źunu i u kasnijoj izgradnji.

Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

foto: Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

Sanacija dualnog (duplog) krova

Zeleni krov nije mogu─ç samo u novogradnji, u novim objektima. On se mo┼że formirati i pri sanaciji tj. reparaciji starijih, od ranije postoje─çih objekata koji imaju ravan krov, a koji je bio konvencionalno termi─Źki izolovan (EPS ili vuna) i odozgo ÔÇ×zatvorenÔÇť hidroizolacijom. On se ÔÇ×otvaraÔÇť tako ┼íto se na hidroizolaciju (obnovljenu ukoliko je stara o┼íte─çena) postavlja nov sloj termoizolacije (XPS), pa na nju sve ostalo (filterski i drena┼żnoakumulacioni sloj), uklju─çuju─çi na kraju i vegetacioni sloj. Na taj na─Źin je hidroizolacija ubudu─çe posebno za┼íti─çena ÔÇô obostrano, sa starim (odozdo) i novim (odozgo) slojem termoizolacije.

Beograd Office Park

foto: Beograd Office Park

Ponovna primena je mogu─ça

Zeleni ravan krov nije odr┼żiv i ekolo┼íki smislen samo pri njegovoj eksploataciji, ve─ç i kasnije pri njegovoj recikla┼żi. Rekli smo ve─ç da u konstrukciji ovog tipa ravnog krova imamo princip ugradnje ÔÇ×sloj po slojÔÇť. To omogu─çava lako i jednostavno razdvajanje materijala. Me─Ĺutim, pre nego ┼íto do─Ĺe do toga, vlasnici objekata sa ovakvim ravnim krovom u┼żivaju u dugove─Źnosti istog ÔÇô njegov vek trajanja je skoro duplo du┼żi nego li vek trajanja konvencionalnog, termi─Źki izolovanog krova.

Sirius, Novi Beograd

foto: Sirius, Novi Beograd

Zeleni krovovi i vazdušna buka

  • Zeleni krovovi apsorbuju zvuk – smanjuju buku u okolini i pobolj┼íavaju zvu─Źnu za┼ítitu prostorija ispod krova;
  • Primer krovnog ozelenjavanja u cilju smanjenja buke je ÔÇ×FraportÔÇť ÔÇô zeleni krov aerodromske zgrade u Frankfurtu (Nema─Źka), najprometnijeg aerodroma u Evropi;
  • Rezultati relevantnih ispitivanja pokazuju da supstrat debljine 12 cm redukuje buku za 40 dB, a supstrat debljine 20cm za 35-60 dB!

Autor teksta: Vladimir ─ćuji─ç, master in┼ż. gra─Ĺ. direktor marketinga

AUSTROTHERM d.o.o. predstavni┼ítvo za Beograd (kancelarija za marketin┼íko-tehni─Źku podr┼íku)
Ar─Źibalda Rajsa 27, 11030 Beograd
T. +381 11 2369 280
office-beograd@austrotherm.rs
www.austrotherm.rs