Budite u kontaktu sa nama

Energetska efikasnost

Obnovljivi izvori energije – Eolska energija

Objavljeno

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Eolska energija (energija vetra) ne može da zadovolji veći broj potrošača, ali zato može da se iskoristi kao dopunska energija za manje potrošače. Eolska turbina dobija snagu pretvaranjem sile vetra u moment obrtanja lopatica. Količina energije koju vetar predaje rotoru zavisi od gustine vazduha, površine rotora i brzine vetra. Nakon što anemometar izmeri brzinu vetra, kontroler startuje mašinu pri brzini vetra od 13 do 26 km/h i zaustavlja pri brzini od 100 km/h zbog mogućnosti pregrevanja. Vetar pokreće lopatice koje preko osovine i menjača pokreću rotor. Menjač zupčanicima povezuje vratilo male brzine sa vratilom velike brzine i povećava broj obrtaja od 20 do 60 o/min na 1200 do 1500 o/min. Ovaj broj obrtaja zahteva većina generatora za proizvodnju električne energije.

Osnovni nedostaci vetra kao energenta su promenljivost brzine i smer vetra. Oscilacije brzine mogu biti veoma velike i česte, pa se intenzitet vetra ne može smatrati konstantnim ni tokom jednog časa. Prosečna efikasnost turbina je nešto iznad 20%, ali i ona jako varira u zavisnosti od brzine vetra. Najveća efikasnost je pri brzini vetra od 32 km/h (9 m/s) i to je projektovani izbor konstruktora turbine. Na malim brzinama efikasnost nije važna, jer nema mnogo energije za preuzimanje, dok pri većim brzinama turbina mora trošiti višak energije koju generator ne može da prihvati. Efikasnost mora biti najveća u delu gde se preuzima najveći deo energije. Izrada turbina sa većim koeficijentom efikasnosti nije cilj sam po sebi, već pristupačna cena kWh.

Pošto je gorivo takoreći besplatno, ne treba ga štedeti, ali s druge strane svaki metar rotora znatno košta, pa je neophodno preuzimati što više energije iz vetra dok je cena kWh niska. Podaci iz evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar može postati jedan od najjeftinijih obnovljivih izvora energije. Za eolske turbine je procenjeno da će cena padati za 8–15% za svako udvostručenje proizvodnje.

Rad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenja i štetnih uticaja koji prate rad nuklearnih elektrana i elektrana na fosilna goriva. Jedan od najnepovoljnijih aspekata eolske elektrane jeste taj što imaju varijabilnu i stohastičku proizvodnju (proizvodnju koja se ne može predvideti). Iz ovog razloga, udeo eolskih elektrana ne bi trebalo da pređe 10% u snazi svih elektrana elektroenergetskog sistema. Ovo nisu striktne vrednosti, jer postoje države gde udeo elektrana na vetar prelazi 10%, kao na primer u Danskoj. Udeo ovih elektrana je moguće povećati ako se osigura akumulisanje energije. Neka od mogućih rešenja su kombinovanja eolskih elektrana sa pumpno–akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranama.

Višak električne energije dobijene iz vetrogeneratora moguće je iskoristiti za kompresiju vazduha koji se zatim skladišti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku taj se vazduh može iskoristiti za pokretanje turbina. Višak električne energije se može iskoristiti i za elektrolizu vode, a dobijeni vodonik može poslužiti kao gorivo u gorivim ćelijama. Na ovaj način postiže se vremenska nezavisnost između proizvodnje električne energije u elektro–energetskom sistemu i potrošnji. Međutim ni jedno od ovih rešenja nije povoljno, jer troškovi uskladištenja energije mogu biti veći od troškova izgradnje same eolske elektrane. Problemi koji se javljaju u vezi sa radom eolskih elektrana su buka pri prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, ometanje elektromagnetnih talasa, mehaničke vibracije, zauzimanje površine zemljišta.

// Prva ispitivanja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije su pokazala da je potencijal eolske energije 2000 MW. Vrlo brzo su rezultati ovih ispitivanja demantovani i utvrđeno je da je stvarni potencijal 1200 MW, ogromna razlika od 40%.

Najveći potencijal za korišćenje eolske energije je u Banatu, 500 MW. Napravljeni su značajni pomaci u korišćenju ovog oblika energije. Potrebno je pristupiti veoma oprezno, korak po korak, posebno sa subvencijama. U krajnjem slučaju ovu cenu mora da plati siromašni građanin Srbije. Njemu je visoka cena i od 0,064€/kWh, jer je prosečna plata izuzetno niska (390€). I u pojedinim zemljama EU, naročito Nemačkoj, se polako ukidaju subvencije na pojedine OIE (obnovljivi izvori energije). Prvi korak u Srbiji je inaugurisati EE (energetsku efikasnost). U Novom Sadu je formiran klaster EE čiji je osnovni cilj uvezivanje firmi radi racionalnog korišćenja energije i smanjenja energije u jedinici proizvoda.

Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

Vesić: dodatni rad da Beograd bude zeleni grad

Objavljeno

Postavio/la

Na održanoj konferenciji o nekretninama zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vešić izjavio da potencijalni investitor mora da ima projekat koji je u skladu sa zakonom. Njegova izjava odgovor je na primedbe oko sporosti gradskog sekretarijata tokom primene procedura. On je dodai i to da grad svakom ko ulaže preko 50 miliona evra dodeljuje posebnu radnu grupu, što je put za rešavanje problema.

Goran Vesić je, kao prvi panelista na skupu, ponovio i da je Beograd okrenut ka velikim investicijama, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da ne vodi samostalnu politiku, već je to deo politike Vlade Srbije koja je kao takva, po njegovim rečima, dala ogroman doprinos da se ubrzaju investicije.

Vesić je primetio i da su najveće i najkompleksnije investicije u Beogradu, pa se očekuje da i projekti budu u skladu sa zakonom da ne bi bili vraćeni. Glavni grad iz godine u godinu daje dozvole za po milione kvadratnih metara da se gradi, a veliki investitori imaju mogućost za saradnju sa Vladom i Ministarstvom građevina, podsetio je on.

„Kao grad trudimo se da zakonske procedure maksimalno ubrzamo“, kazao je Vesić, i naveo da Beograd izdaje više građevinskih dozvola nego sve druge lokalne samouprave zajedno, i zato je neuporediv sa drugim gradovima. On je potvrdio da problem postoji na srednjem nivou gde službenici gradskog sekretarija nisu dovoljno plaćeni, i dodao da je to je problem koji će morati da bude rešen. „U ovom trenutku imamo između 27 i 30 predmeta po jednom zaposlenom u sekretarijatu za urbanizam Beograd“, izneo je Vesić, a na primedbu da je manjak zaposlenih stari problem koji se ne rešava, on je odgovorio da je Beograd državna uprava, gde su plate limitirane i postoji zabrana zapošljavanja, pa ako se želi promena mora doći do izmena zakona.

Govoreći o investicijama, on je objasnio da je Beograd regionalni centar i zato je potencijal za stanogradnju veći što treba iskoristiti. Dodao je i da je u planu dodatni rad o konceptu Beograda kao zelenog i pešačkoga grada, kao i da će javni saobraćaj tome prilagođavati.

Izvor: Tanjug

Nastavite sa čitanjem

Energetska efikasnost

ALUMINCO nudi prvoklasni aluminijumski sistem za pasivne objekte

Objavljeno

Postavio/la

ALUMINCO W4750 - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Naša vizija za proizvode sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2 postaje realnost sa pridruživanjem vodećim kompanijama koje imaju za cilj i planiraju proizvodnju sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2: IKEA, APPLE, ALUMINCO, BMW, TOYOTA, COCA COLA, NISSAN, kao što je navedeno zvanično u kompaniji UC RUSAL, vodećim svetskim proizvođačem aluminijuma.

Apsolutni današnji trend svetskih kompanija je da smanje ugljen-dioksid u svojim proizvodima. Aluminijum je deo globalnih napora za povećanje sigurnosti životne sredine i ublažavanja rizika za klimatske promene. Proizvodnja aluminijuma je jedan od ekološko prihvatljivih procesa u čitavoj metalnoj industriji. Aluminijum se može beskrajno reciklirati, zadržavajući svoje karakteristične osobine. Pored toga, koristi se za izgradnju ekoloških objekata. Primarni aluminijum sa niskim ugljen dioksidom, zajedno sa efikasnijim recikliranjem, predstavlja rešenje za nisku vrednost CO2.

ALUMINCO W4900

ALUMINCO W4900

Razvoj i budućnost čovečanstva se oslanjaju na to.

ALUMINCO pomaže ublažavanju klimatskih izazova smanjenjem ugljen dioksida u proizvodima

Vizija pasivne energetske modernizacije kao rezultat novih izazova, postala je stvarnost sa postizanjem najviših performansi za pasivni sistem, koji zadovoljava stroge kriterijume koje je postavio Nemački Institut za pasivni objekat PHI (Passive House Institute).

Novi sistem W4900 ALUMINCO nalazi se na Olimposu globalne sertifikacije za pasivne objekte, sa izuzetnim performansama Uw=0,78 W/m2K, koja je rangirana među prvim u Grčkoj i među vodećim svetskim kompanijama.

Svetska premijera sistema i sertifikovanja održana je u Parizu od 6–10 novembra na međunarodnom sajmu Batimat.

Pasivni objekti ili Passive Houses, kako se najčešće nazivaju u EU,su objekti u kojima je tokom cele godine karakteristika velike toplotne udobnosti, održavanjem stabilne temperature u svim delovima objekta, bez vlage, sa odličnom ventilacijom i dokazanom veoma niskom potrošnjom.

35 godina smo uz vas, nudeći vrhunske aluminijumske sisteme, strogih performansi, sa visokim nivoom ličnog i brzog servisa, koji gradi poverljive odnose.

Jer za nas ste jedinstveni!

Aluminco - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Aluminco logo

ALUMINCO SRB d.o.o.
29. Novembra bb, 11460 Beograd – Barajevo SRBIJA
Τ: +381 11 787 5530
F: +381 11 787 5540
E: aluminco.sar@aluminco.com
W: www.aluminco.com

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno