Budite u kontaktu sa nama

Energetska efikasnost

Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji

Objavljeno

Obnovljivi izvori energije - Nuklearna fuzija

Nuklearna fuzija je proces u kome dolazi do stapanja lakših atomskih jezgara pri čemu se stvaraju teže jezgro i energija. Na Zemlji je moguće stvoriti laboratorijske uslove za dobijanje energije putem fuzije. Najjednostavnija reakcija fuzije koja može da se ostvari u laboratorijskim uslovima je reakcija između deuterijuma i tricijuma, pri čemu nastaju alfa-čestica (helijum) i neutron. Odvijanje reakcije fuzije u laboratorijskim uslovima predstavlja veliki tehnološki izazov.

// Da bi proces fuzije bio moguć, potrebno je savladati odbojne Kulonove sile koje postoje između čestica istoimenog naelektirsanja, a to je jedino moguće ukoliko je temperatura reagujućih gasova dovoljna visoka, i ukoliko se gasovi nalaze pod dovoljno visokim pritiskom.

Pošto na Zemlji nije moguće razviti toliko visoki pritisak koji postoji na Suncu, gasna smeša deuterijuma i tircijuma mora da se zagreva na oko 100 miliona °C, što je šest puta veća temperatura od one koja vlada u Sunčevom jezgru. Visoke temperature omogućavaju odvajanje elektrona iz atoma. Rast temperature povećava kinetičku energiju čestica, one se brže kreću, sve se češće sudaraju i tako gube elektrone. Atomi sa većim atomskim brojem zahtevaju veću temperaturu za stapanje.

// Deuterijum i tricijum su najpogodniji energenti, jer zahtevaju najmanju temperaturu zagrevanja.

Gas u kome su čestice jonizovane i pri tom se kreću velikim brzinama naziva se plazma. Plazma je jako nestabilan sistem, jer elektroni i pozitivno naelektrisana jezgra teže da se što brže udalje jedni od drugih. Zato je potrebno pronaći način da se čestice plazme zadrže u ograničenom prostoru dovoljno dugo, kako bi se više energije oslobodilo u reakciji nego što je iskorišćeno za zagrevanje smeše gasova (održavanje tj. konfinacija plazme). U Sunčevom jezgru postoji gravitaciono zadržavanje plazme uz pomoć jakih gravitacionih sila. Održavanje plazme u laboratorijskim uslovima moguće je ostvariti precizno projektovanim magnetnim poljem (magnetna konfinacija).

Kada se plazma postavi van magnetnog polja, naelektrisane čestice plazme, kreću se u različitim pravcima i udaraju o zidove komore u kojoj se nalaze. To ne samo da dovodi do hlađenja plazme i inhibicije reakcije fuzije, nego ovako zagrejana plazma može da otopi sve do sada poznate materijale. Zato se plazma odvaja od zidova komore snažnim magnetnim poljem posebnih geometrijskih konfiguracija. U magnetnom polju čestice plazme su primorane da se kreću spiralnim putanjama oko magnetnih linija. Najčešće se koristi komora torusnog oblika sa magnetnim poljem (komora oblika krofne sa otvorom u sredini).

// Trenutno postoje samo eksperimentalni fuzioni reaktori na Zemlji i njihov koncept rada je sledeći:

smeša deuterijuma i tricijuma se stavlja u izolovanu reaktorsku komoru i zagreva do termonuklearnih temperatura. U fuzionim reaktorima energija se oslobađa u vidu jezgara helijuma i neutrona. Jezgra helijuma nose 20% energije. Ona ostaju u torusnoj komori i pomažu održavanju temperature plazme, jer se stalno dodaje nova količina nezagrejane gasne smeše. Jezgra helijuma svoju energiju kretanja oslobađaju u sudarima sa česticama tek unete gasne smeše koja se zagreva, jonizuje i tako se održava reakcija fuzije.

Neutroni nose 80% energije i ona se koristi za stvaranje električne energije i tricijuma. Neutroni prolaze kroz tanke vakuumske zidove komore reaktora sa minimalnim gubitkom energije. Njih zatim apsorbuje litijumski omotač koji okružuje fuzioni reaktor. Svoju kinetičku energiju neutroni predaju jezgrima litijuma obrazujući toplotu koja zagreva vodu. Vodena para pokreće klasične parne turbine i stvara se električna energija. Sami neutroni na kraju u reakciji sa litijumom obrazuju tricijum koji se izdvaja i vraća nazad u reaktor.

Da bi se otpočelo komercijalno korišćenje nekog izvora energije, potrebno je da on socijalno i ekološki bude prihvatljiv i da ekonomski bude privlačniji u odnosu na druge energente. Zato postoji verovatnoća da termonuklearna fuzija neće biti komercijalno izvodljiva. Ekonomska održivost energije iz procesa fuzije zavisiće od toga da li može da se takmiči sa troškovima koji su potrebni za razvoj drugih obnovljivih izvora energije. To zavisi od budućeg tehnološkog napretka. Ako se i ostvari komercijalna proizvodnja energije u fuzionim reaktorima, ona će biti nedostupna zemljama u razvoju, jer su potrebna ogromna ulaganja, dobro razvijena infrastruktura i osposobljeni stručnjaci. Ogroman novac se ulaže u projekat razvijanja ove tehnologije. Da bi se testirali novi materijali koji su manje podložni uticajima neutrona, potrebno je izgraditi posebna postrojenja u kojima će se mala količina materijala mesecima izlagati snopovima neutrona. Za izgradnju takvih postrojenja potrebno je nekoliko stotina miliona evra.

Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

Vesić: dodatni rad da Beograd bude zeleni grad

Objavljeno

Postavio/la

Na održanoj konferenciji o nekretninama zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vešić izjavio da potencijalni investitor mora da ima projekat koji je u skladu sa zakonom. Njegova izjava odgovor je na primedbe oko sporosti gradskog sekretarijata tokom primene procedura. On je dodai i to da grad svakom ko ulaže preko 50 miliona evra dodeljuje posebnu radnu grupu, što je put za rešavanje problema.

Goran Vesić je, kao prvi panelista na skupu, ponovio i da je Beograd okrenut ka velikim investicijama, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da ne vodi samostalnu politiku, već je to deo politike Vlade Srbije koja je kao takva, po njegovim rečima, dala ogroman doprinos da se ubrzaju investicije.

Vesić je primetio i da su najveće i najkompleksnije investicije u Beogradu, pa se očekuje da i projekti budu u skladu sa zakonom da ne bi bili vraćeni. Glavni grad iz godine u godinu daje dozvole za po milione kvadratnih metara da se gradi, a veliki investitori imaju mogućost za saradnju sa Vladom i Ministarstvom građevina, podsetio je on.

„Kao grad trudimo se da zakonske procedure maksimalno ubrzamo“, kazao je Vesić, i naveo da Beograd izdaje više građevinskih dozvola nego sve druge lokalne samouprave zajedno, i zato je neuporediv sa drugim gradovima. On je potvrdio da problem postoji na srednjem nivou gde službenici gradskog sekretarija nisu dovoljno plaćeni, i dodao da je to je problem koji će morati da bude rešen. „U ovom trenutku imamo između 27 i 30 predmeta po jednom zaposlenom u sekretarijatu za urbanizam Beograd“, izneo je Vesić, a na primedbu da je manjak zaposlenih stari problem koji se ne rešava, on je odgovorio da je Beograd državna uprava, gde su plate limitirane i postoji zabrana zapošljavanja, pa ako se želi promena mora doći do izmena zakona.

Govoreći o investicijama, on je objasnio da je Beograd regionalni centar i zato je potencijal za stanogradnju veći što treba iskoristiti. Dodao je i da je u planu dodatni rad o konceptu Beograda kao zelenog i pešačkoga grada, kao i da će javni saobraćaj tome prilagođavati.

Izvor: Tanjug

Nastavite sa čitanjem

Energetska efikasnost

ALUMINCO nudi prvoklasni aluminijumski sistem za pasivne objekte

Objavljeno

Postavio/la

ALUMINCO W4750 - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Naša vizija za proizvode sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2 postaje realnost sa pridruživanjem vodećim kompanijama koje imaju za cilj i planiraju proizvodnju sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2: IKEA, APPLE, ALUMINCO, BMW, TOYOTA, COCA COLA, NISSAN, kao što je navedeno zvanično u kompaniji UC RUSAL, vodećim svetskim proizvođačem aluminijuma.

Apsolutni današnji trend svetskih kompanija je da smanje ugljen-dioksid u svojim proizvodima. Aluminijum je deo globalnih napora za povećanje sigurnosti životne sredine i ublažavanja rizika za klimatske promene. Proizvodnja aluminijuma je jedan od ekološko prihvatljivih procesa u čitavoj metalnoj industriji. Aluminijum se može beskrajno reciklirati, zadržavajući svoje karakteristične osobine. Pored toga, koristi se za izgradnju ekoloških objekata. Primarni aluminijum sa niskim ugljen dioksidom, zajedno sa efikasnijim recikliranjem, predstavlja rešenje za nisku vrednost CO2.

ALUMINCO W4900

ALUMINCO W4900

Razvoj i budućnost čovečanstva se oslanjaju na to.

ALUMINCO pomaže ublažavanju klimatskih izazova smanjenjem ugljen dioksida u proizvodima

Vizija pasivne energetske modernizacije kao rezultat novih izazova, postala je stvarnost sa postizanjem najviših performansi za pasivni sistem, koji zadovoljava stroge kriterijume koje je postavio Nemački Institut za pasivni objekat PHI (Passive House Institute).

Novi sistem W4900 ALUMINCO nalazi se na Olimposu globalne sertifikacije za pasivne objekte, sa izuzetnim performansama Uw=0,78 W/m2K, koja je rangirana među prvim u Grčkoj i među vodećim svetskim kompanijama.

Svetska premijera sistema i sertifikovanja održana je u Parizu od 6–10 novembra na međunarodnom sajmu Batimat.

Pasivni objekti ili Passive Houses, kako se najčešće nazivaju u EU,su objekti u kojima je tokom cele godine karakteristika velike toplotne udobnosti, održavanjem stabilne temperature u svim delovima objekta, bez vlage, sa odličnom ventilacijom i dokazanom veoma niskom potrošnjom.

35 godina smo uz vas, nudeći vrhunske aluminijumske sisteme, strogih performansi, sa visokim nivoom ličnog i brzog servisa, koji gradi poverljive odnose.

Jer za nas ste jedinstveni!

Aluminco - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Aluminco logo

ALUMINCO SRB d.o.o.
29. Novembra bb, 11460 Beograd – Barajevo SRBIJA
Τ: +381 11 787 5530
F: +381 11 787 5540
E: aluminco.sar@aluminco.com
W: www.aluminco.com

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno