Connect with us
Arhitektura

intervju: dr Slavenka Mitrovi─ç-Lazarevi─ç – Arhitektura i istorija kao ─Źuvari identiteta

U ovom izdanju ─Źasopisa ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇť u okviru rubrike Arhitekta jednog grada odlazimo do Sremske Mitrovice i razgovaramo sa dr Slavenkom Mitrovi─ç-Lazarevi─ç, dipl.ing.arh. Atelje Mitrovi─ç koja u ovom gradu ┼żivi i radi u okviru svog biroa.

ÔÇ×Atelje Mitrovi─çÔÇť, osnovan kao porodi─Źni projektni biro 1987. godine u Sremskoj Mitrovici od strane Branke Mitrovi─ç, dipl.ing.arh., zajedno sa suprugom Miloradom Mitrovi─çem, dipl.ing.arh. i sinom Brankom Mitrovi─çem, dipl.ing.arh. (danas prof. dr arhitekture u Norve┼íkoj), kasnije je pre┼íao u ruke Slavenke Mitrovi─ç-Lazarevi─ç, dipl.ing.arh. (danas dr arhitekture), od 1998. godine. Slavenka Mitrovi─ç-Lazarevi─ç, osim ┼íto je radila kao rukovodilac odeljenja za urbanizam u Direkciji za izgradnju grada Sremska Mitrovica, bila je jedan od autora projekta rekonstrukcije pe┼ía─Źke zone u Sremskoj Mitrovici, nagra─Ĺenog Novembarskom nagradom grada 2006. godine. Njeno bogato iskustvo obuhvata i projekte stambenih i poslovnih zgrada, kao i arhitektonsko-urbanisti─Źka re┼íenja kao ┼íto su kamp Zasavica, ure─Ĺenje porte crkve Sv. Petra i Pavla u ┼áapcu, kao i nerealizovani projekt rekonstrukcije i dogradnje zgrade Muzeja Srema. Slavenka poseduje licence za arhitektonsko projektovanje, urbanizam i energetsku efikasnost In┼żenjerske komore Srbije, kao i nacionalnu i evropsku licencu procenitelja vrednosti nepokretnosti i licencu DGNB konsultanta (nema─Źki sistem ocenjivanja odr┼żivosti).

Tako─Ĺe, Slavenka je registrovani sudski ve┼ítak za oblast arhitekture, ─Źlan Nacionalnog udru┼żenja procenitelja Srbije (NUPS) i Saveta zelene gradnje Srbije (SrbGBC). Stalno interesovanje za odr┼żivost gradnje i planiranja rezultovalo je odbranom disertacije na temu uticaja elemenata odr┼żivog planiranja na vrednost nekretnina u Srbiji.

Sremska Mitrovica je jedinstven urbanisti─Źki i arheolo┼íki primer u Srbiji ÔÇö grad sa direktnim prostornim kontinuitetom od preko 7000 godina. Grad se nalazi na istom prostoru kao i njegova naselja-prete─Źe i predstavlja kontinualno pro┼íirenje urbanisti─Źke forme prvobitnog praistorijskog i potom i anti─Źkog naselja.

Koji je to, po Vama, najzna─Źajniji period za arhitektonski razvoj Sremske Mitrovice?

Smatra se da urbani karakter naselja na mestu Sremske Mitrovice postoji ve─ç oko 1700 godina, a prema onome ┼íto je nama danas vidljivo za najzna─Źajniji period grada mo┼że se svakako uzeti rimski. Sirmium je bio poznat kao carski grad, panonska metropola, jer osim ┼íto je tu ro─Ĺeno vi┼íe rimskih imperatora, bio je i rezidencijalni grad u kome su boravili carevi. U Sirmiumu je postojao kompleks carske rezidencije, hipodrom (posle rimskog najve─çi, du┼żine preko 500 m), flota, kovnica novca, fabrika oru┼żja, ┼żitnice, ciglarska proizvodnja, kerami─Źarske radionice, termeÔÇŽ Postojale su i dve re─Źne ade i dva mosta preko Save.

Drugi period zna─Źajan za dana┼ínji izgled grada je svakako vreme Austro-Ugarske, kada su intenzivirani doseljavanje i gradnja (koju i danas vidimo) – ne samo kapitalnih objekata vojne uprave, nego i objekata gra─Ĺanske arhitekture koji su pripadali novostvorenoj klasi trgovaca, zanatlija, posednika. Vojni objekti bili su skoncentrisani oko egziciri┼íta i sada┼ínjeg Trga ─ćire Mileki─ça, dok su gra─Ĺanske ku─çe gra─Ĺene oko Trga svetog Stefana i trga ┼Żitna pijaca. Tre─çi zna─Źajan period je bio od 1960. godine do 1990. godine, kada je izgra─Ĺen najve─çi broj javnih i industrijskih objekata i stambenih naselja, kao i porodi─Źnih stambenih zgrada. Mitrovica je ┼íezdesetih dobila i Spomen park ÔÇô memorijalni kompleks posve─çen ┼żrtvama usta┼íkog terora, autorsko delo prof. Bogdana Bogdanovi─ça, kompleks koji i danas pleni bezvremenim dizajnom i kojim se pro┼żimaju prostor stradanja i urbani prostor u kojem se danas ┼żivi.

Posebnost grada je u tome ┼íto postoje urbane funkcije grada koje su opstale kroz vreme, mesto glavnog gradskog trga i parka ujedno je i mesto zavr┼íetka hipodroma i najverovatnije je sasvim blizu mesta sirmiumskog foruma, a u austrijsko vreme tu je bilo vojno egziciri┼íte. Trg ┼Żitna pijaca, trouglasti trg oko kojeg se re─Ĺaju gra─Ĺanske ku─çe iz 19. veka sa prodavnicama i zanatskim radnjama se nalazi na mestu rimske ─Źetvrti sa zanatskim radnjama. Raskrsnica rimskih ulica Cardo i Decumanus se nalazi na mestu dana┼ínje glavne gradske raskrsnice Stari ┼íor i Kralja Petra prvog. Na mestu Saborne crkve na Trgu sv Stefana prona─Ĺeni su ostaci rimskog svetili┼íta. Za rad na temu trajanja urbanih funkcija Sremske Mitrovice kroz vreme dobile smo dipl.ing.arh. A. ┼ákori─ç i ja (uz podr┼íku arh. A.Abazovi─ç) nagradu na Salonu urbanizma 2016. godine.

Porodi─Źna ku─ça

Porodi─Źna ku─ça

Koje su karakteristike arhitekture Sremske Mitrovice koje smatrate najva┼żnijim za o─Źuvanje i revitalizaciju u dana┼ínjem urbanom pejza┼żu?

Mitrovica je dugo bila grad na granici, prostor susretanja istoka i zapada, severa i juga, te sve ┼íto poma┼że isticanju multikulturalnosti i multiepohalnosti grada je jako dobro i va┼żno. Tako─Ĺe, postoje specifi─Źnosti koje treba ─Źuvati kao ┼íto su trouglasti trgovi sa zgradama, savski kej sa zelenilom, Spomen park, stara stambena naselja sa pe┼ía─Źkim stazama i obiljem zelenila, prezentacija Carske palate, Soldatovi─çevi reljefi na zgradi Modne ku─çeÔÇŽ Najve─çu dobrobit od svoje posebnosti Mitrovica bi imala kada bi se na mestima gde je to mogu─çe formirali prostori za stalnu prezentaciju i istra┼żivanje u vidu Arheolo┼íkog parka.

Kako je arhitektonska istorija Sremske Mitrovice uticala na Vašu inspiraciju i pristup projektovanju u ovom gradu s obzirom da ste jedno vreme radili i u Direkciji za izgradnju grada Sremske Mitrovice?

Uspe┼ína urbanisti─Źka i arhitektonska re┼íenja u ovakvom gradu ne mogu biti donesena bez saradnje sa Zavodom za za┼ítitu spomenika i Muzejom Srema. Za zgradu Muzeja Srema smo pre vi┼íe godina koleginica A. ┼ákori─ç iz Zavoda za za┼ítitu spomenika i ja radile arhitektonsko-urbanisti─Źko re┼íenje rekonstrukcije i dogradnje koje nije realizovano. Moj stav prema projektovanju u gradu i uop┼íte uslovljen je na izvestan na─Źin i ─Źinjenicom da su jedan broj javnih i drugih objekata projektovali moji roditelji.

Muzej Srema, rekonstrucija i dogradnja

Muzej Srema, rekonstrucija i dogradnja

Kako va┼í odnos prema projektovanju stambenih i poslovnih objekata odra┼żava savremene trendove i potrebe klijenata?

U projektovanju se trudim da primenim znanja o odr┼żivosti (┼íto podrazumeva i energetsku efikasnost). Smatram va┼żnim da se objekti projektuju i izvode prostorno racionalno, energetski efikasno, ekolo┼íki ispravno, jednostavno ali prilago─Ĺeno lokalnom kontekstu i uz maksimalnu upotrebu lokalno proizvedenih materijala i tehnika gradnje. Smatram da kod nas ne postoji dovoljna svest o tome da je odr┼żivije ─Źuvati, rekonstruisati, reciklirati zgrade i ambijente nego ru┼íiti i graditi po svaku cenu novo. Trudim se da promovi┼íem recikliranje, rekonstrukcije, kao i lokalnu tradiciju. Sre─çom, postoje i investitori kojima odgovara takav pristup.

Na koji na─Źin analizirate karakteristike zgrade i gra─Ĺevinskog zemlji┼íta kako biste odredili njihovu tr┼żi┼ínu vrednost?

Vrednost zgrada i vrednost gra─Ĺevinskog zemlji┼íta su zavisni od stanja na tr┼żi┼ítu, a tr┼żi┼íte je poslednjih godina vrlo ┼żivo. Lista karakteristika koje analiziram je uvek ┼íira od uobi─Źajenih. Prime─çujem da poslednjih godina ljudima, na svesnom nivou, sve vi┼íe zna─Źi energetska efikasnost nekretnina i ekologija, a nesvesno im zna─Źi i vi┼íenamenski karakter zone grada, blizina zelenih povr┼íina i dobre veze gradskog prevoza ili biciklisti─Źke i pe┼ía─Źke staze ÔÇô ┼íto su sve elementi odr┼żivosti.

Pe┼ía─Źka zona, Sremska Mitrovica

Pe┼ía─Źka zona, Sremska Mitrovica

Koje su klju─Źne strategije koje koristite kako biste stvorili odr┼żive i funkcionalne urbanisti─Źke prostore?

Najva┼żniji problemi na koje se mora obratiti pa┼żnja su potro┼ínja energije, emisija lo┼íih gasova i ┼żivotnost prostora. Klju─Źno je izbegavanje aktiviranja grinfild podru─Źja, kao i postizanje vi┼íenamenskog karaktera urbanih prostora. O─Źuvanje zelenila i formiranje novih zelenih zona su jako va┼żni, kao i racionalno vo─Ĺenje atmosferske vode. Va┼żno je obezbediti korisnicima prostora kvalitetne pe┼ía─Źke i biciklisti─Źke staze i dobar urbani dizajn, kao i sve elemente koji omogu─çuju osetljivim grupama da koriste prostor. Va┼żno je i da se vodi briga o elementima koji nas ─Źuvaju od nepogoda (nasipi, protivpo┼żarni elementi).

Da li se novi urbanisti─Źki projekti u Sremskoj Mitrovici integri┼íu sa postoje─çim urbanim kontekstom i potrebama zajednice? Kako izgleda savremena arhitektura u Sremskoj Mitrovici i kako se one odra┼żavaju na izgled grada danas?

U Sremskoj Mitrovici se trenutno odvija urbana transformacija starih gradskih blokova ru┼íenjem nizova uglavnom starih prizemnih ku─ça i gradnjom vi┼íeporodi─Źnih zgrada. Postoji tra┼żnja za stanovima i ponuda u vidu nove gradnje je intenzivno prati. Arhitektura je uglavnom uslovljena zadatkom postizanja najve─çe mogu─çe prodajne povr┼íine stambenog prostora, a arhitektama je ostavljeno mnogo manje slobode i autoriteta nego ┼íto je to bio slu─Źaj pre 40 godina. Nije izvesno u kolikoj meri sve to prati i razvoj javne infrastrukture, ali je vidljivo da se jo┼í nije dovoljno radilo na strategiji saobra─çaja, zbog ─Źega je po gradu previ┼íe automobila i nedovoljno biciklisti─Źkih staza i ure─Ĺenih pe┼ía─Źkih staza.

Dobra strana procesa je ┼íto se on odvija blok po blok i ┼íto ne postoje velike izmene urbanisti─Źkih planova kojima bi se pove─çavala dozvoljena spratnost i drugi parametri, kao ┼íto je slu─Źaj u nekim drugim sredinama. Ni─Źu nizovi vi┼íeporodi─Źnih zgrada koji su prili─Źno ujedna─Źeni i daju gradu nove moderne ambijente. Participacija gra─Ĺana i iskazivanje potreba gra─Ĺana nisu dovoljno ni inicirani ni ispoljeni. Ipak, pre nekoliko godina sam i sama bila deo grupe gra─Ĺana koja je imala primedbe na urbanisti─Źki plan kojim se planiralo pomeranje savskog nasipa ka Savi i plan nije usvojen. Za razliku od pre, danas sam stava da bi svi planovi koji se donose trebalo da budu u fazi izrade dobro prezentovani i obja┼ínjeni gra─Ĺanima, kao i da bi gra─Ĺani trebalo da imaju mogu─çnost da iska┼żu svoje ┼żelje i potrebe, koje bi posle bile koliko god je to mogu─çe ÔÇô uva┼żene.

Jo┼í ne┼ítoÔÇŽ

Bavim se i aktivnostima popularizacije bicikliranja u gradu, kroz rad u udru┼żenju Biciklisti─Źka inicijativa SM. Poslednjih godina koleginica Z.Obradovi─ç M.ing.arh, M.Lazarevi─ç M.ing.soft. i ja u saradnji sa arheologom J. Davidovi─ç radimo na ÔÇ×ArheobajkÔÇť ruti (zapo─Źeto u okviru ArcheoDanube projekta), biciklisti─Źkoj turisti─Źkoj ruti kroz grad i aplikaciji za mobilne telefone za vo─Ĺenje cikloturista kroz znamenitosti grada, sa 3d vizualizacijama na┼íih rekonstrukcija gra─Ĺevina za koje se zna da su postojale u Sirmiumu. Raduje me to ┼íto su moja deca (4) zainteresovana za grad i arhitekturu od najranijeg uzrasta i ┼íto su u─Źestvovali u pripremanju jedne izlo┼żbe, radu na ÔÇ×ArheobajkÔÇť ruti, a naro─Źito ─Źinjenica da pristi┼że i tre─ça generacija arhitekata u porodici.