Connect with us
Arhitektura

Zašto upisati arhitekturu?

Mala kolekcija mišljenja zaposlenih i studenata Departmana za arhitekturu i urbanizam.

U ovom tekstu istra┼żujemo odgovore na pitanje ÔÇ×Za┼íto upisati arhitekturu?“ kroz perspektive renomiranih profesora i li─Źnih pri─Źa studenata, saznajemo kako arhitektura postaje ne samo profesija, ve─ç i put ka pronala┼żenju smisla, li─Źnog zadovoljstva i dru┼ítvene odgovornosti. Arhitektura, kao spoj umetnosti, tehnike i filozofije, otvara vrata ne samo kreativnosti, ve─ç i istra┼żivanju identiteta i prostora u kojem ┼żivimo.

Za┼íto? Zato ┼íto stolica treba da bude udobna. Zato ┼íto dom treba da bude topao. Zato ┼íto krovne ravni sakupljaju atmosferski koktel koji zemlja ispija kroz oluk. Zato ┼íto bez ─Źvrstih temelja ne postoji stabilnost. Zato ┼íto kau─Ź treba da bude mekan. Zato ┼íto prozor grli sun─Źeve zrake i bezuslovno ih prosipa po sobi. Zato ┼íto biljkama treba voda. Zato ┼íto krevetu treba jorgan. Zato ┼íto je harmonija u proporciji. Zato ┼íto vrata defini┼íu privatnost. Zato ┼íto je ulica idealna podloga za kontakt. Zato ┼íto je ljudsko telo mera za sve. Zato ┼íto je trpezarijski sto centar mikrouniverzuma. Zato ┼íto su zidovi podijum za umetnost. Zato ┼íto svetlo uti─Źe na atmosferu. Zato ┼íto boja menja percepciju. Zato ┼íto su kolovozi arterije. Zato ┼íto su trotoari kapilari. Zato ┼íto je grad ogromno srce. Zato ┼íto ne mo┼że da kuca bez tebe. Zato. – Albert Topi─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent.

Albert Topi─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent

Albert Topi─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent

dr Jelena Atanackovi─ç Jeli─Źi─ç, redovni profesor

Urednici ─Źasopisa su bili dovoljno ljubazni da nam ponude nekoliko stranica da damo odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta: Za┼íto upisati arhitekturu? Pro┼íireno, kada o njemu malo razmislite, pitanje je zapravo: Za┼íto odabrati da bude┼í arhitekta? Kada ga tako formuli┼íete, odgovor mo┼że da se tra┼żi na vi┼íe mesta: gotovo jednako u racionalnom, u ma┼íti, u se─çanju, u nasle─Ĺu, u poeziji, inspiraciji, dizajnu kao i u ekonomiji i biznisu. Takva je sama arhitektura: negde izme─Ĺu umetnosti, tehnike, nauke i zanata. Kao i svaka drevna ve┼ítina ili ideja, u njoj su izme┼íani slojevi i se─çanja na raznorodne graditeljske poduhvate, ─Źesto neraskidivo spojene sa samom sudbinom ljudi koji su ka njima stremili. Gotovo da se mo┼że re─çi da je sama disciplina specifi─Źno metafizi─Źko arheolo┼íko nalazi┼íte ideala, se─çanja i mita, koje ponekad dobija materijalne obrise u svetu koji sagledavamo oko sebe. Nekada pak, sa─Źuva se samo kao narativ, kao legenda, nekada kao takozvana ÔÇ×papirna arhitekturaÔÇť, idealizovani model neke zamisli. Ponekad ideje slu┼że samo kao osnov za neku slede─çu, bolju, kao temelj za svet koji ─çe tek do─çi, ─Źesto i daleko nakon ┼íto se egzistencija samog autora privede svom kraju. Ta ideja ve─Źnosti, pobede nad prolazno┼í─çu, a koja je duboko usa─Ĺena u disciplinu, ─Źini mi se su┼ítinskom kada je u pitanju potraga za odgovorom na pitanje iz naslova.

Zašto upisati arhitekturu?

foto: freepik.com

dr Bojan Tepav─Źevi─ç, redovni profesor

Pitanja o profesiji arhitekte me uvek asociraju na ÔÇ×IkigaiÔÇŁ, pojam iz Japanskog jezika i kulture koji se odnosi na podsticajnu snagu kroz rad, a koja na┼íem ┼żivotu daje smisao. Japanci smatraju da svako ima svoj Ikigai i mo┼że ga prona─çi u sebi ako radi ono ┼íto voli. Neki pisci i mislioci dana┼ínjice smatraju da je upravo Ikigai tajna sre─çnog i dugove─Źnog ┼żivota Japanaca. Kada posmatram moje kolege i prijatelje arhitekte, ─Źini mi se da je svako ili makar ve─çina uspela da prona─Ĺe svoj Ikigai. Vrlo je lako razviti strast prema poslu iza koga ostaju tragovi upisani u ku─çama, gradovima i srcima ljudi. Zato mi nije neobi─Źna ─Źinjenica da su neke arhitekte poput Normana Fostera, Renca Pjana, Frenk Gerija, koji su se odavno ostvarili i dalje ostali u arhitekturi, pa ─Źak i ako su davno pre┼íli 80-e godine. A nije mi neobi─Źno ni ┼íto Oskar Nimejer nije mogao da stane ni kad je pre┼íao stotu. Me─Ĺutim, arhitektura je dovoljno ┼íiroka da se u njoj prona─Ĺu ljudi razli─Źitih karaktera i interesovanja i to ne mora nu┼żno biti poziv projektanta.

Meni li─Źno su oduvek bile interesantnije pri─Źe arhitekata koji su se prona┼íli u najraznovrsnijim ni┼íama na┼íe profesije. Od arhitekata-majstora koji vole i sami da osete u rukama tradicionalne materijale kao ┼íto su drvo ili nabijena zemlja, do arhitekata koji vole isklju─Źivo da rade u digitalnom okru┼żenju sa VR maskama na glavi. Od arhitekata teoreti─Źara, pisaca, istori─Źara, konzervatora, urbanista do arhitekata-dizajnera u marketin┼íkim, gejming ili IT kompanijama. Sve te raznovrsne pri─Źe o razli─Źitim putevima arhitekonske profesije mogu se ─Źuti od nekada┼ínjih studenata na┼íe ┼íkole arhitekture u Novom Sadu. I ti putevi na┼íih studenata nisu izgra─Ĺeni samo u na┼íoj sredini i regionu. Ponosan sam na ─Źinjenicu da su oni svojom profesionalnom arhitektonskom karijerom ostavili traga na svim kontinentima osim na Antarktiku. Za┼íto upisati arhitekturu? Zato ┼íto ─çete sa arhitekturom prona─çi svoj Ikigai.

dr Bojan Tepav─Źevi─ç, redovni profesor, Fakultet Tehni─Źkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu,  Departman za arhitekturu i urbanizam

dr Bojan Tepav─Źevi─ç, redovni profesor, Fakultet Tehni─Źkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za arhitekturu i urbanizam

dr Dejan Ecet, docent

Kraj XX veka bio je vreme mog studiranja arhitekture, period ispunjen urbanim mitom da samo jedan zanemarljiv broj arhitekata, ta─Źnije 2%, zaista bavio arhitektonskim projektovanjem. Ovu informaciju nikada nisam potvrdio, ali je ona u tim danima delovala kao mra─Źna prognoza. Na moju sre─çu, vrata prakti─Źnog iskustva otvorila su mi se prili─Źno rano, ve─ç tokom tre─çe godine fakulteta, kada sam se upustio u dizajniranje svog prvog enterijera. Potom su usledili razni projekti, uvode─çi me u taj ekskluzivni klub od 2%. Me─Ĺutim, nije pro┼ílo mnogo vremena pre nego ┼íto me je ┼żivot preusmerio, dodeliv┼íi mi zadatak kreiranja korporativnog identiteta jedne kompanije ┼íto je podrazumevalo i dizajn web stranice, projekat koji sam, na moje iznena─Ĺenje, veoma uspe┼íno zavr┼íio. Uspeh ovog projekta otvorio mi je vrata ka novom profesionalnom izazovu – dizajnu netipi─Źnih elektronskih ure─Ĺaja, odvla─Źe─çi me od arhitekture ka grafi─Źkom i dalje ka industrijskom dizajnu. Ova tranzicija, koja je pro┼íirila moje profesionalne horizonte i obogatila iskustvom, logi─Źno me je usmerila ka osnivanju sopstvene prakse.

Paralelno s tim, moje obrazovanje se nastavilo kroz doktorske studije na Fakultetu tehni─Źkih nauka, gde sam stekao doktorat i gde trenutno radim, kombinuju─çi nastavne aktivnosti sa prakti─Źnim i teorijskim istra┼żivanjima. Ova evolucija moje karijere, koja me je preusmerila od arhitekture ka raznolikim domenima dizajna, ─Źini odgovor na pitanje: ÔÇ×Za┼íto studirati arhitekturuÔÇŁ, slo┼żenijim, ali jasnim. Ve┼ítine i znanja ste─Źena tokom studija arhitekture postavila su osnovu za sve ┼íto sam kasnije radio. Poput egzo-skeleta iz futuristi─Źkih filmova, studiranje arhitekture mi je dalo osnovu za samopouzdanje i kompetencije da se bavim razli─Źitim poslovima u oblasti dizajna. Sada, nakon svih ovih godina (┼íto ka┼że jedna pesma), onih inicijalnih 98% koji nisu u┼íli u svet arhitektonskog projektovanja vi┼íe ne predstavljaju zastra┼íuju─çi broj, ve─ç beskrajne mogu─çnosti za istra┼żivanje i kreaciju.

Arhitekta crta tehni─Źki crte┼ż

foto: freepik.com

Stefan Peji─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent

Godinama unazad imam mogu─çnost da tokom ÔÇ×Dana otvorenih vrata fakultetaÔÇť i drugih doga─Ĺaja sli─Źnog karaktera razgovaram sa srednjo┼íkolcima. Tom prilikom sam shvatio da se odre─Ĺena pitanja ponavljaju, ne samo prilikom poseta raznih ┼íkola, nego i generacija. Jedno od naj─Źe┼í─çih upravo glasi ÔÇ×Za┼íto upisati arhitekturuÔÇť? To me je navelo na mnoga razmi┼íljanja, ali i vratilo par koraka unazad kako bih na osnovu li─Źnog iskustva, ali i mi┼íljenja drugih kolega mogao da na najbolji na─Źin pribli┼żim i usmerim nekog ka ovom slojevitom pozivu.

Srednja ┼íkola jeste period nakon koga slede velike promene u ┼żivotu, a te promene se dalje razvijaju u manjem ili ve─çem obimu tokom studija. Shvatio sam da je to, naj─Źe┼í─çe postavljeno pitanje, ÔÇ×Za┼íto upisati arhitekturu?ÔÇť, upravo potreba srednjo┼íkolaca za pronalaskom mehanizma koji te brze i drasti─Źne promene ┼żivotnog kursa mo┼że ubla┼żiti. Vremenom uvideo sam da je arhitektura upravo to, dru┼ítvena potreba izazvana raznim promenama, doga─Ĺajima i mogu─çnostima. Ve─ç tokom priprema za upis na arhitekturu saznao sam da ona nije samo jednosmerna ulica ispunjena dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim prikazima objekata, ve─ç mnogo slo┼żenija putanja. Kao neko ko je na ovo putovanje, koje i dalje traje kroz nastavu i praksu, krenuo iz gimnazije susreo sam se sa izazovom da se adaptiram na nove pojmove, pristupe, ali najvi┼íe na novi filter preko koga sada gledam svet i arhitekturu u na─Źelu.

Sva nova saznanja vremenom se odra┼żavaju na samospoznaju, ali i na na─Źin na koji nas drugi ljudi iz okru┼żenja posmatraju, o─Źekuju─çi da razumemo i na najbolji na─Źin promislimo njihove potrebe i re┼íimo konkretne arhitektonske probleme. Na sve to uti─Źe i za sve to nas priprema period studiranja prepleten mnogim granama arhitekture, kao i drugim disciplinama koje su sastavni deo ┼íkolovanja, a sve to sa ciljem da nas usmere da se poigramo sa onom sferom u kojoj se najbolje pronalazimo ili spoznamo onu koja je prona┼íla nas. U tome pronalazimo svrhu i tu se krije odgovor, jer kako arhitekta ┼Żan Novel ka┼że ÔÇ×Ja volim da se igram sa arhitekturom. To je moja omiljena igraÔÇť, sa ─Źime se ja u potpunosti sla┼żem.

Stefan Peji─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent

Stefan Peji─ç, master in┼żenjer arhitekture, asistent

Maša Lukić, student 4. godine arhitekture

Deluje kao kli┼íe, ali, ─Źini mi se da me arhitektura zanima jo┼í od vremena kada nisam znala ┼íta taj pojam zna─Źi. Uvek sam volela da ne┼íto ukra┼íavam, pravim, prora─Źunavam, organizujem. Pre nekoliko dana sam u svom starom kompjuteru na┼íla pesmicu, za koju je moja mla─Ĺa sestra nagra─Ĺena, kada je ona bila drugi, a ja ─Źetvrti razred osnovne ┼íkole. Stih namenjen meni glasi:

ÔÇ×Moja sestra Ma┼ía talenat je pravi
za slikanje, crtanje i sli─Źne stvari,
Njeni kola─Źi sve nas slade,
a kada poraste projektova─çe zgrade.ÔÇť

Zna─Źi, moj budu─çi poziv se znao jo┼í od mojih malih nogu. ┼Żive─çi u Sremskoj Mitrovici, gradu veoma zanimljive i autenti─Źne arhitekture, gde se rimske iskopine prepli─çu sa divnim gra─Ĺanskim ku─çama iz 19. i 20. veka, kao i gra─Ĺevinama iz doba socijalizma i modernim zdanjima dana┼ínjice, moje interesovanje za gradnju je sasvim opravdano. Posmatraju─çi ove velelepne mitrova─Źke gra─Ĺevine, ─Źesto sam ih u mislima analizirala i poredila. Zapa┼żala sam kako su se na─Źini i stilovi gradnje menjali kroz vreme. Moju pa┼żnju najvi┼íe su privla─Źile prostrane gra─Ĺanske ku─çe, koje su primer lepote projektovanja. Svaka imala svoj poseban pe─Źat i oslikavala stil arhitekte, ali i porodice koja je ┼żivela u njoj, potpuno u suprotnosti dana┼ínjoj gradnji, koja je ─Źesto uniformisana i mnogi objekti li─Źe jedan na drugi. Jo┼í tada sam zami┼íljala kako ja da oblikujem neku lepu i funkcionalnu ku─çu kojoj ─çe se budu─çe generacije mladih ljudi diviti.

I tada, kao i sad ┼żelim u─Źiniti prostor oko nas lepim, a u isto vreme obezbediti humane uslove ┼żivljenja u savremenom i u┼żurbanom svetu gde se stavlja fokus na brzini ┼żivljenja i razli─Źitostima. Studirati arhitekturu je pre svega izazovno jer zalazi┼í u kreativnost i tako sagledava┼í svet kao celinu. Sa druge strane, na┼íe zanimanje opstaje kroz celu istoriju ljudskog dru┼ítva, jer gde god i u bilo kom razdoblju ─Źoveku je potreban objekat za stanovanje, a na nama, budu─çim ekspertima za ovu oblast je da mu ponudimo najbolje re┼íenje. Mi┼íljenja sam da je arhitektonsko znanje primenljivo u mnogim oblastima ┼żivljenja i mnogim profesijama. Veoma sam sre─çna ┼íto studiram arhitekturu i ┼íto ─çu, nadam se, ostaviti iza sebe gra─Ĺevine koje ─çe svet u─Źiniti lep┼íim, ljude sre─çnijim, ostaviti neki svoj li─Źni pe─Źat u prostoru i vremenu koje dolazi. Na nama je velika odgovornost da projektujemo objekte koji ispunjavaju potrebe korisnika i investitora, ali uvek vode─çi ra─Źuna o op┼ítem dobru.

Maša Lukić, student 4. godine arhitekture

Maša Lukić, student 4. godine arhitekture

Dunja Pavlica, student 4. godine arhitekture

2012. godine kre─çem u peti razred. Na srpskom slu┼íam o slu┼żbi re─Źi u re─Źenici, na matematici saznajem da mo┼żemo ra─Źunati pomo─çu slova, na likovnom dobijamo ud┼żbenik… Ni┼íta ne razumem, samo ─Źekam da ─Źujem poslednje zvono u danu. Idem ku─çi da se igram. ┼áto moram da u─Źim, kao da ─çe mi to nekad trebati u ┼żivotu? Posle odre─Ĺenog vremena, shvatila sam da je borba za petice u petom razredu ostavila neizbrisiv trag u mom na─Źinu razmi┼íljanja. Nastavila sam da se igram, samo ┼íto igra─Źke vi┼íe nisu bile pli┼íane, nego apstraktne. Kroz tu igru, posmatraju─çi sopstvene afinitete i svrstavaju─çi ih u skupove, do┼íla sam do izbora profesije kojom ┼żelim da se bavim ÔÇô arhitektura je predstavljala najkoherentniju uniju dijametralno suprotnih skupova u mojoj igri. U─Źenje arhitekture, metafori─Źki analizirano preko slu┼żbe re─Źi u re─Źenici, potire teorijske definicije subjekta i objekta u srpskom jeziku. U ranim fazama njihove koegzistencije, arhitekta je subjekat koji kreira arhitekturu. Vremenom, oblikuju─çi prostor, arhitekta postaje deo njega, te iz aktivne uloge subjekta, neprimetno prelazi u ulogu objekta ÔÇô arhitektura gradi arhitektu.

Dunja Pavlica, student 4. godine arhitekture

Dunja Pavlica, student 4. godine arhitekture

Kakva je to arhitektura disciplina kad uspeva da manipuli┼íe svesnim bi─çem poput ─Źoveka? ┼áiroka. I visoka. Velika disciplina. Toliko velika da svakom svojom dimenzijom obavija granice ─Źovekovog uma. Ali, ne guta ga, nego se trudi da te granice pro┼íiri do najdaljih ta─Źaka koordinatnog sistema. Studirati arhitekturu ne zna─Źi samo projektovati ku─çe, crtati profile ulica i ra─Źunati dimenzije konstruktivnih elemenata. Studiranje arhitekture podrazumeva istra┼żivanje sopstvenog identiteta oprostoreno kroz arhitektonski jezik. Nakon studija, ─Źovek fakultet napu┼íta sa diplomom iz discipline koja se ustalila kao njegov ┼żivotni saputnik.

Faculty of Technical Sciences
University of Novi Sad
Department of Architecture
Trg Dositeja Obradovi─ça 6
21000 Novi Sad, Serbia

mongeometrija@gmail.com
www.mongeometrija2023.ftn.uns.ac.rs