Mala kolekcija miŔljenja zaposlenih i studenata Departmana za arhitekturu i urbanizam.
U ovom tekstu istražujemo odgovore na pitanje āZaÅ”to upisati arhitekturu?“ kroz perspektive renomiranih profesora i liÄnih priÄa studenata, saznajemo kako arhitektura postaje ne samo profesija, veÄ i put ka pronalaženju smisla, liÄnog zadovoljstva i druÅ”tvene odgovornosti. Arhitektura, kao spoj umetnosti, tehnike i filozofije, otvara vrata ne samo kreativnosti, veÄ i istraživanju identiteta i prostora u kojem živimo.
ZaÅ”to? Zato Å”to stolica treba da bude udobna. Zato Å”to dom treba da bude topao. Zato Å”to krovne ravni sakupljaju atmosferski koktel koji zemlja ispija kroz oluk. Zato Å”to bez Ävrstih temelja ne postoji stabilnost. Zato Å”to kauÄ treba da bude mekan. Zato Å”to prozor grli sunÄeve zrake i bezuslovno ih prosipa po sobi. Zato Å”to biljkama treba voda. Zato Å”to krevetu treba jorgan. Zato Å”to je harmonija u proporciji. Zato Å”to vrata definiÅ”u privatnost. Zato Å”to je ulica idealna podloga za kontakt. Zato Å”to je ljudsko telo mera za sve. Zato Å”to je trpezarijski sto centar mikrouniverzuma. Zato Å”to su zidovi podijum za umetnost. Zato Å”to svetlo utiÄe na atmosferu. Zato Å”to boja menja percepciju. Zato Å”to su kolovozi arterije. Zato Å”to su trotoari kapilari. Zato Å”to je grad ogromno srce. Zato Å”to ne može da kuca bez tebe. Zato. – Albert TopiÄ, master inženjer arhitekture, asistent.
Albert TopiÄ, master inženjer arhitekture, asistent
dr Jelena AtanackoviÄ JeliÄiÄ, redovni profesor
Urednici Äasopisa su bili dovoljno ljubazni da nam ponude nekoliko stranica da damo odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta: ZaÅ”to upisati arhitekturu? ProÅ”ireno, kada o njemu malo razmislite, pitanje je zapravo: ZaÅ”to odabrati da budeÅ” arhitekta? Kada ga tako formuliÅ”ete, odgovor može da se traži na viÅ”e mesta: gotovo jednako u racionalnom, u maÅ”ti, u seÄanju, u nasleÄu, u poeziji, inspiraciji, dizajnu kao i u ekonomiji i biznisu. Takva je sama arhitektura: negde izmeÄu umetnosti, tehnike, nauke i zanata. Kao i svaka drevna veÅ”tina ili ideja, u njoj su izmeÅ”ani slojevi i seÄanja na raznorodne graditeljske poduhvate, Äesto neraskidivo spojene sa samom sudbinom ljudi koji su ka njima stremili. Gotovo da se može reÄi da je sama disciplina specifiÄno metafiziÄko arheoloÅ”ko nalaziÅ”te ideala, seÄanja i mita, koje ponekad dobija materijalne obrise u svetu koji sagledavamo oko sebe. Nekada pak, saÄuva se samo kao narativ, kao legenda, nekada kao takozvana āpapirna arhitekturaā, idealizovani model neke zamisli. Ponekad ideje služe samo kao osnov za neku sledeÄu, bolju, kao temelj za svet koji Äe tek doÄi, Äesto i daleko nakon Å”to se egzistencija samog autora privede svom kraju. Ta ideja veÄnosti, pobede nad prolaznoÅ”Äu, a koja je duboko usaÄena u disciplinu, Äini mi se suÅ”tinskom kada je u pitanju potraga za odgovorom na pitanje iz naslova.
foto: freepik.com
dr Bojan TepavÄeviÄ, redovni profesor
Pitanja o profesiji arhitekte me uvek asociraju na āIkigaiā, pojam iz Japanskog jezika i kulture koji se odnosi na podsticajnu snagu kroz rad, a koja naÅ”em životu daje smisao. Japanci smatraju da svako ima svoj Ikigai i može ga pronaÄi u sebi ako radi ono Å”to voli. Neki pisci i mislioci danaÅ”njice smatraju da je upravo Ikigai tajna sreÄnog i dugoveÄnog života Japanaca. Kada posmatram moje kolege i prijatelje arhitekte, Äini mi se da je svako ili makar veÄina uspela da pronaÄe svoj Ikigai. Vrlo je lako razviti strast prema poslu iza koga ostaju tragovi upisani u kuÄama, gradovima i srcima ljudi. Zato mi nije neobiÄna Äinjenica da su neke arhitekte poput Normana Fostera, Renca Pjana, Frenk Gerija, koji su se odavno ostvarili i dalje ostali u arhitekturi, pa Äak i ako su davno preÅ”li 80-e godine. A nije mi neobiÄno ni Å”to Oskar Nimejer nije mogao da stane ni kad je preÅ”ao stotu. MeÄutim, arhitektura je dovoljno Å”iroka da se u njoj pronaÄu ljudi razliÄitih karaktera i interesovanja i to ne mora nužno biti poziv projektanta.
Meni liÄno su oduvek bile interesantnije priÄe arhitekata koji su se pronaÅ”li u najraznovrsnijim niÅ”ama naÅ”e profesije. Od arhitekata-majstora koji vole i sami da osete u rukama tradicionalne materijale kao Å”to su drvo ili nabijena zemlja, do arhitekata koji vole iskljuÄivo da rade u digitalnom okruženju sa VR maskama na glavi. Od arhitekata teoretiÄara, pisaca, istoriÄara, konzervatora, urbanista do arhitekata-dizajnera u marketinÅ”kim, gejming ili IT kompanijama. Sve te raznovrsne priÄe o razliÄitim putevima arhitekonske profesije mogu se Äuti od nekadaÅ”njih studenata naÅ”e Å”kole arhitekture u Novom Sadu. I ti putevi naÅ”ih studenata nisu izgraÄeni samo u naÅ”oj sredini i regionu. Ponosan sam na Äinjenicu da su oni svojom profesionalnom arhitektonskom karijerom ostavili traga na svim kontinentima osim na Antarktiku. ZaÅ”to upisati arhitekturu? Zato Å”to Äete sa arhitekturom pronaÄi svoj Ikigai.
dr Bojan TepavÄeviÄ, redovni profesor, Fakultet TehniÄkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za arhitekturu i urbanizam
dr Dejan Ecet, docent
Kraj XX veka bio je vreme mog studiranja arhitekture, period ispunjen urbanim mitom da samo jedan zanemarljiv broj arhitekata, taÄnije 2%, zaista bavio arhitektonskim projektovanjem. Ovu informaciju nikada nisam potvrdio, ali je ona u tim danima delovala kao mraÄna prognoza. Na moju sreÄu, vrata praktiÄnog iskustva otvorila su mi se priliÄno rano, veÄ tokom treÄe godine fakulteta, kada sam se upustio u dizajniranje svog prvog enterijera. Potom su usledili razni projekti, uvodeÄi me u taj ekskluzivni klub od 2%. MeÄutim, nije proÅ”lo mnogo vremena pre nego Å”to me je život preusmerio, dodelivÅ”i mi zadatak kreiranja korporativnog identiteta jedne kompanije Å”to je podrazumevalo i dizajn web stranice, projekat koji sam, na moje iznenaÄenje, veoma uspeÅ”no zavrÅ”io. Uspeh ovog projekta otvorio mi je vrata ka novom profesionalnom izazovu – dizajnu netipiÄnih elektronskih ureÄaja, odvlaÄeÄi me od arhitekture ka grafiÄkom i dalje ka industrijskom dizajnu. Ova tranzicija, koja je proÅ”irila moje profesionalne horizonte i obogatila iskustvom, logiÄno me je usmerila ka osnivanju sopstvene prakse.
Paralelno s tim, moje obrazovanje se nastavilo kroz doktorske studije na Fakultetu tehniÄkih nauka, gde sam stekao doktorat i gde trenutno radim, kombinujuÄi nastavne aktivnosti sa praktiÄnim i teorijskim istraživanjima. Ova evolucija moje karijere, koja me je preusmerila od arhitekture ka raznolikim domenima dizajna, Äini odgovor na pitanje: āZaÅ”to studirati arhitekturuā, složenijim, ali jasnim. VeÅ”tine i znanja steÄena tokom studija arhitekture postavila su osnovu za sve Å”to sam kasnije radio. Poput egzo-skeleta iz futuristiÄkih filmova, studiranje arhitekture mi je dalo osnovu za samopouzdanje i kompetencije da se bavim razliÄitim poslovima u oblasti dizajna. Sada, nakon svih ovih godina (Å”to kaže jedna pesma), onih inicijalnih 98% koji nisu uÅ”li u svet arhitektonskog projektovanja viÅ”e ne predstavljaju zastraÅ”ujuÄi broj, veÄ beskrajne moguÄnosti za istraživanje i kreaciju.
foto: freepik.com
Stefan PejiÄ, master inženjer arhitekture, asistent
Godinama unazad imam moguÄnost da tokom āDana otvorenih vrata fakultetaā i drugih dogaÄaja sliÄnog karaktera razgovaram sa srednjoÅ”kolcima. Tom prilikom sam shvatio da se odreÄena pitanja ponavljaju, ne samo prilikom poseta raznih Å”kola, nego i generacija. Jedno od najÄeÅ”Äih upravo glasi āZaÅ”to upisati arhitekturuā? To me je navelo na mnoga razmiÅ”ljanja, ali i vratilo par koraka unazad kako bih na osnovu liÄnog iskustva, ali i miÅ”ljenja drugih kolega mogao da na najbolji naÄin približim i usmerim nekog ka ovom slojevitom pozivu.
Srednja Å”kola jeste period nakon koga slede velike promene u životu, a te promene se dalje razvijaju u manjem ili veÄem obimu tokom studija. Shvatio sam da je to, najÄeÅ”Äe postavljeno pitanje, āZaÅ”to upisati arhitekturu?ā, upravo potreba srednjoÅ”kolaca za pronalaskom mehanizma koji te brze i drastiÄne promene životnog kursa može ublažiti. Vremenom uvideo sam da je arhitektura upravo to, druÅ”tvena potreba izazvana raznim promenama, dogaÄajima i moguÄnostima. VeÄ tokom priprema za upis na arhitekturu saznao sam da ona nije samo jednosmerna ulica ispunjena dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim prikazima objekata, veÄ mnogo složenija putanja. Kao neko ko je na ovo putovanje, koje i dalje traje kroz nastavu i praksu, krenuo iz gimnazije susreo sam se sa izazovom da se adaptiram na nove pojmove, pristupe, ali najviÅ”e na novi filter preko koga sada gledam svet i arhitekturu u naÄelu.
Sva nova saznanja vremenom se odražavaju na samospoznaju, ali i na naÄin na koji nas drugi ljudi iz okruženja posmatraju, oÄekujuÄi da razumemo i na najbolji naÄin promislimo njihove potrebe i reÅ”imo konkretne arhitektonske probleme. Na sve to utiÄe i za sve to nas priprema period studiranja prepleten mnogim granama arhitekture, kao i drugim disciplinama koje su sastavni deo Å”kolovanja, a sve to sa ciljem da nas usmere da se poigramo sa onom sferom u kojoj se najbolje pronalazimo ili spoznamo onu koja je pronaÅ”la nas. U tome pronalazimo svrhu i tu se krije odgovor, jer kako arhitekta Žan Novel kaže āJa volim da se igram sa arhitekturom. To je moja omiljena igraā, sa Äime se ja u potpunosti slažem.
Stefan PejiÄ, master inženjer arhitekture, asistent
MaÅ”a LukiÄ, student 4. godine arhitekture
Deluje kao kliÅ”e, ali, Äini mi se da me arhitektura zanima joÅ” od vremena kada nisam znala Å”ta taj pojam znaÄi. Uvek sam volela da neÅ”to ukraÅ”avam, pravim, proraÄunavam, organizujem. Pre nekoliko dana sam u svom starom kompjuteru naÅ”la pesmicu, za koju je moja mlaÄa sestra nagraÄena, kada je ona bila drugi, a ja Äetvrti razred osnovne Å”kole. Stih namenjen meni glasi:
āMoja sestra MaÅ”a talenat je pravi
za slikanje, crtanje i sliÄne stvari,
Njeni kolaÄi sve nas slade,
a kada poraste projektovaÄe zgrade.ā
ZnaÄi, moj buduÄi poziv se znao joÅ” od mojih malih nogu. ŽiveÄi u Sremskoj Mitrovici, gradu veoma zanimljive i autentiÄne arhitekture, gde se rimske iskopine prepliÄu sa divnim graÄanskim kuÄama iz 19. i 20. veka, kao i graÄevinama iz doba socijalizma i modernim zdanjima danaÅ”njice, moje interesovanje za gradnju je sasvim opravdano. PosmatrajuÄi ove velelepne mitrovaÄke graÄevine, Äesto sam ih u mislima analizirala i poredila. Zapažala sam kako su se naÄini i stilovi gradnje menjali kroz vreme. Moju pažnju najviÅ”e su privlaÄile prostrane graÄanske kuÄe, koje su primer lepote projektovanja. Svaka imala svoj poseban peÄat i oslikavala stil arhitekte, ali i porodice koja je živela u njoj, potpuno u suprotnosti danaÅ”njoj gradnji, koja je Äesto uniformisana i mnogi objekti liÄe jedan na drugi. JoÅ” tada sam zamiÅ”ljala kako ja da oblikujem neku lepu i funkcionalnu kuÄu kojoj Äe se buduÄe generacije mladih ljudi diviti.
I tada, kao i sad želim uÄiniti prostor oko nas lepim, a u isto vreme obezbediti humane uslove življenja u savremenom i užurbanom svetu gde se stavlja fokus na brzini življenja i razliÄitostima. Studirati arhitekturu je pre svega izazovno jer zalaziÅ” u kreativnost i tako sagledavaÅ” svet kao celinu. Sa druge strane, naÅ”e zanimanje opstaje kroz celu istoriju ljudskog druÅ”tva, jer gde god i u bilo kom razdoblju Äoveku je potreban objekat za stanovanje, a na nama, buduÄim ekspertima za ovu oblast je da mu ponudimo najbolje reÅ”enje. MiÅ”ljenja sam da je arhitektonsko znanje primenljivo u mnogim oblastima življenja i mnogim profesijama. Veoma sam sreÄna Å”to studiram arhitekturu i Å”to Äu, nadam se, ostaviti iza sebe graÄevine koje Äe svet uÄiniti lepÅ”im, ljude sreÄnijim, ostaviti neki svoj liÄni peÄat u prostoru i vremenu koje dolazi. Na nama je velika odgovornost da projektujemo objekte koji ispunjavaju potrebe korisnika i investitora, ali uvek vodeÄi raÄuna o opÅ”tem dobru.
MaÅ”a LukiÄ, student 4. godine arhitekture
Dunja Pavlica, student 4. godine arhitekture
2012. godine kreÄem u peti razred. Na srpskom sluÅ”am o službi reÄi u reÄenici, na matematici saznajem da možemo raÄunati pomoÄu slova, na likovnom dobijamo udžbenik… NiÅ”ta ne razumem, samo Äekam da Äujem poslednje zvono u danu. Idem kuÄi da se igram. Å to moram da uÄim, kao da Äe mi to nekad trebati u životu? Posle odreÄenog vremena, shvatila sam da je borba za petice u petom razredu ostavila neizbrisiv trag u mom naÄinu razmiÅ”ljanja. Nastavila sam da se igram, samo Å”to igraÄke viÅ”e nisu bile pliÅ”ane, nego apstraktne. Kroz tu igru, posmatrajuÄi sopstvene afinitete i svrstavajuÄi ih u skupove, doÅ”la sam do izbora profesije kojom želim da se bavim ā arhitektura je predstavljala najkoherentniju uniju dijametralno suprotnih skupova u mojoj igri. UÄenje arhitekture, metaforiÄki analizirano preko službe reÄi u reÄenici, potire teorijske definicije subjekta i objekta u srpskom jeziku. U ranim fazama njihove koegzistencije, arhitekta je subjekat koji kreira arhitekturu. Vremenom, oblikujuÄi prostor, arhitekta postaje deo njega, te iz aktivne uloge subjekta, neprimetno prelazi u ulogu objekta ā arhitektura gradi arhitektu.
Dunja Pavlica, student 4. godine arhitekture
Kakva je to arhitektura disciplina kad uspeva da manipuliÅ”e svesnim biÄem poput Äoveka? Å iroka. I visoka. Velika disciplina. Toliko velika da svakom svojom dimenzijom obavija granice Äovekovog uma. Ali, ne guta ga, nego se trudi da te granice proÅ”iri do najdaljih taÄaka koordinatnog sistema. Studirati arhitekturu ne znaÄi samo projektovati kuÄe, crtati profile ulica i raÄunati dimenzije konstruktivnih elemenata. Studiranje arhitekture podrazumeva istraživanje sopstvenog identiteta oprostoreno kroz arhitektonski jezik. Nakon studija, Äovek fakultet napuÅ”ta sa diplomom iz discipline koja se ustalila kao njegov životni saputnik.
FAKULTET TEHNIÄKIH NAUKA, Univerzitet u Novom Sadu
Departman za arhitekturu – Centar za digitalni dizajn