Drvo je prirodni materijal koji se u graÄevinarstvu koristi hiljadama godina. Sa kamenom spada u graÄevinske materijale koji su najduže u upotrebi i nose veliko istorijsko bogatstvo. Hemijske karakteristike drveta su veoma složene, ali uprkos tome, ÄoveÄanstvo je uspelo da nauÄi kako da pravilno primenjuje ovaj materijal ā u smislu koriÅ”Äenja i trajanja, kao i da ga vremenom unapredi. TakoÄe, njegova upotreba je uvek bila i ostala veoma Å”iroka, od primitivnih kuÄa i skloniÅ”ta, preko razliÄitih detalja na objektima svih namena, pa sve do upotrebe na brodovima, u izradi nameÅ”taja i u najrazliÄitijim enterijerima.
// Jedna od najveÄih prednosti drveta kao materijala u graÄevinarstvu je upravo njegovo prirodno poreklo i moguÄnost da se kao izvor obnavlja.
U odnosu na svoju težinu ovaj materijal poseduje veliku Ävrstinu, kao i dobru izolaciju i konstruktivna svojstva. Biorazgradivo je i obnovljivo i podrazumeva veoma nisku emisiju ugljen dioksida. Naravno, kao i svi graÄevinski materijali, i drvo ima svoje slabosti. Nehomogenost graÄe i anizotropnost svojstava, higroskopnost, kao i podložnost truljenju, crvotoÄini i gorenju, neke su od karakteristika drveta koja umanjuju njegovu primenu u graÄevinarstvu. Ipak, razvojem tehnologija razvili su se i razliÄiti naÄini kako da se njegove mane umanje, te se i drvo kao materijal stalno razvija.
Drvena graÄa, Foto: www.pixabay.com
Drvo se za potrebe graÄevinarstva može preraÄivati na razliÄite naÄine. Prema stepenu prerade razlikujemo obiÄnu drvenu graÄu, materijale od drveta koji se dobijaju primenom naroÄitih industrijskih postupaka i sintetiÄke materijale na bazi drveta. ObiÄna drvena graÄa dobija se mehaniÄkom obradom prirodnog drveta i dobijeni materijal zadržava manje viÅ”e sva svojstva drveta, onakva kakva jesu. Industrijskim postupcima dobijaju se furniri, Å”per ploÄe, panel ploÄe, lamelirana drvena graÄa i dr, dok se dubokom preradom drveta dobijaju sintetiÄki materijali. Pri takvom postupku koriste se svi elementi prirodnog drveta jer se uz razliÄita veziva, koja mogu biti mineralna ili sintetiÄka dobijaju razni oblici celuloze.
Kao prirodan materijal, drvo ima tu sposobnost da ādiÅ”eā, odnosno da omoguÄava razmenu vazduha. Na taj naÄin se vazduh i filtrira i objekti koji su izgraÄeni od drveta, ili graÄevinski elementi kao Å”to je drvena stolarija, diÅ”u i doprinose prijatnijem vazduhu u prostoru. Pore na povrÅ”ini drveta mogu da absorbuju i otpuÅ”taju gasove, te se i neprijatni mirisi unutar prostora brže eleminiÅ”u.
Drvo se u graÄevinarstvu koristi kao obla, tesana i rezana graÄa. Obla graÄa se upotrebljava za stubove, ograde, skele i dr. Tesana graÄa se dobija tesanjem, koristi se za stubove, krovove, skele i dr, dok se rezana graÄa dobija rezanjem trupaca na maÅ”inama (gateri). Prema dimenzijama i veliÄini rezana graÄa se deli na: grede, gredice, letve i daske, a koristi se za izradu krovne konstrukcije, parketa, vrata, prozoraā¦
Drvo je uvek bilo pogodan materijal za oblaganje podova. Njegova fiziÄka i mehaniÄka svojstva odgovaraju uslovima koje materijal za pod mora da ispuni. Podovi se proizvode od razliÄitih vrsta drveta, gde prilikom izbora, osim izgleda treba pažljivo birati i neka druga svojstva kao Å”to je ÄvrstoÄa odreÄene vrste, a upravo zbog svoje ÄvrstoÄe je drvo Äest izbor materijala za ovu primenu. Naravno, i usled velikog spektra drugih povoljnih karakteristika.
Magic Floor d.o.o., drvene podne obloge
Razvoj nauke i tehnologije otkrio je nove naÄine za unapreÄenje ovog materijala u korist izrade podova. Termo tretiranje je jedan od naÄina za poboljÅ”anje svojstava drveta. MeÄutim, razvojem tehnologije je doÅ”lo i do nastanka materijala koji su na bazi drveta, imitiraju njegov izgled i privlaÄe niskim cenama, ali nisu ekoloÅ”ki odgovarajuÄi. O tome nije dovoljno razvijena svest ljudi, a na tržiÅ”tu su veoma zastupljeni. Ipak, posledice takve nebrige utiÄu na to da se sve viÅ”e jaÄa svest o ekologiji, a i zakoni i propisi se usmeravaju ka oÄuvanju životne sredine.
U stambenim objektima drvo je najÄeÅ”Äi izbor za oblaganje podova, ali i u nizu drugih objekata, razliÄitih namena. Tako je drvo najbolji izbor za neke sportove poput koÅ”arke, gde svojim karakteristikama najviÅ”e odgovara zahtevima apsorpcije udarca, odskoka, povratka lopte itd. Dramske i baletske umetnosti se odvijaju upravo na ovom tipu podloge. Otuda i izraz ādaske koje život znaÄeā.
Drveni podovi datiraju joÅ” iz drevnih vremena. Prvi drveni podovi su se sastojali od cepanica, ravne gornje povrÅ”ine koje su bile jednostavno poreÄane jedna pored druge. Sa pojavom testere bilo je omoguÄeno pravljenje manjih dasaka koje su se vezivale i Äinile pod.
Tokom XVII i XVIII veka, mozaik parketi i intarzija su bili primenjivani u Francuskoj. Primer je Versajski dvorac blizu Pariza, Å”to nam svedoÄi i o tome da je parket bio prvo privilegija bogatih ali, se ubrzo raÅ”irio i postao popularan Å”irom Evrope. U poÄetku su parketne daÅ”Äice pravljene ruÄno, uglavnom od hrasta, a vremenom se broj vrsta i modela slaganja Å”irio. Kako je parket sve vise dobijao na popularnosti, javila se potreba za serijskom, a kasnije i industrijskom proizvodnjom.
Magic Floor d.o.o., drvene podne obloge
Od XIX veka se primenjuje spoj pero-utor, sistem koji se i danas koristi kao spoj podnih obloga. Industrijska proizvodnja, koja je poÄela krajem XIX veka, omoguÄila je da ova vrsta podne obloge postane dostupna velikom broju korisnika. VeÄa potražnja na tržiÅ”tu uslovila je i brži proces proizvodnje i jednostavnije modele slaganja, zbog Äega je mozaik parket bio znatno potisnut iz upotrebe. KlasiÄan parket je tada postao dominantan proizvod na tržiÅ”tu drvenih podova. NajÄeÅ”Äe je bio slagan po modelu āriblje kostiā.
Ubrzo je poÄela i proizvodnja lamel parketa. Tokom XX veka razvijena je nova vrsta parketa – viÅ”eslojni parket za Äiju se proizvodnju osim drveta koriste i ploÄe na bazi drveta. Razvijeni su takoÄe i kompoziti na bazi drveta, kakav je laminat.
Podovi nastaju iz primarne prerade drveta. Iz trupaca se seku daske koje se sortiraju prema odreÄenom standardu u odnosu na to Å”ta se u kojoj klasi toleriÅ”e (Ävorovi, beljika, diskoloracija). Daske se nakon seÄenja suÅ”e do upotrebnog nivoa vlažnosti, koji za parket na domaÄem prostoru, iznosi od 7-11%. Kada se osuÅ”e, daske se dalje preraÄuju do poluproizvoda iz koga daljom preradom nastaje gotov proizvod.
// VeÄ neko vreme prisutan je proces termo tretiranja drveta. Ovim procesom drvo postaje otpornije na vodu i Å”tetoÄine, a njegova boja poprima tamnije nijanse.
Osnovne vrste drvenih podova, prisutnih na domaÄem tržiÅ”tu, su brodski pod, klasiÄni parket, lamel parket, mozaik parket, gotovi (viÅ”eslojni) parketi, deking za spoljne povrÅ”ine. Sve se viÅ”e koristi pod od plute, a kod nas je veoma zastupljen i laminat kao povoljnija varijanta podne obloge.
Drvena stolarija, Foto: www.pixabay.com
Pored primene u oblaganju podova, drvo u graÄevinarstvu, u urbanoj sredini, Äesto sreÄemo i u stolariji. Prozori i vrata od drveta viÅ”e nisu toliko u primeni kao Å”to su bili nekada kada je to bio jedini izbor, ali su i dalje veoma Äesti, upravo zbog svih karakteristika drveta. U tom sluÄaju potrebno je dobro zaÅ”titi drvo i redovno ga održavati. Äesta kombinacija je i aluminijum-drvo, gde kombinacijom dobijamo najbolje od ova dva materijala, upravo zbog Äega je ova kombinacija sve viÅ”e popularna i cenjena.