intervju: Dejan Popov – Kroz dobre ideje nastaje prostor koji ponosno nosi epitet odvažno drugačiji

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Dejan Popov, pejzažni arhitekta i dizajner, Landscape Factory.

Razgovaramo s Dejanom Popov, majstorom pejzažne arhitekture, kako bismo saznali više o njegovom putu i viziji koju donosi u svet dizajna otvorenih prostora. On će podeliti svoje iskustvo i perspektivu o novim pristupima u pejzažnoj arhitekturi koji oblikuju naše savremeno okruženje.

Dejan Popov, master inženjer pejzažne arhitekture, rođen je 1986. godine, a svoj profesionalni put započeo je kao student generacije 2010. na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završio osnovne i master studije pejzažne arhitekture. Tokom studija, Dejan je već bio angažovan na projektima u zemlji i inostranstvu, što mu je omogućilo da stekne dragoceno iskustvo i širi svoje horizonte. Od početka 2011. godine, Dejan je aktivno radio u struci, ističući pejzažnu arhitekturu kao multidisciplinarnu oblast sa fokusom na dizajn, projektovanje i primenjenu umetnost. Osnivanjem studija za pejzažnu arhitekturu i dizajn, „Landscape Factory”, 2014. godine u Beogradu, Dejan je postavio temelje za svoj dalji profesionalni razvoj.

Njegov studio i tim okupljen pod istom idejom vodiljom je prepoznat po inovativnom pristupu pejzažno-arhitektonskom uređenju, koje uključuje sveobuhvatan konsalting prilikom implementacije ideja u otvorene prostore. Njihova strast prema dizajnu posebno se ističe, s fokusom na projektovanje i visoko poštovanje okruženja i prirode kao ključne elemente pejzažne arhitekture u savremenom kontekstu.

Dejane, kažite nam za početak kada ste shvatili da će pejzažna arhitektura biti Vaš poziv?

Još kao dete voleo sam umetnost, crtanje, skicirao sam razne stvari, škrabao ideje, očevim rapidografima crtao perspektive objekata i prostora. To me je dosta okupiralo, odvlačilo u neke druge svetove i na neki način definisalo. Oduvek sam se interesovao za različite prostore, enterijere i arhitekturu. Uz to, postojala je velika ljubav ka umetnosti, dizajnu i estetici. Prvenstveno sam želeo da se bavim enterijerima, ali sam kasnije saznao za pejzažnu arhitekturu koja je na našim prostorima još uvek bila nedovoljno prisutna, pomalo nejasna i nedefinisana profesija. Bilo je tu i kritika, snebivajućih pogleda i iščuđavanja na moj izbor. Jako brzo, okupirali su me projektovanje, nacrtna geometrija i dizajn.

Shvatio sam da su pejzažna arhitektura i oblikovanje eksterijera veoma zanimljive grane dizajna, koje sam posmatrao kao svojevrsno oblikovanje soba i ambijenata na otvorenom. Tako eksterijer i vrtnu umetnost i danas doživljavam, kao poligon za igru, kreacije, neočekivane elemente, iskazivanje ideja i maštovitosti. Vremena su se promenila, i ljudi sve više shvataju potrebu da budu okruženi prirodom, lepim eksterijerom i detaljima.

Kao student generacije 2010. godine, na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu, završili ste i Master studijski program na istom fakultetu. Kako je izgledao početak Vaše profesionalne karijere?

Nakon završenih osnovnih studija, sve mi je delovalo nemoguće, teško pronaći posao, sebe, i uz sve to preovladavao je taj čudan osećaj bespomoćnosti i lutanja. Posle više razgovora, nekoliko privatnih firmi i Zelenila Beograd, koji su bili zainteresovani da počnem da volontiram u okviru njihovih organizacija, počeo sam rad u jednoj firmi. Veoma brzo sam uz podršku kolega naučio puno toga, pokazao inicijativu i preduzimljivost. Nedugo zatim, pojavila se ideja za nečim drugačijim, a nakon 3 godine sa prijateljicom sam poželeo da pokušamo da radimo samostalno. Bilo je to hrabro ludo upuštanje u nepoznato i nesigurno, jedno nestabilno tlo. Vremenom, razumeo sam i zavoleo to što od samog početka nešto gradimo.

Shvatio sam sve greške kroz primer prethodnog angažovanja i implementirao od starta sve ono kako sam zamišljao da bavljenje pejzažnom arhitekturom i eksterijer dizajnom treba da izgleda. Gradili smo identitet brenda, razvijali ga, upoznavali ljude i zanimljive klijente i saradnike, još više cenili prijatelje koji su bili uz nas, maštali, ulagali energiju, puno vremena, bili opsesivno istrajni i marljivi, dosledni. Sve ovo, kroz vreme, davalo je rezultat i kreiranje obrisa toga kako smatram da struka upravo treba da izgleda – bilo ovde ili u inostranstvu.

Vi ste osnivač studija „Landscape Factory“ u Beogradu koji čine pored Vas svestrani i kreativni ljudi. Koliko je zahtevan proces prezentovanja i odabira rešenja sa klijentima danas u odnosu na period od pre 10 godina, kada ste pokrenuli svoju privatnu praksu?

Upravo rad na brendu i studiju Landscape Factory omogućio mi je da neke stvari i granice postavljamo sami. Često nas pitaju koliko rešenja, koncept dizajna i ideja prezentujemo klijentima, na koji način, koliko realistične modele prostora možemo da ponudimo? Činjenica jeste da je danas, nakon 10 godina LF studija, prezentacija rešenja sveobuhvatnija, detaljnija, estetski i tehnički višeg standarda nego na početku. Razlog za to više leži u tome što smo i mi tokom ovih deset godina rasli, unapređivali se, radili na sebi, a ne zato što je to potreba okruženja i klijenata.

Smatrao sam na početku, a danas sam još sigurniji u to, da se ne treba slepo prilagođavati ’standardima’ i zahtevima, upadati u kockaste kalupe i slediti većinu. Svako gradi svoj put, koji će bar neko prepoznati, razumeti i ceniti. U našem studiju, radi se na samo jednom dizajnu jednog određenog prostora – nikada ne radimo više varijanti – jer dizajneri prostor znaju da osete, da daju najbolju viziju nečega što su zamislili. Svaka druga varijanta je bleda reprodukcija prvo zamišljene vizije.

Možete li nam detaljnije objasniti koncept naturalističkog i biofilnog dizajna u pejzažnoj arhitekturi?

Trend naturalističkog i biofilnog dizajna jeste jedan od interesantnijih koji se pojavio u poslednje vreme. Biofilni dizajn u arhitekturi i građevinarstvu je koncept koji još uvek nije dovoljno prisutan, a predstavlja spajanje zelene gradnje i povezivanje čoveka sa prirodom – što je jedini mogući način da se stvori pametno održivo mesto za život i rad. Ovaj princip dizajna ima za cilj da stvori multisenzorne interakcije fizički integrišući prirodu u prostore na mnoštvo načina – kroz biljke, zemljište, materijale, vodu, životinje, mirise, svetlost.

Smatra se da biofilni šabloni u dizajnu pejzaža poboljšavaju pozitivna osećanja, smanjuju stres i povećavaju koncentraciju zbog vizuelnih afiniteta čoveka ka organskim i biomorfnim oblicima. Koncept biofilnog dizajna od suštinskog je značaja za nove planere, pejzažne arhitekte i projektante, dizajnere koji će se baviti kreiranjem novih urbanih sredina, redizajnom i ponovnom aktivacijom nasleđenih urbanih celina i stvaranjem novih ambijenata koji neće isključivati prirodu kao veoma značajan faktor u kreiranju humanijeg životnog prostora.

Predstavlja stvaranje pejzaža koji izgledaju tako kao da pripadaju prirodi uz uključivanje različitih elemenata prirode u izgrađeno okruženje. Uz autohtone biljke, projektovanje sa fokusom na stvaranje staništa i korišćenje organskih oblika, baršunastih formi i prirodnih materijala, dizajniranje usmereno na poglede i scene, iskorišćenje kapaciteta sunca i dnevne svetlosti, stvara se osećaj toka prostora, kontinuiteta i zdrave sredine.

Kako tehnologija igra ulogu u savremenom dizajnu eksterijera, posebno u kontekstu održivosti i udobnosti i kako vaš tim pristupa dizajnu uređenja prostora na otvorenom? Postoji li neki poseban proces ili metodologija koju sledite?

U svetu arhitekture i dizajna koji se stalno razvija, spoljašnjost objekta služi kao njegov prvi vizuelni utisak, uvod u priče koje se odvijaju u enterijeru. Moderni dizajn eksterijera postao je svojevrsno platno za arhitektonske inovacije, spajajući funkcionalnost sa estetikom. Jedan od osnovnih načina na koji se pejzažna tehnologija koristi u arhitekturi je uključivanje zelenih krovova i zidova. Zeleni krovovi i zidovi podrazumevaju sadnju vegetacije na vrhu i spoljašnjim zidovima zgrade, što može pomoći u smanjenju količine toplote koju apsorbuje objekat, povećanju izolacionih mogućnosti i poboljšavanju stepena energetske efikasnosti. Drugi način na koji se tehnologija pejzaža koristi u arhitekturi je kroz dizajn otvorenih prostora gde pejzažne arhitekte mogu koristiti karakteristična propusna popločavanja, sitne kamene granulate, kišne bašte i druge tehnike upravljanja atmosferskim vodama kako bi minimizirali uticaj ovih prostora na životnu sredinu i promovisali održivo upravljanje vodama.

Tehnologija i pametni sistemi sve više dobijaju na značaju u samom procesu dizajna pejzaža, od automatizovanih sistema za navodnjavanje, regulaciju sistema fontana i bazena, do pametnih sistema osvetljenja i zvuka. Na primer, elementi kao što su vodena ogledala, fontane i bazeni mogu odlično poslužiti za stvaranje osećaja mira i opuštanja, dok se kroz osvetljenje i zvučne sisteme odlično postiže dramatično i impresivno iskustvo na otvorenom. U narednim godinama može se očekivati intenzivnija integracija tehnologije u pejzažni eksterijer dizajn, sa fokusom na to da spoljašnji prostori budu udobniji, pogodniji za korišćenje i jednostavni za ekspolataciju i negovanje. Trudimo se da kroz naše vrtove i projekte koje radimo, krajnja implementacija u realnosti bude funkcionalna, održiva i praktična. Estetika jeste važna, ali i to da eksterijer treba da živi i razvija se vremenom. Takođe, izbegavamo korišćenje masivnih hardscape elemenata, betoniranje prostora i blokiranje tokova atmosferskih voda, da minimiziramo upotrebu veštačkih materijala i plastike, neadekvatne i neodržive biljne vrste i slično.

Koji su najveći izazovi s kojima se suočavate u radu na projektima pejzažne arhitekture, da li je to komunikacija sa klijentima ili možda sam proces izvođenja radova?

Konsalting nakon ideje, dizajna i završenog projekta je jako važan, tj. učešće osobe koja je osmislila i kreirala jedan ambijent, u nastajanju tog prostora i njegove izgradnje. Često klijenti toga nisu svesni i nemaju sluha za to da dizajner treba da bude prisutan i upućen u sve procese. Isto tako, bitna je podrška investitora – klijenta kroz poštovanje struke i razumevanje. Potrebno nam je svima izmeštanje iz klasičnih okvira stereotipa uz razumevanje nečeg novog, hrabrost i inventivnost.

Najčešći izazov u poslu je pojasniti klijentu da nastajanje jednog kvalitetnog, efektnog, pravilno i dobro izvedenog eksterijera podrazumeva vreme. Najveća greška koju često primećujem kod ljudi je, pre bih rekao osobina, nestrpljenje. U želji da što pre reše neki problem ili omoguće sebi boravak na otvorenom, brzopleto naprave nekada i ozbiljne, teško anulirajuće greške. Ukoliko ne postoji neki plan, makar to bila i draft skica ideja, pozicioniranja i sadržaja, gotovo uvek se dešavaju pogrešni koraci. Svakako je proces izvođenja radova veći izazov koji treba savladati i rešavati, sa mnoštvom nepredviđenih situacija, komunikacijama, problemima i izvedbom. Razgovori i vreme sa klijentima u našem slučaju su zadovoljavajući, laki, posebno što su to ljudi koji razumeju to što radimo, naš senzibilitet. Ovo je svakako dvosmerna ulica u kojoj se trudimo da svako ima jednako prvenstvo prolaza. Smatramo da korektni odnosi, ne treba da budu imperativ i retkost, već osnovna kultura svakog ponašanja i poslovanja.

Kako se prilagođavate klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima u planiranju dizajna otvorenih prostora?

Ovi uticaji prilikom planiranja eksterijera postaju jako problematični za prilagoditi im se. Prirodna reakcija planete o kojoj ne brinemo već jako dugo i ponašamo se neodgovorno, za rezultat svakako pokazuje ovakve katastrofične buduće scenarije. Sagledano na mikronivou, u okvirima spoljašnjih prostora i eksterijera, teško je predvideti potencijalne jake udare i nalete vetra, ekstremno visoke i niske temperature, čak i kada im apsolutno nije vreme, ogromne količine padavina ili duge periode suše. Sve ovo predstavlja veliki problem, posebno u segmentu izbora i selekcije biljnih vrsta. Regulacijom sistema za navodnjavanje, kroz brigu baštovana koji održavaju i neguju vrtove, delimično se može nadomestiti šteta. Nekada, nažalost, priroda i reakcija planete su surovi i neumoljivi, te sve ostaje van naših domašaja.

Kako se trend minimalizma reflektuje u pejzažnom dizajnu i koje su njegove ključne karakteristike?

Minimalizam se aktivno provlači kroz dizajn enterijera, umetnost i stil života. Minimalistička arhitektura i pejzaž su još jedne oblasti u kojima čisti dizajni zaista mogu briljirati u svojoj estetici i stamenoj jednostavnoj lepoti. Kreacije minimalističkih pejzaža i minimal eksterijernog dizajna sve više su prisutni kako dizajneri propagiraju estetiku prefinjenosti, odsustvo nepotrebnih elemenata i akcentovanje suštine kroz perfektne pojedinačne detalje. Njegov jednostavan, zen osećaj i čiste linije inspirišu arhitekte širom sveta. Minimalizam ima za cilj da smanji što je moguće više vizuelnog nereda, svodeći strukture na minimum. Ovaj stil se fokusira na strukturu, svetlost, materijale i prostor. On veliča bitne strukturne elemente objekta koji se tretira, skrećući pažnju na njen najjednostavniji oblik. Poenta se svodi na korišćenje jednostavnosti za stvaranje jedinstvenog prostora. Pažljivo odabrani uglovi, materijali i osvetljenje se koriste za stvaranje najvećeg vizuelnog uticaja sa najmanjom količinom predmeta. Ključni aspekt u postizanju ovoga je korišćenje praznog prostora. Palete boja koje se koriste u ovom stilu dopunjuju koncept – manje je više. Koriste se tonovi bele, sive, crne, bež ili drugih mirnih neutralnih boja, uz jednostavne građevinske materijale kao što su čelik, kamen, beton i staklo. Minimalističke pejzaže karakterišu jednostavne, čiste linije i fokus na neopterećen prostor, skulpturalnost elemenata sa ograničenom paletom materijala, tekstura, efektnih biljaka i boja.

Kako pejzažna arhitektura doprinosi rešavanju problema životne sredine i poboljšanju kvaliteta života u urbanim sredinama tj. kako se pejzažna arhitektura razlikuje u urbanim i ruralnim okruženjima?

Kako klimatske promene i problemi stanja životne sredine predstavljaju goruće pitanje, sve više pejzažista se okreće praksama održivog i regenerativnog uređenja pejzaža. Ovo uključuje korišćenje biljaka otpornih na sušu, projektovanje kišnih bašta i retenzija za upravljanje atmosferskim vodama i korišćenje propusnih materijala za popločavanje kao što su različite vrste behatona i kamena, vezanih i rastresitih granulata. Sveobuhvatni cilj je ne samo da se minimizira šteta po životnu sredinu, već i da se ona aktivno poboljša.

Poenta je stvoriti pejzaže i vrtove koji su otporni, dugoročni i ekološki zdravi. Suština pejzažne arhitekture i eksterijer dizajna i u okvirima urbanih sredina i u ruralnim okruženjima je ista, samo su polja rada različitog gabarita. U okviru grada, svedeni smo na manje površine vrtova, terase, balkone i pribegavamo različitim rešenjima kako bismo od minimalne površine dobili maksimalni potencijal u svakom smislu. Uz to, gradovi sa sobom nose i posebne zahteve u smislu ekstremnijih uslova, posebno za biljne vrste. U prigradskim i ruralnim sredinama, prirodniji ambijent daje svoj završni pečat. Sam vrt tretiramo isto u svojim okvirima, ali okruženje, nestvarni pogledi i fokus na zdravijoj okolini preuzimaju ključnu glavnu ulogu.

Kako biste opisali filozofiju ili viziju „Landscape Factory“ studija?

Kreiranje ambijenta eksterijera je imperativ koji često ne prihvata kompromise. Želja mi je da nastavim sa svojom vizijom da kroz dobre ideje nastaje prostor koji ponosno nosi epitet hrabar i odvažno drugačiji. Tako formirani eksterijeri nas nikada ne ostavljaju ravnodušnim, jer su tu upravo da ostavljaju snažan utisak i zaintrigiraju. Trudimo da ostanemo u tokovima inovacija, ali i da ostanemo verni sebi u smislu standarda koje postavljamo i estetike koju propagiramo. Filozofija LF jeste da ga čine ljudi, kreativni, nekada haotični, ali svakako autentični i drugačiji. LF su i svi ljudi oko nas – najdraži saradnici, kreativci koji nas u svemu podržavaju, naši klijenti i mi. Sinergija koja nas konektuje i pozitivna energija koja nas okružuje zasigurno uvek daju plemenite rezultate.

Koliko su naši časopisi „grenef” i „Podovi” važni za struku i na koji način doprinose boljem razumevanju rada pejzažnih arhitekata?

Veoma je važno da se pravi primeri stručnih praksi i kvalitetnih projekata pojavljuju više u svim vrstama medija. Časopisi koji su dobro koncipirani, kvalitetnog i edukativnog sadržaja, poželjni su da budu prisutni kako bi se i preoblikovala svest o velikom značaju arhitekture, zelene gradnje, pejzažne arhitekture, održivosti i energetske efikasnosti na život svakog pojedinca. Pejzažna arhitektura je kao struka malo zastupljena i prisutna u medijima. Drago mi je da su tu pionirski i hrabri poduhvati Grenef-a da predstavlja, govori i edukuje o veoma važnim temama vezanim za životnu sredinu, uređeno okruženje i pejzaže.

Koji su ključni projekti na kojima ste radili u okviru „Landscape Factory“ studija i koje smatrate najznačajnijim u vašoj dosadašnjoj karijeri?

Podjednako volimo i fokusirani smo na sve projekte koje radimo ili smo radili. Ne bih da posebno ističem pojedine, jer nama je ideja da svakom zadatku pristupamo individualno i sa jednakom pažnjom i brigom. Počevši od terasa, manjih i većih vrtova, preko većih projekata, svi su nam jednako važni i sve ističemo, jer su njihovi uživaoci ljudi. Svaki od otvorenih prostora je kreiran upravo za njih. Neki od najlepših, brižljivo uređenih i negovanih eksterijera, skriveni su od očiju javnosti. Drago mi je da nam klijenti uvek daju nesebično poverenje i u tome da ono što radimo možemo da pokažemo javnosti i na taj način svima približimo struku pejzažne arhitekture i eksterijer dizajna.

Neki od zanimljivih projekata na kojima smo radili su – parter i terasa na 20. spratu hotela InterContinental u Ljubljani, prvi urbani i edukativni vrt u Beogradu u okviru Nove Iskre ’Zelena laboratorija’, koncept za multifunkcionalni prostor u Nemačkoj, dizajn savremenog višenamenskog prirodnog kompleksa Forest Nests u Srbiji. Veoma je interesantan i skoro završen eksterijer fabrike metala Animo u Vajevu na kome još radimo, kao i eksterijer medonosnog vrta u okviru Silosa Beograd – gradskog urbanog pčelinjaka, zelene površine i divlje bašte. Inspirisana intrigantnom lepotom prirode, staništa pogodna za pčele su svedočanstvo o moći pejzažnog dizajna u zaštiti naše planete.