Panel diskusija „The Day After Tomorrow – arhitektura posle garancije“, održana u okviru stručne konferencije i sajma ArchyEnergy 2026, okupila je relevantne stručnjake iz oblasti arhitekture, građevinarstva, akustike, instalacionih sistema i industrije sistema i industrije građevinskih materijala sa ciljem da otvori diskusiju o jednom od najvažnijih pitanja savremene gradnje – šta se dešava sa objektima nakon isteka garantnog roka i koliko su savremeni sistemi, materijali i projektantske odluke zaista dugoročno održivi.
Panel je organizovan kao interdisciplinarna stručna diskusija koja je problematizovala odnos između projektovanja, izvođenja radova, kvaliteta ugrađenih sistema i dugoročnog upravljanja objektima.
Moderator panela je bila Milena Ivanović, šef grupe za urbanizam, Bureau Cube Partners, a u diskusiji su učestvovali Milan Mihajlović, izvršni direktor kompanije HERZ Srbija, Bojan Baturan, izvršni direktor kompanije Rapid Invest, Jelena Andrić Grafakos, regionalni direktor za Adriatic region, ACO Group, Borivoje Baković, direktor kompanije BBD Engineering i prof. dr Miomir Mijić, direktor kompanije Profakustika.
Svaki od učesnika iz perspektive svoje struke ukazao je na ključne izazove koji nastaju u periodu eksploatacije objekta, odnosno nakon isteka garantnog roka, kada kvalitet projektantskih i izvođačkih odluka postaje direktno vidljiv korisnicima prostora.
U uvodnom delu panela posebno je istaknuta činjenica da savremena arhitektura više ne može biti posmatrana isključivo kroz vizuelni identitet i estetsku vrednost objekta, već prvenstveno kroz njegovu dugoročnu funkcionalnost, energetsku efikasnost i održivost sistema tokom višedecenijskog korišćenja.
Upravo zbog toga panel je otvoren tezom da se stvarna potvrda kvaliteta i inženjerske vrednosti objekta ne realizuje kroz formalni akt tehničkog prijema, već isključivo kroz dugoročnu eksploataciju u post-garantnom periodu. Ova faza životnog ciklusa objekta predstavlja egzaktni test primenjenih tehničkih rešenja i strateških menadžerskih odluka.
U savremenoj praksi, fokus procesa projektovanja i građenja mora prevazići estetske okvire i usaglašenost sa kratkoročnim garantnim rokovima, zahtevajući rigoroznu analizu održivosti sistema tokom decenijskog korišćenja prostora.
Naime u ranim fazama investicionog planiranja formiraju se tehnički okviri koji direktno uslovljavaju performanse objekta. U fazi optimizacije troškova, takozvani skriveni sistemi, poput instalacija – redovno se otpisuju prilikom racionalizacijie budžeta.
Nabavka opreme definisana isključivo kriterijumom najniže cene, udružena sa tehničkim improvizacijama tokom izvođenja, dugoročno i nepovratno kompromituje celokupan sistem.
Stoga se implementacija premijum opreme i nulta tolerancija na inženjerske kompromise na gradilištu ne smeju tretirati kao opcioni standard, već kao osnovni preventivni mehanizam za izbegavanje ozbiljnih infrastrukturnih havarija.
A u centru svake graditeljske vizije morao bi da bude čovek, zbog čega se nameće ključno pitanje – za koga mi danas projektujemo? Kvalitet unutrašnjeg vazduha, pouzdane instalacije i adekvatna zvučna izolacija nisu nikakav nadstandard rezervisan za odabranu klijentelu, već elementarno ljudsko pravo. Ultimativni cilj struke jeste zaštita mikroklimatskih uslova i zdravlja krajnjeg korisnika.
Fiziološki komfor predstavlja elementarni inženjerski zahtev, a ne luksuzni dodatak namenjen isključivo premijum tržištu. Kada mehanizmi usled lošeg izvođenja zakažu nakon isteka ugovorenih garancija, korisnici se suočavaju sa direktnim padom investicione vrednosti nekretnine koju su kupili, ali i sa neuslovnim načinom života u njoj. Sanacija propusta u fazi eksploatacije najčešće je tehnički i finansijski zahtevna, što ukazuje na kritičnu važnost pravilne integracije ovih sistema još u fazi planiranja.
Odgovor na ove infrastrukturne i tržišne izazove zahteva napuštanje prevaziđenog, isključivo transakcionog modela poslovanja. Moderna praksa nalaže uvođenje modela dugoročnog upravljanja objektom. Investitori koji u svoj poslovni sistem strateški integrišu postprodaju ostvaruju značajno viši stepen tržišne konkurentnosti.
Takođe, ozbiljni isporučioci opreme kroz koncept sistemske izvrsnosti preuzimaju tehničku odgovornost za funkcionalnost svojih instalacija daleko izvan uobičajenih rokova. Navedeni lanac odgovornosti generiše sigurnost korisnika, što se pokazalo kao najmerljiviji faktor prilikom prodaje i održavanja vrednosti nekretnine.
Na kraju je izveden zaključak da u uslovima gde domaći normativni okviri i zakonska regulativa ne prate uvek dinamiku tehnološkog razvoja i stroge evropske standarde, propisani minimum ne predstavlja dovoljan garant dugoročnog kvaliteta. Jaz između projektovanih performansi i realne izvođačke prakse trenutno se premošćava prevashodno kroz inženjerski integritet, profesionalnu etiku i stručnost savesnih projektanata i investitora.
Dok za postizanje sistemskog pomaka, građevinski sektor mora preuzeti teret permanentne edukacije i ubrzane implementacije digitalnih (pametnih) sistema za nadzor objekata. Dakle kvalitet objekta u danima nakon isteka garancije nije stvar statističke verovatnoće, već je opipljiva inženjerska kategorija koja zahteva uspostavljanje stručnog integriteta kao apsolutnog industrijskog standarda.
Panel diskusija je jasno pokazala kako budućnost arhitekture i građevinarstva sve više zavisi od sposobnosti struke da razmišlja dugoročno – ne samo o izgradnji objekta, već o njegovom funkcionisanju decenijama nakon završetka radova.
Diskusija je jasno ukazala da kvalitet objekta više nije pitanje samo projektantske estetike, već odgovornosti prema korisnicima, održivosti sistema i profesionalnog integriteta svih učesnika u procesu gradnje.
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija