Najčešći problemi uzrokovani termičkim mostovima – II deo

Početak ovog teksta, sa pojašnjenjem preko primera iz prakse možete da pročitate u aprilskom izdanju časopisa GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost broj 17 ili klikom na LINK. U tekstu koji sad predstavljamo, drugom delu članka,  Prof. Rajčić piše i o pojavi tačkastog termičkog mosta čiju je problematiku predstavio kroz tri situaciona slučaja: 1. energetske sanacije objekta, 2. ETICS sistem i 3. Problem nastanka buđi u novogradnji.

Termički mostovi predstavljaju zone u omotaču sa pojačanim prolaskom toplote, koji je posledica arhitektonskog sklopa, detalja, odabranih materijala i dimenzija, najčešće na spojevima različitih pozicija. Najosetljiviji su spojevi fasadnog zida sa drugim zidovima, sa međuspratnim konstrukcijama, sa krovnim konstrukcijama, sa prozorima, sa temeljima…

Kao što se prolaz toplote kroz pozicije termičkog omotača ne može zaustaviti, već samo redukovati i usporiti, tako se ni termički mostovi ne mogu u potpunosti izbeći, već se njihov uticaj može svesti na razumnu meru, odnosno na meru koju lokalna regulativa limitira.

Drugi slučajevi kao primeri:

Novi stambeno poslovni objekat. Projektom su predviđeni kratki AB konzolni elementi, koji probijaju fasadnu ravan izolovanu kamenom vunom, u zoni francuskog prozora. Proveravala se kontaktna temperatura u zoni natprozornika i potprozornika (praga). Projektovana je spoljašnja termoizolacija koja „oblači“ kratki AB element, sa čela, sa gornje i donje strane.

Novi stambeno poslovni objekat. Na ravnom krovu, analizirana su različita rešenja fiksiranja ograde. Prikazan je uticaj AB kratkog elementa, koji prekida kontinuitet krovne termoizolacije. Proveravala se unutrašnja kontaktna temperatura na plafonu u zoni ispod ovog AB elementa.

Novi stambeno poslovni objekat. AB masivna ploča ravnog krova. Fasadni zid od opekarskih blokova, sa spoljašnjom termoizolacijom (kamena vuna), i staklenom fasadnom oblogom. Proveravan je uticaj AB kratkog elementa za ugradnju ograde na krova, na kontaktne temperature u zoni spoja plafona i zida. Projektovano je rešenje sa parcijalnim enterijerskim termoizolacijama u zoni plafonske obloge (slika ispod).

Novi stambeno poslovni objekat. AB masivna ploča ravnog krova. Fasadni zid od opekarskih blokova, sa spoljašnjom termoizolacijom (kamena vuna). Proveravan je uticaj AB kratkog elementa za ugradnju ograde na krova, na kontaktne temperature u zoni spoja plafona i zida, kao i natprozorske špaletne. Projektovano je rešenje sa parcijalnim enterijerskim termoizolacijama u zoni natprozornika i plafonske obloge.

Novi stambeno poslovni objekat (slike ispod). Standardno projektovani detalj prozorskog otvora u zidu od opekarskih blokova i fasadne termoizolacije. Provera se odnosila na bočnu prozorsku špaletnu, imajući u vidu poziciju ugradnje prozora.

Novi stambeno poslovni objekat (slike ispod). Standardno projektovani detalji AB međuspratne konstrukcije, AB natprozornika, parapeta od opekarskih blokova i fasadne termoizolacije. Provera se odnosila na prozorsku špaletnu u zoni natprozornika, imajući u vidu poziciju ugradnje prozora.

Postojeća zgrada (hotel), koji je u režimu zaštite Zavoda za zaštitu kulturno istorijskih spomenika, te nikakva intervencija sa spoljašnje strane nije dolazila u obzir. Postojeća struktura fasadnog zida/parapeta, je unutrašnji malter, Taropor, AB, Kamene ploče na ankerima. Kao posledica arhitektonskog dizajna iz tog perioda gradnje, veliki broj termičkih mostova je u postojećem stanju bio prisutan.

Intervencija je podrazumevala rušenje slojeva sa enterijerske strane, do AB, i postavljanje enterijerskih GK ploča na pocinkovanoj potkonstrukciji, parozaštitnu membranu i termoizolaciju od kamene vune (zbog protivpožarnih razloga). Detalji intervencije su projektovani tako da uticaj termičkih mostova bude minimiziran (slika ispod).

Novi stambeno poslovni objekat. AB masivna međuspratna ploča. Fasada laka, sa metalnim roštiljem kao potkonstrukcijom, termoizolacionom ispunom, fasadnim pločama i enterijerskim GK pločama. Provera se odnosila na uticaj termičkih mostova u zonama ugradnje prozora na obložne enterijerske ploče, kao i u zonama spoja sa podom i plafonom.

TAČKASTI termički mostovi

Po svom karakteru, manjeg su intenziteta u poređenju sa lineranim termičkim mostovima i uglavnom ne utiču na rizik od površinske kondenzacije u enterijeru. Međutim, treba naglasiti da se pravilnim odabirom tehničkog rešenja, njihov uticaj može zadržati u propisanim okvirima. Ovde se naročito naglašava da su projekti u kojima je uključen inostrani kontrolni organ, za inostranog investitora, slučajevi kada ovom problemu treba posvetiti dužnu pažnju.

U tom smislu, neophodno je projektom predvideti sve elemente koji utiču na redukovanje uticaja termičkog mosta:

– PE podloške ispod nožice ankera, na kontaktu sa nosećom konstrukcijom (AB zid najčešće)
– Izmeštanje svih linearnih nosača (alu ili inox) iz zone termoizolacije

U slučajevima kada se koriste isključivo ankeri (bez drugih elemenata podsistema) za nošenje fasadnih, npr. kamenih ploča, proizvođači daju tabelarne podatke u funkciji tipa i prečnika ankera, kao i debljini termoizolacije kroz koju anker prodire (tabela ispod).

Neke druge situacije

SLUČAJ 1.

Relativno čest slučaj nastaje u procesima (energetske) sanacije postojećih zgrada, kada taj proces nije obavljen celovito, već parcijalno, najčešće zamenom fasadnih prozora, kada korisnik kaže „nisam imao vlagu dok nisam zamenio prozore“.

Savremene prozore, bez obzira na strukturu, materijal, zastakljenje, karakteriše pojačana zaptivenost, što se i manifestuje kroz prodajne karakteristike (zaptivanje u 2 zone, u 3 zone itd.). U svakom slučaju, zaptivenost nakon ugradnje novih prozora je višestruko bolja nego dok su bili stari prozori. Ovo ima svoje dobre, ali i svoje loše strane u ovakvom slučaju:

– Dobro je što će transmisioni i ventilacioni toplotni gubici biti manji
– Nije dobro što su fasadni zidovi ostali termički neizolovani, dakle „hladni“, pa zbog bolje zaptivenosti, odnosno manje infiltracije vazduha, buđ se lakše razvija u zonama oko prozora, na hladnim špaletnama ili natprozorniku.

Ovde govorimo upravo o negativnim efektima termičkih mostova, sagledljivih u enterijeru.

SLUČAJ 2.

Na postojećoj kući, urađena je fasadna termoizolacija sa spoljašnje strane u ETICS sistemu (u nas je odomaćen termin Demit sistem). Pri tome, iz ekonomskih razloga, korišćena je pristupačnija vrsta termoizolacije (EPS), koji zbog svoje zatvorene ćelijaste strukture ima veći difuzni otpor nego termoizolacije vlaknaste ćellijaste strukture (mineralna kamena vuna npr.). Ukoliko je u pitanju solidno građena i hidroizolovana kuća, dramatičnih i vidljivih posledica neće biti.

Međutim, ukoliko je reč o kući koja nema podrum, nije urađena nikakva hidroizolacija u zoni prizemlja na tlu, na kontaktu temeljni zid – zid prizemlja, što je relativno zastupljen slučaj u praksi, ili ukoliko ni ne postoji temeljni zid od AB, već npr. od opeke ili blokova, situacija može biti problematična.

U tom slučaju, zbog višedecenijskog kapilarnog vlaženja temeljnog zida koji prenosi vlagu na zidove prizemlja (jer ne postoji hidroizolaciona barijera), opisanom energetskom intervencijom, ulazimo u problem:

– Dok nije postojala nikakva termoizolacija, kapilarna vlaga se isušivala prirodnim putem (delom ka spolja bez problema, jer je fasada bila omalterisana krečnim malterom npr., delom ka unutra), i dramatičnih posledica po stanje enterijera nije bilo.
– Nakon izrade fasadne termoizolacije (od EPS), sa pripadajućim tankoslojnim slojevima lepka na cementnoj bazi, i završnim tankoslojnim fasadnim malterom (sa sintetičkim komponentama), zid je „zapušen“ u određenoj meri, svakako više nego što je bio pre intervencije, tako da se proces isušivanja vlage, koja ulazi u zid iz enterijera, kao i zbog kapilarnog penjanja iz tla, poremetio, čak i zaustavio. Ovo za posledicu ima da se u enterijeru, svake godine sve više vide negativne posledice, najpre u zoni parket lajsne, sa tendencijom povećanja uz uglove, što je direktna posledica efekta teričkog mosta, a kasnije, iz godine u godinu, taj nivo raste u visinu, tako da je moguće da dođe i do pola visine zida u prizemlju.

Šta raditi u tom slučaju?

Nije racionalno očekivati da se sruši tek urađena fasadna termoizolacija i zameni drugom, paropropustljivijom. Svakako treba tražiti izlaz u saniranju jednog od razloga takvog stanja, a odnosi se na kapilarnu vlagu. Na raspolaganju je više tehničkih rešenja, u zavisnosti od mogućeg pristupa:
– fizičko presecanje temeljnog zida sa umetanjem hidroizolatora
– bušenje rupa u temeljnom zidu i nalivanje hidroizolatora
– obijanje unutrašnjeg maltera i izrada penetrata

SLUČAJ 3.

Na novoizgrađenoj zgradi na Zlatiboru, u sobi u stanu u prizemlju se javlja buđ u zoni koja se poklapa sa spoljašnjim stepeništem.

Kuća je projektovana i izvedena sa fasadnom termoizolacijom (EPS), sa lepljenim kamenim listelama na fasadi. U zoni spoljnog AB stepeništa nije izvršen nikakav termički prekid, već je stepenišna konstrukcija oslonjena celom dužinom tog zida konzolno.

Obzirom na lokaciju, usled veće temperaturne razlike (spolja – unutra) i problem termičkog mosta je postao izraženiji, što se manifestuje niskim kontaktnim temperaturama u enterijeru. Kako je u pitanju spoljašnje stepenište, atmosferske padavine (kiša, sneg), dodatno dramatizuju stanje, jer spoljašnja voda kapilarno vlaži celu zidnu strukturu u toj zoni.

Šta uraditi?

Na žalost, jednostavnog i trajnog rešenja u ovom slučaju nema. Obzirom da je u pitanju nov objekat, spoljašnje intervencije po pitanju dilatiranja stepeništa od fasadnog zida, nisu racionalne.

Sa unutrašnje strane, imajući u vidu da je u pitanju prostor sobe, najlakše je primeniti antifungicidni premaz, koji treba periodično (godišnje) obnoviti. U slučaju da je u pitanju prostorija sa drugačijom namenom, problem bi se sanirao – ublažio postavljanjem zidne keramike.

Zaključak

Temi termičkih mostova treba uvek posvetiti dužnu pažnju.

Povećan protok toplotne energije kroz njih nije ono treba da nas najviše zabrinjava. To se može porediti i sa vožnjom automobila koji troši malo više goriva. Bitno je stignemo na cilj.
Ali zabrinjavajuće je ako taj automobil ne stigne na cilj, ili se pokvari zbog uzroka povezanih sa sistemom za ubrizgavanje goriva.

Isto tako i u slučaju zgrada, naročito kuća, pažnja treba da bude fokusirana na eventualne negativne posledice, koje nastaju superponiranjem ovde opisanih uticaja:

– neadekvatno projektovanim i izvedenim detaljima
– povećanom vlagom vazduha u enterijeru
– temperaturnom razlikom (spolja-unutra), koja je naročito kritična u planinskim predelima
– niskim kontaktnim temperaturama u enterijeru
– dopunskim otežavajućim procesima (kapilarna vlaga, ili atmosferske padavine npr.).

Autor teksta: dr Aleksandar Rajčić d.i.a.

Biografija

Aleksandar Rajčić ¹ (1963) je završio studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1989), gde je magistrirao (1995, Istraživanje metoda projektovanja i provere termičkih performansi stambenog objekta) i doktorirao (2011, Metode projektovanja i simulacije termičkih mostova u arhitektonskim objektima). U oblasti arhitektonskog projektovanja i realizacije ima nekoliko autorskih i koautorskih ostvarenja, među kojima se ističe hotel Splendid u Bečićima, Crna Gora (2006, sa Đorđević, Z. i Cvejić, I.). Autor je više softvera za proračun građevinske fizike i energetske efikasnosti zgrada, među kojima se ističe KnaufTerm2, koji ima preko 10.000 registrovanih korisnika, u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Aleksandar Rajčić je od 2012-te do danas, odgovorni projektant energetske efikasnosti za 120 objekata u Srbiji, ukupne površine preko 1.5 miliona m².

¹ Vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i vlasnik firme Arhitektura i energija