Arhitektura između kreativnosti i biznisa

Prema knjizi „Wonderland: Manual for Emerging Architects“ postoje tri različite vrste organizacije arhitektonskih firmi: studio, biro i korporacija. Gradacija od studija ka korporaciji se ogleda u veličini biznisa i vrsti klijenata, ali suštinska razlika je u pogledu na kreativni pristup. Studio je manji biznis sa manje formalnim pristupom od ostalih, pa može izgledati „ležerno“ i ponekad nedovoljno profesionalno za poslovno okruženje. Ono što najviše krasi studio je kreativnost, zbog koje klijenti najčešće i dolaze.

Sa druge strane, korporativni pristup poslovanju obezbeđuje veliki broj procedura, preciznost i ekspertizu, zbog čega projekti mogu biti uskraćeni za kreativna rešenja. Od momenta izdavanja pomenute knjige (2012. godine) do danas puno toga se promenilo u pogledu na stvari, a pre svega zahvaljujući IT sektoru u kom je dokazano da firme mogu imati korporativni pristup u načinu organizacije poslovanja, a da pri tom zadrže kreativnost i konstantno je razvijaju.

foto: Vesna Stojaković

Kreativnost je sinonim za arhitektonsko delovanje, bez obzira na to da li arhitekturi pristupamo više sa umetničke ili tehničke strane. Prisustvo kreativnosti kod pojedinca rezultira zanimljivim rešenjima kako u tehničko-tehnološkom smislu tako i u pogledu postignutog vizuelnog efekta. Čak i na jednom malom objektu postoji veliki broj detalja koje je potrebno razviti i rešiti, što zahteva neprestani lični razvoj kreativnosti kako bi postojao kontinuitet. Lično hranjenje kreativnosti nije lako, ali nije ni nemoguće jer postoje mnogobrojni primeri kroz istoriju koji su u tome uspeli.

Arhitektonska struka je kroz istoriju bila zasnovana na kultu pojedinca čiji se lik i delo stavlja ispred najbližih saradnika, a biroi su nosili ime po datom pojedincu ili partnerima u poslu.
Razvojem poslovanja osnivači imaju sve manje vremena za bavljenje detaljima na projektima, što je na početku poslovnog puta bio ključni faktor za prepoznatljivost i demonstraciju kreativnosti. Nosioci biroa su često bili profesori sa fakulteta kao predstavnici elite, ali najčešće sa skromnim razumevanjem tržišnih principa.

Sve je veća udaljenost između akademskog delovanja i delovanja u praksi, zbog čega je i „kult ličnosti“ u praksi opao. Zbog toga je očigledan značaj svih članova tima, bez obzira na kom nivou procesa projektovanja su uključeni.

Ovo je polazište za drugačiji pristup arhitektonskom poslovanju, zbog čega je sve manje biroa koji se zovu po pojedincu, a sve više biroa koji imaju uopšteno ime iz koga se ne može zaključiti da li je vlasnik jedna osoba ili postoji njih više. Naziv biroa tako postaje opšte mesto okupljanja sa kojim se novi članovi mogu lakše poistovetiti, umesto da to rade sa prezimenom nekog kolege.

Arhitektura je elitistička praksa i ranije je sa jakim pojedincima dovela do toga da je nekolicina uzdignuta, a velika većina postavljena u drugi plan.

Mnogobrojni su primeri u svetu gde mlade arhitekte rade u biroima poznatih arhitekata bez nadoknade i to se opravdava time da je to dobro za njih i njihov profesionalni razvoj, što dovodi do razočarenja kod mladih i navodi one koji kasnije uspeju u praksi da se tako ophode prema drugima. Da bi neko pripadao eliti nije dovoljno da ima status akademske zajednice, potrebno je takođe da razume tržište i da na njemu bude neophodan, za šta su lekari, pravnici i bankari mnogo svetliji primer.

foto: Relja Ivanić

Danas je osnivač arhitektonskog biroa neko ko u sebi ima preduzetnički duh, ali nije jedini koji ima kreativne stručne sposobnosti. Zbog toga firma postaje platforma za kreativno delovanje različitih pojedinaca okupljenih oko iste ideje, koji gaje slične afinitete. Kreativnost nije potrebna samo na početku procesa projektovanja, odnosno tokom postavke koncepta, ona je potrebna do samog kraja, a to su razrade radioničkih detalja za proizvodnju nameštaja ili detalja na fasadi.

Ako je u tom lancu od postavke arhitektonskog koncepta do razrade radioničkih detalja uključen veći broj ljudi, onda je neophodno zadržati konstantno prisustvo kreativnosti, što postaje ujedno i najveći izazov za razvoj firme. Podsticanje svih pojedinaca u timu da doprinesu kreativnom delovanju je najveći izazov osnivača.

U biznisu se teži uvođenju pravila i standarda kako bi klijenti imali isti tretman i zagarantovani kvalitet, što često sputava kreativnost. Nije dovoljno da se samo na početku rada na projektu postavi zanimljiv koncept, neophodno je da se on sprovede u delo, što često može biti i najteži deo u procesu nastajanja jednog objekta.

U vremenu liberalne tržišne ekonomije često se projekti preispituju kroz lupu isplativosti i perioda povrata investicije, što je potpuno opravdano, jer svako želi da osigura svoju investiciju. Svedoci smo velikih promena cena građevinskih materijala u post-covid periodu, kao i u momentu rusko-ukrajinskog rata. Čak i u tako nestabilnom trenutku cena materijala za sve aktere je približno ista. Relativno male oscilacije su i u ceni koštanja ugrađenog materijala, a u zavisnosti od vrste objekta i kompletne logistike.

Izložba „Ponesi svoj projekat“ / Modelart arhitekti

Naše društvo vrlo često traži nisku krajnju cenu kao rezultat, zbog čega se investitor odlučuje za pojeftinjenje svake od faza. Pojava nekog većeg problema, poput promene cene materijala, dovodi do toga da najslabija karika u lancu strada, a često i trajno propada. Poslovanje zasnovano na razlici u ceni je trgovački model poslovanja koji daje određene rezultate, ali je istovremeno i model koji se najlakše kopira, zbog čega nastaje juriš na određenu tržišnu nišu, a krajnji rezultat je zasićenost.

Jedini siguran način obezbeđivanja investicije jeste postizanje dodatne vrednosti. Nekoliko je načina da se ona postigne, a osnovni način je kroz arhitektonsko delovanje. Cena građevinskog materijala je ista i za lepu i za ružnu kuću, ali cena lepe i ružne kuće nije ista prilikom prodaje. Arhitekta svojim kreativnim delovanjem postiže pre svega dodatnu vrednost za ono što radi, tako da ako želite siguran put sopstvene investicije onda birajte saradnike koji će dati što veću dodatnu vrednost.

Kuća na Fruškoj gori / foto: Miloš Martinović

Postoji veliki broj uspešnih primera u svetu i kod nas gde su objekti postali prepoznatljivi zahvaljujući arhitektonskom delovanju, a samim tim je njihova vrednost danas nemerljiva. Veliki je uspeh postići da krajnja vrednost objekta bude značajno veća od cene ugrađenog materijala.

Kako bi se postigla dodatna vrednost na svakom projektu neophodno je obezbediti tok kreativne misli tokom celokupnog procesa projektovanja, što pada na teret osnivača arhitektonskog biroa. Time se postiže veća zaštita investicije za investitora, a istovremeno birou daje kvalifikacije za dalju saradnju i preporuku. Sa druge strane, investitor je bitan akter u ovom procesu i neophodno je razumevanje tematike i celokupnog procesa. Često smo svedoci da investitori svojim delovanjem rade protiv samih sebe, posezajući za nepraktičnim izgovorima umesto za učenjem i razumevanjem procesa. Na kraju, da bi delovanje bilo uspešno neophodno je da bude zajedničko, uz obostrano razumevanje i poverenje.

Autor teksta: Dejan Mitov, M.Arch. Modelart Arhitekti