Connect with us
Arhitektura

Arhitektura izme─Ĺu kreativnosti i biznisa

Prema knjizi ÔÇ×Wonderland: Manual for Emerging ArchitectsÔÇť postoje tri razli─Źite vrste organizacije arhitektonskih firmi: studio, biro i korporacija. Gradacija od studija ka korporaciji se ogleda u veli─Źini biznisa i vrsti klijenata, ali su┼ítinska razlika je u pogledu na kreativni pristup. Studio je manji biznis sa manje formalnim pristupom od ostalih, pa mo┼że izgledati ÔÇ×le┼żernoÔÇť i ponekad nedovoljno profesionalno za poslovno okru┼żenje. Ono ┼íto najvi┼íe krasi studio je kreativnost, zbog koje klijenti naj─Źe┼í─çe i dolaze.

Sa druge strane, korporativni pristup poslovanju obezbe─Ĺuje veliki broj procedura, preciznost i ekspertizu, zbog ─Źega projekti mogu biti uskra─çeni za kreativna re┼íenja. Od momenta izdavanja pomenute knjige (2012. godine) do danas puno toga se promenilo u pogledu na stvari, a pre svega zahvaljuju─çi IT sektoru u kom je dokazano da firme mogu imati korporativni pristup u na─Źinu organizacije poslovanja, a da pri tom zadr┼że kreativnost i konstantno je razvijaju.

Paneli za ogradu i fasadu

foto: Vesna Stojakovi─ç

Kreativnost je sinonim za arhitektonsko delovanje, bez obzira na to da li arhitekturi pristupamo vi┼íe sa umetni─Źke ili tehni─Źke strane. Prisustvo kreativnosti kod pojedinca rezultira zanimljivim re┼íenjima kako u tehni─Źko-tehnolo┼íkom smislu tako i u pogledu postignutog vizuelnog efekta. ─îak i na jednom malom objektu postoji veliki broj detalja koje je potrebno razviti i re┼íiti, ┼íto zahteva neprestani li─Źni razvoj kreativnosti kako bi postojao kontinuitet. Li─Źno hranjenje kreativnosti nije lako, ali nije ni nemogu─çe jer postoje mnogobrojni primeri kroz istoriju koji su u tome uspeli.

Arhitektonska struka je kroz istoriju bila zasnovana na kultu pojedinca ─Źiji se lik i delo stavlja ispred najbli┼żih saradnika, a biroi su nosili ime po datom pojedincu ili partnerima u poslu.
Razvojem poslovanja osniva─Źi imaju sve manje vremena za bavljenje detaljima na projektima, ┼íto je na po─Źetku poslovnog puta bio klju─Źni faktor za prepoznatljivost i demonstraciju kreativnosti. Nosioci biroa su ─Źesto bili profesori sa fakulteta kao predstavnici elite, ali naj─Źe┼í─çe sa skromnim razumevanjem tr┼żi┼ínih principa.

Sve je ve─ça udaljenost izme─Ĺu akademskog delovanja i delovanja u praksi, zbog ─Źega je i ÔÇ×kult li─ŹnostiÔÇť u praksi opao. Zbog toga je o─Źigledan zna─Źaj svih ─Źlanova tima, bez obzira na kom nivou procesa projektovanja su uklju─Źeni.

Ovo je polazi┼íte za druga─Źiji pristup arhitektonskom poslovanju, zbog ─Źega je sve manje biroa koji se zovu po pojedincu, a sve vi┼íe biroa koji imaju uop┼íteno ime iz koga se ne mo┼że zaklju─Źiti da li je vlasnik jedna osoba ili postoji njih vi┼íe. Naziv biroa tako postaje op┼íte mesto okupljanja sa kojim se novi ─Źlanovi mogu lak┼íe poistovetiti, umesto da to rade sa prezimenom nekog kolege.

Arhitektura je elitisti─Źka praksa i ranije je sa jakim pojedincima dovela do toga da je nekolicina uzdignuta, a velika ve─çina postavljena u drugi plan.

Mnogobrojni su primeri u svetu gde mlade arhitekte rade u biroima poznatih arhitekata bez nadoknade i to se opravdava time da je to dobro za njih i njihov profesionalni razvoj, ┼íto dovodi do razo─Źarenja kod mladih i navodi one koji kasnije uspeju u praksi da se tako ophode prema drugima. Da bi neko pripadao eliti nije dovoljno da ima status akademske zajednice, potrebno je tako─Ĺe da razume tr┼żi┼íte i da na njemu bude neophodan, za ┼íta su lekari, pravnici i bankari mnogo svetliji primer.

Dekorativni zid

foto: Relja Ivani─ç

Danas je osniva─Ź arhitektonskog biroa neko ko u sebi ima preduzetni─Źki duh, ali nije jedini koji ima kreativne stru─Źne sposobnosti. Zbog toga firma postaje platforma za kreativno delovanje razli─Źitih pojedinaca okupljenih oko iste ideje, koji gaje sli─Źne afinitete. Kreativnost nije potrebna samo na po─Źetku procesa projektovanja, odnosno tokom postavke koncepta, ona je potrebna do samog kraja, a to su razrade radioni─Źkih detalja za proizvodnju name┼ítaja ili detalja na fasadi.

Ako je u tom lancu od postavke arhitektonskog koncepta do razrade radioni─Źkih detalja uklju─Źen ve─çi broj ljudi, onda je neophodno zadr┼żati konstantno prisustvo kreativnosti, ┼íto postaje ujedno i najve─çi izazov za razvoj firme. Podsticanje svih pojedinaca u timu da doprinesu kreativnom delovanju je najve─çi izazov osniva─Źa.

U biznisu se te┼żi uvo─Ĺenju pravila i standarda kako bi klijenti imali isti tretman i zagarantovani kvalitet, ┼íto ─Źesto sputava kreativnost. Nije dovoljno da se samo na po─Źetku rada na projektu postavi zanimljiv koncept, neophodno je da se on sprovede u delo, ┼íto ─Źesto mo┼że biti i najte┼żi deo u procesu nastajanja jednog objekta.

U vremenu liberalne tr┼żi┼íne ekonomije ─Źesto se projekti preispituju kroz lupu isplativosti i perioda povrata investicije, ┼íto je potpuno opravdano, jer svako ┼żeli da osigura svoju investiciju. Svedoci smo velikih promena cena gra─Ĺevinskih materijala u post-covid periodu, kao i u momentu rusko-ukrajinskog rata. ─îak i u tako nestabilnom trenutku cena materijala za sve aktere je pribli┼żno ista. Relativno male oscilacije su i u ceni ko┼ítanja ugra─Ĺenog materijala, a u zavisnosti od vrste objekta i kompletne logistike.

Izlo┼żba "Ponesi svoj projekat" / Modelart arhitekti

Izlo┼żba „Ponesi svoj projekat“ / Modelart arhitekti

Na┼íe dru┼ítvo vrlo ─Źesto tra┼żi nisku krajnju cenu kao rezultat, zbog ─Źega se investitor odlu─Źuje za pojeftinjenje svake od faza. Pojava nekog ve─çeg problema, poput promene cene materijala, dovodi do toga da najslabija karika u lancu strada, a ─Źesto i trajno propada. Poslovanje zasnovano na razlici u ceni je trgova─Źki model poslovanja koji daje odre─Ĺene rezultate, ali je istovremeno i model koji se najlak┼íe kopira, zbog ─Źega nastaje juri┼í na odre─Ĺenu tr┼żi┼ínu ni┼íu, a krajnji rezultat je zasi─çenost.

Jedini siguran na─Źin obezbe─Ĺivanja investicije jeste postizanje dodatne vrednosti. Nekoliko je na─Źina da se ona postigne, a osnovni na─Źin je kroz arhitektonsko delovanje. Cena gra─Ĺevinskog materijala je ista i za lepu i za ru┼żnu ku─çu, ali cena lepe i ru┼żne ku─çe nije ista prilikom prodaje. Arhitekta svojim kreativnim delovanjem posti┼że pre svega dodatnu vrednost za ono ┼íto radi, tako da ako ┼żelite siguran put sopstvene investicije onda birajte saradnike koji ─çe dati ┼íto ve─çu dodatnu vrednost.

Kuća na Fruškoj gori

Kuća na Fruškoj gori / foto: Miloš Martinović

Postoji veliki broj uspe┼ínih primera u svetu i kod nas gde su objekti postali prepoznatljivi zahvaljuju─çi arhitektonskom delovanju, a samim tim je njihova vrednost danas nemerljiva. Veliki je uspeh posti─çi da krajnja vrednost objekta bude zna─Źajno ve─ça od cene ugra─Ĺenog materijala.

Kako bi se postigla dodatna vrednost na svakom projektu neophodno je obezbediti tok kreativne misli tokom celokupnog procesa projektovanja, ┼íto pada na teret osniva─Źa arhitektonskog biroa. Time se posti┼że ve─ça za┼ítita investicije za investitora, a istovremeno birou daje kvalifikacije za dalju saradnju i preporuku. Sa druge strane, investitor je bitan akter u ovom procesu i neophodno je razumevanje tematike i celokupnog procesa. ─îesto smo svedoci da investitori svojim delovanjem rade protiv samih sebe, posezaju─çi za neprakti─Źnim izgovorima umesto za u─Źenjem i razumevanjem procesa. Na kraju, da bi delovanje bilo uspe┼íno neophodno je da bude zajedni─Źko, uz obostrano razumevanje i poverenje.

Autor teksta: Dejan Mitov, M.Arch. Modelart Arhitekti