Zašto rastu cene građevinskog materijala?

Uprkos globalnoj pandemiji virusa korona građevinski sektor ne staje. Štaviše, raste iz dana u dan. I slobodno možemo reći da je tržište nekretnina doživelo procvat otkako je počela pandemija i potražnja za stanovima i kućama svakodnevno raste, ne samo kod nas već i u državama regiona.

Međutim, sa jedne strane imamo drastično veću tražnju za stanovima i kućama, a sa druge strane imamo porast cena građevinskog materijala. Za razliku od prošle godine kada su cene repromaterijala mirovale ili čak išle naniže, u poslednjih šest meseci beleže se značajna poskupljenja.

Cene građevinskog materijala počele su da rastu od januara 2021. godine i u početku taj procenat je bio neprimetan. Međutim, u martu i aprilu, povećanje cene materijala je bilo osetnije. Poskupele su sve vrste građevinskog materijala i prema navodima trgovaca građevinskog materijala, ovakav skok cena za veoma kratko vreme ne pamte još od kriznih devedesetih godina prošlog veka.

Trend rasta cena nastavio se i u maju i junu ove godine. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (indeksi tržišnih cena roba), cene metala na svetskom tržištu su za godinu dana značajno porasle. Prema istraživanjima, najviše je poskupelo gvožđe – u januaru je kilogram koštao 90 dinara, u aprilu do 142 dinara, a danas i do 151 dinar.

Stiropor koji se najviše koristi za izolacije i fasade sada košta 80 odsto više nego početkom godine. Pored gvožđa i stiropora, poskupele su i profilne cevi, stirodur, plastične cevi i ostali repromaterijal za vodovod i kanalizaciju, brodski pod, lamperija i drvoprerađevine, za čak 40-60%.

Neznatno su poskupeli i opekarski proizvodi, poput crepa, a takođe i cement i kreč. U poslednja tri meseca cena OSB ploča skočila je duplo. Sada, OSB ploča od 9 mm, koja je koštala hiljadu dinara košta – dve hiljade dinara.

Od početka godine, cena bakra je skočila za čak 120 odsto, a cena čelika se od prošle godine gotovo udvostručila. Takođe je skočila i cena aluminijuma i to za 59 odsto. Bakar je na berzi sa 4.000 dolara skočio na 9.000, betonski čelici sa 450 na 650 dolara, sirovina za proizvodnju stiropora, stirodura i PVC kanalizacije sa 900 na 2.100 dolara.

Ulica Marka Miljanova, Novi Sad / foto: ACO

Još jedan problem koji je zahvatio celu Evropu jeste nestašica drveta. Globalna pandemija je usporila rute isporuke drveta, a tražnja je sve veća, što dodatno diže cenu i ovog materijala. Od januara je cena drveta skočila za oko 50 odsto. Tako su i daske, letve, grede, fosne, brodski pod, lamperija i drvoprerađevine sve skuplje, neke i za čak 60%.

Kada razmatramo cenu lima, od početka godine do maja ovaj materijal je poskupeo za 15%, a nešto bolja situacija je sa domaćim građevinskim materijalima – crep, cement i blokovi su poskupeli za 5 do 10% što su u principu standardna sezonska poskupljenja. Ipak, nijedna cena nije stabilna i to je ono što zabrinjava.

Zabrinjavajuće je što su sve to sirovine izuzetno važne u oblasti građevine, a cena im je porasla od 50 do 100 odsto, pa se može očekivati i još veći rast kvadratnog metra nekretnina u celoj zemlji.

O ovoj temi razgovarali smo sa nekolicinom naših klijenata, a za početak vam prenosimo u celosti komentar Jelene Andrić Grafakos, direktorke kompanije ACO građevinski elementi d.o.o.

Jelena Andrić Grafakos, direktorica kompanije ACO Srbija i Crna Gora

Povećanje cena građevinskog materijala je uticalo na čitavu građevinsku industriju ne samo u Srbiji, već i globalno. Zbog toga smo se mi kao proizvođači opreme, zajedno sa izvođačima i investitorima, našli u veoma nezavidnoj situaciji. Cene mnogih materijala su u toku proteklih nekoliko meseci porasle i to nekoliko puta u značajnijem iznosu. Na svetskom nivou, proizvodnje ne mogu garantovati iste cene u bilo kom dužem roku, pa je neizvesnost velika. Nestašica materijala prouzrokuje, pored skoka cena na tržištu i izazove u proizvodnji i distribuciji, utičući na dogovorene rokove isporuke na projektima.

Razumevajući situaciju, odlučili smo da se prilagodimo novim uslovima poslovanja sa željom da naši klijenti u što manjoj meri osete posledice ovih dešavanja. Morali smo pronaći pravi odgovor na ovu vrstu izazova, uložiti dodatnu energiju i maksimalnu posvećenost u koordinaciji između proizvodnji i gradilišta, iznalaziti kompromisna rešenja, postavljati prioritete kako bi se projekti uspešno realizovali u skladu sa zahtevanim rokovima, a naši partneri na tržištu osetili da smo uz njih u ovim teškim trenucima. Uz maksimalno angažovanje našeg tima, taj pristup se ispostavio kao pravi i jedini mogući, zahvaljujući čemu će i ova godina po rezultatima biti veoma uspešna.