Koje su prednosti studiranja u Srbiji, a koje u inostranstvu?

Odabir struke je ključni deo života mladih ljudi, stoga je i studiranje jedan od najznačajnijih perioda naših života. Od malena su me umetnost i crtanje silno privlačili, pa sam se eventualno opredelila za Arhitektonski fakultet u Beogradu. Pre samog početka studija, moram priznati da nisam mnogo znala o arhitekturi, ali me je sve više interesovalo planiranje prostora. Kroz prvu godinu sam se i dalje pronalazila u tome, ali vremenom je postalo sve jasnije. Uz tri godine intenzivnog rada i truda, stigla sam do prilično visokog proseka koji mi je omogućio da dobijem stipendiju i upišem master studije u inostranstvu.

Kako sam trenutno u procesu pisanja završne teze na Univerzitetu IUAV u Veneciji, to znači da sam završila sa predavanjima i ispitima, stoga mogu da napravim paralelu između ova dva fakulteta, i uopšteno studiranja u Srbiji i van nje.

Potrudiću se da ne veličam ni jedan od ovih fakulteta, već samo da podelim moje lično iskustvo i mišljenje, iako u suštini poredim osnovne i master studije, koje su i same po sebi dosta različite. Nakon što sam upoznala ljude iz različitih delova sveta i podelila utiske o prethodnom obrazovanju, shvatila sam da mi je studiranje u Beogradu pružilo dosta znanja, makar bilo i bazično u nekim oblastima, ali kojih se neki moji prijatelji iz inostranstva nisu ni dotakli do tada.

Univerzitet IUAV u Veneciji / foto: Ana Gligorijević

Kroz tri godine osnovnih studija, moje kolege i ja smo prošli kroz veliki deo planiranja svih vrsta stanovanja, urbanizma, konstrukcija, izradu mnogih maketa, upoznavanja sa različitim načinima prezentovanja, konstantno tražeći balans između lepog i korisnog. Moram reći da je bilo dosta naporno, ali trenutno to vidim kao jednu od prednosti studiranja u Srbiji. Desetak predmeta tokom semestra i konstantan rad na njima ne omogućava baš mnogo vremena za vannastavne aktivnosti, ali uz dobru organizaciju, iz ličnog iskustva znam da se i to može postići. Sa zadovoljstvom sam radila projekte kod profesora i asistenata koji su imali beskrajno strpljenja da nacrtaju svaki detalj i precrtaju sve što nije dobro nacrtano.

Kroz mnogo odštampanih priloga, iako mi se to nekad činilo nepotrebno, mnogo sam više naučila nego što su mom znanju doprineli inostrani profesori, koji su davali komentare gledajući prezentaciju na velikom ekranu ispred sebe.

Prvi susret sa IUAV univerzitetom / foto: Ana Gligorijević

S druge strane, još od osnovne škole, veliki san mi je bio da studiram u inostranstvu. Prva stvar koju Vam mogu reći je da to nije za svakoga. Mislim da je potrebna dovoljna doza samostalnosti, odlučnosti i odabir mesta koje volite, što je u mom slučaju bila Italija. Na kraju, to nije samo promena jezika studija i mesta u kom se nalazite, već i potpuno novo društvo, navike, način funkcionisanja fakulteta i kulturne razlike – jednom rečju potrebna Vam je sposobnost lakog prilagođavanja. Kažu da je svaki početak težak, pa je tako i meni novi pristup studiranju malčice teže pao. Po prvi put sam imala „samo“ tri ispita u semestru i nisam znala da li to znači da imam više slobodnog vremena ili bi trebalo da se više posvetim fakultetu. Još uvek nisam saznala odgovor na ovo pitanje.

Odjednom sam se našla u grupi od tri ili četiri studenta na svakom predmetu, pa čak i na teorijskim, što je bila noćna mora za nekoga ko voli sve da radi samostalno i u svom ritmu. Vremenom sam se trudila da se prilagodim ostalim kolegama iz grupe i ovakav način rada je doveo do toga da se svako fokusira na ono što mu najbolje ide. U zavisnosti od projekta, to je bila dobra stvar, pogotovo kada su zahtevali od nas korišćenje određenih softvera sa kojima se nismo susreli do tada. Grupni rad na ovaj način je otvorio mogućnost da se razvijamo u smeru u kom želimo, ali takođe isključio sagledavanje čitavog projekta istovremeno.

Završni rad na osnovnim studijama arhitekture u Beogradu, višeporodično stanovanje / foto: Ana Gligorijević

Prethodno pomenute prezentacije na velikom ekranu bile su 90% našeg prezentovanja, čak i kada bismo doneli odštampane priloge, profesori nisu bili toliko voljni da ostave bilo kakav trag na njima. Komentari su se uglavnom zasnivali na tome da „nešto ne valja“ u projektu, ali ne i kako to da poboljšamo ili makar u kom smeru da pokušamo da istražimo konačno rešenje.

Mnogi fakulteti u inostranstvu su veoma visoko rangirani u poređenju sa domaćim, tako da bi svako od nas mogao očekivati da su bolji. Jedna od najvećih prednosti je to što inostranstvo otvara mnogo više prilika za razvoj u karijeri, kao i često učešće na brojnim internacionalnim događajima.

Prve godine kada sam se preselila u Italiju, u Veneciji se održavalo arhitektonsko Bijenale, što je bio moj prvi put da posetim veliki događaj ovog tipa. Osetila sam se da sam konačno tu gde treba da budem, tu gde se arhitektura, umetnost i očuvanje značajnih istorijskih građevina cene, kao i da ipak ima smisla studirati to što volim. Dosta značajnih predavanja i konferencija doveli su i do skorašnje gde su gostovali Žan Nuvel, Piter Kuk i mnoge druge uticajne ličnosti iz sveta arhitekture. Čini mi se da su ovakvi događaji dostupniji u inostranstvu, pogotovo u uticajnim gradovima kao što je Venecija.

Treća godina osnovnih studija u Beogradu, projekat veslačkog kluba na Adi Ciganliji / foto: Ana Gligorijević

Ipak, moj put se nije završio u Italiji. Nakon prve godine mastera, odlučila sam da se prijavim za studentsku razmenu i završim treći semestar u Madridu. Način rada je bio veoma sličan Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, naporan tempo ali upola manje predmeta. Zatim je usledilo isto: prilagođavanje na novo okruženje, pa i studiranje na trećem jeziku. Ovo svakako nije olakšalo studiranje, ali mi je omogućilo da upoznam novu kulturu i arhitekturu, obiđem brojne izložbe ali i saznam mnogo o novim tehnološkim otkrićima na polju savremenog dizajniranja. Čitajući, verovatno ste shvatili da me ne drži mesto, pa mi je ista ta organizacija za razmenu omogućila da završim praksu u Valensiji ovog leta, koju trenutno završavam u jednom od veoma poznatih studija koji se bavi enterijerom.

Do momenta početka prakse sam pomalo sumnjala u svoje znanje, iako sam studirala na tri različita mesta i u potpuno drugačijim okolnostima. Međutim, shvatila sam da iako nisam studirala dizajn enterijera sam po sebi, jaka baza beogradskog univerziteta je pomogla da uspešno uradim sve do sada. Ukratko, svako mesto je na svoj način doprinelo mom celokupnom utisku o svetu arhitekture i dizajna.

Treći semestar master studija, u Madridu, urbani projekat sa uključenjem dronova u svakodnevni život DRONEHOOD / foto: Ana Gligorijević

Univerzitet u Beogradu me je naučio kako da brzo i efikasno dođem do rešenja nezavisno od tipa i veličine projekta, kao i radnim navikama koje će mi biti važne u svakom budućem poslu, mada sama okolina meni lično nije donela dovoljno inspiracije. S druge strane Venecija, kao izvor umetnosti sama po sebi, nudi mnoge od pomenutih značajnih događaja i izložbi koje su umnogome doprinele mojoj motivaciji za dalji rad, čak i kada okruženje na univerzitetu to nije nudilo.

Arhitektonsko Bijenale u Venciji 2021. godine / foto: Ana Gligorijević

Zahvaljujući međunarodnim prijateljima, naučila sam mnogo o zemljama i arhitekturi iz celog sveta, koje ću nadam se jednog dana posetiti. Na kraju, raznovrsna arhitektura Madrida me je potpuno oduševila i naučila više o savremenom pristupu dizajniranju, ali i dublje uvela u razmišljanje kako možemo sačuvati važne objekte, ili im pak dati novu funkciju, a da ne promenimo prvobitni izgled ili ih potpuno uklonimo. Odgovor na to da li ćete studirati u inostranstvu ili u Srbiji na kraju zavisi od individualnih ciljeva i prioriteta, ali ni jedna opcija ne garantuje veliki uspeh bez mnogo truda. U mom slučaju uz mnogo rada i malo sreće, imala sam priliku da živim i učim u četiri potpuno različita evropska grada kroz samo dve godine, i mogu vam reći, pravo je zadovoljstvo biti u svakom od njih!

Autor teksta: Ana Gligorijević, student arhitekture