Connect with us
Novosti

#intervju: Vladimir Niktovi─ç, Besix Grupa predstavlja Mamula island – Dragulj jadrana

BESIX je me─Ĺunarodno priznat u top 50 izvo─Ĺa─Źkih kompanija u kojoj je Vladimir oblikovao svoje klju─Źne kompetencije u isporuci nekoliko razli─Źitih i zanimljivih projekata. Me─Ĺu njima isti─Źemo predsedni─Źki aerodrom u Abu Dabiju, zgrade Dubai’d Dovn Tovn Highrise i The Mall of Egipt, uklju─Źuju─çi prvu zatvorenu skija┼íku stazu u severnoj Africi. Nas je jako zanimalo da nam prenese svoja iskustva kao izvo─Ĺa─Ź radova na projektu hotela Mamula.

Tvr─Ĺava Mamula je izgra─Ĺena u 19. veku, u periodu od 1850. do 1853. godine, pod vo─Ĺstvom Lazara Mamule, austrijskog barona i artiljerijskog generala vojske Austrijskog carstva. U istom periodu zapo─Źela je izgradnja utvr─Ĺenja Ostro i Arza. ÔÇ×Istorija ovog regiona se mo┼że opisati kao inspirativna i raznovrsna“, ka┼że Vladimir Nikitovi─ç ÔÇô Branch Manager filijale BESIX Grupe na Balkanu. ÔÇ×─îak i danas austrougarski uticaj mo┼że da se oseti u okviru cele oblasti Bokakotorskog zaliva i Tvr─Ĺava Mamula je pravi primer onoga ┼íto je ostalo iz ovog perioda“.

foto: BESIX

foto: BESIX

1863. godine, 10 godina posle izgradnje, zbog razvoja i uvo─Ĺenja novog naoru┼żanja, konkretno artiljerije, tvr─Ĺava je zastarela jer su za┼ítitni zidovi bili visoki i nedovoljno debeli da izdr┼że sve moderne granate. Me─Ĺutim, 1875. godine zbog uvo─Ĺenja tehnologije merzerskih baterija od 210 mm koje bi radile na otvorenom prostoru, tvr─Ĺava je ponovo stavljena u upotrebu iako je nedovoljna debljina zidova ipak predstavljala laku metu za protivnike. Do 1914. godine i Prvog svetskog rata tvr─Ĺava je bila naoru┼żana sa 4 merzera 210 mm M-1873, 8 topova 80 mm M-95 i 10 topova 80 mm M-75/96. Tokom rata, francuska flota je napala tvr─Ĺavu tri puta. Uo─Źi napada u septembru i oktobru 1914. tvr─Ĺava je pretrpela o┼íte─çenja. Tvr─Ĺava je ostala vojni objekat do 1918. godine. Nesre─çna tradicija da se ostrvo koristi kao zatvor nastavljena je tokom Drugog svetskog rata gde je preko 1500 boraca pretrpelo torturu u periodu od 1941. do 1943. godine ÔÇ×Pri─Źe iz ovog perioda i dalje ostaju duboko urezane u se─çanje crnogorskog naroda“. Od 2019. godine po─Źinje novo poglavlje, gde se gradi moderan, ali ipak tradicionalni hotel sa jasnom vizijom o─Źuvanja nasle─Ĺa i istorije, koji istovremeno unosi novi savremeni duh, ali i ─Źuva se─çanje na utvr─Ĺenje koje je dobilo naziv po austrougarskom baronu Mamuli.

BESIX je zapo─Źeo ovaj projekat, koji je poseban, u odnosu na ostale, upravo zato ┼íto konzervatorski radovi imaju prednost u odnosu na sve druge radove. Veliki deo projekta se radio definisanjem detalja na licu mesta i skicama koje su iza┼íle iz ru┼íevina tvr─Ĺave. ÔÇ×Najsigurniji na─Źin da se o┼żivi duh stare tvr─Ĺave je da se ne kopira samo njen oblik ve─ç i same gra─Ĺevinske metode. Na┼í cilj je bio da budemo verni i dosledni onoliko koliko mo┼żemo da budemo. Koriste─çi originalne projekte iz samog perioda Austrougarske, na┼í tim je u istom duhu radio i stvarao novi projekat utvr─Ĺenja“, ka┼że Nikitovi─ç.

Koja je Vaša uloga na projektu?

Na┼ía uloga je bila netipi─Źna za Izvo─Ĺa─Źe kakve poznajemo u ovom regionu. Osim izvo─Ĺa─Źkog dela, projektu smo pristupili sa takozvanim open-book procurement-om i rade─çi u Early Contractor Involvement sistemu. Iskustvo sa ovakvim sistemom stekao sam u godinama rada na Bliskom istoku i Severnoj Africi na velikim internacionalnim projektima.

Ovakav sistem rada je bio hibrid sistema koji je na Internacionalnom tr┼żi┼ítu zastupljen ve─ç du┼żi niz godina. Sistem zahteva od izvo─Ĺa─Źa da radi vrlo otvoreno sa investitorom i projektantom pri razvijanju projekta i omogu─çava investitoru da se projekat mnogo br┼że izvede. Ovakvo upravljanje projektom nosi zna─Źajno manje dodatnih radova, ve─çu finansijsku sigurnost kao i formiranje jednog zajedni─Źkog tima koji se vodi zajedni─Źkim ciljem.

Kako smo prvi put radili ovakav sistem u regionu, bilo je potrebno dosta vremena kako bi i investitor, projektant i ostale strane na projektu ÔÇ×prihvatiliÔÇť ovakav otvoren i transparentan na─Źin rada i kako bi svi videli benefite rada u ovom sistemu. Li─Źno sam pobornik ovakvog tipa ugovora i nastoja─çu da nastavimo dalje na isti na─Źin i da se sa na┼íim timovima, edukuju i investitori i projektanti, kako bi svi vrlo brzo videli benefite na brojnim primerima tj. projektima. U dana┼ínje vreme, koje odlikuju ekonomska kriza i nestabilnost cena materijala i proizvoda uveren sam da je ovo jedan od retkih modela poslovanja koji mo┼że doneti benefit i stabilnost za sve u─Źesnike u projektu.

foto: BESIX

foto: BESIX

Kako su tekli radovi u periodu Korona virusa i lockdowna?

Sa globalnom pandemijom, svi radovi su bili ugro┼żeni. Na projektu smo imali zaposlene iz 12 razli─Źitih zemalja od kojih su sve bile pogo─Ĺene zatvaranjem granica zemalja, a tako─Ĺe i sa ostalim merama koje smo imali u regionu.

Glavni gra─Ĺevinski radovi su zapo─Źeli krajem 2019. godine i moram priznati da tada nismo znali koje nas sve pote┼íko─çe o─Źekuju na projektu.

Globalna pandemija, zatvaranje granica, ograni─Źeno kretanje ljudi i transport materijala, kao i ekonomska kriza i rast cena su faktori koji su zna─Źajno uticali na projekat i bili tzv. ÔÇ×force majeureÔÇť ili mere koje nismo mogli o─Źekivati kada smo po─Źeli sa radovima.

foto: BESIX

foto: BESIX

Sa svim pote┼íko─çama, BESIX tim se uporno borio i bio pozitivan uprkos promenljivim i neizvesnim okolnostima. Sami gra─Ĺevinski radovi nisu zna─Źajno napredovali tokom pandemije, ali je tim uspeo da nastavi sa velikim paketima kao ┼íto su konzervatorski, instalaterski, suvo-monta┼żni i pripremni radovi koji su promenili sliku projekta.

Jedan od vrlo zahtevnih izazova je ┼íto smo celokupan tim radnika trebali zajedno brodom prevesti na ostrvo, a dr┼żava Crna Gora je u jednom trenutku ograni─Źila broj osoba po vozilu, pa je to predstavljalo, gledaju─çi iz ove perspektive veoma ÔÇ×interesantanÔÇť izazov koji smo re┼íili. Vi┼íe brodova je i┼ílo ka ostrvu, u grupama. U tom periodu kantine su se zatvorile i timovi su morali da rade i odmaraju se samo u svojim manjim grupama.

Kovid je zna─Źajno pogodio mnoge, me─Ĺutim kada se uzme u obzir da su se radovi odvijali na ostrvu, psiholo┼íki pritisak je bio jo┼í ve─çi. Moram re─çi da je bila potrebna velika hrabrost i istrajnost da svi kao tim ovo prebrodimo i da se radovi ne zaustave.

Kako ste transportovali gra─Ĺevinske ma┼íine i materijal na ostrvo i koliko je to bio izazovan zadatak?

ÔÇ×Ostrvo ra─Ĺa ostrvski mentalitet“. Iako projekat ne posmatramo kao offshore projekat, on zapravo jeste jedan takav. Sme┼íten na 1,5 nauti─Źku milju od najbli┼żeg mola i 3,4 nauti─Źke milje od Herceg Novog, ostrvo se mo┼że pohvaliti neverovatnom strujom i talasima koji dosti┼żu i do 5 metara u zimskim mesecima. Razli─Źiti ostaci utvr─Ĺenja su se mogli videti kroz celi projekat, a svakodnevno smo otkrivali nove ─Źinjenice koje daju uvid u to kako je tvr─Ĺava izgra─Ĺena sredinom 19. veka, a ta informacija je nama, kao izvo─Ĺa─Źima predstavljala inovativan na─Źin u─Źenja ÔÇ×novihÔÇť tj. starih tehnologija gradnje.

foto: BESIX

foto: BESIX

Sa druge strane, dana┼ínja tehnologija gradnje tra┼żi da se zadovolje strogi seizmi─Źki kriterijumi, da se koriste inovativni materijali ÔÇô stakleni krovni sistemi, armirano-betonske i ─Źeli─Źne konstrukcije, i sli─Źno. Upravo iz ovih razloga smo birali materijale koji ─çe ostati postojani godinama u takozvanim ÔÇ×marinskimÔÇť uslovima.
Prvi izazov ili jedan od najve─çih zadataka je bilo ÔÇ×napravitiÔÇť gradili┼íte i omogu─çiti svima na ostrvu struju, vodu, kanalizaciju, a nakon toga dopremiti materijale sa kojima bi se projekat mogao izvesti.

Pri po─Źetku radova razmatrali smo nekoliko opcija rada i najoptimalnije re┼íenje je bilo da se na ostrvo konstantno dopremaju materijali i resursi potrebni za izgradnju hotela. Sa druge strane ovo je bio vrlo visok tro┼íak koji se morao zna─Źajno optimizovati.

  • Optimizaciju smo uradili na nekoliko na─Źina:
  • Ubrzo smo postavili postrojenje za preradu morske vode ÔÇô desalinizator koji je omogu─çio da svi na projektu (u piku do 250 ljudi je radilo na projektu) imaju uvek vodu za svoje potrebe kao i za potrebe izvo─Ĺenja radova na ostrvu.
  • Otpadne vode smo prera─Ĺivali upotrebom dva sistema, bioseptika i postrojenja za preradu otpadnih voda.
  • Deo vode za pi─çe smo ipak prevozili na ostrvo kako bi uvek odr┼żali tra┼żeni kvalitet i umanjili nepotrebne rizike.

Ovim na─Źinom rada smo umnogome smanjili koli─Źinu transporta sa i ka ostrvu i zna─Źajno umanjili i na┼íu emisiju CO2.

Betonski radovi su bili poprili─Źan izazov kako u zimskim tako i u letnjim mesecima. Imali smo dve ideje, da postavimo malu fabriku betona na ostrvu ili da transportujemo beton iz obli┼żnjeg Herceg Novog.

Oba re┼íenja su imala zna─Źajne prednosti i mane, ali smo se odlu─Źili za drugi plan, jer nismo imali dovoljno prostora na ostrvu. Sa ovom odlukom u┼íli smo u ozbiljan in┼żenjersko-logisti─Źki poduhvat gde je sam transport i ugradnja betona morala biti limitirana na 3 sata zbog hemijske reakcija betona i o─Źvr┼í─çavanja betona prerano. Transport je i┼íao mikserima iz Herceg Novog do luke gde su se ma┼íine ukrcale na trajekt, plovile do ostrva a onda bi tim na ostrvu preuzimao beton i betonirao stacionarnim pumpama, auto pumpom ili kranom kada je to tehnologija zadovoljavala.

Svi koji znaju Crnu Goru, znaju kakve su gu┼żve tokom leta, a obzirom da je sam transport na moru trajao do sat vremena, ostajalo nam je malo vremena da se beton ÔÇ×sa─ŹuvaÔÇť i ugradi na vreme. Sve je bilo do tima koji je morao imati i takti─Źke ÔÇ×lakoÔÇť ugradljive betone koji bi se mnogo br┼że ugradili i sa─Źuvali bar malo vremena kada je to bilo potrebno.

foto: BESIX

foto: BESIX

Svi mi, kad zamislimo more, vidimo prelepo plavetnilo bez talasa i vetra. Na┼żalost, tako nije bilo. Od po─Źetka radova do leta 2022. godine, imali smo preko 200 dana kada ostrvo nije bilo pristupa─Źno i preko 100 dana kada je povratak sa ostrva bio problemati─Źan. Talasi preko jednog metra visine su prestavljali problem dok je smer vetra direktno uticao na mogu─çnost iskrcavanja ili ukrcavanja sa ostrva. BESIX tim je gledao nekoliko prognoza, radili smo sa timom iskusnih pomoraca, a tako─Ĺe i sa starosedeocima sa ┼Żanjica i Mirista koji su ceo ┼żivot proveli u ovim uslovima, kako bi se bolje pripremili za sve zadatke koordinacije i logistike projekta Mamula Hotela.

Saznali smo da su vam galebovi predstavljali problem prilikom radova?

Ostrvo ima svoju flouru i faunu i investitorov kao i na┼í princip je bio da sa─Źuvamo sve i posle nas. Pored galebova koji tu imaju svoja gnezda i danas, imali smo i vrlo agresivne agave na koje se mo┼żete vrlo opasno povrediti ukoliko ne obra─çate pa┼żnju. Kod galebova je najve─çi problem bio ┼íto smo ostrvo morali prati konstantno kako bi o─Źuvali vrlo visok nivo higijene na projektu.

 

Koji je bio najveći izazov na projektu i kako ste ga rešili?

Izazova je bilo puno. Od celokupne logistike, preko na─Źina gradnje, do Kovida i globalne pandemije pa preko ekonomskih problema do zavr┼íetka radova. Najve─çi izazov je na kraju bila sama Mamula, period u kojem smo radili i lokacija na kojoj je projekat. Globalna pandemija je predstavljala ozbiljan problem ovom izuzetnom projektu. Iako nismo stali u ovom periodu, radovi su se sveli na jako mali obim. Kada se svet, efektivno, ponovo pokrenuo, tako se pokrenuo i ovaj projekat i njegov strastveni tim. Ogromnom ┼żeljom timova da postignu vi┼íi cilj, neizbe┼żno smo ostavili svoj trag na ovom 170-godi┼ínjem spomeniku iz pro┼ílosti i izgradili potpuno novi hotel budu─çnosti kao ÔÇ×Dragulj Jadrana“.

foto: BESIX

foto: BESIX

U poslednje vreme slušamo dosta o pojmu revitalizacije. Da li ovo jedan takav projekat?

Tako je. Iako se puno pri─Źa o projektu Mamule u Crnoj Gori, ovakve poteze revitalizacije starih objekata su implementirale i neke druge dr┼żave. Pomenuo bih samo par, Antwerp Port House (kao lu─Źna zgrada) koju je Arhitektnoska ku─ça Zahe Hadid donela novi duh, Office for Metropolitan Architecture iz 1228. godine u Veneciji koja je danas pod Fondacodei Tedeschi-jem promenila namenu u ambijentalni social-hub za turiste i veliku prodavnicu; Bourse de Commerce, zgrada Pariske berze iz 18. veka u koju je Tadao Ando uneo novu namenu muzeja. Mamula ─çe postati deo ove slavne liste projekata i moramo odati priznanje dr┼żavi Crnoj Gori za napredno razmi┼íljanje u ideji izdavanja internacionalnog tendera u cilju revitalizacije projekta kako Mamula ne bi i dalje propadala.

Kako se susreću inovativna rešenja sa tradicijom koju ponosno nosi ovo ostrvo?

Interesantno pitanje. Ve─çina radova je ra─Ĺena tradicionalnim zanatima, materijalima, a najvi┼íe mislim na konzervatorske radove, gde je kamen klesan ru─Źno, ra─Ĺeni su tradicionalni malteri, zidanje i prezi─Ĺivanje svodova tradicionalnim re┼íenjima. Naravno, dana┼ínji gosti luksuznih hotela osim tradicije koju ovaj hotel ima u izobilju, tra┼że i sve ostalo ┼íta donosi bilo koji luksuzni hotel sa 5 zvezdica. Sa tim u vezi, mnoga re┼íenja su morala biti implementirana uz vrlo striktne konzervatorske uslove.

Malo stvari je bilo dopu┼íteno, ali kad se pominju inovativna re┼íenja u kombinaciji sa tradicijom, pomenu─çu stakleni krov iznad starog atrijuma koji je isti pretvorio iz otvorenog u zatvoren prostor sa odli─Źnom akustikom. Se─çamo se sa zadovoljstvom po─Źetka letnje sezone kada je mali koncert klasi─Źne muzike odr┼żan u ovom prostoru. Gosti su gledali u zvezde dok je celokupno re┼íenje staklenog krova le┼żalo na starim zidovima koji su rekonstruisani tradicionalnim metodama.

Rast cena gra─Ĺevinskog materijala za vreme Koronavirusa je probijao bud┼żet koji ste imali od strane investitora. Sa investitorom ste imali jedan otvoren odnos i za to smo prvi put ─Źuli na va┼íem projektu Mamula?

Tako je. Svi znamo za probleme sa kojima smo se prvo susreli 2020. godini, a koji traju jo┼í uvek. Pandemija je direktno uticala na ponudu i potra┼żnju materijala i uzrokovala globalnu krizu koja traje i danas. U trenutku kada je problematika sa pandemijom popu┼ítala, desio se konflikt Rusije i Ukrajine i nova globalna kriza resursa. Kako je projekat bio nepredvidiv, a u trenutku tendera nije bilo prave projektne dokumentacije, investitor nije mogao pripremiti preciziran bud┼żet, te je predlo┼żen vrlo otvoren princip Open-Book procurement-a koji je investitoru dao potpunu transparentnost i otvorenost u odnosu. Tako─Ĺe, BESIX se nije postavio samo kao izvo─Ĺa─Ź radova, ve─ç kao pravi partner na projektu rade─çi zajedni─Źki u cilju optimizacije dizajna, umanjenja tro┼íkova, unapre─Ĺenja sistema i na kraju odr┼żavanja bud┼żeta koji je inicijalno bio zacrtan.

foto: OHM / Mamula

foto: OHM / Mamula

Kako vam izgleda Mamula nakon završetka radova?

Ponosni smo. Bilo je dosta pote┼íko─ça, a vlasnici ┼żele da jo┼í unaprede projekat dopunskim radovima, ostala je ta strast, se─çanje i ponos u svima nama koji smo deo ovog projekta.

Koji je slede─çi projekat na kojem ─çe biti anga┼żovana va┼ía kompanija?

Mi nikad ne stajemo. Trenutno izvodimo ve─çi broj luksuznih rezidencijalnih projekata na primorju Crne Gore (Lustica Bay) dok nam nisu strani i manji infrastrukturni projekti koje trenutno izvodimo u ovom podru─Źju. BESIX Grupa ima preko 4 milijarde eura prometa godi┼ínje i radimo u svim delovima sveta. Pored toga, o─Źekujem da ─çe bli┼ża budu─çnost doneti i interesantne projekte u regionu Balkana za koje smo itekako zainteresovani, a siguran sam da mo┼żemo doneti i na┼í ÔÇ×know-howÔÇť u ovom izazovnom periodu i tako pomo─çi brojnim privatnim investitorima, a isto tako i na va┼żnim dr┼żavnim projektima.

foto: OHM / Mamula

foto: OHM / Mamula

Izvo─Ĺa─Ź radova: BESIX
Klijent: OHM Mamula
Architect: MCM
Lokalni dizajner: Enforma
Arhitekta konzervatorijuma: Projektor
Dizajner enterijera: Ve Studio Berlin
Dizajner eksterijera: JP Heim
Hotel Operator: Mamula Island Hotel