Connect with us
Arhitektura

Projektantski pristup i filozofija dogradnje u urbanom gradskom tkivu

All important architecture of the last century was strongly influenced by political systems. Look at the Soviet system, with its constructivism and Stalinism, Weimer with its Modern style, Mussolini and, of course, the Nazis and Albert Speer’s colossal structures. Today’s architecture is subservient to the market and its terms. The market has supplanted ideology. Architecture has turned into a spectacle. It has to package itself and no longer has significance as anything but a landmark. Rem Koolhaas

Arhitektura se kroz vekove preplitala sa nizom drugih disciplina, i neodvojiva je od njih, direktno je povezana sa sociologijom, ekonomijom, politikom, istorijom i drugim disciplinama, i taj odnos nam pokazuje da je arhitektura sama po sebi jedna od bitnih, dru┼ítveno i istorijski odgovornih disciplina koje uti─Źu na dru┼ítvo u celini. Time je uloga i odgovornost arhitektonske struke i arhitekte ve─ça, me─Ĺutim da li su uvek ta uloga i uticaj na dru┼ítveni, kulturni i socijalni aspekt ┼żivota adekvatni ili mogu─çi u meri u kojoj bi trebalo.

ÔÇťEmilijan Josimovi─ç, profesor Liceja, Artiljerijske i Velike ┼íkole u kojoj je bio imenovan i za rektora, plodni pisac i prvi obrazovani urbanista Beograda, prvi je javni radnik koji je progovorio o zna─Źaju arhitekture. Smatrao je da obrazovanje iz arhitekture spada u okvir op┼íteg obrazovanja. U tom svom uverenju bio je veoma ubedljiv tako da je uspeo da se na Liceju arhitektura predaje kao redovni predmet. U─Źenici su slu┼íali Josimovi─çeva predavanja o gra─Ĺanskoj arhitekturi ne da bi postali arhitekti nego da bi kao budu─çi javni radnici dobili obrazovanje iz arhitekture, kao ┼íto su ga dobijali iz drugih predmeta op┼íteg obrazovanja. Nezadovoljan dotada┼ínjom izgradnjom u Srbiji, Josimovi─ç je smatrao da bi trebalo da se obra─ça ve─ça pa┼żnja nastavi iz arhitekture: ÔÇ×Kamo sre─çe da je od postanka liceja… na tu nauku ve─ça va┼żnost polagana, te bi sada mesto oni arhitektonski nakarada, koje se jo┼í jednako pod imenom ku─ça podi┼żu, mlogo vi┼íe temeljni, celishodni i lep┼íi zdanija na┼íe varo┼íi krasilo.ÔÇŁ (iz teksta Evropa u ┼íancu, Svetlana Dimitrijevi─ç-Markovi─ç)

Republicki fond PIO / foto: Miroslav Stefanovi─ç

Republicki fond PIO / foto: Miroslav Stefanovi─ç

Na┼żalost, danas se zgrada, objekat, do┼żivljava kao autonomna znamenitost, a ne kao element koji ima svoju ulogu i mesto u urbanom tkivu grada. Kada posmatramo komercijalnu arhitekturu danas, ne samo u Srbiji ve─ç i u svetu, ona je u ve─çini slu─Źajeva posve─çena samo ideji gradnje u cilju finansijske dobiti. ─îesto se bavi samo objektom i njegovom ÔÇ×likovno┼í─çuÔÇŁ, bez sagledavanja odnosa tog objekta u okviru arhitektonsko urbanisti─Źkog konteksta u kom se nalazi, bilo da je u pitanju arhitektonsko-oblikovni, kulturolo┼íki ili socijalni smisao.

Ovakav pristup, pogotovo u na┼íim uslovima dovodi do toga da je rezultat objekat, zgrada bez ikakve arhitektonske ili umetni─Źke vrednosti, koja naru┼íava urbano tkivo grada, naru┼żuje ambijent… Filozifija projektantskog pristupa trebalo bi da se zasniva, ne samo na arhitektonsko oblikovnom ili funkcionalnom aspektu, ve─ç i na vrednovanju urbanisti─Źko-morfolo┼íkog aspekta, uz o─Źuvanje kontinuiteta urbanog tkiva i jedinstvene atmosfere ambijenta – osetiti Genius loci, definisati ulogu koju zgrada igra u konfigurisanju mesta uz po┼ítovanje okru┼żenja, i pri tome pravilno sagledati karakter lokacije kako bi se izbegla suvi┼íe agresivna i proizvoljna intervencija.

Republicki fond PIO / foto: Miroslav Stefanovi─ç

Republicki fond PIO / foto: Miroslav Stefanovi─ç

Kontakt ve─ç izgra─Ĺenog, arhai─Źnog/istorijskog i savremenog/novog, mo┼że se ostvariti u dijalogu bez teoretske i realne kontradikcije, a kroz sintezu analiti─Źkog pristupa u projektovanju i intuicije. Novo projektovanim objektom, kvalitet ambijenta gradske, urbane celine trebalo bi da bude unapre─Ĺen, nadogra─Ĺen, a ne u negativnom smislu transformisan.

Treba imati u vidu da urbano tkivo grada, ne samo da predstavlja morfolo┼íki sklop razli─Źite volumetrije i povezanih masa zgrada, ono ─Źini sklop punog i praznog, javnih prostora, ulica, trgova, parkova… koji se prepli─çu, me─Ĺusobno nadovezuju. Ovaj odnos ne bi trebalo da bude naru┼íen novom gradnjom, ve─ç unapre─Ĺen, treba te┼żiti da se uklapanjem u ambijent i sa susednim objektima, njihovim fasadama, stvori homogena struktura uli─Źnog fronta ili trga koja ─çe da gradi urbanu scenografiju. Fasade ne bi trebalo da jednozna─Źno pripadaju samo zgradama, ve─ç i ulici, gradu.

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Treba te┼żiti da fasada, bilo da je odraz namene objekta ili da jednostavno postavlja okvir u koji se funkcija uklapa, oblikuje/formira prostor ispred i oko objekta, da ─Źini jednu integralnu celinu sa tim prostorom kreiraju─çi kvalitetan urbani ambijent.

Te┼żnja ka ovakvom projektantskom pristupu i filozofiji dogradnje u urbanom gradskom tkivu, ilustrovana je kroz dva primera autorske arhitekture koji su pro┼íli selekciju stru─Źnog ┼żirija Salona arhitekture.

ÔÇťThere are essentially two possibilities. One is to be, shall we say, an average architect and do the same thing everywhere. The other is to let yourself be inspired and even changed by the unique qualities of the place where you’re building. We always try to take the second approach. Rem Koolhaas

Projekti su razli─Źite namene, ali oba uklopljena u veoma specifi─Źne gradske ambijente. Objekti su geometri─Źni, jasne i ─Źitljive strukture. Fasada na oba objekta je segmentirana po vertikali i horizontali, ali i u samoj strukturi mase objekta.

Bitan element u arhitekturi ovih objekata pored ritma, proporcije, forme i volumetrije objekta, je svetlo. Na┼í ose─çaj prostora i mesta, utemeljen je u svetlosti i senci, odnosno njihovom ritmu. Oblikovanjem objekta i upotrebom gra─Ĺevinskih materijala na jedan ili drugi na─Źin, mi usmeravamo i kontroli┼íemo svetlost, mi joj dopu┼ítamo da u─Ĺe u objekat ili ne, da se prelama, oblikuje ga…

Arhitektonski elementi predstavljaju medijatora izme─Ĺu svetlosti i senke, stvaraju uslove gde svetlo i senka funkcioni┼íu u harmoniji. Arhitektura objekta proizilazi iz sinteze svetlosti, prostora i strukture objekta.

JAVNA GARA┼ŻA ÔÇ×OBILI─ćEV VENACÔÇŁ

Obili─çev venac, Beograd, Srbija
autor: Miroslav D. Stefanović (Mašinoprojekt KOPRING)

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / presek

Projekat javne gara┼że ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ pokazuje da je mogu─çe graditi atraktivne javne objekte, a istovremeno o─Źuvati ambijent, naglasiti arhitekturu razli─Źitih epoha, i sve to uz energetski efikasnu gradnju. Dokaz u prilog ove konstatacije je prva nagrada koju je gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ dobila u kategoriji najbolje rekonstruisane gara┼że na konkursu Evropske parking asocijacije (EPA) za 2019. godinu, ─Źiji su pobednici progla┼íeni na Generalnoj skup┼ítini EPA u Malagi.

Danas u svetu imamo oko 1,2 milijarde motorizovanih vozila, a o─Źekivanja su da ─çe se taj broj duplirati do 2030. godine. Objekti visokogradnje i niskogradnje, uz transport, predstavljaju najve─çe generatore emisije CO2. Iz tog razloga investitori, operateri i projek- tanti gara┼ża su u potrazi za novim, odr┼żivim i ÔÇ×zelenimÔÇŁ re┼íenjima.

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Pitanje koje su investitor i projektant postavili pred sebe je, na koji na─Źin projektovati i izgraditi nadzemnu gara┼żu, kao atraktivan, odr┼żiv ÔÇ×zeleniÔÇŁ objekat koji ─çe biti prihvatljiv javnosti, odnosno dru┼ítvu u celini? Pomisao na odr┼żivu gara┼żu sigurno zvu─Źi kao oksimoron. Me─Ĺutim za objekat kakav je gara┼ża, odr┼żivost treba i mora da bude kriti─Źan faktor u procesu planiranja, u projektovanju i upravljanju gara┼żama.

Osim potpune rekonstrukcije i nadogradnje ─Źetiri polunivoa na Obili─çevom vencu, projekat je obuhvatao i uvo─Ĺenje pametnih tehnologija i transformaciju objekta u ekolo┼íku, odr┼żivu i gara┼żu koja ima visoke performanse, i to u skladu sa najnovijim trendovima u projektovanju gara┼ża. Gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇť dobila je Parksmart sertifikat i tako postala prva ÔÇ×zelena gara┼żaÔÇť u Evropi.

Kriterijume za dobijanje ovog sertifikata, pored gara┼że Obili─çev venac, ispunjava jo┼í samo 17 gara┼ża na svetu, 16 ih je u Americi, i jedna u Kini. Parksmart je jedini svetski rejting sistem, koji defini┼íe, procenjuje i daje priznanje odr┼żivim gara┼żama i gara┼żama koje imaju visoke performanse. Ovaj sveobuhvatni sistem sertifikovane gara┼że razvrstava u nekoliko grupa ÔÇô zlatnu, srebrnu, bronzanu i grupu takozvanih pionira. Gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇť je jedna od ─Źetiri gara┼że na svetu, koje ispunjavaju kriterijume za bronzani nivo, ┼íto je trenutno najvi┼íi dostignuti nivo.

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Javna gara┼ża ÔÇ×Obili─çev venacÔÇŁ, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Kako se Obili─çev venac nalazi u zakonom za┼íti─çenoj ambijentalnoj celini, u Knez Mihailovoj ulici, prilikom projektovanja ove rekonstrukcije pored funkcije koja je kriti─Źna i veoma bitna za poslovanje i upravljanje gara┼żom, posebna pa┼żnja posve─çena je uticaju fasade gara┼że na ambijent i okru┼żenje u kome se objekat nalazi. Intervencija na objektu javne gara┼że Obili─çev venac, odnosno intervencija u ovom centralnom gradskom prostoru, takva je da ne prekida to urbano tkivo, naprotiv, ona ga povezuje i daje novu dimenziju i proporciju urbanom prostoru, dok parterno re┼íenje koje je nezavisno projektovano prati celu intervenciju i uklapa se sa novoprojektovanom dogradnjom.

Definisanjem nekoliko idejnih opredeljenja koja su trebalo da doprinesu podizanju atraktivnosti lokacije, uz te┼żnju za uklapanju u okru┼żenje, izdiferencirali su osnovni stavovi arhitektonskog koncepta: formiranje ─Źvrste i ─Źitke fizi─Źke strukture; kompaktni gabarit ku─çe; projektovanje uz spoj modernih arhitektonskih elemenata i slojevitost forme, koja doprinosi prepoznatljivosti objekata.

Materijalizacija fasadnog omota─Źa objekta predvi─Ĺena je u kombinaciji punih i perforiranih fiber cementnih plo─Źa velikog formata i inoks mre┼że. Kako je u delu protivpo┼żarne za┼ítite objekta jedan od imperativa prirodno odimljavanje, fiber cementnim plo─Źama oblo┼żen je samo deo postamenta objekta, uz formiranje nadstre┼ínica i vertikala koje uokviruju transparentne, otvorene delove fasade sa platnima od inoks mre┼że u kombinaciji funkcionalnosti i estetike.

POSLOVNA ZGRADA REPUBLI─îKOG FONDA ZA PENZIONO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Ulica ┼Żitni trg, Novi Sad, Srbija, autor: Miroslav D. Stefanovi─ç (Ma┼íinoprojekt KOPRING)

projektant: Mašinoprojekt KOPRING
investitor: Republi─Źki penziono invalidski fond
autorski tim: Miroslav D. Stefanovi─ç i Sanda Kadijev
godina projektovanja: 2012-2013
površina objekta: 3.845,00 m2

Republi─Źki fond PIO, Novi Sad / presek

Republi─Źki fond PIO, Novi Sad / presek

Arhitektonsko-urbanisti─Źki koncept re┼íenja dogradnje zgrade Republi─Źkog fonda PIO, je dogradnja jasne i ─Źitke fizi─Źke strukture, koja treba da doprinose podizanju atraktivnosti ┼Żitnog trga. Koncept i volumetrija objekta su u skladu sa principima projektovanja energetski efikasnih zgrada, korpus je kompaktan i minimalno pokrenut, bez slo┼żenih oblika u formi. Objekat se nenametljivo kaskadira u nazad, i povla─Źi u odnosu na susedne objekte i sam prostor trga, formiraju─çi urbanu scenografiju trga, pjacete.

Osnovna ideja arhitektonskog izraza u delu oblikovanja i obrade fasade je ukr┼ítanje dva ─Źvrsta korpusa, koje defini┼íe nekoliko razli─Źitih prostornih ravni. Fasada je tretirana kao beli monolit. Osnovni korpusi uokviruju prizemne zastakljene trakaste fasadne ravni, koje se vizuelno povla─Źe u drugi plan, kao i zako┼íena povu─Źena fasada poslednje eta┼że. Projektni zadatak za dogradnju zgrade Republi─Źkog fonda PIO, na┼żalost, tretirao je samo zgradu u granicama parcele, ali ne i sam prostor ispred objekta.

Objekti od dru┼ítvenog zna─Źaja kakvi su zgrada Republi─Źkog fonda za zdravstveno osiguranje i zgrada Republi─Źkog fonda PIO, sigurno da u morfologiji bloka zaslu┼żuju daleko kvalitetnije ambijentalno re┼íenje partera u odnosu na parking prostor na otvorenom, koji se danas nalazi ispred ova dva objekta. Uva┼żavaju─çi potrebe za parkiranjem, mogu─çe je razmotriti izgradnju podzemne gara┼że kao opciju i formiranje atraktivnog parternog re┼íenja na krovu ove gara┼że, ─Źime bi ambijent ┼Żitnog trga dobio jedan novi kvalitet. Trg svetog Jovana nalazio se na dana┼ínjem ┼Żitnom trgu.

Novosadski trgovi su nekada bili mesta trgovine na kojima su se nalazile pijace. Na Svetojovanskom trgu, tamo gde je sada velika palata Socijalnog osiguranja, prodavalo se seno, slama, trska i rogoz, a kasnije izme─Ĺu dva rata (1. i 2. svetskog rata) preneta je ┼Żitna pijaca koja je do tada bila na dana┼ínjem Trgu Marije Trandafil (Militar, Triva (2000) ÔÇ×Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg vekaÔÇŁ).

─îini mi se da u istorijatu ┼Żitnog trga, ali i Novog sada, mo┼żemo prona─çi upori┼íte i ideje za postavku jednog atraktivnijeg arhitektonsko urbanisti─Źkog re┼íenja, koje bi zasigurno doprinelo stvaranju jednog kvalitetnijeg ┼żivotnog prostora.

ÔÇťTe┼żi uvek neumorno pro┼íirenju svojih znanja i time ─çe┼í, pored sopstvenog zadovoljstva i velikog du┼íevnog u┼żivanja, ste─çi jo┼í i uzvi┼íeno ose─çanje ÔÇô da si postao koristan. Emilijan Josimovi─ç

Autor teksta: Miroslav D. Stefanović, Mašinoprojekt KOPRING