Connect with us
Enterijer

Kako enterijer utiče na naše mentalno zdravlje?

Dizajn enterijera se oduvek bazira na principima koji propagiraju sklad, harmoniju, jednostavnost i lepotu svih elemenata. Ne bi trebalo nikako smetnuti sa uma da je sklonost ka estetici postojala još od praistorije, kada su ljudi oslikavali svoje okruženje u kojem su boravili. A vremenom su i shvatili da je ležanje na debljem sloju lišća, ili krznu, definitivno udobnije od ležanja na samoj zemlji. Priroda, funkcionalnost i estetika su od pamtiveka bili sastavni deo ljudskog života. Njegovih navika i potreba. Znate li da profesija dizajnera enterijera i nema baš previše dugu istoriju? Naime, tek početkom 20. veka je i zvanično priznata i to zahvaljujući Elzi de Volf (poznatijoj kao Lejdi Mendl), rođenoj Njujorčanki koja je najpre bila glumica, a potom i dizajnerka enterijera i autorka više knjiga.

U svojoj autobiografiji sebe naziva „a rebel in an ugly world.“ Veoma je zanimljivo kako neko ko se rodio i odrastao u vremenu viktorijanskog doba i dekora, dobije ideju da ga menja. Da promeni svet koji je do tada delovao nepromenjiv, ukorenjen i nezamenjiv. Od malih nogu je, jednostavno, bila takva. U knjizi prepričava događaj iz svog detinjstva nakon dolaska iz škole. Zatekla je sobu u kući redekorisanu od strane njenih roditelja – na zidove su postavili tapete Vilijema Morisa sa motivom sivog palminog lišća i mrljama jarkocrvene i zelene na pozadini tamne, preplanule boje. Mala Elzi se bacila na pod, lupajući nogama, i kroz plač neprestano ponavljajući „Tako je ružno! Tako je ružno!“

Enterijer uređen prema principu Feng Shui-a

Enterijer uređen prema principu Feng Shui-a / foto: Unsplash

Okruženje u kom boravimo ima veliki uticaj na nas

Ambijent u kom provodimo vreme je bitan ne samo za naše mentalno zdravlje, već i za osećaj da smo nešto stvorili, izgradili. To je prostor u kojem se osećamo kao mi. Ono što zaista jesmo. Od kada je Lejdi Mendl odlučno rekla „NE!“ mračnim viktorijanskim enterijerima i pustila u prostorije svetlost, menja se i pogled na sam dizajn unutrašnjeg prostora. Od tada, stilovi su se smenjivali, stapali, jedni druge „pobeđivali“ i, s vremena na vreme, rađali neke nove, mlade i krhke. Iz jednog prostog razloga – jer nove prilike stvaraju i nove, drugačije ljude, sa drugačijim potrebama i navikama. Jedna stvar je neminovna i nepromenjiva – umetnost, ratovi, politika i bolesti su pokretači promena, bilo dobrih ili loših. Donose neka nova vremena i nove ljude. Ali svi ti ljudi će uvek želeti jednu istu stvar – da žive u ambijentu koji im prija.

Ljudi današnjice osim što žele da se osećaju prijatno i opušteno u prostoru koji ih okružuje, žele i da shvate kako na najlakši način da to i ostvare u svojim enterijerima. Ne bi trebalo zanemarivati činjenicu da urbana populacija danas provodi oko 90% svoga vremena u zatvorenom prostoru. Fokusiranje na prostor u kojem radimo, spavamo, jedemo i družimo se, je neizbežan ako želimo da budemo i produktivni i srećni u istom.

Boje mogu da nas usreće, ali i oneraspolože

Boje mogu da nas usreće, ali i oneraspolože / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Povratak tradiciji i nasleđu u enterijeru kao primarnim izvorima poštovanja prirodnih principa

Još je 1935. godine čuveni arhitekta Frenk Lojd Rajt ukazao na povezanost spoljašnjeg sveta i onog u kojem boravimo: „Mi više nemamo spoljašnjost i unutrašnjost kao dve odvojene stvari. Sada spoljašnjost može ući unutra, a unutrašnjost može da izlazi napolje. One su deo jedno drugoga. Forma i funkcija na taj način postaju jedno u dizajnu i izvođenju ako su priroda materijala, metod i svrha u skladu.“

Kao začetnik „organske arhitekture“ ali i organskog dizajna, Rajt je isticao tri bitne stvari:

  • organski dizajn veoma podseća na prirodu, stapa se sa njom i koristi prirodno okruženje,
  • formiranje i oblikovanje stvari se dešava iznutra prema spolja, pri čemu one odražavaju funkcionisanje same prirode,
  • korišćenje materijala i oblika koji se nalaze u svetu prirode su obavezni.

Ako se vratimo unazad, još i pre Rajta i Lejdi Mendl, shvatićemo da mnoge filozofije i ideologije poput Feng Shui-a, Ikigai-a ili Vastu Shastra-e, počivaju na konceptu srećnog enterijera i mentalnog spokoja. Feng Shui je kineska tradicionalna umetnost-filozofija kombinovanja zgrada, objekata i prostora na način da stvore uslove idealne za život. Ponekada se naziva i „kineska geomantija“ a koristi energiju za harmonizaciju pojedinca sa njegovom okolinom.

Ikigai se kod Japanaca definiše kao „razlog za život.“ Kada je enterijer u pitanju Ikigai je našao svoju široku primenu u svakodnevnom životu. Kako? Tako što ćete naći svoje srećno mesto, a u okvirima onoga što je potrebno Vašem domu, šta možete da priuštite i šta se slaže sa već postojećim nameštajem i dekorom koji imate. Treba da imate na umu da je ikigai veoma ličan način života i zbog toga će se razlikovati za svakoga. Vastu Shastra se često naziva i „jogom dizajna.“ Radi se o drevnom indijskom sistemu za protok pozitivne energije u Vašem domu. Svoje korene vuče još iz drevnih svetih knjiga – Veda. U prevodu, Vastu Shastra znači nauka o arhitekturi.

Urednost i ne nagomilavanje stvari mogu biti ključni da se lepo osećate

Urednost i ne nagomilavanje stvari mogu biti ključni da se lepo osećate / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Elementi enterijera u kojem ćete se osećati srećno i smireno

Najlakši način da unutrašnjost prilagodite svom ukusu je promena boje. Bilo zidova ili dekora. Omiljena boja radi čuda za našu psihu. Verovatno ste i sami čuli za terapiju (lečenje) bojama, koja se još naziva i kolorna medicina. Neka istraživanja čak dovode u vezu pojedine boje sa određenim delovima tela, što se opet može proširiti dalje i na energetske čakre u ljudskom telu. Svaka čakra se predstavlja specifičnom bojom koja ima i svoju simboliku, ali i uticaj na deo tela na kome je pozicionirana (na primer, grlena čakra je plave boje, crvena je boja korenske čakre, itd.)

Boje, kao što se može videti, imaju jak uticaj na nas. I to ne samo kada je estetski momenat u pitanju. One nam daju energiju, živost, osmeh, povećavaju apetit, ili nas, pak, uspavljuju i usporavaju srčani ritam. Međutim, sam kolorit nije dovoljan kako bi prostor u kojem živite postala Vaša oaza mira. Trebalo bi se fokusirati još i na:

  • Funkciju
  • Uredan prostor
  • Prostranost/komfor
  • Balans i konzistentnost
  • Prirodno svetlo
  • Oblike
  • Zelenilo
  • Izbegavanje plavog svetla
  • Prirodne elemente i dizajn inspirisan prirodom

Funkcija

Estetika ili funkcija, pitanje je sad? Nekako je podjednako nezamislivo da prostor bude vizuelno spakovan kao bombona, a pri tome potpuno nefunkcionalan, kao što nije prihvatljivo da ima funkcionalnost, ali je toliko bez ukusa, da bi sam život u njemu bio nepodnošljiv. To znači da je ekvilibrijum između funkcije i estetike neka vrsta zakona kojim bi se trebalo voditi u enterijeru. Pri tome imajte na umu broj članova zajednice, njihove godine, navike, potrebe, da li su određene prostorije višenamenske, da li je prostor prohodan i bez prepreka, ima li oštrih i staklenih ivica u domu sa malom decom i sl.

Ponekad sam prostor, a ponekad i broj članova u domaćinstvu zahteva multifunkcionalne celine

Ponekad sam prostor, a ponekad i broj članova u domaćinstvu zahteva multifunkcionalne celine / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Urednost

Zanimljivo je kako smo skloni automatski da stavljamo znak jednakosti između mnoštva i poželjnog. Činjenica je da kada se radi o prostoru koji je funkcionalan, naglasak je na jednostavnosti, balansu i organizovanosti. Svi znamo da balans naših misli i života počiva na dobroj organizaciji. Isto se dešava i kada je enterijer u pitanju. Biti organizovan jednostavno znači birati manje. Kada ste preopterećeni, niste ni produktivni, zar ne? Čim se oslobodite preteranog tereta, obaveza i pritiska, kreativnost sama spontano nadolazi. I enterijeri veoma slično funkcionišu – jer, belina zida uz koju je narandžasta fotelja i šik stočić stvaraju mnogo upečatljiviji utisak u odnosu na gomilu nepotrebnih i nefunkcionalnih predmeta na malom prostoru.

Komfor

Tu se, sasvim logično, nadovezujemo i na pitanje komfora i prostranosti. Ne samo manjak krša i nereda, već i visoki plafoni i mnogo „prepreka i detalja“ po zidovima su elementi koji pozitivno utiču na ljudsko raspoloženje i psihu. Zašto? Jer podsvesno daju utisak slobode, bezgraničnosti i lepote življenja. Vodite računa da u svom prostoru imate dobar raspored.

Uravnoteženost dizajna

Verovatno često čujete kako dizajneri enterijera neprestano pominju neku ravnotežu, balans, utisak celine… to jednostavno znači da žele da Vam naglase koliko je bitna ravnoteža između svih elemenata u enterijeru. Jer, svi oni skupa treba da deluju kao da su jedno, da nema nekih viškova i nepotrebnih štrčanja koja vam bodu oči. Tranzicija iz jedne prostorije u drugu treba da klizi i da izgleda prirodno i neusiljeno. Kako doživite prvi put neki prostor prilikom ulaska, nosićete ga posle ne samo u stomaku i grudima, već i u glavi. Imaćete pozitivne ili negativne uspomene na određeni ambijent u kojem ste bili. Iako se naše oči raduju bojama, novinama, nepravilnim oblicima i teksturama, naš mozak je malko staromodniji – on neprestano teži da sve svede na što jednostavnije i prepoznatljivo tražeći u svemu neki poznati šablon i obrazac.

Samo organizovan prostor je dobar prostor za život

Samo organizovan prostor je dobar prostor za život / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Prirodno svetlo

Produktivnost na poslu uz prirodnu svetlost je odavno dokazana. Ljudi su u takvim ambijentima srećniji, zadovoljniji i motivisaniji za rad. Osim što nam je sunčeva svetlost neophodna za zdrav život, ona ima i svoju simboliku – tamo gde je svetlost, nema mraka, pa samim tim ni nepoznatog ni straha. Na svetlu možemo sve jasno videti pa nema tajni ni skrivenog značenja. Tamo gde ima sunca, ima i života, a nema depresije, nesanice i manjka energije. Zato se potrudite da u svoj prostor uvek preko dana pustite dovoljno prirodnog svetla – učiniće čudo za Vaše mentalno i fizičko zdravlje.

Oblici

Zaobljene i mekane ivice, bez oštrih ćoškova i ravnih, uglačanih površina su nešto za šta će se većina ljudi najpre opredeliti prilikom uređenja sopstvenog enterijera. O tome neće najverovatnije razmišljati zašto je to tako, ali će znati da im se obli i valjkasti oblici više dopadaju i prijaju. Opet se vraćamo na podsvest i skrivene asocijacije i simboliku. Oštro je najčešće asocijacija na opasnost i mogućnost povređivanja, što automatski stvara vrstu nelagode u nama. Zato je jako važno da se prilikom uređenja svog doma ne vodite aktuelnim trendovima ili tuđim mišljenjima. Slušajte sebe i svoje srce.

Zelenila što više, ako može i po zidovima

Imati dosta biljaka u enterijeru može Vam doneti samo korist jer je naučno dokazano da su biljke odlične u borbi protiv stresa i anksioznosti. One čine vazduh koji udišete čistijim, poboljšavaju Vaš san noću, podižu nivo produktivnosti, imunitet, i bore se protiv alergija. U poslovnim prostorima gde su postavljeni živi zidovi (tzv. vertikalne bašte) zaposleni se osećaju prijatnije, srećnije, motivisanije za rad, a poslovni pregovori u takvim ambijentima su opušteni i produktivniji.

Oble forme u enterijeru imaju umirujući efekat na ljudsku psihu

Oble forme u enterijeru imaju umirujući efekat na ljudsku psihu / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Plavo svetlo

Feng Shui je veliki protivnik bilo kakve elektronike u spavaćoj sobi, posebno televizora. Ne treba da čudi, jer ova istočnjačka filozofija smatra da je soba u kojoj spavamo jedna od najvažnijih prostorija u domu – mesto gde se regenerišete svake noći. Gledanje televizora pred počinak ili dugotrajno pretraživanje po mobilnom telefonu je siguran put u insomniju (nesanicu). Ako imate poremećaj spavanja, razmislite da smanjite vreme pred malim ekranom, mobilnim telefonom, video igricama, računarom/laptopom/tabletom, ali i da uklonite LED sijalice iz spavaćih odaja. Soba u kojoj spavate treba da bude mesto gde će se Vaš organizam okrepiti nakon noćnog sna. Stoga, unesite u taj prostor prirodne materijale, prirodno svetlo, zelenilo, i neka vaš ritual pre spavanja bude čitanje knjige i pijenje toplog čaja.

Priroda kao inspiracija

Ako uspete da unesete barem delić prirode u sopstveni dom, učinićete pravo malo čudo za sebe i svoje zdravlje. Pri tome ne mislimo samo na zelenilo i sunčevu svetlost. Prirodni materijali bi trebalo uvek da Vam budu prvi (i poslednji) izbor kada su podovi, zidovi, nameštaj i dekor u pitanju. Kamen, drvo, koža, vuna, lan, pamuk, ratan, cigla, čelik, gvožđe, keramika, porcelan, bambus, pluta – danas je izbor ogroman.

Vrlo lako možete naći svaki komad nameštaja po Vašem ukusu, a da je pri tome i prirodan, odnosno bezbedan za Vaše zdravlje i Vašu okolinu.
Ako nađete načina da negde postavite i neku malu fontanu ili čak i akvarijum sa ribicama, ova vrsta vodenog dekora može pozitivno uticati na Vaše društvene veze kao i materijalni status. Tako kaže Feng Shui. Ali i ako se ne rukovodite Feng Shui-jem, voda definitivno ima umirujući efekat, kako vizuelni tako i auditivni.

Ne zaboravite da sebi i svojim najdražima dugujete da budete okruženi prirodnim materijalima

Ne zaboravite da sebi i svojim najdražima dugujete da budete okruženi prirodnim materijalima / 3D vizualizacija: Milica Tasovac

Osvešćenost i zahvalnost su ključ mentalnog zdravlja i srećnog enterijera

Ne postoji univerzalno pravilo za uređenje enterijera u kojem ćete se osećati srećno i spokojno. Zašto? Jer smo svi međusobno različiti i imamo drugačije ukuse, potrebe, navike i sklonosti. Opet, zadovoljstvo i ispunjenost treba da krenu iz doma, porodice. Ako to posmatrate na duže staze, onda Vam je sigurno jasno da ako svoj dom načinite mirnim utočištem i sigurnim mestom, to će se odraziti na Vašu svakodnevicu danas, sutra, za pet, deset ili dvadeset godina.

Zdravlje je nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo, smatrajući da nam pripada. Ipak, zdravlje se gradi i na njemu se radi. Kako? Tako što ćete uvek birati zdraviji put u svim životnim sferama, biti zahvalni na svemu, gajiti ljubav i iskazivati je, voleti sebe, ljude oko sebe i okruženje u kojem boravite. Zato bi trebalo da svoj dom uredite tako da kad god mu se vratite, svaki put iznova osetite toplinu i radost življenja.

Autor teksta: Milica Tasovac, istoričar umetnosti i dizajner enterijera