CIGLA – Ävrst, postojan i lep materijal vredan ulaganja
Za ciglu možemo reÄi, bez bojazni da Äemo pogreÅ”iti, da je materijal koji, od kako se pojavio, joÅ” u Mesopotamiji, nije izgubio na popularnosti i primeni. Oni najvažniji razlozi za to su njene osobine, od postojanosti do dekorativne komponente. Ono Å”to se takoÄe ne menja ni kroz vreme ni kroz epohe je Äinjenica da mi volimo materijale kojima odgovara epitet āprirodanā i njima se, Äak iako na kratko pronaÄemo povoljniju alternativu, nanovo vraÄamo i rado ulažemo svoj novac u ovakve, od prirode pozajmljene, tvorevine. I cigla spada u ovu grupu. Å taviÅ”e, ona je napravljena od 100% prirodnih materijala.
U savremenoj gradnji, odnosno danas, koristi se peÄena fasadna opeka koju odlikuje ÄvrstoÄa, veoma dug vek trajanja i postojanost boje. Glinena fasadna opeka zahvaljujuÄi poreklu i sastavu isto tako spada u održive i ekoloÅ”ke materijale. Ono Å”to je joÅ” jedna prednost materijala koji egzistira u vreme naÅ”eg ābrzog životaā je zaista lako održavanje, odnosno gotovo nikakvo.
Bez obzira Å”to smo svi mi na nekom objektu, da li onom nasleÄenom od predaka ili nekom savremenijeg datuma, videli izgled fasadne opeke, i dalje postoje pitanja koja nam Å”aljete na druÅ”tvene mreže ili portale, a upravo se tiÄu nedoumica u vezi sa opekom, razlike u materijalu ranije i sada, same postavke… Na neka od njih, u ovom broju GRENEF-a odgovoriÄe struÄnjak iz ove oblasti, Radomir VuÄkoviÄ, vlasnik kompanije Arterracotta i na taj naÄin pokuÅ”ati da naÄe reÅ”enja za neke od vas.
IMAM STARU NASLEÄENU KUÄU, FASADA JE OD OPEKE, ALI JE JAKO OÅ TEÄENA. DA LI TREBA DA MENJAM CIGLU ILI POSTOJI NAÄIN DA UÄINIM DA OVA STARA IZGLEDA PONOVO LEPO?
Vrlo je teÅ”ko naÄi primer gde je kao zavrÅ”na fasadna obloga koriÅ”Äena cigla, a da je oÅ”teÄena. Ukoliko takav primer postoji, onda se sigurno radi o tipu cigle koja nije predviÄena za oblaganje fasade, tj. loÅ”eg kvaliteta, sa velikim procentom upijanja vode i porozna. U tom sluÄaju „najpovoljnije“ reÅ”enje bi bilo oblaganje te fasade sa „listelama“ kojih u ponudi ima u zavidnom broju dezena, koje mogu da izgledaju isto ili sliÄno originalnoj cigli. Sa debljinom sloja od maksimalno 2 cm, možete povratiti stari sjaj fasade, vrlo brzo i relativno jeftino, i taj proces se koristi u mnogim zemljama koje imaju sliÄnu problematiku.
SAVETOVALI SU NAM DA RADIMO FASADU OD DEKORATIVNE OPEKE NA NAÅ OJ NOVOJ PORODIÄNOJ KUÄI, PA ME INTERESUJE KOJA JE RAZLIKA U OVOJ SADA CIGLI U ODNOSU NA ONE KOJE SU KORISTILE NAÅ E DEDE ZA SVOJE KUÄE?
U vremenu u kome živimo mnogi faktori utiÄu na odluku o materijalizaciji i to je, nažalost, najÄeÅ”Äe cena. MeÄutim, retko se razmiÅ”lja o ulaganju u postojanost, koja je, po mom miÅ”ljenju, najispravnija. To je dugoroÄno ulaganje i isplati se, jer nema troÅ”kova održavanja i naknadnih radova, za razliku od „jeftinih“ reÅ”enja, a estetika ostaje nenaruÅ”ena. Jedina razlika u odnosu na stariju ciglu je izbor boja i tekstura. Nekada je taj izbor bio limitiran na osnovne boje (najÄeÅ”Äe su to bile crvena i žuta), a sad je u ponudi mnogo veÄi izbor.
KOJE SU OSNOVNE PREDNOSTI FASADNE CIGLE U ODNOSU NA NEKE DRUGE MATERIJALE I DA LI JE ISTINA DA ONA MOŽE 100 GODINA DA OSTANE TAKVA KAKVA JE BILA NA POÄETKU?
Postoje mnogi primeri u arhitekturi na kojima se može videti da je cigla zadržala svoj prvobitni izgled sa neznatnim promenama u istom. U mnogim gradovima Srbije i bivÅ”e Jugoslavije, naroÄito 70-ih i 80-ih godina proÅ”log veka, stambena izgradnja je sadržala fasadnu klinker ciglu kao jedna od osnovnih materijala za oblaganje fasada i, ukoliko obratite pažnju, te fasade i dalje izgledaju kao da su juÄe zavrÅ”ene (osim onih kojima je estetika naruÅ”ena u prizemljima autolakom). Dakle, cigla je Ävrst, postojan, dugotrajan i lep materijal u koji vredi ulagati. Veliki broj stambenih kuÄa i graÄevina drugih namena u Holandiji, Belgiji, Britaniji, NemaÄkoj, Francuskoj i drugim zemljama Evrope su stare viÅ”e stotina godina i izgledaju jako dobro i takve Äe i ostati, a verovatno najpoznatija graÄevina na svetu od cigle je Kineski zid, Å”to dovoljno govori o trajnosti ovog materijala.
DA LI POSTOJI NEKA PREPORUKA ZA KOJE OBJEKTE JE NAJADEKVATNIJA RUSTIÄNA, A ZA KOJE MODERNA OPEKA ILI JE TO STVAR UKUSA ONOGA KO GRADI OBJEKAT?
NajÄeÅ”Äe se rustiÄni modeli cigle koriste za porodiÄne kuÄe i enterijerske intervencije, dok su „klinker“ cigle/listele, koje su glatke i lakÅ”e za ÄiÅ”Äenje (ukoliko se uprljaju prilikom ugradnje), ÄeÅ”Äi izbor za viÅ”eporodiÄno stanovanje, kao i za poslovne tj. komercijalne objekte. Naravno tu je i pitanje ukusa.
VIDELA SAM NA NEKOJ FOTOGRAFIJI FASADU KOJA KOMBINUJE RUSTIÄNU CRVENU I MODERNU CRNU CIGLU, KAKO SE POSTIŽE DA ONE IZGLEDAJU JEDNAKO I DA SE TAKO LEPO UKLAPAJU?
To je pitanje za projektante i ne postoji univerzalna formula. Dobar projektant zna Å”ta od materijala treba da se slaže i na koji naÄin razliÄite boje i teksture može da uklopi.
DA LI POSTOJI NEÅ TO DA SE NE VIDE UOPÅ TE FUGE KADA STAVLJAM CIGLU ILI ONE UVEK MORAJU BITI JEDNAKO VIDLJIVE NA FASADI?
ProizvoÄaÄi cigle/listela uglavnom savetuju da se fuga postavlja. Kod cigle je to obavezno jer postoji moguÄnost prodora vode kroz Å”upljine koja se tokom mraza pretvoru led, od koga cigla može da napukne. Isti problem može da se desi i kod listela, mada to u velikoj meri zavisi od kvaliteta izvoÄenja, jer se listele lepe, za razliku od cigle koja se zida.
HTEO BIH U SVOJE DVORIŠTE DA STAVIM OPEKU I NA TERASU I U VRT, A DA BUDE ISTA KAO FASADNA NA VIKENDICI KOJU SAM SKORO KUPIO. DA LI ISTA OPEKA IDE ZA BILO KOJU OD OVIH NAMENA ILI SE ONA ZA FASADU NE MOŽE KORISTITI KAO STAZA U DVORIŠTU?
Postoje cigle koje se specijalno proizvode za oblaganje podnih povrŔina. Fasadna cigla se ne koristi za oblaganje staza.
DA LI DANAS, S OBZIROM NA NAPREDAK TEHNOLOGIJE, POSTOJE NEKI PREMAZI UZ POMOÄ KOJIH BI SE NA FASADNOJ CIGLI ODRŽAO SJAJ Å TO JE DUŽE MOGUÄE I KAKO SE ONA UOPÅ TE ODRŽAVA?
Cigla je prirodni materijal koji sadrži sve ono Ŕto je potrebno da ostane ista i posle dugo vremena i ne treba je premazivati nikakvim dodatnim sredstvima.
SA KOJIM GRAÄEVINSKIM MATERIJALIMA SE NAJBOLJE KOMBINUJE FASADNA CIGLA S OBZIROM DA JE ONA 100 POSTO PRIRODNI MATERIJAL? DA LI POSTOJI NEKA ALTERNATIVA DA SE UÅ TEDI U MATERIJALU, A NE IZGUBI NA LEPOM IZGLEDU?
Ventilisane fasade koje koriste prirodni materijal kao oblogu, porcelansku keramiku ili kamen su odliÄno reÅ”enje za kombinovanje i na taj naÄin možete imati najdugotrajniji moguÄi visoko kvalitetan izgled fasade. Na materijalu za fasadu ne treba Å”tedeti. Kada je u pitanju porodiÄna kuÄa, renoviranje i održavanje se oÄekuje, a kada se radi o viÅ”eporodiÄnoj zgradi, fasada je zajedniÄka, taÄnije „niÄija“ i najÄeÅ”Äe se tako i tretira, tj. ne održava se, pa je, imajuÄi to u vidu, najbolje uložiti u kvalitetne materijale. Enterijer uvek možete promeniti tokom koriÅ”Äenja, a fasadu nažalost retko.
DA LI ODABIR BOJE FASADNE CIGLE UTIÄE NA NJENU POSTOJANOST I DA LI IMA RAZLIKE U ODRŽAVANJU?
Na tamnijim, crnim, ciglama postoji moguÄnost da se viÅ”e primeti neka zaprljanost ali ukoliko je u toku izvoÄenja oÄiÅ”Äena, a okapnice kvalitetno izvedene, ne bi trebalo da se vidi ikakva promena.
ARTERRACOTTA
Distribucija opekarskih proizvoda za fasade i podove
SHOWROOM: Vojvode Micka KrstiÄa 1J
Dunavske terase
11000 Beograd
Tel/fax: +381 11 6411 814
info@arterracotta.com
arterracotta@gmail.com
www.arterracotta.com