intervju: Raznovrstan spoj materijala kao filozofija dizajna

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Igor Stajković, d.i.a.

Kroz našu redovnu rubriku „Arhitekta jednog grada“, istražujemo kako arhitektura može postati suptilan jezik koji priča priču o mestu, ljudima i njihovoj kulturi.

Predstavljamo uzbudljivu arhitektonsku priču koja će nas provesti kroz jedinstvenu lepotu Negotinske krajine, prikazanu kroz izuzetne perspektive arhitekte Igora Stajkovića. Sa završenim obrazovanjem na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, Igor se ističe kao stručnjak ne samo u projektovanju enterijera i arhitekture, već i u domenu 3D dizajna i modelovanja.

Negotin, grad sa bogatom istorijom i kulturom, postaje pozornica na kojoj se igra predstava arhitektonskog stvaralaštva. Igor Stajković, rodom iz ovog kraja, prenosi nam svoj jedinstveni pogled na arhitekturu, duboko ukorenjen u lokalnom nasleđu. Razgovor nas vodi na putovanje kroz njegov profesionalni razvoj, istražujući kako je lokalna kultura i pejzaž oblikovao njegov pristup dizajnu. Ovo nije samo priča o arhitekturi; ovo je priča o povezivanju sa korenima, očuvanju nasleđa i stvaranju mostova između prošlosti i budućnosti. U ovom delu Srbije, gde je Đorđe Stanojević, pionir elektrifikacije, pronašao svoj dom, Negotin ostaje ekonomski, duhovni i kulturni centar. Kroz razvoj zanatstva, trgovine i kulturnih ustanova, grad je prošao kroz značajne transformacije.

Danas, sa sedam hiljada stanovnika, on nastavlja nositi titulu centra Krajine, odražavajući istovremeno svoju istoriju i savremenu energiju koju arhitekta Igor Stajković pretače u svoje delo. Pričamo o jednom mestu, jednom čoveku, i mostu koji se gradi između prošlosti i budućnosti – kroz oči arhitekte i umetnika, Igora Stajkovića.

Vaša porodična pozadina i raniji životni uticaji čine fascinantan uvod u Vašu karijeru. Kako biste opisali ključne trenutke i ljude koji su oblikovali Vaš put ka arhitekturi, posebno uzimajući u obzir Vašu kreativnu porodičnu tradiciju i inspiraciju koju ste pronašli u radu Branimira Jovina?

Rođen u kreativnoj porodici umetnika, sa ocem akademskim slikarom i majkom nesuđenim istoričarem umetnosti, pronašao sam inspiraciju i podršku u svom ličnom putu. Uticaj dede, krojača u Parizu, i čukundede, dunđera u selu, stvorili su temelj moje stvaralačke niti. Ključni trenutak dogodio se sa mojih 12 godina, gledajući Branimira Jovina u emisiji o radu na Hramu Svetog Save, gde se rodila želja za arhitektonskim stvaralaštvom. Iako su se moji roditelji bunili, zadržao sam tvrdoglavost u ostvarivanju tog sna. Završavajući Gimnaziju u Negotinu i diplomirajući na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, stekao sam osnovno znanje.

Stručnu praksu sam obavio u niškom studiju Garage Group Architects pod mentorstvom profesora Aleksandra Milojkovića, gde sam duboko zaronio u praktično iskustvo, čime je označen ključan period za moju dalju karijeru. Trenutno radim u Zavodu za urbanizam i prostorno planiranje u Negotinu, gde primenjujem svoje znanje i posvećujem se unapređenju svog okruženja.

Kako biste opisali specifičnosti i karakteristične elemente arhitekture u Negotinu? Koje su ključne epohe ili stilovi ostavili najizraženiji trag?

Tragovi neolitskog čoveka, pronađeni na obali Dunava u selima Prahovo, Dušanovac i Radujevac, svedoče da je teritorija današnje Negotinske krajine bila naseljena još u kameno doba. Ovo je mesto gde su Iliri, Tračani, Kelti i drugi ostavili svoj pečat. Negotin, nastao u vreme pada srpske despotovine pod vlast Turaka, danas predstavlja spoj istorijskog nasleđa i savremenog stvaralaštva.

Negotinska krajina ima bogatu istoriju i veliki značaj za kulturu ovog dela Srbije. Šta biste Vi istakli kao najznačajnije što je uticalo na Vas i Vašu arhitekturu?

Negotinska Krajina, očaravajući biser Srbije, duboko je prožeta istorijom i kulturom koja me neprestano nadahnjuje u mom arhitektonskom stvaralaštvu. Ono što izdvajam kao neodoljivi izvor inspiracije su čarobne Rajačke i Rogljevačke pimnice, autentična srca vinarske tradicije koja pulsiraju u ovom zemljištu već decenijama. Slučaj je želeo da se moj put u arhitektonskom svetu preplete s ovim dragocenim krajevima, a angažman porodice Frunzarelović na dizajnu njihove vinarije predstavljao je vrhunac te sudbine. Kombinujući klasične elemente s notama retro moderne, stvarao sam prostor koji ne samo da odražava bogatstvo tradicije, već i povezuje prošlost s budućnošću. Svaka linija, svaki detalj, nosi pečat vekovne priče o vinu i ljudima koji su ovde negovali umetnost stvaranja nesvakidašnjih vinskih iskustava. U tom miksu prošlosti i savremenosti, rađa se nešto više od arhitekture – oživljava se duh Negotinske Krajine, ostavljajući neizbrisiv trag u mom stvaralačkom putovanju.

Negotinska krajina je poznata po velikom broju gastarbajtera koji su rasuti po celoj Evropi. Kako se oni odnose prema svom nasleđu?

Naš kraj je poznat po gastarbajterima, ali o objektima koje oni grade ne bih trošio reči. Nije to arhitektura niti nasleđe Negotinske krajine i to je svima jasno. Ipak, dobar deo naših ljudi iz inostranstva je spreman da uloži novac u razvoj lokalne zajednice i često imamo pozitivne primere gde je sakupljeni novac preusmeren u obnovu vrtića, škole…

Kako arhitektura igra ulogu u urbanističkom razvoju Negotina? Koje su glavne promene u urbanom pejzažu koje ste primetili tokom godina?

Arhitektura se istinski transformiše u ključnom delu urbanističkog razvoja Negotina, a primetne promene u gradskom pejzažu svedoče o dinamičnom spoju prošlosti i savremenosti. Dolazak značajne privatne kompanije pre nekoliko godina doneo je sa sobom preporod, s visokim nivoom investicija koje su rezultirale izgradnjom stambeno-poslovnih objekata, oblikujući novu dimenziju života u našem gradu. Ova revitalizacija nije ograničena samo na građevinske projekte; proširila se na sveobuhvatan razvoj infrastrukture koji je obuhvatio ceo kraj. Uz porast modernih stambenih i poslovnih prostora, primetan je i procvat savremeno opremljenih lokala, neki od kojih su plod mog arhitektonskog doprinosa. Ovi prostori postali su ne samo funkcionalni entiteti, već i mesta koja odišu karakterom i estetikom, oblikujući gradsku scenu u skladu s potrebama i ukusom savremenog stanovništva. Ova sinergija arhitekture, infrastrukture i modernog života predstavlja srce evolucije urbanog pejzaža Negotina, stvarajući grad koji odjekuje progresom i harmonijom.

Na koji način se kombinuju moderni trendovi s očuvanjem autentičnosti i identiteta grada?

U spoju modernih trendova s očuvanjem autentičnosti i identiteta Negotina, posebno bih naglasio ključnu ulogu kamena. Mokranjski kamen, s ponosom gledan kao sinonim za izdržljivost i tradiciju, predstavlja dragoceni deo nasleđa grada. Ovaj kamen, nekada ugrađivan u temelje starih kuća zbog svoje stabilnosti, danas postaje inspiracija modernim arhitektama.

Kako biste opisali svoj arhitektonski stil i filozofiju dizajna?

Moj arhitektonski stil je prožet harmonijom kontrasta, istovremeno klasičan i moderan. Bit mog projektantskog opusa leži u strastvenom spajanju klasičnih i modernih materijala, stvarajući sklad koji odražava bogatstvo prošlosti i energiju savremenog doba. Kamen, beton, drvo, metal i staklo. Raznovrstan spoj materijala nije samo estetski izazov, već i filozofija dizajna, koja teži stvaranju prostora, koji ne samo da zadovoljava funkcionalne potrebe, već i oplemenjuje dušu onih koji ga doživljavaju. U svakom projektu, moja misija je stvaranje arhitekture koja pulsira životom i priča priču koja nadilazi vreme i trendove.

Koje projekte smatrate najznačajnijim ili najizazovnijim u Vašoj dosadašnjoj karijeri?

S obzirom na raznolikost i kompleksnost dosadašnjih projekata u mojoj karijeri, izdvajanje najznačajnijih ili najizazovnijih predstavlja zaista težak izbor, jer svaki nosi svoju jedinstvenu priču i izazov. Međutim, mogu se osvrnuti na nekoliko projekata koji su ostavili poseban pečat. Stambeno-poslovni kompleks Union MZ je projektovan u saradnji sa Draganom Vimić d.i.a. osnivačem ArchiVIZ studija iz Kladova i mojom dugogodišnjom koleginicom. Ovaj projekat predstavlja jedinstvenu kombinaciju izazova, gde sam imao priliku da isprepletem funkcionalnost sa estetikom u cilju stvaranja harmoničnog prostora za život i rad. Rekonstrukcija pomoćnog objekta koji opslužuje sportski kompleks sa bazenom u Negotinu predstavlja još jedan važan projekat koji bih izdvojio.

Vinarija Frunzarelović je bila posebno uzbudljiv izazov, spajajući klasične i moderne elemente kako bi stvorila ambijent koji odražava duh Negotinske krajine. Trenutno, radim na projektovanju buduće vinarije Traško, što me inspiriše da unapredim granice i istražim inovativna rešenja u svetu vinogradarstva i vinskog turizma. Svi ovi projekti zajedno čine moj profesionalni pečat, uvek težeći da premašim očekivanja, stvorim prostor koji je funkcionalan, inspirativan i duboko ukorenjen u kontekstu koji ga okružuje.

Na koji način primenjujete inovacije u energetskoj efikasnosti u Vašim projektima?

U mojim projektima, naglasak na inovacijama u energetskoj efikasnosti postiže se kroz proaktivno usvajanje novijih materijala koji postaju sve dostupniji na našem tržištu. Integracijom ovih materijala, nastojim postići optimalnu ravnotežu između ekoloških standarda i funkcionalnosti objekata. Unatoč napretku, svestan sam da primena energetske efikasnosti kod nas još uvek nije dostigla željeni nivo. Važno je podići svest u građevinskoj industriji i društvu generalno, te raditi na stvaranju podsticajnih okvira i regulativa koje će podržati i ubrzati usvajanje ovakvih rešenja.

Koje softverske alate preferirate za modeliranje i vizualizaciju arhitektonskih projekata?

Iako sam stekao klasično inženjersko arhitektonsko obrazovanje, oduvek me je fascinirao dizajn enterijera i 3D modelovanje. Paralelno s projektima za izvođenje, aktivno sam se posvećivao unutrašnjoj arhitekturi, što se kasnije razvilo u moje glavno poslovno opredeljenje. ArchiCAD je već godinama moj osnovni alat za arhitektonsko projektovanje, pružajući mi efikasnost i preciznost u stvaranju kompleksnih prostornih rešenja. Uz ArchiCAD, po potrebi se oslanjam na SketchUp, dodajući fleksibilnost u kreiranju i vizualizaciji koncepta. Kada je u pitanju profesionalna vizualizacija, neprikosnoveni tandem za mene ostaju 3dsMax i Vray. Kombinacija ovih alata pruža mi mogućnost da unapredim estetski dojam projekata, istovremeno održavajući visok standard preciznosti koji zahteva inženjerski pristup. Takva integracija softverskih alata odražava moj pristup arhitektonskom stvaralaštvu, kombinujući funkcionalnost i estetiku kroz pažljivo odabrane resurse.