Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: novi zakoni, putevi i pruge, siva ekonomija…

Objavljeno

:

Građevinska sezona tek što je počela, a polje građevinartsva, koliko god da ide na bolje, stalno ostavlja prostora za prepravke i regulaciju nekih zakonskih akata koji nisu do kraja regulisani. Tako je Vlada Republike Srbije najavila neke izmene koje bi trebalo da rezultiraju boljom klimom u ovoj sferi poslovanja.

Vlada Srbije usvojila je krajem prošle sedmice Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji će, kako je saopšteno, imati uticaj na brže i efikasnije pripreme za izgradnju auto-puteva i modernizaciju pruga, za šta je iz novog investicionog fonda izdvojeno više od 5 mlrd EUR.

U saopštenju same Vlade navodi se da će predložene izmene omogućiti rešavanje imovinsko-pravnih odnosa koji se odnose na proces eksproprijacije, a koji su, kako je navedeno, „dugotrajan problem“ koji Srbija ima, a tiče se puteva i pruga. – Na taj način će biti omogućeno brže izdavanje građevinske dozvole, ne narušavajući prava vlasnika nepokretnosti koja su predmet eksproprijacije – piše u saopštenju.

Još jedna odluka Vlade Srbije trebalo bi da vodi ka rešenju,u našoj zemlji, dugoročnog problema. U pitanju je toliko puta pominjana i nikada do kraja rešenja tzv. siva ekonomija.  Naime, Vlada Srbije usvojila je u toku ječerašnjeg dana Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje za period 2019-2020. godine. Naime, usvajanje revidiranog teksta Nacionalnog programa neophodno je kako bi se što pre primenile aktivnosti i mere na suzbijanju sive ekonomije, a u cilju očuvanja fiskalne stabilnosti i, naročito, unapređenja poslovnog okruženja, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Na sednici je usvojen Akcioni plan za period 2019-2020. godine za sprovođenje Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine.

Na istoj sednici je usvojen i Zaključak o usvajanju Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 22-Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u okviru pristupnih pregovora Republike Srbije sa Evropskom unijom.

Proleće je i period kada se radi na rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih puteva u našoj zemlji. Tako je gradski sekretar za investicije Grada Beograda, Luka Petrović, najavio veće radove na rekonstrukciji i uređenju saobraćajnica u centralnoj zoni ovog grada. Kako je precizirao, reč je o ulicama Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, tačnije o potezu od Ruzveltove do Ulice Tadeuša Košćuška, u dužini od skoro tri kilometra, uključujući i raskrsnicu Cara Dušana – Tadeuša Košćuška i uređenje platoa u zoni raskrsnice ulica Džordža Vašingtona i Palmotićeve.

Novi put

Ovaj projekat rekonstrukcije i uređenja saobraćajnice obuhvata saobraćajne površine, komunalnu infrastrukturu, tramvajske koloseke i kontaktnu mrežu. Predviđena je i kompletna rekonstrukcija svih instalacija – elektroenergetske, vodovodne, kišne kanalizacije, te saobraćajne signalizacije. Na svim raskrsnicama biće postavljene kamere za video monitoring. Planirana je i nova kontaktna mreža, novi stubovi kontaktne mreže predviđeni su i za postavljanje svetiljki javnog osvetljenja, na svakom stubu po dve, a nova rasveta je LED. Na platou u Palmotićevoj ulici predviđena je ambijentalna rasveta – naveo je Petrović.

Projektom ozelenjavanja biće zaštićena postojeća stabla, a drvoredi će biti dopunjeni na mestima gde su sadna mesta bila prazna. Predviđeno je, takođe, i zaštitno oivičenje sadnih jama, odnosno otvora za stabla u zastoru, sa dva niza granitne kocke, radi dodatnog osiguranja od vozila, u zoni parking prostora, dodao je Petrović.

Navodi se i da novi investicioni ciklus obuhvata izgradnju auto-puta Preljina – Požega, Moravskog koridora (auto-put Pojate-Preljina), auto-puta Beograd – Sarajevo, auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, kao i izgradnju brze pruge Beograd – Budimpešta, rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

Advertisement

Budućnost

Danci zadaju domaći zadatak u vezi sa OIE

Objavljeno

:

Od

Danska vlada je još 2012. usvojila plan prema kojem udeo obnovljivih izvora u energetskoj proizvodnji treba da poraste na 50 odsto do 2020., a zatim na 84 odsto do 2035. Za ostvarivanje ovog cilja, Danci će dobiti novog saborca – vetropark na moru snage 800MW.

Ministar za energetiku, komunalije i klimu Lars Lileholt je pohvalio ovaj projekat, opisavši ga kao veliki iskorak Danske ka ugljenično neutralnoj budućnosti. – Ovo će da bude naša najveća vetroelektrana na moru za sada i značajno će da doprinese lokalnom razvoju i zelenoj tranziciji – istakao je Lileholt.

Vetrenjače će, prema planu, nići u Severnom moru na oko 20 kilometara udaljenosti od obala grada Rinkobinga, na zapadu Jilanda. Lokacija je izabrana zato što baš na 20 kilometara od kopna Danci mogu da dobiju najviše čiste energije za uloženi novac. Priključenje vetroparka „Tor“ na dansku energetsku mrežu se očekuje između 2024. i 2027. godine. Ogromna vetroelektrana proizvodiće električnu energiju dovoljnu za oko 800 hiljada domaćinstava.

Vlada se nada da će u periodu od 2019. do 2025. srezati poreze za električnu energiju za više od 3 i po puta. Ukoliko se njihove težnje ostvare, prosečna danska porodica će na godišnjem nivou da uštedi oko 200 evra za potrušnju energije. Bravo Danci.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: građevinske dozvole, gondola na Zlatiboru, infrastruktura…

Objavljeno

:

Od

I ove sedmice napravićemo osvrt na vesti iz građevinskog sektora, a po onome što smo pročitali čini se da je početak građevinske sezone povukao neka važna nerešena ili delimično rešena pitanja iz ove sfere.

Pitanje građevinskih dozvola kod nas je još uvek komplikovana procedura i potrebne su određene dopune i dorade. U skladu sa tim, posle Vlade, tekst Predloga izmena i dopuna stigao je u skupštinsku proceduru. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre, ovog puta, želi da ubrza proces izdavanja građevinskih dozvola pre svega, kako tvrde, za infrastrukturne projekte koji su od značaja za Srbiju. To u praksi znači, za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju ovakvih objekata, investitor će dobijati građevinsku dozvolu uz izjavu da će rešiti imovinsko-pravne odnose. I to do – izdavanja upotrebne dozvole. Resorno ministarstvo navedene izmene, koje u Skupštinu stižu po hitnom postupku, pravda činjenicom da počinju i investicije vredne pet milijardi evra. Uglavnom su to,kako kažu, „linijski infrastrukturni projekti“, dugi više desetina kilometara, a prelaze preko nekoliko hiljada katastarskih parcela. Da bi se početak radova ubrzao, nadležnima je potrebno da se izda građevinska dozvola i počnu radovi na parcelama na kojima je rešena eksproprijacija. Naime, na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne – piše u obrazloženju predloga.

– Misli se na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, procedure u katastru i na kraju na eksproprijaciju. Kako bi se ubrzao početak izgradnje, potrebno je omogućiti brže pribavljanje građevinske dozvole. Ona bi se izdala investitoru za celokupan projekat, izvođač bi počeo sa radovima odmah na delovima gde su završeni postupci eksproprijacije. Tamo gde nije završena eksproprijacija i procedure u katastrima, iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se nikako ne bi narušavala prava vlasnika nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije.

Još jedna najava obeležila je kraj ove sedmice. Naime, Grad Beograd će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za linijski park – buduću zelenu oazu koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Interesantno je da je najavljeno da će projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu finansirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UND. To je za Politiku izjavio gradski urbanista Marko Stojčić.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, „High Line“ na Menhetnu i „Zaryadye” u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – istakao je Stojčić. Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda.

Zlatibor, planina/ Foto:pixabay

Priča o gondolama ne jenjava, a mi ovaj put pričamo o onoj na Zlatiboru. Nime, opština Čajetina je dobila četvrtu od ukupno pet građevinskih dozvola za izgradnju najduže panoramske gondole na svetu, koja će povezivati turistički centar Zlatibora i Ski-centar Tornik. Nova dozvola se odnosi na postavljanje 17 stubova, na potezu od međustanice kod Ribničkog jezera, do njenog krajnjeg odredišta. – Očekujemo da ćemo za nekoliko dana dobiti i petu dozvolu za izgradnju međustanice, pa se radovi uprkos preprekama, odvijaju u kontinuitetu. Imovinska pitanja na trasi gondole su napokon rešena, pa očekujemo da ćemo četiri godine od početka radova, u avgustu gondolu pustiti u probni rad – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. Radovi počinju uskoro, a narednih dana biće postavljeni temelji za stubove gondole dok će kompletna realizacija posla biti poverena užičkom Jedinstvu.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, posеtila jе u utorak, 09.04.2019 Vranjе, gdе jе sa načеlnikom Pčinjskog okruga, gradonačеlnikom Vranja i prеdsеdnicima opština iz ovog kraja održala sastanak na tеmu razvoja putnе i komunalnе infrastrukturе i stanogradnjе, a, takođe je bilo rеči i o ostalim tеmama iz rеsora Ministarstva. Tom prilikom je istakla da ćе Vlada Srbijе ovе godinе uložiti 1,7 milijardi dinara u putnu infrastrukturu Pčinjskog okruga. Mihajlović je posebno istakla zadovoljstvo zbog završеtka Koridora 10, jеr jе to od ogromnog značaja za cеlu Srbiju i Pčinjski okrug. Dodala je i da je uspеšno savladano najtеžе gradilištе u Evropi, na zadovoljstvo svih građana ovog kraja i cеlе Srbijе.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno