Connect with us

Energetska efikasnost

ALUMINCO nudi prvoklasni aluminijumski sistem za pasivne objekte

Objavljeno

:

ALUMINCO W4750 - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Naša vizija za proizvode sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2 postaje realnost sa pridruživanjem vodećim kompanijama koje imaju za cilj i planiraju proizvodnju sa smanjenim ugljen-dioksidom CO2: IKEA, APPLE, ALUMINCO, BMW, TOYOTA, COCA COLA, NISSAN, kao što je navedeno zvanično u kompaniji UC RUSAL, vodećim svetskim proizvođačem aluminijuma.

Apsolutni današnji trend svetskih kompanija je da smanje ugljen-dioksid u svojim proizvodima. Aluminijum je deo globalnih napora za povećanje sigurnosti životne sredine i ublažavanja rizika za klimatske promene. Proizvodnja aluminijuma je jedan od ekološko prihvatljivih procesa u čitavoj metalnoj industriji. Aluminijum se može beskrajno reciklirati, zadržavajući svoje karakteristične osobine. Pored toga, koristi se za izgradnju ekoloških objekata. Primarni aluminijum sa niskim ugljen dioksidom, zajedno sa efikasnijim recikliranjem, predstavlja rešenje za nisku vrednost CO2.

ALUMINCO W4900

ALUMINCO W4900

Razvoj i budućnost čovečanstva se oslanjaju na to.

ALUMINCO pomaže ublažavanju klimatskih izazova smanjenjem ugljen dioksida u proizvodima

Vizija pasivne energetske modernizacije kao rezultat novih izazova, postala je stvarnost sa postizanjem najviših performansi za pasivni sistem, koji zadovoljava stroge kriterijume koje je postavio Nemački Institut za pasivni objekat PHI (Passive House Institute).

Novi sistem W4900 ALUMINCO nalazi se na Olimposu globalne sertifikacije za pasivne objekte, sa izuzetnim performansama Uw=0,78 W/m2K, koja je rangirana među prvim u Grčkoj i među vodećim svetskim kompanijama.

Svetska premijera sistema i sertifikovanja održana je u Parizu od 6–10 novembra na međunarodnom sajmu Batimat.

Pasivni objekti ili Passive Houses, kako se najčešće nazivaju u EU,su objekti u kojima je tokom cele godine karakteristika velike toplotne udobnosti, održavanjem stabilne temperature u svim delovima objekta, bez vlage, sa odličnom ventilacijom i dokazanom veoma niskom potrošnjom.

35 godina smo uz vas, nudeći vrhunske aluminijumske sisteme, strogih performansi, sa visokim nivoom ličnog i brzog servisa, koji gradi poverljive odnose.

Jer za nas ste jedinstveni!

Aluminco - aluminijumski sistemi profila za prozore i vrata

Aluminco logo

ALUMINCO SRB d.o.o.
29. Novembra bb, 11460 Beograd – Barajevo SRBIJA
Τ: +381 11 787 5530
F: +381 11 787 5540
E: aluminco.sar@aluminco.com
W: www.aluminco.com

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno