Connect with us
Intervju

intervju: Bratislav To┼íkovi─ç – Dva sveta, jedan arhitekta – Beograd i Helsinki

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori Bratislav To┼íkovi─ç, Architect SAFA, partner Olla Architecture.

U svetu oblikovanja prostora, Bratislav To┼íkovi─ç stoji kao simbol inovacije i vrhunskog stvarala┼ítva. Ovaj vrhunski arhitekta je svoj jedinstveni pe─Źat ostavio na globalnoj sceni, od ira─Źkih univerzitetskih kampusa do nagra─Ĺivanih projekata u Finskoj, osvajaju─çi priznanja i po┼ítovanje kolega ┼íirom sveta.

Bratislav To┼íkovi─ç ro─Ĺen je 1960. godine u Beogradu gde je 1985. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu. Karijeru je zapo─Źeo 1986. u Iraku kao predava─Ź na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Mosulu. Dve godine kasnije preselio se u Helsinki i zaposlio u birou ÔÇ×Parviainen ArchitectsÔÇŁ, danas ÔÇ×Olla ArchitectureÔÇŁ, gde je 2003. godine postao partner.

Nagra─Ĺivan je na brojnim arhitektonskim konkursima u Finskoj i u inostranstvu. Trostruki je dobitnik godi┼ínjeg priznanja Udru┼żenja arhitekata Srbije za najbolji projekat srpskog arhitekte realizovan u inostranstvu. Njegov projekat, ÔÇ×Fingrid L├ĄnsisalmiÔÇŁ pobedio je u svojoj kategoriji na Svetskom festivalu arhitekture 2018. u Amsterdamu. Isti projekat osvojio je i nagradu ÔÇ×MarigoldÔÇŁ 2018. koju finski grad Vantaa svake godine dodeljuje najboljem arhitektonskom ostvarenju. Tri godine zaredom bio je i ─Źlan ┼żirija na Svetskom festivalu arhitekture. Udru┼żenje arhitekata Srbije je 2021. godine dodelilo Bratislavu To┼íkovi─çu Veliku nagradu arhitekture za ┼żivotno delo.

Metso Automation / foto: Jussi Tiainen

Metso Automation / foto: Jussi Tiainen

Posle zavr┼íenog Arhitektonskog fakulteta u Beogradu 1985. godine, godinu dana kasnije oti┼íli ste u Irak i tamo radili dve godine kao predava─Ź na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Mosulu. Odakle Irak i kakvo je Va┼íe iskustvo u radu sa studentima u ovoj dalekoj zemlji i kakva iskustva nosite iz Iraka?

Moj otac, Dobrivoje To┼íkovi─ç, poznati urbanista i moj prvi i najdra┼żi kolega ostvario je veoma uspe┼ínu karijeru u inostranstvu: Indija, Libija, Tanzanija, Irak. Zahvaljuju─çi tome jo┼í od ranog detinjstva otvorila mi se mogu─çnost upoznavanja sa novim egzoti─Źnim kulturama i negde u dubokoj podsvesti nastala je klica saznanja da ─çu i ja svoju karijeru ostvariti izvan zemlje. Prva ─Źetiri razreda osnovne skole zavr┼íio sam u Libiji pa su mi arapska kultura, mentalitet, muzika, mirisi, ukusi postali zauvek veoma bliski. Mnogo godina nakon toga, neobi─Źno sam se obradovao kada mi se ukazala prilika da se kao tek diplomirani arhitekta na trenutak ponovo vratim u taj svet. Ovoga puta radilo se o Iraku gde je moj otac radio kao profesor na Univerzitetu u Mosulu. Moj boravak bio je ─Źisto turisti─Źkog karaktera jer u pitanju je Mesopotamija, kolevka zapadne kulture. Ali, prilikom posete Univerzitetu upoznao sam i Dekana i na┼í ÔÇ×small-talkÔÇť je spontano prerastao u intervju za posao.

U po─Źetku sam vodio likovni studio i bio asistent na nacrtnoj geometriji, ali sam ubrzo po─Źeo da predajem i istoriju arhitekture i umetnosti jer je profesor koji je dr┼żao taj predmet bio mobilisan. Imao sam u istom studiju u apsolutnoj harmoniji studente razli─Źitih vera i etni─Źkih pozadina: muslimani, hri┼í─çani, kurdi, turkmeni. Dobio sam potpunu slobodu u kreiranju nastavnog programa pa sam odlu─Źio da kao tek diplomirani arhitekta prenesem studentima svoje sve┼że iskustvo sa studija. Rezultat je bio do te mere nevi─Ĺen da je Dekan odlu─Źio da se u holu fakulteta postavi velika izlo┼żba studentskih radova i da na┼í studio uradi veliki mural u istom prostoru. ┼Żelim da verujem da je ta izlo┼żba razbila neke predrasude o ┼żenama u arhitekturi koje su u arapskom svetu ipak prisutne iako je Zaha Hadid ira─Źanka. Studenti su bili predivni i rado se u mislima vra─çam u ta vremena.

Iz ove vremenske perspektive mogu sa sigurno┼í─çu re─çi da su boravak i rad u Iraku bili pou─Źno i o─Źaravaju─çe iskustvo i privilegija. Zanimljiv preokret i selidba iz Iraka na Sever Evrope. Kako i za┼íto Vam se ÔÇ×dogodilaÔÇŁ Finska sada ve─ç davne 1988. godine?

Da, ─Źesto se na┼íalim kada ka┼żem da sam ja kao i Forest Gump u ┼żivotu imao vi┼íe sre─çe nego pameti jer svi ti preokreti su bili neplanirani i nehoti─Źni ali kada se vremenom nani┼żu ─Źine pri─Źu o kontinuitetu i odr┼żivosti. Finska pri─Źa po─Źinje u Tanzaniji gde smo se upoznali sa kolegom moga oca fincem Jaakko Kaikkonenom. Naro─Źito se se─çam na┼íeg zajedni─Źkog safari iskustva koje nas je veoma zbli┼żilo. Imao sam tada jedanaest godina. Se─çam se i njegove posete Beogradu nekoliko godina kasnije. Kada sam kao student tre─çe godine razmi┼íljao gde da obavim obaveznu letnju praksu Jaakko Kaikkonen me je pozvao u Finsku i sredio da mesec dana radim u birou Parviainen Architects. Finska me je o─Źarala u svakom pogledu i znao sam da ─çu se vratiti.

Iskustvo predava─Źa ste─Źeno u Iraku bilo je od neprocenjivog zna─Źaja ali ja sam ┼żeleo da projektujem, a to u ratom zahva─çenom Iraku nije bilo mogu─çe. Trebalo je promeniti podneblje. Prva i jedina na mojoj listi bila je Finska. Vratio sam se u isti biro u kome sam sedam godina ranije bio na praksi i zapo─Źeo karijeru projektanta. 2003. godine postao sam i partner. U Finskoj sam jedan od malobrojnih arhitekata stranog porekla koji se mogu time pohvaliti.

Fingrid L├Ąnsisalmi / foto: Mika Huisman

Fingrid L├Ąnsisalmi / foto: Mika Huisman

Jedan ste od najpoznatijih doma─çih arhitekata koji je svoj kompletan portfolio stvarao daleko od domovine, a opet imam utisak da Vas u Srbiji ima u dovoljnoj meri, da vrlo dobro poznajete na┼íu arhitektonsku scenu, a dobar deo kolega Vas uva┼żava i po┼ítuje. Kako Vam izgleda Srbija ili Beograd danas i koliko u novogradnji ima arhitekture?

Ponosim se time sto se, uprkos daljini, veza sa otad┼żbinom odr┼żala i razvila do te mere da mi je Udru┼żenje arhitekata Srbije dodelilo Veliku nagradu arhitekture za ┼żivotno delo. I danas, 35 godina nakon odlaska u Finsku, i dalje preovla─Ĺuje ose─çaj da Beograd nikada nisam ni napu┼ítao ve─ç da sam se samo relocirao iz jednog konteksta u drugi ne odri─Źu─çi se pritom ni─Źega. Ova dva konteksta ┼żive u meni simultano, ÔÇ×golicajuÔÇť mi ma┼ítu i nagone na samoispitivanje. Ovo je rezultiralo dvema izlo┼żbama ÔÇ×Paralelna mestaÔÇť (2019) i ÔÇ×Daljina koja spajaÔÇť (2023). U Srbiji ima zaista izvanrednih arhitekata i izvanrednih biroa koji vladaju svim fazama projekta. Naro─Źito me raduju znakovi postojanja neke nove svesti kod mla─Ĺe generacije koja se ne zadovoljava postoje─çim ve─ç ga kriti─Źki preispituje. Verujem da ─çe ovo u nekoj vremenskoj perspektivi pokazati rezultate. Beograd vidim kao jedno veliko pulsiraju─çe dinami─Źno polje u kome se neprestano gradi i ru┼íi, ─Źesto nepotrebno. Sve to je rezultat nekih dijaloga koji se na kraju materijalizuju i nazivaju arhitekturom.

Kvalitet arhitekture samo je odraz kvaliteta dijaloga iz koga je ona izrasla. Nije dovoljno to ┼íto imamo izvrsne arhitekte ako njihova pozicija u tom dijalogu nije dovoljno sna┼żna. Zato nam se de┼íavaju Beograd na vodi i Slavija, Sajam i Expo2027 koje, ako sam dobro obave┼íten, projektuju strani arhitekti umesto da poka┼żemo svetu kakvu klasu mi posedujemo.

Kako biste uporedili interesovanje za arhitekturu i odnos prema arhitekturi izme─Ĺu Finske i Srbije, koje su glavne razlike i da li uop┼íte ima sli─Źnosti? Isto tako nas zanima koje su po Va┼íem mi┼íljenju klju─Źne karakteristike finske arhitekture i kako se one razlikuju od srpske?

Ovo zahteva malo dublju analizu jer ako poredimo ono ┼íto se najvi┼íe gradi ili ako odaberemo unikatne bisere i njih poredimo dobi─çemo razli─Źite rezultate. Zahvaljuju─çi Internetu i dru┼ítvenim medijima svi imamo pristup istim informacijama u realnom vremenu pa se tako i ukusi polako globalizuju. U tom smislu rekao bih da se finska i srpska arhitektura u svom arhitektonskom izrazu bitno ne razlikuju. ─îini mi se da razlike treba potra┼żiti u odnosu dru┼ítva prema izgra─Ĺenoj sredini i javnim prostorima u kulturi stanovanja u svesti o tome da ako ste vlasnik stana niste i vlasnik fasade. To pore─Ĺenje ide u korist Finske kao i ─Źinjenica da je u Finskoj standardizacija uspe┼íno disperzovana na celoj teritoriji. Mislim da je u Srbiji veliki problem to ┼íto mislimo da je pri─Źa zavr┼íena kada je objekat izveden, a tada ustvari pri─Źa tek po─Źinje jer ┼żivotni vek objekta zahteva redovno odr┼żavanje i du┼żnu pa┼żnju. Ako bismo se prema zgradama odnosili kao prema ljudima imali bismo kvalitetniju ┼żivotnu sredinu.

ABB Str├Âmberg Park / foto: Mika Huisman

ABB Str├Âmberg Park / foto: Mika Huisman

Kako i na koji na─Źin se u Finskoj pristupa odr┼żivosti i zelenoj gradnji u pore─Ĺenju sa Srbijom, ili ostatkom Evrope?

Finska je sebi zacrtala ambiciozan cilj da dostigne CO2-neutralnost do 2035. godine. Ovo se u velikoj meri odra┼żava na sve procese u gra─Ĺevinskoj industriji. Finci to ne vide kao obavezu ve─ç kao mogu─çnost za nova inovativna re┼íenja. Odr┼żivost je postala klju─Źna re─Ź u svim ozbiljnim diskusijama, a tu se misli na ekolo┼íku, kulturnu, ekonomsku i socijalnu odr┼żivost. U Finskoj postoji kolektivna svest o globalnom zna─Źaju zelene gradnje i sve aktivnosti vezane za nju postaju sve bolje sinhronizovane. Na primer, program klastera cirkularne ekonomije u Helsinkiju promovi┼íe inovacije i poslovanje u skladu sa cirkularnom ekonomijom okupljanjem aktera u gra─Ĺevinskom sektoru. ─îini mi se da su i u Srbiji ove teme sve aktuelnije i prisutnije, ali jo┼í uvek nemam podataka o njihovoj implementaciji u konkretnim projektima.

Fokus na┼íeg ─Źasopisa je pored arhitekture u energetski efikasnim materijalima i re┼íenjima. Koje su glavne razlike u kori┼í─çenju energetski efikasnih materijala u arhitekturi izme─Ĺu ove dve zemlje?

U ekolo┼íkom smislu najbolji materijal je onaj koji se ne proizvodi, a ru┼íenje zgrade je uvek poslednja opcija. Treba raditi na ru┼íenju i obnovi na┼íeg na─Źina razmi┼íljanja, a ne zgrada. U Finskoj je sve vi┼íe projekata koji se baziraju na ovim jednostavnim principima. Cirkularna ekonomija je najbolji na─Źin da se smanje emisije tokom izgradnje i zaustavi preterana konzumnost prirodnih resursa. Upravo radim na projektu rekonstrukcije poslovnog objekta iz sedamdesetih godina. Objekat ima 600 prozora koji ne ispunjavaju energetske zahteve dana┼ínjice i iz tog razloga moraju biti zamenjeni. Obi─Źno bi stari prozori bili transportovani na lokaciju za recikla┼żu ali smo odlu─Źili da ponovo koristimo sve staklene plo─Źe tako ┼íto ─çemo ih integrisati u unutra┼ínjost objekta u obliku pregradnih zidova. Spolja┼ínjost postaje enterijer. Ovu ideju su podr┼żale sve instance, a Klaster cirkularne ekonomije Helsinkija je tako─Ĺe odobrio finansijsku podr┼íku razvoju ideje.

Verujem da i u Srbiji raste svest o zna─Źaju energetski efikasnih materijala u arhitekturi. I postojanje va┼íeg ─Źasopisa to potvr─Ĺuje. Namera mi je da produbim svoje znanje o zelenoj gradnji u Srbiji jer verujem da tu ima prostora za saradnju izme─Ĺu Finske i Srbije.

Kako su ─Źasopisi poput ÔÇ×grenef-a“ va┼żni za arhitekte i arhitekturu u Srbiji i kako se to upore─Ĺuje sa ─Źasopisima u Finskoj?

Svi ─Źasopisi koji se bave popularizacijom na┼íe struke kao i ┼íirenjem informacija unutar struke su vi┼íe nego dobrodo┼íli jer nerazumevanje i neinformisanost su naj─Źe┼í─çi uzroci problemati─Źnih situacija. ÔÇ×grenefÔÇť je ─Źasopis u duhu vremena u kome ┼żivimo sa fokusom na veoma aktuelnim temama i kao takav od velikog je zna─Źaja za arhitekte i arhitekturu u Srbiji koji, ─Źini mi se, tek hvataju zalet ka zelenoj gradnji. Radovalo bi me ako bi i u Finskoj postojao ─Źasopis sli─Źnog profila.

Kako ste do┼żiveli svoje iskustvo kao ─Źlana ┼żirija na Svetskom festivalu arhitekture? Na koji na─Źin ste donosili odluku i kako se ocenjuje dobra arhitektura?

Poziv da budem u ┼żiriju Svetskog festivala arhitekture dobio sam nakon osvajanja 1. nagrade u kategoriji ÔÇ×Production, Energy & RecyclingÔÇť na istom festivalu godinu dana ranije. Pozivi su se ponavljali tri godine za redom. Rad u ┼żiriju festivala bitno se razlikuje od ┼żiriranja na arhitektonskim konkursima. Tro─Źlani ┼żiri u┼żivo saslu┼íava prezentacije autorskih timova i nakon toga postavlja pitanja. Projekata koje ┼żiriramo ima oko petnaestak i oni predstavljaju naju┼żi izbor. Dakle, zadatak ┼żirija je da izabere najboljeg od najboljih. Shvatio sam da tu tradicionalni kriterijumi ne─çe biti dovoljni i da treba osmisliti jo┼í jedan dodatni nivo vrednovanja. Po─Źeo sam davati prednost projektima koji sadr┼że i neke univerzalne vrednosti koje prevazilaze fizi─Źke granice lokacije, vrednosti koje kao model razmi┼íljanja mogu biti transponovane u neke druge kontekste. Ovo se pokazalo kao odli─Źan metod pa sam po─Źeo da ga primenjujem i na sopstvenim projektima.

─îlanovi ┼żirija, Svetski festival arhitekture / foto: Marianne van der Sande

─îlanovi ┼żirija, Svetski festival arhitekture / foto: Marianne van der Sande

Kako se Va┼ía karijera razvijala od trenutka kada ste se preselili u Finsku do danas i koji su projekti bili Va┼ía prekretnica ili su obele┼żili Va┼íu karijeru na odre─Ĺen na─Źin?

Dve sre─çne okolnosti bile su od presudnog zna─Źaja za moju profesionalnu karijeru: mogu─çnost stvaranja u kontinuitetu i unikatni projekti. To se nije desilo preko no─çi ve─ç postepeno i uz veliko po┼żrtvovanje. Vrlo brzo nakon dolaska u Finsku dobio sam renome kreativca pa su se interesantni zadaci nizali jedan za drugim. Ali ubrzo sam shvatio da ─çe, ukoliko ne savladam finski jezik, uvek neko drugi sprovoditi u delo moje ideje. Upisao sam kurs finskog i u rekordnom roku progovorio. Svaki projekat, od ideje do realizacije, predstavlja u proseku dve godine u ┼żivotu arhitekte. Projekti se ┼żive i svaki postaje drag na svoj na─Źin. Izdvojio bih tri projekta kao prekretnice u mojoj karijeri:

  • LM ERICSSON – 1. nagrada na pozivnom konkursu i realizacija. Prenamena stare betonske fabri─Źke hale u moderan poslovni prostor za 400 zaposlenih. Pobeda na ovom konkursu donela mi je preko reda ulogu glavnog i odgovornog projektanta. Dobio sam svoj tim sa kojim sam uspe┼íno realizovao objekat.
  • METSO AUTOMATION – 1. nagrada na pozivnom konkursu i realizacija. Prenamena stare betonske fabri─Źke hale u moderan poslovni prostor za 800 zaposlenih. Ovaj neobi─Źan projekat dobio je veliki publicitet i bio je predstavljen u knjizi ÔÇ×Office Buildings in FinlandÔÇť i u katalogu finskog bienala arhitekture. Ovaj projekat doneo mi je partnerstvo u birou.
  • FINGRID L├äNSISALMI ÔÇô 1. nagrada na Svetskom festivalu arhitekture u Amsterdamu u kategoriji ÔÇ×Production, Energy & RecyclingÔÇť. Ovaj projekat trafo-stanice otvorio je na┼íem birou vrata svetske scene i sigurno je najuspe┼íniji projekat u ┼íezdeset godina dugoj istoriji biroa. Fingrid L├Ąnsisalmi je pri─Źa o elektricitetu i njegovoj vizualnoj manifestaciji: svetlosti, o jednoj nenaseljenoj zgradi koja obezbe─Ĺuje struju za 800.000 stanovnika, o ikoni─Źnom arhitektonskom entitetu na veoma vidljivoj lokaciji ÔÇô pri─Źa o kreiranju mesta. Elektri─Źni ure─Ĺaji transformatorske stanice nemaju estetske pretenzije, ali su nehoti─Źno lepi i inspiri┼íu me. Kada se arhitektura pojavi tamo gde je najmanje o─Źekujete, i gde je ne treba uzimati zdravo za gotovo, ona mo┼że imati veliki uticaj.
Tapiola Golf / foto: Kari Palsila

Tapiola Golf / foto: Kari Palsila

Na koje sve na─Źine arhitektura uti─Źe na svoju okolinu? Da li mo┼żete da podelite sa nama neki neo─Źekivani primer pozitivnih promena koje su posledica dobre arhitekture?

Moj projekat ÔÇ×Tapiola GolfÔÇť je zelena pri─Źa. Otpad stare deponije dobio je za┼ítitno ─çebe, a preko njega je izgra─Ĺen teren za golf. Zape─Źa─çeni otpad proizvodi biogas, koji se koristi za grejanje okolnih stambenih imanja. Zgrada golf kluba koristi geotermalnu energiju za svoje hla─Ĺenje, a voda upumpana u geotermalne bunare ponovo se koristi za zalivanje terena za golf. Solarni paneli na krovu zgrade proizvode energiju za kuhinju restorana. Klupska zgrada sa svim svojim komercijalnim sadr┼żajima, uklju─Źuju─çi prostranu terasu, radi tokom cele godine, kao i teren za golf koji zimi postaje popularno mesto za skijanje. Celokupna lokacija sa okolinom stekla je novi identitet i novu perspektivu budu─çeg razvoja.

Kako pristupate zadacima obnove i revitalizacije, prenamene napuštenih ili zapostavljenih objekata?

Kulturna odr┼żivost nastaje kada kulturni slojevi rastu, kada pro┼ílost i sada┼ínjost zajedno formiraju budu─çnost i pri─Źa se nastavlja. U procesu obnove, revitalizacije ili prenamene, naizgled ograni─Źavaju─çi faktori zapravo otvaraju put ka inovativnim re┼íenjima i predstavljaju seme novog, jedinstvenog identiteta. Na taj na─Źin ogromna industrijska hala mo┼że se pretvoriti u mali unutra┼ínju grad za 800 stanovnika, a beskrajni mra─Źni hodnici u razgranat sistem malih uli─Źica i sun─Źanih pjaceta sa kafi─çima i kioscima.

Koji su najve─çi izazovi s kojima se susre─çete prilikom projektovanja u Finskoj, a koji su mo┼żda druga─Źiji od onih u Srbiji? Na koji na─Źin arhitekta svojim delovanjem pronalazi re┼íenje za odre─Ĺeni problem?

Nakon svih ovih godina iskustva rekao bih da su najve─çi i najprijatniji izazovi sa kojima se susre─çem vezani za samo nastajanje projekta. Kako prepoznati prave ÔÇ×ta─ŹkiceÔÇť i povezati ih u jedinstvenu celinu koja po─Źinje da ┼żivi? Arhitekta ne sme nikada izgubiti radoznalost i ┼żelju za igrom.

Kako digitalne tehnologije uti─Źu na proces arhitektonskog dizajna u Finskoj i na koji se na─Źin u dr┼żavi u kojoj radite odnose prema inovacijama i eksperimentisanju u arhitekturi?

Kada je primena digitalne tehnologije u arhitektonskom dizajnu u pitanju, Finska je sigurno me─Ĺu najnaprednijim zemljama u svetu. Ujedna─Źeni standardi i rutine su do te mere implementirani u procesu projektovanja da se ve─ç podrazumevaju. Svaki ozbiljan projekat je BIM-projekat za koji se osniva banka podataka. Gradi se zajedni─Źki virtualni model, imenuje se BIM-koordinator. Potraga za novim inovativnim re┼íenjima je prisutna na svim nivoima. Eksperimenti┼íe se sa novim materijalima, primenom drveta kao i sa primenom digitalne tehnologije u projektovanju pametnih gradova.

Koga biste od Va┼íih kolega predlo┼żili za intervju u ÔÇ×grenef-uÔÇŁ i za┼íto?

Predla┼żem moju dragu koleginicu Viktoriju Alad┼żi─ç dobitnicu nagrade ÔÇ×Heroina nasle─ĹaÔÇť. Rad na za┼ítiti graditeljskog nasle─Ĺa u Srbiji nema mesto koje zaslu┼żuje, a radi se o klju─Źnom faktoru kulturne odr┼żivosti. ÔÇ×Vi┼íedecenijski rad na valorizovanju graditeljskog nasle─Ĺa, a jo┼í vi┼íe na aktivnoj borbi za njegovo o─Źuvanje prepoznala je Evropa Nostra, pa je tako ogranak ove panevropske organizacije u Srbiji ovogodi┼ínju nagradu za li─Źni doprinos u oblasti nasle─Ĺa, ÔÇťHeroji nasle─ĹaÔÇŁ ÔÇô ustanovljenu u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji povodom obele┼żavanja manifestacije Dani evropske ba┼ítine ÔÇô dodelio upravo Viktoriji Alad┼żi─ç.ÔÇť