Connect with us
Arhitektura

Zeleni zidovi i skladnost sa urbanim kontekstom

Zeleni zidovi koji su formirani zasa─Ĺivanjem velikog broja biljaka, raspore─Ĺenih po odre─Ĺenom redosledu, od ─Źijeg polo┼żaja u kompoziciji zavisi vizuelni prikaz fasadnog omota─Źa, daju odre─Ĺeni vrednosni i likovni karakter postojan u vremenu. Oblik vegetacionog zida defini┼íe se i prema polo┼żajnim karakteristikama zida u odnosu na ostale elemente arhitekture i ugla sagledavanja u odnosu na udaljenost posmatra─Źa. Sama kompozicija zida uslovljena je pre svega integrativno┼í─çu, proporcijskim odnosom, uravnote┼żeno┼í─çu i skladno┼í─çu elemenata, ritmom, u─Źestalo┼í─çu ponavljanja, simetrijom, asimetrijom, harmonijom i modularno┼í─çu.

Geometrizovan pristup oblikovanju vegetacionih zidova je primenljiv, jer on doprinosi lak┼íem oblikovanju, kompoziciji, simboli─Źkom odnosu unutar i izvan prostora u kome se nalazi, kao i odre─Ĺivanju neophodnih tehnolo┼íkih veli─Źina pri dimenzionisanju. U zavisnosti od urbanog konteksta u kome se nalazi, vegetacioni zid pru┼ża ─Źitav niz senzitivnih pojava isti─Źu─çi je ÔÇ×skladnim odnosom izme─Ĺu reda i izraza, isti─Źu─çi je harmonijom izme─Ĺu gra─Ĺe, strukture i prikaza.ÔÇť

Treba naglasiti da je dinami─Źnost forme koja se posti┼że vegetacionim zidom iskazana kroz prepoznatljivu strukturu materijalizacije.
ÔÇ×Izgled nekog materijala ─Źini sve ono ┼íto se o njemu mo┼że saznati posredstvom ljudskih ─Źula, pa se prema specifi─Źnostima gra─Ĺevinskih materijala u elemente izgleda mogu ubrojitiÔÇť:

Osnovna oblikovna i projektantska karakteristika vegetacionih zidova je da oni poseduju konceptualnu dugove─Źnost, mogu─çnost promene i ponavljanje elemenata. Oni sami po sebi ─Źine odre─Ĺeni tip strukture, a osnovno pravilo strukture je po┼ítovanje konstruktivnih zakonitosti.

Upotrebom biljaka u zavr┼ínoj obradi, te┼íko se mo┼że govoriti o materijalizacijskom bogatstvu, ve─ç o smislenom, zanimljivom i slo┼żenom skulpturalnom karakteru vegetacionog zida. U pojedinim slu─Źajevima zeleni zidovi se transformi┼íu u dominantni umetni─Źki izraz u prostoru u kome se nalaze, zahvaljuju─çi projektantskom istra┼żivanju potencijala materijala od koga je izra─Ĺen i novih strukturalnih sistema.

Ve─çina projektanata poku┼íava da ostvari odre─Ĺeni arhitektonski doprinos, u oblikovanju vegetacionih zidova vi┼íe kao odgovor na trenutne oblikovne, arhitektonske i kulturolo┼íke ciljeve vremena u kome se oni projektuju, nego na neka teorijska i empirijska pitanja.

Sve ovo rezultuje slo┼żenijim tehnolo┼íkim zahtevima u projektovanju i realizaciji, daljem istra┼żivanju grani─Źnih mogu─çnosti i pobolj┼íaju osnovnih karakteristika, ali i novih relacija izme─Ĺu materijala, oblika i konstrukcije. Vi┼íi nivo saznanja o materijalima i na─Źinima pobolj┼íanja njihovih osobina, omogu─çili su dimenzionalnu redefiniciju elemenata, ┼íto dovodi do kombinatorne efikasnosti i jedinstvenog uobli─Źavanja prostora primenom vegetacionih zidova. Konstruktivna neuobi─Źajenost, primenjeni materijali, dominantna su pojava u arhitekturi novijeg doba, jer omogu─çavaju raznovrsnost kombinatorike oblika, bolje iskori┼í─çenje grani─Źnih potencijala primenjenih materijala, ekonomi─Źnost i racionalnost sklopa.

U procesu definisanja kriterijuma za odre─Ĺivanje oblikovnih karakteristika vegetacionih zidova pre svega mora se razmi┼íljati o faktorima koji su uticali na percepciju zida bez kvantitativnog izra┼żavanja. To se pre svega odnosi na: Inovativnost dizajnerskog i tehnolo┼íkog re┼íenja, Skladnost sa urbanim kontekstom okru┼żenja, Laka prepoznatljivost i jednostavnost re┼íenja, Harmoni─Źnost kompozicije, boje i teksture.

Skladnost sa urbanim kontekstom podrazumeva uskla─Ĺenost prirodnog okvira i elemenata arhitektonske materijalizacije vegetacionog zida bez nametljive vizuelne dominantnosti ve─ç komunikativnog odnosa sa korisnicima i okru┼żenjem. Harmoni─Źnost kompozicije, boje i teksture predstavlja odnos izgra─Ĺene strukture prema efektima iluzije koju stvara vegetacioni zid na o─Źekivanim mestima realizacije. Identitet se odre─Ĺuje kao mnogostrukost izra┼żavanja, izvo─Ĺenja, raspolaganja, prihvatanja i konstruisanja potencijalnih identiteta kroz dva razli─Źita pristupa. Prvi je esencijalni i tuma─Źi se kao izraz dru┼ítva, a drugi antiesencijalni koji odre─Ĺenu estetiku objekta vidi kao konstituenta mogu─çeg individualnog identiteta.

Tretiranje vegetativnih zidova kao elementa za oblikovno pobolj┼íanje objekata i prostora mo┼że biti dvojako. Instalacija vegetativnog zida mo┼że povratiti odre─Ĺenu vrstu identiteta arhitektonskom objektu ili urbanoj sredini. Sami zidovi mogu poslu┼żiti kao element ostvarivanja pove─çane privatnosti korisnika objekta.

Pored svega navedenog, veoma bitna kategorija u razmatranju projektantske filozofije i metodologije realizacije vegetacionog zida je fizi─Źko i fiziolo┼íko pona┼íanje i interakcija ljudi i vegetacije. Interakcija mo┼że kanalisati procenu korisnika o arhitekturi i arhitektonskim elementima uop┼íte, ne uklju─Źuju─çi elemente kulturolo┼íke razli─Źitosti, arhitektonske pogre┼íivosti i nesavr┼íenosti.

Arhitektura je disciplina koja implicitno i eksplicitno uti─Źe na duh ljudi koji su njome okru┼żeni. Arhitektura ima potencijal da ljude ujedinjuje u prostoru i vremenu, kao i da direktno uti─Źe na dinamiku i kvalitet njihovog socijalnog ┼żivota.

Gradske sredine imaju veliki broj alternativnih prostora u kojima bi upotreba vegetativnih zidova mogla da ostvari pun kapacitet i raznolikost u urbanoj celini.

zeleni zid

Zdravi zidovi uti─Źu na zdravlje svih nas

Iz tih razloga je neobi─Źno va┼żno omogu─çiti da se u takvim prostorima ostvari bogatstvo odnosa biljaka i ljudi. Ono ┼íto je kod ovih sistema najupe─Źatljivije je to ┼íto se stvara jedan novi medij izra┼żavanja u oblikovanju fasadnih omota─Źa budu─çnosti, zapravo omogu─çava se ostvarivanje te┼żnje projektanata za promenljivo┼í─çu forme.

U projektantskom smislu neophodno je pronala┼żenje novih sistema, materijala i ostalih elemenata vegetacionog zida kako bi se dosegao nivo originalnosti i prepoznatljivosti u pristupu i afirmaciji realizacije ovakvih fasadnih struktura. Zeleni zidovi omogu─çavaju stvaranje odre─Ĺenih implementacionih obrazaca, upotrebom biljnih tekstura kao osnovnog elementa izra┼żavanja.

Napu┼íteni, oronuli ili delimi─Źno sru┼íeni objekti su idealna mesta za postavljanje vegetativnih zidova u svrhu transformacije i podizanja nivoa identiteta urbanog prostora.

Pojava ÔÇŁtoplotnog ostrvaÔÇŁ u urbanim sredinama je posledica izmenjenog bilansa zra─Źenja i toplote u odnosu na okolinu i u direktnoj je korelaciji sa stepenom urbanizacije. Pojava je uzrokovan preteranom apsorpcijom i akomulacijom toplote u strukturalne elemente arhitektonskih objekata ┼íto dovodi do temperaturnog diskontinuiteta na mikro nivou. Razlika u temperaturi je ve─ça no─çu i u letnjim mesecima zbog toplotne emisija elemenata koji su tokom dana akumulirali toplotu, tako da no─çu odaju rezerve toplotne energije i time odr┼żavaju visoku temperaturu gradskog vazduha. ÔÇŁTome doprinosi i manje efektivno zra─Źenje sa gradskih povr┼íina zbog pove─çane koncentracije antropogenih pridodataka u vazduhu.ÔÇŁ

Ima slu─Źajeva da instalacija vegetativnog zida mo┼że povratiti odre─Ĺenu vrstu identiteta arhitektonskom objektu ili urbanoj sredini. Sami zidovi mogu poslu┼żiti kao element ostvarivanja pove─çane privatnosti korisnika objekta.

Zeleni zidovi, prema mnogim istra┼żivanjima uti─Źu na psiholo┼íko stanje posmatra─Źa tako ┼íto svojim oblikom, gra─Ĺom i ┼żivotnim osobinama pove─çavaju efekat socijalizacije u naj┼íirem smislu re─Źi. Gusto izgra─Ĺena urbana sredina u letnjem periodu odlikuje se niskim nivoom vla┼żnosti vazduha. Ispitivanja su pokazala da je procenat relativne vla┼żnosti vazduha u direktnoj funkciji veli─Źine biljke i povr┼íine pod biljkama.

Realizacija vegetativnih zidova u urbanim sredinama omogu─çava smanjenje buke u mikrookru┼żenju, jer zelenilo umanjuje efekte delovanja visokofrekfentnih tonova, a u zavisnosti od strukture i tehnologije postavljanja vegetativnog zida. Poznato je da se u te svrhe biljke upotrebljavaju kao prirode barijere protiv buke uz autoputeve, magistrale i ┼żelezni─Źke pruge koje prolaze kroz urbanu sredinu. Razli─Źita istra┼żivanja su pokazala da problemi nastali usled lo┼íeg kvaliteta vazduha u prostorima za ┼żivot i rad mogu─çe je re┼íiti primenom vegetativnih zidova, ako su oni postavljeni u neposrednoj blizini mesta izmene vazduha izme─Ĺu spolja┼ínje i unutra┼ínje sredine.

Analiza vegetacionih zidova obezbe─Ĺuje kreativan put za inicijaciju, inspiraciju i uklju─Źivanje stanovni┼ítva u ekolo┼íke aktivnosti, pre svega u njihovom neposrednom okru┼żenju. Ona, tako─Ĺe, razvija i kreativne i umetni─Źke potencijale kod ljudi, koji kroz praksu senzibilizuju estetske parametre va┼żne za oblikovanje prostora. Integrativnim pristupom u arhitekturi i urbanizmu, koji podrazumeva kombinovanje elemenata arhitekture, dizajna, likovnosti, ekologije, botanike i prostornog planiranja, mo┼że da se postigne sinergiju zelenila i prostora u kojem se ljudi ose─çaju sigurno, uklju─Źeno i sre─çno.

Brojni su primeri ÔÇ×ozelenjavanjaÔÇť urbanih prostora, i zatvorenih i otvorenih, kako bi se pobolj┼íao kvalitet u ÔÇ×te┼íkimÔÇť urbanim jezgrima gde je koli─Źina betona i asfalta obrnuto srazmerna stepenu socijalizacije i uklju─Źenosti a direktno proporcionalna stepenu otu─Ĺenosti. U tom smislu, moderne arhitekte se okre─çu biljkama i njihovim ÔÇ×terapeutskimÔÇť svojstvima.

Ljudi se osećaju bolje u prisustvu biljaka, ljudi se okupljaju kako bi biljke negovali, biljke imaju prirodnu estetiku koja poboljšava izgled svakog prostora.

Stvaranje parcijalnih biljnih ekosistema na zidovima zgrada ili na krovovima ku─ça poma┼że o─Źuvanju ravnote┼że i stvaranju odr┼żivih re┼íenja za postizanje energetske efikasnosti. Arhitektura je disciplina koja implicitno i eksplicitno uti─Źe na duh ljudi koji su njome okru┼żeni. Arhitektura ima potencijal da ljude ujedinjuje u prostoru i vremenu, kao i da direktno uti─Źe na dinamiku i kvalitet njihovog socijalnog ┼żivota.

Preduslov svih ovih radnji je da se kod gra─Ĺana stvori svest o neophodnosti upotrebe vegetacionih zidova. Tek tada ─çe se otvoriti mogu─çnosti za analize i istra┼żivanja vegetacionih zidovima po drugim aspektima. Zeleni zidovi su elementi oblikovanja, kod kojih postoje razli─Źite podeone grupe. Oni svojim funkcionalnim i oblikovnim karakteristika pru┼żaju i osiguravaju novi likovni potencijal omota─Źa.

Autor teksta: Prof. dr Budimir Sudimac