Sa poskupljenjem graÄevinskog materijala, poskupele su i graÄevinske usluge ā neke zanatlije su poveÄali cenu radova i za viÅ”e od 50 odsto. Trenutne cene graÄevinskog materijala mogu da utiÄu na cene kvadrata u stambenoj novogradnji a u kom Äe to procentu biti pokazaÄe vreme, kao i odnos ponude i potražnje. Kako tvrde pojedini investitori i poznavaoci tržiÅ”ta, kvadrat bi mogao da poskupi u proseku za stotinak ili viÅ”e evra. Ipak cenu stana ne diktira samo cena materijala, nego i tržiÅ”te. MeÄutim, kod individualne gradnje, ili ako sami sebi gradite kuÄu, porast cena graÄevinskog materijala sasvim sigurno Äe uticati na cenu kvadrata u znaÄajnoj meri.
O ovoj temi razgovarali smo i sa Aleksandrom Lucom, iz kompanije L.A. Consult i Modularni podovi doo, a njegov komentar vam u nastavku prenosimo u celosti.
Aleksandar Luc, L.A. Consult i Modularni podovi d.o.o.
PoveÄanje cena materijala u graÄevinskoj industriji je primetno od poÄetka godine, prvenstveno je ozbiljno poveÄanje cena Äelika i graÄevinskog drveta. Sektori koji zavise od kontejnerskog transporta iz Kine su naroÄito pogoÄeni, ispostavilo se da mnogo evropskih proizvoÄaÄa sirovine nabavlja iz Kine, te rast cene transporta direktno utiÄe na poveÄanje ulaznih cena sirovina kao Å”to su S-PVC i polipropilen. ZakljuÄak je da savremeni lanci snabdevanja poznati kao JIT (Just in Time) gde su zalihe minimizirane i fabrike se oslanjaju na precizan i pravovremen transport sirovina u ovakvim okolnostima ne funkcioniÅ”u. Jednostavno reÄeno, savremeni sistemi proizvodnje rade kroz „protoÄni bojler“ dok u ovakvim situacijama mnogo bolje radi stari „akumulacioni bojler“.
Å to se tiÄe industrije podova prvo poskupljenje se desilo poÄetkom godine, potom u aprilu i joÅ” jedno u junu. NajveÄi stepen poskupljenja je zabeležen u segmentu parketa na kog direktno utiÄe cena drveta koju smo veÄ pomenuli iznad. Ono Å”to mnogo viÅ”e zabrinjava od poskupljenja jesu produženi rokovi proizvodnje – za razliku od standardnih 30 dana to sada ide na 60 – 70 dana Å”to poÄinje da predstavlja pravi problem.
Tokom Covid 19 situacije sve fabrike su svele zalihe na minimum i nagli skok potražnje nakon „otvaranja“ nisu adekvatno predvideli te je taj rast potražnje u kombinaciji sa blokadom Sueckog kanala doveo do kaÅ”njenja celokupnog lanca snabdevanja za 30-ak dana Å”to rezultira dužim rokovima isporuke. Neke optimistiÄne procene govore da bi se normalizacija stanja trebala oÄekivati u septembru dok pesimistiÄne idu u neku drugu krajnost.
Tu prvenstveno mislim na rokove isporuke, dok za cene niko ne daje nikakva predviÄanja. Kako god bilo, nama koji radimo na ovom tržiÅ”tu turbulencije nisu strane i verujem da Äemo se uspeÅ”no prilagoditi i ovoj situaciji.