Connect with us
Arhitektura

#intervju: Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori redovni profesor Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Vladimir Lojanica je ro─Ĺen 1969. u Beogradu. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1995. godine. Poslediplomske studije je poha─Ĺao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na smeru Arhitektonska organizacija prostora i poslediplomski kurs studija umetnosti iz oblasti arhitektonskog i urbanisti─Źkog projektovanja.

Od 1996. je zaposlen na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta u periodu od 2009-2012. U nastavi radi na predmetima Stanovanje i Studio projekat na Departmanu za arhitekturu. Od 2015. je ┼íef Departmana za arhitekturu. Godine 2004. osnovao je samostalnu arhitektonsku praksu, arhitektonski studio Proaspekt u okviru kojeg redovno i uspe┼íno u─Źestvuje na javnim nacionalnim i me─Ĺunarodnim arhitektonskim konkursima na kojima je osvojio brojne nagrade (me─Ĺu kojima i deset prvih). Autor je serije projekata i realizovanih objekata u zemlji i inostranstvu.

Redovni profesor Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Redovni profesor Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Prilikom ─Źestih susreta sa doma─çim arhitektama, ve─çina njih profesora Lojanicu ozna─Źuje kao jednog od najzna─Źajnijih u─Źesnika savremene srpske arhitektonske scene i svi u suprelativu pri─Źaju o njemu.

Dobitnik je vi┼íe zna─Źajnih stru─Źnih priznanja, me─Ĺu kojima se izdvajaju Godi┼ínja nagrada za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije za najuspe┼ínije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2007. godini za kompleks hotela Holliday Inn i Expo hale XXI u Beogradu kao i nagrada 37. Salona arhitekture za realizovano delo Vinarija Acumincum, Stari Slankamen.

Odr┼żivost ─çe se integrisati u svaki segment ┼żivota

Vi┼íe od 25 godina ste zaposleni na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu koji je iznedrio brojne generacije arhitekata koji danas ─Źine krem srpske arhitekture. Kako Vam izgleda kontekst u kom se tada radilo i ┼żivelo u pore─Ĺenju sa sada┼ínjim na─Źinom rada?

Razlike su zna─Źajne, brojne i rekao bih da je nakon 25 godina i o─Źekivano da se kontekst promenio. Tranzicioni i post-tranzicioni period kroz koji je pro┼ílo dru┼ítvo kome pripadamo je drasti─Źno transformisao celokupne uslove ┼żivota, tr┼żi┼íte i na kraju i fizi─Źki okvir na┼íeg ┼żivotnog prostora. Tako da nije lak zadatak sagledati poziciju arhitektonske struke u Srbiji u odnosu na konkretan, veoma kompleksan i osetljiv fizi─Źki i dru┼ítveni kontekst. Nekada┼ínje socijalisti─Źko dru┼ítvo uspostavilo je struktuiran i sistematski pristup gde su uloge u─Źesnika bile jasne, a celokupni proces projektovanja i izgradnje odvijao se po dobro uhodanom, organizovanom scenariju i jakoj regulativi. Danas, me─Ĺutim, svedoci smo, dolazi do poznatih tranzicionih kombinacija koje dovode gotovo do potpunog negiranja svega ┼íto je arhitektura kao umetni─Źko-tehni─Źka disciplina unela u svoj sistem vrednosti. A tek kao posttranziciono dru┼ítvo jo┼í uvek uspostavljamo i tragamo za svojim identitetom, pogotovo bez jasnog oslonca i odnosa prema tradiciji.

Tako da bih vam na pitanje ┼íta se najvi┼íe promenilo odgovorio da su se promenile prilike u kojima se realizujemo kao stru─Źnjaci. Za ovakav karakter dana┼ínjeg vremena najvi┼íe je odgovorna brzina – kontekst projektovanja i gradnje se rapidno transformi┼íe u realnom vremenu, a primena nekada┼ínjih postulata i na─Źela arhitekture danas uglavnom izostaje. Na┼ía poruka bi uvek morala da bude ta da je proizvodnja arhitekture analogna proizvodnji kulture, u kojoj konzumerizam ne sme da dobije primat nad kvalitetom gra─Ĺene sredine.

Pedagoški rad je veoma odgovoran posao jer prenosite na Vaše studente svoje znanje i veštine. U kojoj meri Vas to ispunjava i koji su Vaši najveći izazovi u radu sa studentima?

Pedago┼íka disciplina je izuzetno va┼żna, kao i obrazovanje koje sti─Źemo na svim nivoima. Baviti se arhitekturom podrazumeva intenzivnu i istovremenu akumulaciju znanja, ve┼ítina i inspiracije ÔÇô kao i njihovo ispoljavanje kroz talenat. Samim tim, svaki student arhitekture vodi vi┼íestruke kriti─Źke unutra┼ínje dijaloge: dijalog sa svojim vremenom, dijalog sa svojim okru┼żenjem i dijalog sa samim sobom. Biti hrabar, autenti─Źan i boriti se za sopstvene stavove jeste najvrednija satisfakcija svakog umetnika i to je poruka koju kao nastavnici mo┼żemo da prenesemo studentima.

Proaspekt tim (autor fotografije Yelissa Photo)

Proaspekt tim (autor fotografije Yelissa Photo)

Paket znanja i ve┼ítina koje neminovno dajemo na studijskim programima je samo neophodni alat, ali u─Źimo i kako da on bude adekvatno upotrebljen i kriti─Źki promi┼íljen. Savremeni trenutak otvara toliko mnogo mogu─çnosti za usavr┼íavanja na┼íim studentima, da je mo┼żda najve─çe znanje koje mo┼żemo da im prenesemo promi┼íljanje o tome na koji na─Źin se anga┼żuju kreativni potencijali kako bi se u potpunosti ostvarili i kako bi se izgradili kao stru─Źnjaci i li─Źnosti.

Najve─çi izazov i vrednost rada na Arhitektonskom fakultetu je rad sa studentima u studiju. Ovaj izuzetno intenzivan oblik nastave otvara mno┼ítvo novih ideja, od arhitektonskih, preko dru┼ítvenih ÔÇô do utopijskih. I ceo ovaj set racionalnih i iracionalnih, mogu─çih i nemogu─çih svetova predstavlja jedno ogledno polje istra┼żivanja ÔÇô stru─Źnog, umetni─Źkog, duhovnog i intelektualnog. Ideje u studijima postaju ┼żive stvari, razapete izme─Ĺu skica, crte┼ża, modela, rendera, maketa i dijalo┼íkog suprotstavljanja stavova.

Sti─Źe se utisak da se profesija arhitekte vi┼íe ceni i po┼ítuje u Evropi, pa ─Źak i u nekim zemljama iz okru┼żenja. Za┼íto je to tako?

Status arhitekata je svuda kroz istoriju uvek bio definisan, prepoznat i instrumentalizovan kroz dru┼ítveno ure─Ĺenje. I danas se status struke gradi, kreira i zauzima, a kao i do sada specifi─Źnost arhitekture, a samim tim i arhitektonske struke le┼żi u njenoj neodvojivosti od dru┼ítveno-politi─Źkog konteksta i vremena u kom nastaje. Arhitektura je kao takva deo svakodnevnog ┼żivota i kulture, pa je stoga njen zna─Źaj o─Źigledan. Dru┼ítva koja nisu prolazila kroz turbulentne dru┼ítvene promene imaju tu mnogo bolju situaciju i standard, pa se samim tim i profesija arhitekte adekvatno ceni i vrednuje.

Nama se ─Źini da se u poslednjih 5-10 godina o arhitekturi u Srbiji sve vi┼íe pri─Źa, pi┼íe, pa ─Źak i da se Va┼íe kolege respektuju sve vi┼íe od strane investitora?

Nisam siguran da se ve─çe promene u odnosu na arhitekturu na nivou dru┼ítva mogu dogoditi u tako kratkom periodu, ali naznake takvih promena se svakako mogu identifikovati. Arhitektonska scena u poslednjoj deceniji svakako do┼żivljava svoj razvoj, a neke aktuelne teme, koncepti i principi mogu se uporediti sa evropskim nivoom arhitektonske produkcije. Na┼żalost, predstoji nam jo┼í dug put do podizanja op┼íteg nivoa najrasprostranjenije produkcije i kvaliteta gradnje. Za svako ozbiljno istra┼żivanje i objektivan pregled bi─çe naravno neophodno i uspostavljanje kriti─Źke distance, pre svega u vremenskom i istorijskom smislu, ali su izvesni pomaci vidljivi.

Poslovni objekat, kampus NCR

Poslovni objekat, kampus NCR, Blok 42, Novi Beograd (autor arhitektonsko-urbanisti─Źkog re┼íenja: Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Koji savet dajete studentima na kraju studija? Kako da ostanu svoji i bave se arhitekturom u pravom smislu, a ne da profesionalna etika pada u vodu zbog zahteva investitora koji razmi┼íljaju u kontekstu ÔÇ×brzo gradi i brzo prodajÔÇŁ?

Na┼żalost, sve ono ┼íto se sagradi, vrlo je o─Źigledno. O trajnom uticaju gra─Ĺene sredine na ljude, njihov ┼żivotni prostor, ne treba ni govoriti. Me─Ĺutim, pored estetskih i eti─Źkih posledica, nisu zanemarljivi ni ekonomski rizici ovakvih investicija, posebno oni dugoro─Źni ÔÇô lo┼íu arhitekturu ne mo┼żemo prosto izbrisati ili ukloniti. Svakodnevno smo suo─Źeni sa mno┼ítvom re┼íenja ─Źiji je kvalitet izli┼íno i komentarisati.

Arhitektura je kao delatnost nekako uvek izme─Ĺu o─Źekivanja i realnosti, izme─Ĺu interesa i ograni─Źenja. Mislim da je studentima va┼żno predo─Źiti realnost tr┼żi┼íne situacije danas, ali ih i upoznati sa mnogostrukom ulogom arhitekata, od dru┼ítveno odgovorne, edukativne uloge do stvarala─Źke. Svoj status arhitekta gradi tokom celokupne karijere, kroz veliki rad i odricanje, kroz iskustvo i primenu znanja, a zatim se odgovorno┼í─çu i pouzdano┼í─çu dolazi do poverenja i po┼ítovanja li─Źnosti arhitekte, ali i same profesije. A onda kontakt sa investitorima mo┼że biti ostvaren sa druga─Źijih pozicija. Na nama je da poku┼íamo da od investitora napravimo saradnika ÔÇô ne protivnika koji ┼żeli jeftinu arhitekturu, nego edukovanog aktera koji prepoznaje i ceni dodatne vrednosti koje donosi u dru┼ítvo. Ovo naravno nije nimalo lak zadatak. Svaki prostor nosi brojne poruke, ali obavezna je ona u kojoj se o─Źitava ideja da arhitekturom koju gradimo po┼ítujemo prostor na kome se nalazimo, okru┼żenje i resurse koje koristimo.

Kada Bernard ─îumi analizira kako bi arhitektura i gradovi mogli biti okida─Ź dru┼ítvenih i politi─Źkih promena, on ka┼że da smatra da postoje tri uloge za arhitekte. Mogu biti konzervativni, to jest da ÔÇ×konzervirajuÔÇŁ istorijsku ulogu, da tuma─Źe i oblikuju forme politi─Źkih i ekonomskih prioriteta izabranog dru┼ítva. Pored ove, postoji i opcija da deluju kao kriti─Źari i komentatori, pi┼íu─çi ili javno govore─çi, kao intelektualci koji otkrivaju dru┼ítvene protivre─Źnosti, ponekad ukazuju─çi na pravce mogu─çih promena. A na kraju, mogu biti i revolucionarni.

Da li vam se ─Źini da su nam gradovi pod naletom investitora devastirani?

Na┼íi gradovi danas o─Źigledno imaju mnogo problema, neki od njih su novonastali, a neke smo nasledili i ve─ç odavno se sa njima borimo. Kada govorimo o gradovima, nasuprot razgovora o pojedina─Źnim objektima, govorimo o zna─Źajno ve─çoj razmeri ÔÇô a kako je prostorna razmera ve─ça pove─çava se i dru┼ítveni uticaj. U tom smislu ne govorimo vi┼íe o kvadratima, nego o hektarima gra─Ĺenog prostora. Ako prihvatamo tezu o gradu kao prostoj projekciji dru┼ítva, onda moramo biti zabrinuti, jer smo svedoci perioda u kome na┼íi urbani prostori ubrzano i nepovratno gube kvalitet, umesto da bude obratno. Ne mo┼żemo da ┼żivimo u ovom svetu a da ne budemo deo njega, tako da ne mo┼żemo punu odgovornost da stavimo samo na investitore, mno┼ítvo je tu slo┼żenih faktora. Ne mo┼żemo samo da se prilago─Ĺavamo trenutku i situacijama u kojima se nalazimo, moramo i da ih menjamo, ina─Źe ─çe na┼íe snage i kreativni potencijali biti svedeni samo na puko uklanjanje posledica ako je i to uop┼íte mogu─çe.

Danas se sve vi┼íe pri─Źa o energetskoj efikasnost objekta, zelenoj gradnji, pasivnim ku─çama, a mi nekako imamo utisak da se radi o sporadi─Źnim primerima iz prakse. Kada mo┼żemo o─Źekivati masovniju gradnju po svetskim standardima?

Kao i u bilo kojoj umetnosti, i u arhitekturi govorimo o periodima dominantnih trendova koji se smenjuju. Ali u odnosu na sve aktuelne tendencije koje arhitekturu okupiraju u razli─Źitim periodima, postoji jedna razlika kada govorimo o odr┼żivosti. Iako je na neki na─Źin odr┼żiva i zelena izgradnja postala trend, rekao bih da ona nije klasi─Źan trend ili nije samo trend. Ona ─çe ostati kao logika ┼żivotnog stila ÔÇô mislim samo da jo┼í uvek nije dovoljno usvojena i inkorporirana na pravi na─Źin.

┼áto ─çe se sigurno dogoditi u budu─çnosti. Odr┼żivost ─çe se integrisati u svaki segment ┼żivota. Za to je naravno potrebno vreme, potrebno je kada gledamo globalni kontekst i napredne dr┼żave ÔÇô pa samim tim ni na┼ía sredina nije izuzetak.

Pasivna kuća ZERO ENERGY, Beograd (autori: Vladimir Lojanica i Saša Macanović, fotografija: Vladimir Lojanica)

Pasivna kuća ZERO ENERGY, Beograd (autori: Vladimir Lojanica i Saša Macanović, fotografija: Vladimir Lojanica)

Klimatske promene su u velikoj meri zaslu┼żne za ovu promenu, jer su nakon godina pri─Źa one sada postale realnost. Arhitektura i inovativna tehnolo┼íka re┼íenja ujedinjuju svoje snage u smanjenju globalnog zagrevanja. Tu se vidi prostor za jo┼í jednu revolucionarnu transformaciju arhitekture, kao onu koja se dogodila sa internacionalnim stilom. Iako ovaj put ne bih o─Źekivao da ona ima tehnicisti─Źki karakter, nego da se bavi uspostavljanjem mere i odnosa.

Mere i odnosa sa prirodom i resursima, mere u primeni materijala, racionalno projektovanje ─Źovekomerne arhitekture, nametanje pitanja o zdravim prostorima i sli─Źno. Mislim da bi to bila vredna ostav┼ítina za budu─çnost. Mislim da ─çe ova tema u narednim decenijama biti dodatno pro┼íirena promi┼íljanjima kako da odr┼żivo gradimo i odr┼żivo ┼żivimo.

Neki od energetski efikasnih objekata koje sam projektovao uveli su me u ┼íirinu ove teme i predstavljali su veliki izazov. Porodi─Źna vila ZERO ENERGY predstavljala je izazov gde je trebalo spregnuti sve uticaje, kao i sve tehni─Źke i tehnolo┼íke aspekte bez ikakvog prethodnog modela i primera u na┼íoj sredini. Iako postoje brojni novi primeri, ne retko se de┼íava da se svode na primenu i aplikaciju ve─ç gotovih tehni─Źkih re┼íenja.

A postoji ─Źitav jedan novi dijapazon projektantskih tema u ovoj oblasti kojima bi se moglo baviti i razvijati ekspertize u odnosu na uslove lokalnog konteksta.

Poslovni objekat, kampus NCR, Blok 42, Novi Beograd (autor arhitektonsko-urbanisti─Źkog re┼íenja: Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Poslovni objekat, kampus NCR, Blok 42, Novi Beograd (autor arhitektonsko-urbanisti─Źkog re┼íenja: Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Da li je arhitektura i preduzetništvo ili bi time trebao da se bavi neko drugi u projektnom birou?

Veoma dobro pitanje, na koje mi se ─Źini nema univerzalnog odgovora. U mnogobrojnim situacijama to zavisi od kapaciteta, li─Źnih aspiracija i interesovanja pojedinaca. Sigurno je te┼íko da jedna osoba obuhvati obe ove teme ÔÇô to su dva razli─Źita posla ÔÇô a da ih istovremeno dobro obavlja i da bude za obe podjednako zainteresovana.

Arhitektura ve─ç dugo postoji kao timski rad, i iza svakog velikog autorskog potpisa zapravo stoji tim stru─Źnjaka. Posebno kada govorimo o velikim projektima. I sami arhitektonski zadaci postaju toliko kompleksni da tra┼że ne samo ve─çi broj ljudi da bi ih savladali, nego i razli─Źit broj i nivo ekspertiza. Zato govorimo o transdiciplinarnim i multidisciplinarnim timovima, ne samo u fazama razrade, nego i u konceptualnim fazama.

Kroz udru┼żivanje resursa, kako kreativnih i intelektualnih, tako i fizi─Źkih, vremenskih i ekspertskih, mogu─çe je stvaranje novih ideja i koncepata.

Dobitnik ste Velike nagrade arhitekture Udru┼żenja arhitekata Srbije za ┼żivotno delo. Kako ste emotivno do┼żiveli ovo priznanje?

Velika nagrada arhitekture Udru┼żenja arhitekata Srbije za ┼żivotno, u odnosu na ostale nagrade koje se u na┼íoj sredini uglavnom dodeljuju za izvedena dela, ima svoju posebnost: ovom nagradom se arhitektura nagra─Ĺuje posredno. To ┼íto ste izgradili mno┼ítvo objekata i kvadrata, pa ─Źak i visoko kvalitetne arhitekture ÔÇô vas ne kvalifikuje za ovu nagradu po automatizmu. U ovom slu─Źaju je to ulaznica u jedan krug stru─Źnjaka (ostalih dobitnika), koji vrednuju va┼í celokupan profesionalni rad, etiku, posve─çenost, dru┼ítveno anga┼żovanje, doprinose i ostvarenja. Na neki na─Źin bivate vrednovani kao sveukupna profesionalna li─Źnost na na┼íoj arhitektonskoj sceni i imate priliku da nakon toga u─Źestvujete u izboru narednih dobitnika ovog priznanja.

Vinarija, Stari Slankamen (autor: Vladimir Lojanica, fotografija: Vladimir Lojanica)

Vinarija, Stari Slankamen (autor: Vladimir Lojanica, fotografija: Vladimir Lojanica)

To visokostru─Źno i na neki na─Źin i istorijski gledano visoko respektabilno okru┼żenje koje se formira oko ove nagrade mislim da predstavlja njen najve─çi emocionalni kapacitet.

Prošle godine ste postali dekan na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kako vidite budućnost fakulteta i arhitektonske scene u Srbiji?

Arhitektonski fakultet predstavlja najzna─Źajniju akademsku instituciju arhitektonske i urbanisti─Źke struke u regionu, i kao institucija takvog ranga predstavlja mesto za inicijalni razvoj i unapre─Ĺenje profesije. Moj doprinos ovoj instituciji traje ve─ç preko dve decenije, tako da sam smatrao da na ovaj na─Źin mogu mnogo da doprinesem daljem razvoju struke, su┼ítinski kroz arhitektonsko obrazovanje.

Zadatak Arhitektonskog fakulteta je dvostruk ÔÇô sa jedne strane treba da omogu─çi akademski kontekst za sva nova istra┼żivanja, modele intelektualnog mi┼íljenja, a sa druge strane da preuzme avangardnu ulogu i uklju─Źi se u realne tokove dru┼ítva. Treba jasno da profili┼íe svoju ulogu u dru┼ítvu ka promeni klime intelektualnog ┼żivota, a to nije mala ambicija. Ovo nije izazov samo za arhitekturu ve─ç i za sve discipline u univerzitetskom sistemu. Kao institucija imamo mnogo planova i smatram da uloga Fakulteta u dru┼ítvu mo┼że biti mnogo ┼íira, posebno kroz njegov ┼íiri dru┼ítveni anga┼żman i promociju struke.

Hotelsko-poslovni kompleks u Raji─çevoj, Blok 20, Beograd (autori: Milan i Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Hotelsko-poslovni kompleks u Raji─çevoj, Blok 20, Beograd (autori: Milan i Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Koje su po Vama najzanimljivije razlike u radu sa inostranim partnerima u odnosu na rad sa doma─çim investitorima? ┼áta je to ┼íto biste vrlo rado primenili u poslovanju na na┼íem tr┼żi┼ítu?

Korporativna arhitektura kao i rad u velikim sistemima, ┼íto je naj─Źe┼í─çe slu─Źaj sa inostranim partnerima je ─Źesto restriktivna i vrlo ograni─Źavaju─ça.

Veoma je te┼íko prvobitno se prilagoditi ovakvom na─Źinu rada, posebno kada se od vas o─Źekuje kvalitet u stvarala─Źkom procesu. Postoji mno┼ítvo okolnosti na koje se morate navi─çi u svom svakodnevnom funkcionisanju, postoji ─Źitav sled razli─Źitosti koje morate usvojiti kako biste mogli da funkcioni┼íete u tom novom kontekstu: prvenstveno preispitivanje nekih usvojenih projektantskih paradigmi koje u drugim kontekstima prosto ÔÇ×ne radeÔÇť i prihvatanje nekih novih obrazaca, korporativnog brendiranja i tehnolo┼íkih uslovljenosti; zatim ÔÇ×zalan─ŹavanjeÔÇť radnog vremena (ponekad se vremenske zone uop┼íte i ne preklapaju); privikavanje na nove standarde projektovanja i na odre─Ĺeni zahtev za kvalitetom projektne dokumentacije, i na kraju potpuno druga─Źija politika poslovanja – funkcionisanje u korporativnim sistemima sa veoma nefleksibilnom dinamikom rada i sli─Źno. Nekada ste ovom paketu mogli da dodate i ceo set jezi─Źkih barijera, ali sada je to sve re─Ĺe slu─Źaj.

Hotelsko-poslovni kompleks u Raji─çevoj, Blok 20, Beograd (autori: Milan i Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Hotelsko-poslovni kompleks u Raji─çevoj, Blok 20, Beograd (autori: Milan i Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Kada analizirate sve pojedina─Źno dobijate razvijen algoritam poslovnih uslovljenosti u ─Źijim okvirima morate disciplinovano i dosledno razvijati svoje poslovne strategije i o─Źekivanja, a o─Źekivanja su uvek dvosmerna. Naravno sve ove okolnosti vas obogate nekim neprocenjivim saznanjima i izvuku iz vas potencijale koje niste ni bili svesni da posedujete. Ovo postavljanje jednog beskompromisnog sistema sa kojim poku┼íavate da se izborite na vi┼íe razli─Źitih nivoa, koji izvla─Źi iz nas razne nove ve┼ítine i spremnost da se borimo da bismo postigli iskorak u odnosu na o─Źekivano, je verovatno najve─çi potencijal u odnosu na poslovanje na lokalnom tr┼żi┼ítu.

Na tr┼żi┼ítu postoji zaista veliki izbor materijala, proizvoda i tehnologija, mnogo vi┼íe nego na po─Źetku Va┼íe karijere, uz pomo─ç kojih arhitekta realizuje svoj koncept. Kako birate sa kojim materijalima ili kompanijama treba raditi?

Izbor materijala, proizvoda i tehnologija u najve─çoj meri zavisi od konkretnog zadatka na kome radimo, od samog investitora i postavljenog koncepta objekta. Nekada se upu┼ítamo u ceo proces traganja za odgovaraju─çim materijalom, nekada je izbor materijala i proizvoda polazi┼íte u samom konceptu, a neretko i sami materijali prona─Ĺu nas.

Uvek kre─çemo od kraja, od pretpostavke kako ─çe izgledati realizovani prostor i kako ┼żelimo da se korisnik ose─ça kada je u nekom prostoru. Materijali i nove tehnologije, jednako kao i elementi proporcije, uvek imaju svoje senzomotorne funkcije u procesu do┼żivljaja ambijenta i karaktera arhitekture kojoj te┼żimo. Pluralizam materijala i konkurentnost razli─Źitih tehnologija koje nalazimo danas na tr┼żi┼ítu su veliki potencijal za razvoj arhitektonskih re┼íenja.

Poslovni objekat, kampus NCR, Blok 42, Novi Beograd (autor arhitektonsko-urbanisti─Źkog re┼íenja: Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Poslovni objekat, kampus NCR, Blok 42, Novi Beograd (autor arhitektonsko-urbanisti─Źkog re┼íenja: Vladimir Lojanica, fotografija: Relja Ivani─ç)

Da li vi┼íe u┼żivate da radite mikro projekte sa manjim timom ili one velike, u saradnji sa stru─Źnjacima iz razli─Źitih disciplina koji traju i po vi┼íe godina? S obzirom na Va┼í portfolio, stekli smo ose─çaj da jedan ─Źovek ipak mo┼że da bude vrlo uspe┼ían na oba polja iako su potpuno razli─Źita?

Biti sposoban za kreiranje prostora je zaista neverovatno iskustvo i verujem da ma┼ítovita arhitektura mo┼że da uti─Źe na kvalitet ljudskog ┼żivota. Za edukovanog arhitektu, sve je povezano ÔÇô od dizajna upotrebnog predmeta ili nakita, do najslo┼żenijih objekata i kompleksa. Ne bih razmeru projekta dovodio u direktnu vezu sa kompleksno┼í─çu njegovog zadatka. Kroz dugogodi┼ínji rad imao sam sre─çu da radim na svim tipologijama projekta, sa svim nivoima investitora, kroz razli─Źite pristupe projektovanju, od najmanjih do najve─çih projekata.

Uvek je li─Źni izraz sa jedinstvenom vizijom polje u kome najvi┼íe ┼żelimo da se oprobamo ÔÇô i takve zadatke tra┼żimo, njima se posve─çujemo. Sam stvarala─Źki proces je ono ┼íto nas ispunjava, ta sloboda je neprocenjiva i va┼żna za svakog autora.

Koliko su stru─Źni i edukativni ─Źasopisi, kao ┼íto je i ÔÇ×grenefÔÇŁ, va┼żni za doma─çu gra─Ĺevinsko-arhitektonsku scenu?

U arhitektonskoj struci postoji mno┼ítvo razli─Źite literature. Mislim da su stru─Źni ─Źasopisi polje koje je potrebno dodatno razvijati i pro┼íirivati.

Posebno kada uzmemo u obzir promociju arhitekture na razli─Źitim portalima, gde se celokupna prezentacija svodi samo na nekolicinu osnovnih informacija i fenomenalne fotografije – li─Źno sam pre za o─Źuvanje vrednosti nego za brzu produkciju. A danas i lo┼íu arhitekturu mo┼żete predstaviti dobrim kadrovima. Karakter na┼íeg proizvoda (arhitekture) je duboko slojevit ÔÇô tako da slika prostora nikada ne mo┼że zameniti do┼żivljaj i pri─Źu koju prostor nosi u sebi.

Ukoliko govorimo o unapre─Ĺenju dru┼ítva na bilo kom nivou, nisu nam potrebni samo edukovani stru─Źnjaci, nego i dru┼ítvo koje prihvata i razume vrednosti koje im prenosimo. A takvu ┼íiru komunikaciju sa dru┼ítvom ostvarujemo jedino ovim putem, upornom i kontinuiranom promocijom vrednosti za koje se zala┼żemo. Jo┼í jedva stvar koja je vrlo primetna u stru─Źnom diskursu je odsustvo kritike i interesa javnosti za kritiku.

Ukoliko ne otvorimo prostor za razumevanje, sagledavanje i kori┼í─çenje mehanizama gra─Ĺene sredine i arhitekture, za prepoznavanje i shvatanje njihovih vrednosti, na sigurnom smo putu ka njihovom zanemarivanju, pa i podre─Ĺivanju pojedina─Źnim interesima. U ovom polju vidim va┼żan doprinos stru─Źnih ─Źasopisa op┼ítem polju arhitektonske scene.