Delovanje u cilju povezivanja struke i građana

Sfera Forum je nastao kao deo Sfera brenda koji je oformljen sa vizijom da predstavlja inicijalno mesto posvećeno dijalogu o arhitekturi i kulturi kao mehanizmima društvenih promena. Nakon godinu dana intenzivnog rada, u studiju na Sfera Podcastu, sa renomiranim stručnjacima iz oblasti arhitekture i urbanizma, tim mladih arhitekata, rešio je da dijalog prenese u novu sferu, tačnije javni prostor.

Prvi SFERA FORUM u Novom Sadu na temu GRADNJA – RAZGRADNJA

U Novom Sadu je 12. marta u Dvorani SPENS-a održan prvi Sfera Forum, u saradnji sa Društvom arhitekata Novog Sada (DANS). Sfera Forum predstavlja inicijativu mladih arhitekata i entuzijasta okupljenih oko istog cilja, a to je stvaranje dinamičnog mesta susreta za sve koji su posvećeni kreiranju boljeg životnog i urbanog prostora. U tom smislu, Sfera forum u Novom Sadu predstavlja iskorak. Navedeni Forum održan je kao prvo okupljanje ove vrste u realnom prostoru pred više od 350 učesnika sa inicijalnom željom da se na jednom mestu okupe struka i građani kako bi se pokrenula diskusiju o arhitekturi u nastojanju da se vrate pitanja arhitekture i prostora u fokus javnog života.

Zašto je to bitno? Arhitektonski poziv na usluzi društva

Sfera brend je proizašao iz naše potrage za smislom arhitektonskog poziva, ali pre svega kao poziva na prijateljstvo i to u vremenu naglašene individualističke kulture, gde smo često kao pojedinci uslovljeni da društvene probleme sagledavamo u izolaciji, a da rešenja tražimo isključivo kroz nadmetanje. Postalo je gotovo nemoguće pronaći prostor za dijalog i razmenu iskustava, a sinergija zajednice počela je da se ogleda kroz rastrzane niti današnjeg društva.

Stalna previranja među pojedincima, stručnim organizacijama i institucijama u našoj oblasti, na tragu su da pokidaju i ono malo nade koju gajimo kada je u pitanju bolji i artikulisaniji urbani prostor naših gradova. Verujemo da izgradnja nikome ne smeta, naprotiv, naša egzistencija kao arhitekata zavisi od nje, međutim i najbolji lek daje loše rezultate ukoliko se pogrešno koristi.
U tom smislu, dijalog je poziv za sagledavanje trenutnog stanja, način artikulacije problema, a sve u cilju bolje analize i dijagnoze naših naselja i gradova. Svim navedenim, ne dovodimo u pitanje kreativnu moć našeg profesionalnog poziva, svesni smo da svojim vizijama možemo nadahnuti društvo da zamišlja drugačiju budućnost. Smatramo da, kao profesionalna zajednica, posedujemo dovoljno znanja, veština i istorijskog iskustva, a neosporno imamo i želju i mogućnosti da stvorimo bolje prostore za život – međutim, neophodno je sesti za isti sto.

Zašto Novi Sad? Atina atinjanima, Novi Sad novosađanima

Ako ne dovodimo u pitanje da je arhitektura društveni odgovor u obliku kuća, na pitanja ljudi i vremena, možemo li u ovom slučaju jasno definisati šta je naš odgovor ljudima danas? Nijedna kuća, baš kao ni čovek, nije napravljena da bude sama, sva naša naselja sadrže socijalnu dimenziju – komšiluk, tako je i sa objektima. Do koje mere je dozvoljeno da idemo jedni na uštrb drugih? Izgradnja garaža u samom centru Novog Sada, predstavlja neophodnost. Svako od nas pojedinačno je svestan današnjeg stepena motorizacije. Prepoznavanje ovog problema i njegovo apostrofiranje je bila jedna od uspešno sprovedenih tačaka – detektovanje problema i promatranje istog. Međutim, da li smo uspeli da pružimo adekvatan stručni (arhitektonski) odgovor na postavljeni društveni problem?

Stoga se kao zaključak Foruma u Novom Sadu iznedrio Apel Društva arhitekata Novog Sada u ime struke a na insistiranje sve većeg broja kolega, kao i zbog zabrinutosti i nezadovoljstva šire javnosti, ponovo obraća Gradu sa zahtevom da se uklone betonske nadstrešnice izgrađene nad izlazima iz podzemne garaže kod Banovine. Tim povodom istaklo se sledeće:

1. Banovinski kompleks, koji čine zgrada Banovine i zgrada Skupštine, predstavlja vrhunsko delo arhitekture, jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata, Dragiše Brašovana. Već u vreme kada je izgrađena, Banovina je smatrana najlepšom zgradom u Vojvodini. Sa svojom prepoznatljivom formom i skoro jedinstvenim preplitanjem stilova ona predstavlja dragocen graditeljski simbol Novog Sada i simbol je naše istorije, kulture i identiteta.
2. Banovinski kompleks ne čine samo zgrada Banovine i zgrada Skupštine, već i njihova neposredna okolina, prostor koji omogućava nesmetano sagledavanje ovog izuzetnog arhitektonska dela u punom sjaju.
3. Prethodno navedene činjenice prepoznala je i potvrdila Vlada Republike Srbije, koja je kompleks stavila pod zaštitu države, donošenjem Odluke o utvrđivanju kompleksa Banovine u Novom Sadu za spomenik kulture, kojom su i formalno utvrđene mere zaštite objekata i njihove zaštićene okoline.
4. Betonske nadstrešnice nad izlazima iz podzemne garaže izgrađene su u zaštićenoj okolini spomenika kulture, suprotno merama zaštite, zakonskim procedurama, pa i samom projektu garaže.
5. Betonske nadstrešnice, ukoliko bi bile zadržane kao trajno rešenje, nepovratno bi narušile i naružile sagledavanje i prostornu pojavnost kompleksa Banovine. Samim tim, nepovratno bi bila degradirana vrednost i značaj spomenika kulture, kao i svih nedavno preduzetih ulaganja (čišćenje i sanacija fasada Banovine i Skupštine, obnova spoljne stolarije, uređenje fasada okolnih objekata), što implicitno vodi degradaciji istorije i identiteta ovog Grada.
6. Betonska nadstrešnica izgrađena iznad pešačkog izlaza iz garaže u ulici Modene, pored toga što zatvara vizuru prema Banovini, takođe deli i „cepa“ jedinstven slobodan prostor pešačkih ulica koje se ulivaju na glavni gradski trg i jednako je loše rešenje kao i nadstrešnice kod Banovine.
7. Ulazi u podzemne garaže se, u zaštićenim gradskim jezgrima i blizini važnih objekata, u svim uređenim gradovima, projektuju bez nadzemnih delova.
8. Prema tvrđenju, u projektu predmetne podzemne garaže nije bila predviđena izgradnja nadstrešnica, pa je, s obzirom na to, moralo biti predviđeno valjano projektantsko tehničko rešenje za takav tip izlaza.

S obzirom na sve gore navedeno DaNS i struka smatraju da je uklanjanje nadstrešnica tehnički itekako izvodljivo i moguće, ali i neophodno. Takođe smatramo da odluka o tome ne može biti prepuštena, niti pripada, bilo kom drugom akteru, osim Gradu. Društvo arhitekata Novog Sada stavlja se na raspolaganje za svaku vrstu konsultacija i stručne pomoći kako bi se ovaj problem rešio na zadovoljavajući način.

Drugi SFERA FORUM u Beogradu na temu zaštite Ansambla Generalštaba i kompleksa Beogradskog sajma

Nakon Novog Sada, Sfera forum u vidu JAVNE RASPRAVE se održao u Beogradu na temu zaštite Ansambla Generalštaba i kompleksa Beogradskog sajma. Takođe FORUM će se još održati u Nišu, Valjevu, Vranju, Zrenjaninu. Ove tribine se ostvaruju u saradnji sa strukovnim društvima i institucijama kao što su Udruženje arhitekata Srbije (UAS), Društvo arhitekata Beograda (DAB), Društvo arhitekata Novog Sada (DANS), Društvo arhitekata Niša (DAN), Društvo arhitekata Valjeva (DAV, Društvo arhitekata Zrenjanina, Društvo vranjskih arhitekata i mnogih drugih.

Na osnovu aklamacijski iskazanih mišljenja Foruma – više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, konzervatora, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti – predstavnika institucija i organizacija Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije Arhitekture Srbije, Udruženja arhitekata Srbije, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Društva arhitekata Beograda, Društva arhitekata Novog Sada, Društva arhitekata Niša, Društva arhitekata Zrenjanina, Društva arhitekata Valjeva, Društva vranjskih arhitekata, Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Katedre za prostorno planiranje, Udruženja urbanista Srbije, Ženskog arhitektonskog društva, Društva konzervatora Srbije, Do.ko.mo.mo. Srbija, Evropa Nostra Srbija, Ministarstva prostora, Regulatornog instituta za održivu energiju, Nove planske prakse, Centra za eksperimente i urbane studije, Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, održanog 23. aprila 2024. godine u zgradi Tehničkih fakulteta u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, formirana je Radna grupa koja je sumirala stavove i zahteve povodom najavljenog rušenja i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane:

Arhitektonsko-konstrukcioni značaj ovih objekata, višestruko je stručno verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka. Najavu njihovog delimičnog ili potpunog rušenja smatramo u potpunosti neprihvatljivom. Značaj kompleksa Beogradskog sajma kao javnog dobra građana Beograda i Srbije i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane kao upravno-administrativnih objekata Republike je nezamenjiv. Najavu radikalne promene njihovih namena i funkcija smatramo u potpunosti suprotnom javnom interesu našeg društva u celini. Ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine. Grad Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim identitetom. Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije. Stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad, pravo da ostvare svoje zajedničke interese i učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kojem žive. Nedopustivo je da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave, da se javnim mnjenjem manipuliše i da odluke o budućem razvoju kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.

Kompleks Beogradskog sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni su Ustavom Republike Srbije. Očuvanje kulturnog nasleđa i razvoj građene sredine kolektivna je odgovornost svih građana Beograda i Srbije, celokupne stručne javnosti, profesionalnih arhitekata, urbanista i planera, a posebno javnih institucija grada Beograda i Republike Srbije i donosioca odluka kako na lokalnom tako i na najvišem državnom nivou. U skladu sa svim rečenim, izričito zahtevamo:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.
• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene. Takođe tražimo i viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
• Stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.

Sastavni deo ovog saopštenja je i Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.

Radna grupa sa legitimitetom stečenim na velikom Forumu preko 350 arhitekata, inženjera različitih struka, konzervatora, urbanista, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti iz cele Srbije 23.04.2024, izvršila je analizu dosadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata vezanih za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane. U toku analize su obrađeni i svi pristigli dopisi i zahtevi naučnih i stručnih institucija iz Srbije koje su reagovale na najavu rušenja i radikalnu promenu namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i komentari i predlozi učesnika Foruma.

Na tom osnovu Radna grupa je definisala

DEKLARACIJU O SUDBINI BEOGRADSKOG SAJMA I GENERALŠTABA

1. Polazeći od „Agende 2030 za održvi razvoj“ (UN, 2015) i ciljeva održivog razvoja kao globalno utvrđenog razvojnog okvira koji je među 193 država članica potpisala i Republika Srbija, preko drugih globalnih dokumenata koje je takođe potpisala Republika Srbija, Ustava Republike Srbije kojim se određuju načela održivog razvoja (Član 94 i Član 97 Tačka 9), i serije Zakona i strategija kojim se utvrđuju načela održivog razvoja, ocenili smo da se dosadašnja realizacija projekta „Beograd na vodi” kao i nagoveštena planska rešenja investitora Beograd na vodi d.o.o. kreću putem sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.
2. Projekat „Beograd na vodi“ inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. Njegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta. Neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije, koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.
3. Na isti način građevinsko zemljište i grubo oštećeni objekti ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane prepuštaju se nezakonito inostranom investitoru, s pravom da se na njemu interveniše arhitektonsko-urbanističkom transformacijom po privatnoj volji, zanemarujući činjenicu da su objekti Zakonom zaštićeni kao javno kulturno dobro i to po tri osnova.
4. Projektom investitora Beograd na vodi d.o.o, umesto urbanističkog plana koristi se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koji je naknadno zakonski tendenciozno regulisan u korist ovakvih projekata (Član 21, stav 5), čime su derogirana Ustavom (Član 2) utvrđena prava suvereniteta jedinica lokalne samouprave (gradske opštine Grada Beograda), uz prećutnu saglasnost uprave Grada Beograda. Prepuštajući imovinu građevinskog zemljišta od preko 320 hektara, država omogućava inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorima sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa planskim i arhitektonskim rešenjima koja u svemu odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma.
5. Odlukom Vlade Republike Srbije (2024) o izmeni i dopuni PPPPN radi proširenja projekta „Beograd na vodi” na 327 hektara, obuhvaćeni su i objekti i kompleksi od javnog značaja od kojih je najveći i najznačajniji kompleks Beogradskog sajma, koji je prema idejnim rešenjima inostrane kompanije predviđen za rušenje i pretvaranje u stambeno naselje sa poslovnim dodatkom. Umesto očuvanja i zaštite Beogradskog sajma kao jedinstvene celine, idejno rešenje nudi bezlični kompleks stambeno poslovnih zgrada. Time se remete funkcionisanje, komunalni sistem, identitet i socijalna kohezija Beograda i Beograđana, kojima Beogradski sajam predstavlja javno dobro od posebnog značaja. Osim toga, proširenjem obuhvata PPPPN i novom izgradnjom u savskom priobalju može biti značajno ugrožena već ozbiljno narušena zelena infrastruktura grada, sa dodatnim negativnim posledicama na kvalitet vazduha, regulaciju temperature i rizikom od poplava pri olujnim kišama, što za posledicu ima ugrožavanje zdravlja stanovnika grada.
6. Ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao urbanistička celina, utvrđena i prepoznata kao reper identiteta Beograda, sa izuzetnim autorskim idejama moderne arhitekture, u rukama potencijalnog inostranog investitora kreće u pravcu njegove arhitektonsko-urbanističke devastacije, menjajući izgled i karakter kompleksa, umesto da se restaurira prema originalnom projektu arh. Nikole Dobrovića. Čuvajući svoju istoriju i tradiciju i preko umetničkih dela poput restauriranih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, Srbija bi sačuvala i značajan deo svog nacionalnog identiteta, koji pritom nema nikakvo ideološko određenje.
7. Što se tiče Beogradskog sajma kao celine prema originalnom planu i projektima, postoji mogućnost intervencija – rekonstrukcije i unošenja novih ili obnove starih sadržaja (TV studio u muzej, rekreacija, zeleni pojas prema reci Savi, i dr), u saradnji sa službama zaštite kulturnih dobara. Isto tako, početna ideja investitora Beograd na vodi d.o.o. da Halu 1 na Beogradskom sajmu pretvori u operu i balet je, pored toga što nije proučena tehnički, funkcionalno i umetnički, građevinski neprihvatljiva jer totalno zanemaruje konstruktivna rešenja zabeležena kao jedinstvena u svetu.
8. Konačno, za oba projekta postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu njihova realizacija ne sme vršiti / obavljati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način i bez aktivnog učešća javnosti i struke oslobođene političkog pritiska.

Prema navedenom smatramo da bi osnovni cilj Beograda i njegovih 17 gradskih opština trebalo da bude:

UKLJUČITI BEOGRAD NA KOLOSEK ODRŽIVOG URBANOG RAZVOJA

uz četiri konkretna zahteva:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koje sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, (koja je nezakonito stavljena van snage 22.1.2009.) koja bi uključila Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdila mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.
• Da se za ceo prostor Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički (PDR), a nikako prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), uz primenu odgovarajućih konsultacija i stručne argumentacije sa gradskim vlastima i investitorima, uz demokratsko učešće građana, a nakon rehabilitacije / povratka na prvobitnu Odluku o zaštiti Beogradskog sajma kao celine iz 2009. godine i nakon sprovođenja međunarodnog konkursa za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje prostora Beogradskog sajma.
• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje. Da se strateška pozicija pomenutog ansambla u zoni u kojoj su locirane i druge institucije od nacionalnog značaja (Vlada Republike Srbije, MIP, Apelacioni i Upravni sud) ispoštuje, te da se zadrži njena upravno– administrativna namena, ne dozvoljavajući intervencije i transformacije po željama investitora koje profanišu karakter ovog prostora.
• Da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, kao i da se ukinu sve odluke koje su direktno suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije, a tiču se kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Članovi stručne Radne grupe oformljene tokom javne rasprave:

• prof. dr Borislav Stojkov, arhitekta i urbanista
• mr Bojan Kovačević, arhitekta
• prof. Ivan Rašković, arhitekta
• akademik, prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta
• prof. dr Dušan Najdanović, građevinski inženjer
• prof. dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta
• prof. dr Marija Maruna, arhitekta i urbanista
• prof. dr Zora Živanović, prostorni planer
• prof. dr Tanja Damnjanović Conley, arhitekta i konzervator
• dr Slavica Vujović, arhitekta i konzervator
• mr Lazar Kuzmanov, arhitekta
• Vladislav Lalicki, arhitekta
• dr Iva Čukić, arhitekta i urbanista
• Ana Graovac, arhitekta i urbanista
• Miljan Salata, arhitekta
• Igor Mikitišin, arhitekta
• Aleksandra Vukićević, pejzažni arhitekta
• Jovan Rajić, pravnik, ekspert za pravo energetike i životne sredine
• Dragomir Ristanović, arhitekta, ekspert za javne politike
• Lana Trajković, student arhitekture
• Anđela Šulić, student arhitekture
• Matija Vujović, student arhitekture

Deklaracija predstavlja zvanični stav pomenutih predstavnika stručne zajednice – arhitekata i inženjera različitih struka, konzervatora, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti – predstavnika institucija i organizacija sa ciljem postizanja šireg polja konsenzusa oko pitanja zaštite kompleksa Beogradskog sajama i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Deklaraciju su podržali

• Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), odeljenje umetnosti i odeljenje tehničkih nauka
• Akademija arhitekture Srbije (AAS)
• Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS)
• Udruženje arhitekata Srbije (UAS)
• Društvo arhitekata Beograda (DAB)
• Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS)
• Društvo arhitekata Niša (DAN)
• Društvo arhitekata Valjeva (DAV)
• Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ)
• Društvo vranjskih arhitekata (DVA)
• Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu / Katedra za prostorno planiranje
• Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu / Katedra za istoriju umetnosti
• Žensko arhitektonsko društvo (ŽAD)
• Udruženje urbanista Srbije (UUS)
• Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije (SGITS)
• Društvo konzervatora Srbije (DKS)
• Do.Ko.Mo.Mo Srbija (Nacionalna sekcija međunarodne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi)
• Europa Nostra Srbija
• Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS)
• Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
• Centar za ekperimente i urbane studije (CEUS)
• Ministarstvo prostora (MP)
• Nova planska praksa (NPP)
• Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture (BINA)
• Udruženje „Baštinar Mlin Perlez“
• Laboratorija za teoriju, stvaranje i politiku prostora (PerspectLab)
• Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
• Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu (SDA)
• Institut za Arhitekturu i Urbanizam Srbije (IAUS)
• Asocijacija prostornih planera Srbije (APPS)
• Asocijacija srpskih arhitekata (ASA)
• ICOMOS Srbija (Medjunarodni savet za spomenike i lokalitete i Nacionalni komitet Srbije)
• Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (celokupni kolektiv RZZSK)
• Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (celokupni kolektiv ZZSKGB)
• Arhitektonski Forum Crne Gore (AFCG)
• Klub admirala i generala Republike Srbije (KAGS)
• Savez arhitekata Crne Gore (SACG)
• Inženjerska komora Crne Gore (IKCG)
• SFERA Platforma za dijalog i promociju Arhitekture

Deklaraciju je do trenutka kada smo pripremali ovaj tekst za publikaciju, potpisalo preko 6250 inženjera raznih struka, 60% su arhitekte, ostalo su 35% druge inženjerske nauke i 5% su ostali. Deklaraciju je svojim zvaničnim dopisima na memorandumu organizacija pre, u toku rada radne grupe i posle objavljivanja podrzalo još preko 35 stukovnih i profesionalnih udruženja, asocijacija, društava i institucija. A očekuju se i naknadna izjašnjenja preostalih strukovnih organizacija.