intervju: dr. Stephan Anders – Održiva gradnja sa DGNB sertifikacijom U SRBIJI

Intervju sa Dr. Stephanom Andersom, gostom Saveta zelene gradnje Srbije (SrbGBC) na događaju Dan Saveta, omogućen je zahvaljujući prisustvu Grenefa kao medijskog partnera na istom događaju. Ovaj skup predstavlja ekvivalent Dana održivosti DGNB-a u Nemačkoj, gde je Savet zelene gradnje Srbije takođe prisustvovao.

Stephan je pozvan u Beograd od strane Saveta kako bi detaljno predstavio DGNB sistem sertifikacije, podržavajući novu nacionalnu regulativu o zelenoj gradnji i sertifikaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Intervju sa Stephanom pruža dublji uvid u ovaj sistem, dok su članovi Saveta zelene gradnje Srbije sa nama razgovarali o lokalnom kontekstu održive gradnje.

Šta je DGNB sistem? Možete li da objasnite svoju misiju u promovisanju prakse održive gradnje?

Dr. Stephan Anders: Da bi održiva zgrada bila praktično primenljiva, merljiva i na taj način uporediva, DGNB je razvio sopstveni sistem sertifikacije. Ovo je prvi put primenjeno na tržištu 2009. godine. Od tada, DGNB sistem se kontinuirano razvijao i danas se ne samo smatra najnaprednijim u svetu, već je i međunarodno priznat kao globalni benchmark za održivost. DGNB sistem sertifikacije dostupan je u različitim varijantama za zgrade, gradske oblasti i enterijere. Kao alat za planiranje i optimizaciju, pomaže svima koji su uključeni u izgradnju da implementiraju holistički kvalitet održivosti. Sa udelom od preko 80 procenata u novogradnji i preko 60 procenata na ukupnom tržištu komercijalnih nekretnina, DGNB je tržišni lider među dobavljačima sistema sertifikacije u Nemačkoj. Kada je u pitanju sertifikacija gradskih delova, DGNB je evropski lider. Širom sveta je već dodeljeno više od 10.000 nagrada u oko 30 zemalja za projekte koji su planirani, izgrađeni i koji se vode u skladu sa principima DGNB (od 31. 12. 2022).

Kako funkcioniše proces DGNB sertifikacije i koji kriterijumi se uzimaju u obzir pri proceni održivosti zgrade?

Dr. Stephan Anders: DGNB sistem sertifikacije je sistem druge generacije u poređenju sa drugim međunarodnim sistemima sertifikacije: Procena se ne vrti samo oko ekoloških aspekata, već uključuje i holističko ispitivanje čitavog životnog ciklusa zgrade ili gradskog dela koji se sertifikuje.

DGNB sistem je zasnovan na tri centralne oblasti održivosti: ekologije, ekonomije i socio-kulturnog kvaliteta, koje su podjednako ponderisane u proceni. U smislu holističkog pristupa, DGNB sistem takođe ocenjuje lokaciju, kao i tehnički i procesni kvalitet. Učinak ovih kvaliteta može se oceniti kroz kriterijume sertifikacije. Oni su individualno prilagođeni različitim šemama i mogu se primeniti na nove zgrade, postojeće zgrade, zgrade koje se renoviraju i zgrade u upotrebi.

Specifični zahtevi za DGNB sertifikaciju su navedeni u našem skupu kriterijuma, DGNB sistemu. Postoji nekoliko verzija sistema – na primer: Nova izgradnja i Renoviranje zgrada, Zgrade u upotrebi, Enterijer i Kvartovi. U zavisnosti od vrste projekta, osnovna struktura sistema sertifikacije i broj kriterijuma koji se moraju uzeti u obzir mogu značajno da variraju. Na primer, dok DGNB sistem za novu izgradnju zgrada (verzija 2018) koristi do 37 kriterijuma iz šest tema, DGNB sistem za zgrade u upotrebi ima samo devet kriterijuma iz tri teme.

U suštini, DGNB sertifikacija teče paralelno sa drugim procesima projekta. Svako ko traži DGNB sertifikat mora uzeti u obzir brojne formalne aspekte, uključujući one koji se odnose na registraciju projekta i dokumentaciju. Na primer, klijentu je uvek potreban revizor kvalifikovan za DGNB. Ovaj DGNB revizor podržava klijenta i prati proces od registracije, preko sertifikacije do završetka. Klijent potpisuje ugovor sa DGNB revizorom i ugovor o sertifikaciji sa DGNB. Namerno ne postoji ugovorni odnos između DGNB-a i DGNB revizora kako bi se održala najveća moguća objektivnost i nezavisnost u procesu sertifikacije. Nakon što DGNB revizor dostavi svu traženu dokumentaciju, DGNB će izvršiti provjeru usklađenosti. Na osnovu dobijene procene, DGNB projektu dodeljuje sertifikat u platini, zlatu, srebru ili bronzi.

Po Vašem mišljenju, koje su primarne prednosti za zgradu ili projekat koji ima DGNB sertifikat?

Dr. Stephan Anders: Smanjenjem troškovno intenzivnih rizika, primena DGNB sistema doprinosi visokom stepenu buduće održivosti građevinskih projekata. Istovremeno, nezavisni proces sertifikacije služi i kao transparentna kontrola kvaliteta. Održive zgrade su vrednije, a imaju niže troškove rada i održavanja. Studije pokazuju da održive zgrade povećavaju prihod od zakupnine s obzirom da su najčešće svi prostori namenjeni izdavanju rentirani u svakom trenutku. Takođe, ovo dovodi do bolje tržišne vrednosti i veće vrednosti preprodaje imovine.
Stoga je održiva gradnja pokretač vrednosti, a ne trošak. To pokazuje i studija iz Danske (2020): održivije ne znači skuplje – naprotiv. Neke od zgrada obuhvaćenih studijom sa najvišim DGNB ocenama ili najnižim CO₂ otiskom takođe su među onima sa najnižim troškovima izgradnje.

Za korisnike, prednosti su:

DGNB sistem uzima u obzir zdravlje i dobrobit korisnika zgrada i pomaže u smanjenju bolesti. Fokusira se na ukupan životni ciklus zgrade od samog početka, smanjuje troškove i optimizuje procese u radu. Održivo planiranje na taj način može dugoročno smanjiti troškove. Zgrade sa DGNB sertifikatom troše manje resursa tokom izgradnje, imaju niže emisije gasova staklene bašte i uglavnom se mogu reciklirati.

Prednosti za projektante i arhitekte su:

DGNB pre-certifikacija posebno podržava integrisano planiranje, pružajući potencijal rane optimizacije za izgradnju, upravljanje, konverziju i demontažu, sa naglaskom na optimizaciji troškova.
To znači da je fokus projekta na kvalitetu od samog početka. Sistematska definicija ciljeva održivosti zasnovana na DGNB kriterijumima podiže svest svih zainteresovanih strana u ranoj fazi i služi kao centralni instrument za osiguranje kvaliteta tokom faze izgradnje. Umesto da specificira pojedinačne mere, DGNB sistem postavlja ciljeve za merenje ukupnog učinka zgrade. Čineći to, aktivno promoviše inovativne koncepte izgradnje.

Koje izazove vidite u promovisanju i primeni praksi održive gradnje u Srbiji?

Dr. Stephan Anders: Na početku se uvek postavlja pitanje ko vodi temu? U Nemačkoj postoji više kompanija koje iznajmljuju i/ili kupuju samo održive i sertifikovane nekretnine, i time su snažno podstakle potražnju za DGNB sertifikacijom. Ove kompanije se nadaju da će to rezultirati boljim kvalitetom njihovih kancelarija za zaposlene, manjim dodatnim troškovima i uticajem na njihov imidž. Obaveze kompanija o izveštavanju o društveno odgovornom poslovanju takođe igraju sve važniju ulogu. Postavlja se pitanje koje su to kompanije u Srbiji koje se usuđuju na prvi pionirski korak? Pored toga, bolji uslovi za finansiranje zelenih zgrada, poreske olakšice i/ili kupovina zemljišta mogu u velikoj meri povećati potražnju za sertifikacijom. To u Srbiji tek treba da se razvije. Iako je DGNB vodeći evropski sistem za zelenu gradnju i takođe je najbolje prilagođen lokalnim karakteristikama, brend još uvek nije svuda poznat. Ovde je cilj da se podigne svest o DGNB.

Kada se donese odluka za sertifikaciju, potrebni su revizori, projektanti, građevinske kompanije i proizvođači građevinskih proizvoda koji takođe mogu da implementiraju tražene kvalitete. Ovde treba pokrenuti veliku ofanzivu kvalifikacija. Postoje i pitanja sa tehničke strane, npr. kako se može uspostaviti i kako može da funkcionišei baza podataka za procenu životnog ciklusa specifična za zemlju. U tom pogledu su takođe neophodni različiti alati za simulaciju. DGNB je savršen partner za sva ova pitanja, jer smo ih već rešavali sa našim partnerima u Austriji, Švajcarskoj, Danskoj, Španiji i Hrvatskoj.

SrbGBC: Imajući u vidu naše trinaestogodišnje iskustvo promovisanja zelene gradnje, kao najveći izazov javljaju se zablude o tome kako je zelena gradnja skupa. Naravno, zelenoj gradnji svakako treba pristupiti kroz prizmu ravnoteže ekonomije i ekologije, ali ne samo u inicijalnoj investiciji, već kroz sagledavanje čitavog životnog ciklusa objekta. Pri takvom pristupu ne bi se formirala ova netačna i površna predrasuda koja vezuje zelenu gradnju za visoku cenu, jer se ona formira samo na osnovu pretpostavke o inicijalnim investicijama, bez uzimanja u obzir dobrobiti koje slede u procesu korišćenja objekta.

Ako napravimo paralelu sa kupovinom automobila, mnogi vozilo ne biraju samo prema marki i ceni, već u razmišljanje ulaze i potrošnja goriva, cena rezervnih delova, visina godišnje takse za registraciju – odnosno, koliko će automobil koštati u fazi eksploatacije. Ako se sa ovog individualnog nivoa pristupa prebacimo na zajednicu, uzimajući u obzir postojanje visokog nivoa društvene svesti i odgovornosti, kako prema sadašnjoj zajednici, tako i prema onoj koja sledi posle nas, onda tek nije moguće logično objasniti zašto već sva gradnja nije zelena.

Uz primenu ovakvog razmišljanja ne bismo imali probleme poput toplotnih ostrva, nedovoljno energetski efikasnih zgrada koje treba zagrejati i prekomernih emisija kojima zagađujemo našu izgrađenu sredinu i ugrožavamo zdravlje. Ove emisije ne dolaze samo od grejanja, već i od proizvodnje materijala za izgradnju i transporta do i od gradilišta. Građevinski otpad koji se gomila umesto da bude tretiran na pravi način, čime bi postao nov resurs za gradnju i nedostatak smeštaja za generacije koje dolaze sve bržom urbanizacijom su posebna tema, kao i smanjenje podzemnih voda, odnosno izvora pijaće vode, usled potrošnje pri građenju. Razmera svih ovih negativnih efekata koje aktuelni način gradnje ima nedovoljno je poznata, isto kao što je nepoznat i niz koristi koje zelena gradnja donosi – i pojedincu, ali i zajednici. Zatvaranje očiju tamo gde bi svest o društvenoj odgovornosti morala da prethodi ličnoj satisfakciji je u osnovu izazova veće primene zelene gradnje u praksi.

Možete li da pružite informacije o saradnji DGNB-a sa lokalnim organizacijama u promovisanju i primeni praksi održive gradnje u Srbiji?

Dr. Stephan Anders: DGNB je nezavisna neprofitna organizacija. Ne dobijamo nikakva javna sredstva, ali se finansiramo kroz doprinose naših članova, sertifikaciju i obuku. Slična situacija je i sa svim savetima zelene gradnje u svetu, kao i sa GBC-om Srbije, koja je nacionalna članica WorldGBC-a za Srbiju. Da bismo proširili temu održive gradnje, održavamo brojne saradnje sa nacionalnim organizacijama kao što su komore arhitekata u Nemačkoj, Savezno ministarstvo građevina, udruženja i opštine. Sve saradnje se odnose na dopiranje do što većeg broja ljudi o temama održive gradnje. Samo ako uspemo da svima koji su uključeni ponudimo dodatnu vrednost, moći ćemo da transformišemo građevinarstvo i industriju nekretnina ka održivosti.

Na koji način SrbGBC sarađuje sa DGNB mrežom? Kako pružate lokalnu podršku svima koji su zainteresovani za ovaj proces i dobijanje DGNB sertifikata?

SrbGBC: DGNB je nacionalni Savet zelene gradnje Nemačke. To su naše kolege iz evropske regionalne mreže sa kojima imamo vrlo lepo razumevanje, saradnju i podršku. Upravo tu saradnju možete prepoznati kroz učešće DGNB-a na našem događaju Dan Saveta 12.9. kada je kolega iz DGNB-a predstavio DGNB sertifikacioni sistem, kao i njihova istraživanja i publikacije na teme cirkularne ekonomije i EU taksonomije. Ove godine smo kod kolega prisustvovali DGNB Danu održivosti i njihovoj Generalnoj skupštini, a DGNB je bio i domaćin drugog kvartalnog sastanaka naše regionalne mreže. Predstavljanje DGNB Sistema, koji našem tržištu još uvek nije poznat, je prvi korak ka njegovom prepoznavanju, tako da je to ujedno i prvi krug podrške svima onima koji su zainteresovani za ovaj sistem. Nemala podrška je i to što su dva naša člana upravo prošla obuku za DGNB sertifikaciju zahvaljujući svom članstvu u Savetu zelene gradnje Srbije.

Koji su glavni benefiti za investitore i tržište nekretnina ako dobiju DGNB sertifikat?

Dr. Stephan Anders: Investitori mogu koristiti DGNB sertifikaciju da povećaju vrednost nekretnina i minimiziraju rizike. DGNB sertifikat povećava potencijal za prodaju i iznajmljivanje zgrade pružajući vlasnicima i korisnicima jasnu indikaciju izvrsnog kvaliteta. Rastuća potražnja za sertifikovanim zgradama umanjuje rizik od slobodnih jedinica tj. veći je procenat vremenskog perioda prostora pod zakupom. Takođe, nekretnine koje će se verovatno kvalifikovati za DGNB sertifikaciju često obezbeđuju kredite brže i pod boljim uslovima.

Pored toga, investitori mogu koristiti DGNB sertifikat da dokažu da ispunjavaju kriterijume taksonomije EU. Aktivnosti EU održivog finansiranja povećale su regulatorne zahteve za investiture, graditelje i vlasnike nekretnina. DGNB sistem je usklađen sa kriterijumima taksonomije EU na način da se dokaz usaglašenosti može obezbediti uporedo sa sertifikacijom bez mnogo napora. Oni koji žele da dokumentuju svoj projekat u skladu sa nivoima EU okvira za izveštavanje takođe mogu koristiti DGNB sistem za ovu svrhu.

DGNB sistem je takođe direktno od pomoći u smislu finansijske podrške. Zvanično je priznat od nemačke savezne vlade kao sistem procene održive gradnje i može poslužiti kao alat za verifikaciju za dobijanje oznake kvaliteta „Qualitätssiegel Nachhaltiges Gebäude“ (QNG) kao i povezanog saveznog finansiranja efikasne zgrade (BEG). Neke banke takođe zahtevaju DGNB sertifikat da bi dobile subvencije ili povoljnije kredite.

Možete li da objasnite šta je „Održivost faze“ i zašto je važna za arhitekte?

Dr. Stephan Anders: Zajedno sa Nemačkom komorom arhitekata, DGNB je pokrenuo inicijativu „Održivost faze“. Cilj ove inicijative je da transformiše postojeću kulturu planiranja kako bi održiva izgradnja postala nova normala. Umesto da potpišu još jedan klimatski manifest, arhitekte i projektanti se obavezuju da će promovisati najvažnija pitanja održivosti Deklaracije o održivosti u svojim diskusijama sa klijentima. U međuvremenu, inicijativa obuhvata i oblasti dizajna enterijera, pejzažne arhitekture i konstruktivnog dizajna. Više od 200 kancelarija za projektovanje širom Nemačke se pridružilo i redovno razmenjuje informacije. Postoje i napori da se inicijativa proširi i na druge zemlje. Više informacija: www.phase-sustainability.today

Iz poslovne perspektive, zašto verujete da bi kompanije trebalo da traže DGNB sertifikat za svoje proizvode? Koje prednosti ili beneficije nudi, kako u pogledu tržišne konkurentnosti, tako i u smislu doprinosa praksi održive gradnje?

Dr. Stephan Anders: Sertifikacija održivosti postaje sve više standard. Kompanije žele da daju svoj doprinos većoj održivosti i od njih se traži da transparentno izveštavaju o ESG aktivnostima (CSR). U vezi sa ovim, krediti ili subvencije se sve više povezuju sa zahtevima održivosti. Priznati sertifikati o održivosti čine „vezu“ ovde. Oni objektivno procenjuju održivost i tako omogućavaju – čak i nestručnjacima – da postave zahteve (npr. DGNB Platinum) i uporede ih. Za svaki od relevantnih kriterijuma, DGNB sistem pokazuje konsultantima i proizvođačima u kojoj meri građevinski proizvodi utiču na održivost projekta u celini. Na ovaj način, proizvodi se mogu dalje razvijati i optimizovati iz perspektive održivosti. I ovde je fokus na celom životnom ciklusu – a samim tim i na dugoročnom kvalitetu proizvoda koji se koriste u građevinarstvu.

Gledajući unapred, koje trendove predviđate u oblasti održive gradnje i kako DGNB prilagođava svoje kriterijume sertifikacije da bi se suočio sa izazovima koji nastaju?

Dr. Stephan Anders: Pored teme o zaštiti klime i klimatskoj adaptaciji, cirkularna ekonomija i biodiverzitet sve više postaju fokus diskusije, jer su teme naravno usko povezane jedna sa drugom. Krčenje šuma i trošenje resursa povećavaju klimatske promene i negativno utiču na sve vrste.

Iz tog razloga smo ovim temama dali veću težinu u našim trenutnim sistemima i kontinuirano razvijamo kriterijume sertifikacije zajedno sa našom mrežom stručnjaka. Ovo osigurava da uvek ispunjava trenutne regulatorne zahteve i pruža prave podsticaje da se učini više. Pored pravog sadržaja, poslednjih godina sve je važnije bavljenje postojećim zgradama i renovacijom. Gradovi u Evropi su suštinski izgrađeni, zbog čega moramo da uspemo da učetvorostručimo trenutne stope obnove. Trenutno je ova stopa samo 1% u Nemačkoj, za referencu. Ovo pitanje predstavlja veliki izazov u trenutnoj situaciji, sa nedostatkom kvalifikovanih radnika, nestašicom materijala i višim kamatama na zgrade. Kompanije koje ponude rešenja za takvu problematiku biće među pobednicima.

Da li ste zadovoljni trenutnim regulativama i zakonima koji uređuju izgradnju održivih i energetski efikasnih objekata? Da li očekujete neke promene u skorije vreme?

SrbGBC: Neskromno bi bilo reći samo da smo zadovoljni, jer je država prepoznala potentnost građevinskog sektora kada je pitanju okvir zelenog dogovora, te ulogu zelene gradnje u tome. Po prvi put ne samo da se u regulativu uvodi pojam zelene gradnje, već se država planski opredeljuje da joj pruži sistemsku podršku. Ovoga puta, kao prvi korak, to dolazi u vidu kombinacije obaveznosti i podsticaja, kao najefikasniji mehanizam prepoznat od strane stručnjaka kada je u pitanju regulatorni okvir.

Članom zakona je uveden osnov, a ubrzano se radi i na pripremi podzakonskih akata koji će bliže definisati i dati smernice za širu implementaciju regulative vezane za zelenu gradnju. Iako su teme obaveznosti u vezi otpada od građenja i rušenja i energetske efikasnosti, koja uključuje i obnovljive izvore energije i emisije gasova staklene bašte, pod kapom zelene gradnje, one ostaju kao poseban član zakona, dok se zelena gradnja bavi i brigom o prirodnim resursima i razmatranjem cirkularnosti, koja u građevinskom sektoru može biti izuzetno primenljiva. Tu su i pitanja vezana za otpornost naše izgrađene sredine, zdravlje i dobrobit svih, biodiverzitet, kao i voda, koja će se u bliskoj budućnosti nažalost istaći kao ključna.

Možete li da podelite sa nama primere inovativnih i najboljih praksi u održivoj gradnji u Srbiji?

SrbGBC: Važno je pomenuti da je broj onih koji su prepoznali dobrobiti zelene gradnje u stalnom porastu, te je sve veći broj investitora koji istražuju i implementiraju aspekte zelenog kako bi umanjili negativan uticaj na životnu i izgrađenu sredinu i prilagodili se zelenoj tranziciji. Samim tim, dobro je što već postoji niz primera dobre prakse na teritoriji naše zemlje, koji je najlakše primetan ako posmatrate poslovanje članica Saveta zelene gradnje Srbije.

Kada je u pitanju izgradnja objekta, tu se već praktikuje ušteda prirodnih resursa – na primer, upotrebom „lopti“ od reciklirane gume umesto veće količine betona – prirodnog agregata, ili inovacijama postojećih proizvoda i materijala omoguće ne samo ubrzanje gradnje, već i izuzetno smanjenu količinu neophodnog vezivnog materijala, kao i resursa utrošenih na transport istog. Drugde, postoje primeri objekata u Srbiji gde se na nivou zgrade sakuplja i prečišćava kišnica, koja se potom koristi kao tehnička voda, čime se smanjuje potrošnja pijaće vode (koja će biti jedna od najvažnijih tema budućnosti, pored energije i emisija). Treći primer ogleda se u korišćenju lokalnih, autohtonih vrsta biljaka pri uređenju okruženja zgrade.

Ove biljne vrste su otpornije, ne zahtevaju zalivanje, košenje ili prehranu za opstanak, što sve značajno umanjuje troškove održavanja, a ima pozitivan ekološki efekat na lokalni biodiverzitet i ekosistem. Na sličnoj liniji su i podizanje košnica za pčele i oprašivače, koji su ključni za naš opstanak, zatim postavljanje urbanih bašti na krovove i kompostiranje, zahvaljujući kome se u cirkularni model ubacuju opalo lišće, pokošena trava, organski otpad iz restorana, i slične materije koje su ranije odbacivane kao beskorisne. Naravno, možda najpoznatiji i najšire rasprostranjeni primer zelene gradnje jeste zeleni krov.

Malo ljudi zna koliko je on u stvari efikasan kada je reč o prečišćavanju zagađenog vazduha ili zadržavanju udarne kiše koje padne mnogo za kratko vreme, čime se rasterećuje kišna kanalizacija i umanjuje rizik od poplava. Solarni paneli danas su već aktuelni vid održive gradnje, i to ne samo kao obnovljivi izvor energije za zgrade, već i kao podrška e-mobilnosti, odnosno za punjenje električnih vozila. Na našem tržištu je prisutno mnogo aspekata zelene gradnje u čitavom lancu građevinarstva, ali oni i dalje nedovoljno često funkcionišu objedinjeno. Ključne inovacije će se desiti tek kada se okrenemo gradnji koja implementira pristup kroz čitav životni ciklus zgrade.