Connect with us
Novosti

Vebinar Sistemi koji nisu stali u ─Źetvrtak

Iskustva u prevenciji i suzbijanju korona virusa me─Ĺu zaposlenima
─îetvrtak, 18. jun, 10.00 ─Źasova

┼Żeleli bi da Vam skrenemo pa┼żnju vebinar koji ─çe biti realizovan u ─Źetvrtak, 18. juna, u 10.00 ─Źasova za koji smatramo da bi zna─Źio ┼íirokom krugu slu┼íalaca. Naslov vebinara je: ÔÇ×Sistemi koji nisu stali. Iskustva u prevenciji i suzbijanju korona virusa me─Ĺu zaposlenimaÔÇť. Predava─Źi su prof. dr Petar Bulat, Medicinski fakultet, Beograd, Bojan Bogdanovi─ç, Evropska banka za obnovu i razvoj, Dejana Soldo, Soko in┼żinjering i dr Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç, Medicinski fakultet, Beograd.

Vebinar je nekomercijalan i besplatan, a svi prijavljeni u─Źesnici dobijaju elektronsku verziju priru─Źnika ÔÇ×Bezbedan povratak na radno mestoÔÇť koji je dr Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç pripremio na osnovu zvani─Źnih preporuka Vlade Velike Britanije.

Predava─Źi

Prof. dr Petar Bulat

Prof. dr Petar Bulat

Prof. dr Petar Bulat

Petar Bulat zavr┼íio je Medicinski fakultet u Beogradu 1986. godine sa prose─Źnom ocenom 9.28. Magistarsku tezu odbranio je 1991, a doktorsku disertaciju 1994. godine. Specijalisti─Źki ispit iz Medicine rada polo┼żio je 1992. godine, zvanje supspecijaliste profesionalne toksikologije stekao je 2000. godine a zvanje supspecijaliste je radiolo┼íke za┼ítite od 2013 godine. Pored stru─Źnog usavr┼íavanja u zemlji, poha─Ĺao je vi┼íe kurseva u inostranstvu (Torino, Pavia, Wageningen, Dresden, Amsterdam) i bio na postdoktorskim studijama u Gentu (Belgija).

Zaposlen je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, nastavna baza Institutu za medicinu rada od 1989. godine prvo kao asistent pripravnik, zatim kao asistent (1992), docent (1995), vanredni profesor (2000) i od marta 2009. kao redovni profesor medicine rada. Obavljao je du┼żnost prodekana za klini─Źku nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu 2012ÔÇô2018. a od 2018. godine obavlja du┼żnost prorektora za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Pored nastave na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u─Źestvovao je i u nastavi iz medicine rada na Medicinskim fakultetima u Podgorici i Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Ministarstva odbrane.

Uporedo sa univerzitetskom karijerom gradio je stru─Źnu karijeru po─Źev┼íi od klini─Źkog lekara u Institutu za medicinu rada (1989) preko lekara specijaliste (1992), na─Źelnika odeljenja za profesionalnu toksikologiju (1995ÔÇô2009) do pomo─çnika direktora Instituta (2001ÔÇô2009).

U okviru doprinosa ┼íiroj zajednici od 2005. godine je ─Źlan Nacionalnog saveta za bezbednost i zdravlje na radu, u periodu 2007ÔÇô2011. obavljao je poslove nacionalnog kontakta Svetske zdravstvene organizacije u oblasti medicine rada a od 2015. godine obavlja poslove nacionalnog kontakta Svetske zdravstvene organizacije za azbest. U periodu 2011ÔÇô2012. godine obavljao je du┼żnost Pomo─çnika ministra zdravlja za oblast me─Ĺunarodna saradnja i evropske integracije.

Prof. Bulat je anga┼żovan i me─Ĺunarodnim organizacijama: ─Źlan je upravnog odbora Evropske asocijacije ┼íkola medicine rada, ─Źlan upravnog odbora Me─Ĺunarodne organizacije za zdravlje poljoprivrednika, ─Źlan udru┼żenja ÔÇ×Collegium RamazziniÔÇť (udru┼żenje 170 najeminentnijih stru─Źnjaka iz oblasti medicine rada).

Bojan Bogdanovi─ç, Principal Fund Manager, Renewable District Energy at EBRD

Bojan Bogdanovi─ç, Principal Fund Manager, Renewable District Energy at EBRD

Bojan Bogdanovi─ç,
Principal Fund Manager, Renewable District Energy at EBRD

Bojan Bogdanovi─ç je diplomirani ma┼íinski in┼żenjer iz Beograda. Posle zavr┼íene osnovne i srednje elektrotehni─Źke ┼íkole nastavlja ┼íkolovanje na Ma┼íinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i diplomira 1999. godine. Po diplomiranju radi kao volonter na projektovanju termotehni─Źkih instalacija u preduze─çu ÔÇ×TermoprojektÔÇť, Beograd, do odlaska na odslu┼żenje vojnog roka. Poha─Ĺao je vi┼íe specijalizovanih kurseva u zemlji i inostranstvu, o ─Źemu poseduje sertifikate.

Od samog po─Źetka profesionalne karijere (2001) uspe┼íno radi u JKP ÔÇ×Beogradske elektraneÔÇť. ne, u okviru vi┼íe razli─Źitih organizacionih delova po─Źev od proizvodnje i distribucije toplotne energije i in┼żenjera za odr┼żavanja toplovodne mre┼że na TO Cerak, preko zamenika direktora za toplotne podstanice i direktora jedinice za sprovo─Ĺenje Programa rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Beogradu, koji su finansirali EBRD, SIDA i grad Beograd, gde je stekao reputaciju dobrog rukovodioca, do zamenika direktora i direktora sektora za in┼żenjering i odr┼żavanje.

U vezi sa tim poslovima aktivno u─Źestvuje u radu i vodi vi┼íe me─Ĺunarodnih (vi┼íegodi┼ínjih) projekata u okviru Evropske unije ─Źija je realizacija u toku, o ─Źemu je govorio na brojnim konferencijama i objavljivao radove na beogradskim kongresima o KGH, svakako treba pomenuti tri projekta iz programa ÔÇ×Horizon 2020ÔÇť, UNEP ÔÇô ÔÇ×Daljinska energetika u gradovimaÔÇť (gde je Beograd jedan od pilot gradova) i ÔÇ×The Building Efficiency AcceleratorÔÇť.

Tu su i doma─çi projekti: projektovanje i izgradnja kogeneracionog postrojenja 10+10 MW na TO Vo┼żdovac u sklopu programa koji finansira KFB banka; izrada elaborata energetske efikasnosti proizvodnje toplotne energije za daljinsko grejanje ukupnog kapaciteta 2500 MW; studije izvodljivosti za isporuku toplotne enrgije za Beograd iz TE Nikola Tesla u Obrenovcu, za spalionicu sme─ça u Bor─Źi; ispitivanja mogu─çnosti za isporuku energije od sun─Źevih kolektora za daljinsko grejanje; i dr.

Autor je i koautor ve─çeg broja radova iz oblasti daljinskog grejanja objavljenih u zemlji i inostranstvu i organizator tematskih grupa i foruma na kongresima o KGH.

U Evropskoj banci za obnovu i razvoj radi od po─Źetka 2019. godine kao Principal Fund Manager, Renewable District Energy.

Kolega Bojan Bogdanovi─ç ─Źlan je Dru┼ítva za KGH i dobitnik Medalje KGH za 2017.

Dejana Soldo, dipl. in┼ż. ma┼í., Soko in┼żinjering

Dejana Soldo, dipl. in┼ż. ma┼í., Soko in┼żinjering

Dejana Soldo, dipl. in┼ż. ma┼í.,
Soko in┼żinjering
(dejana.soldo@sokoing.rs)

Dejana Soldo diplomirani je ma┼íinski in┼żenjer, ro─Ĺena u odrasla u Tuzli (BiH). Po zavr┼íetku gimnazije u Tuzli ÔÇô matemati─Źko informacioni smer, studira na Ma┼íinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ÔÇô i diplomira na smeru Termotehnika (1999). Ima polo┼żen stru─Źni ispit, kao i licence odgovornog projektanta i odgovornog izvo─Ĺa─Źa radova. Od 2010. godine ─Źlanica je Dru┼ítva za KGH i udru┼żenja ASHRAE.

Prvo radi u firmi ÔÇ×Termoelektro ADÔÇť, Beograd (2000), na poslovima projektovanja termotehni─Źkih instalacija u industrijskim objektima. U toj firmi sti─Źe iskustva i u izvo─Ĺenju i odr┼żavanju termoenergetskih i industrijskih postrojenja, tokom kapitalnih remonta bloka A3 i A5 u Termoelektrani ÔÇ×Nikola Tesla AÔÇť 2002. i 2003. godine. U okviru sektora kontrole i kvaliteta, u─Źestvuje u izradi programa za kontrolisanje i ispitivanja cevnog sistema radi pove─çanja pouzdanosti bloka, optimizacije tro┼íkova i unapre─Ĺenja odr┼żavanja.

Od aprila 2005. godine radi u firmi ÔÇ×Soko in┼żinjeringÔÇŁ, gde je postigla zna─Źajne rezultate na razvoju klima-komora i sistema za KGH, razvoju njihovih konstrukcija i usagla┼íavanju sa me─Ĺunarodnim normama i direktivama. U─Źestvuje u razvoju bazenskih klima-komora i paketnih klima-komora sa integrisanim sistemima za hla─Ĺenje, visokoefikasnim rekuperatorskim sistemima, sistemima za vla┼żenje i odvla┼żivanje.

Zatim (2011) prelazi na mesto menad┼żera za prodaju i tehni─Źkog konsultanta za sisteme KGH, kao podr┼íka i saradnik projektantima pri izboru opreme za projektovanje sistema za ventilaciju i klimatizaciju. Pri tome promovi┼íe zna─Źaj unapre─Ĺenja i razvoja energetske efikasnosti klimatizacionih i rashladnih sistema.
Kontinuirano radi na unapre─Ĺenju in┼żenjerskog znanja, kako za sebe li─Źno tako i kompletne firme. U─Źestvuje i u obuci studenata pri katedri za termotehniku Ma┼íinskog fakulteta u Beogradu u okviru predmeta ÔÇ×Sistemi ventilacije i klimatizacijeÔÇŁ. Autor je vi┼íe stru─Źnih radova objavljenih u ─Źasopisu ÔÇ×KGHÔÇť i izlagani na kongresima o KGH.

Dobtnica je Medalje KGH za 2018. godinu.

Dr sci. med. Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç,

Dr sci. med. Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç,

Dr sci. med. Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç,
nau─Źni saradnik, saradnik u nastavi ┼ákola javnog zdravlja i menad┼żmenta u zdravstvenoj za┼ítiti, Institut za socijalnu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Odeljenje nauka o zdravlju, Santi Paolo e Carlo bolnica, Univerzitet u Milanu, Italija (stefan.mandicrajcevic@gmail.com)

Dr Stefan Mandi─ç-Raj─Źevi─ç zavr┼íio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i doktorirao u oblasti medicine rada i industrijske higijene na Univerzitetu u Milanu (Italija).

Od 2010. godine radio je u Centru za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO Collaborating Centre) u okviru San Paolo bolnice u Milanu (kasnije bolnica Santi Paolo e Carlo). Ve─ç 10 godina bavi se nau─Źno-istra┼żiva─Źkim radom i primenom rezultata nau─Źno-istra┼żiva─Źkog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja radnika, od poljoprivrednog do zdravstvenog sektora.

Tokom izbijanja epidemije COVID-19 u Italiji, u bolnici Santi Paolo e Carlo sa skoro 6.000 zaposlenih, u─Źestvovao je u radnoj grupi jedinice za medicinu rada koja je re┼íila problem velikog broja obolelih zdravstvenih radnika i zaustavila ┼íirenje epidemije u ovoj bolnici. Stopa obolevanja radnika u ovoj bolnici koja se nalazi u regionu sa 90.000 obolelih, bila je skoro ─Źetiri puta ni┼ża od proseka za zdravstvene ustanove ovog tipa. Kroz kvantitativni i kvalitativni pristup analizi podataka o obolevanju od COVID-19 u bolnici, kao i u─Źe┼í─çe u velikom broju sastanaka i me─Ĺunarodnih radnih grupa, stekao je znanje i iskustvo u vezi sa adekvatnim merama prevencije obolevanja i ┼íirenja COVID-19 u radnoj sredini.

U svom radu insistira na primeni mera zasnovanim na dokazima (evidence-based pristup), i poseban zna─Źaj daje kulturi bezbednosti kao delu organizacione kulture kompanije koji pravi razliku bezbednog i nebezbednog radnog mesta.

Uputstvo za u─Źesnike

Kao u─Źesnik vebinara, mo┼żete da gledate doga─Ĺaje u┼żivo i postavljate pitanja (koja moderator pregleda pre objavljivanja). Ne mo┼żete da delite zvuk ili video. Pre vebinara proverite da li pregleda─Ź dozvoljava kola─Źi─çe nezavisnih proizvo─Ĺa─Źa. Proverite da pregleda─Ź podr┼żava Microsoft Teams i Microsoft Azure Meda Player.

Pridru┼żivanje vebinaru
Otvorite vezu do vebinara. Ako se vebinaru pridru┼żujete kroz svoj nalog u programu Microsoft Teams, vebinar ─çete pratiti u timovima. Napomena: Doga─Ĺaji u┼żivo (vebinari) vi┼íe ne koriste va┼íe postavke programa Microsoft Teams. Koristite zvu─Źnu postavku za operativni sistem da biste odabrali doga─Ĺaj u┼żivo.

SMEITS ne mo┼że garantovati kvalitet prenosa slike i tona, jer oni zavise od zauze─ça Microsoft-ovih servera i kvaliteta pristupa intenetu slu┼íalaca vebinara.

Ako vebinar pratite kroz pregleda─Ź, mo┼żete se prijaviti svojim nalogom na programu Microsoft Teams, a ako nemate nalog, prijavite se kao gost. Ako vebinar nije pokrenut, vide─çete poruku „Doga─Ĺaj jo┼í nije pokrenut“. Ako nemate nalog u programu Microsoft Teams, a vebinaru pristupate pomo─çu telefona sa androidom, obavezno izaberite opciju uklju─Źenja u poslovnih sastanak. Svaki drugi izbor otvara program Skype.

Napomena: Ako doga─Ĺaj u┼żivo po─Źne u niskoj rezoluciji, ru─Źno podesite vi┼íu rezoluciju.

Snimak ranije odr┼żanog vebinara mo┼żete pogledati na istoj vezi, ukoliko je to organizator omogu─çio.

Vi┼íe informacija mo┼żete pro─Źitati na LINK-u

SMEITS logo

Društvo za KGH Srbija logo

Društvo za KGH Srbije, pri SMEITS-u
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
office@smeits.rs
www.smeits.rs
www.kgh-kongres.rs
www.kgh-drustvo.rs