Connect with us
Arhitektura

Gradnja prirodnim materijalima u novom vremenu ekološke svesnosti

Ljudi su od uvek ┼żiveli u ku─çama napravljenim od prirodnih materijala i danas jo┼í uvek veliki deo svetske populacije ┼żivi u takvim ku─çama. Gradnja prirodnim materijalima najvi┼íe se vezuje za neka siroma┼ína podru─Źja i predele Afrike, centralne i ju┼żne Amerike ili ruralne Azije. Iako je mo┼żda ekonomski faktor jedan od klju─Źnih razloga za zadr┼żavanje takvog stila gradnje postoje i klimatski faktori koji su veoma zna─Źajni za o─Źuvanje gradnje prirodnim materijalima u klimama sa velikim temperaturama ili velikom relativnom vla┼żnosti vazduha, gde je na prirodan na─Źin mogu─çe odr┼żavati neophodan unutra┼ínji komfor. U zapadnom svetu je ovaj vid gradnje bio dugo vremena komercijalno napu┼íten, iako ne potpuno zaboravljen, a prednost je data industrijalizaciji gra─Ĺevinskog materijala i sistema gradnje.

Kao i u drugim poljima ljudske delatnosti pogodnost industrijalizacije je iskori┼í─çena do maksimuma, pa danas sve vi┼íe uvi─Ĺamo i neke nedostatke prevelikog oslanjanja na isklju─Źivo takav vid delatnosti. U gra─Ĺevinskoj industriji pre svega otpad i zaga─Ĺenje prilikom proizvodnje i transporta materijala za gradnju, zatim sve ve─çe poskupljenje gra─Ĺevinskog materijala kao i poskupljenje energenata potrebnih da se gra─Ĺevinski objekti klimatizuju, dovelo je do pove─çanog interesovanja ┼íirom sveta za tradicionalne i ekolo┼íke na─Źine gradnje. Cilj je da se ta ekolo┼íka gradnja oboga─çena novim saznanjima i integrisana sa savremenim re┼íenjima u gra─Ĺevinskoj industriji o┼żivi na nov, savremen na─Źin.

Industrijska hala u Švajcarskoj, Arhitekte Herzog & de Meuron foto: www.archdaily.com / Iwan Baan

Industrijska hala u Švajcarskoj, Arhitekte Herzog & de Meuron foto: www.archdaily.com / Iwan Baan

Prednosti tradicionalne prirodne gradnje

  1. Jedna od velikih prednosti tradicionalne gradnje je to ┼íto se ona oslanjala na materijale koji su bili dostupni u neposrednom okru┼żenju gde se ku─ça gradila, pa je time potreba za skupim transportom i zaga─Ĺenjem eliminisana. U predelima gde je bilo puno kamena kao na primorju npr. gradilo se njime, u planinskim predelima sa puno ┼íuma gradilo se drvetom, a u ravni─Źarskim predelima kao ┼íto je Vojvodina, gradilo se zemljom, slamom i glinom koja je bila najdostupnija. Primer savremenog objekta gra─Ĺenog od naboja je objekat industrijskog postrojenja kompanije ÔÇ×RicolaÔÇŁ, koju je dizajnirao poznati ┼ívajcarski arhitektonski biro Herzog & de Meuron, iz 2014. godine. To je najve─çi objekat danas u Evropi koji za materijal koristi naboj ÔÇô me┼íavinu zemlje, peska i slame. Zidovi su napravljeni od lokalne zemlje koja je iskopavana na samo 10 kilometara od objekta, a potom je prefabrikovana i su┼íena u panele u obli┼żnjim halama, i tako gotovi paneli su ugra─Ĺivani na gradili┼ítu, ┼íto ilustruje dobar primer spoja tradicionalnog i modernog na─Źina gradnje.
  2. Cena gradnje lokalnim materijalom koji mo┼żemo na─çi na samoj parceli kao ┼íto je zemlja npr. ili drvo, mo┼że biti upola manja nego gradnja skupim, uvoznim, industrijskim materijalima. Time se ─Źuva i ekonomska otpornost lokalnih zajednica u odnosu na velike globalne ekonomske promene.
  3. Zdrava unutra┼ínja sredina je jedan od prednosti gradnje prirodnim materijalima, jer nema otpu┼ítanja ┼ítetnih hemijskih jedinjenja u prostoru, smanjena je mogu─çnost za pojavu alergija i smetnji disajnih puteva koja se de┼íavala npr. od ispu┼ítanja iglica iz staklene vune, a koja se koristi kao termoizolator. Konstrukcije od prirodnih materijala kao ┼íto je zemlja su vlagopropusne i ÔÇ×di┼íuÔÇť, pa je time spre─Źena pojava kondenzacije vodene pare u slojevima konstrukcije i pojave bu─Ĺi u njima. One na prirodan na─Źin reguli┼íu vla┼żnost u prostoru pa im nije potrebna mehani─Źka ventilacija.
  4. Gradnja prirodnim materijalima obezbe─Ĺuje i dobru termi─Źku masu objekata koji se sporo zagrevaju leti i sporo hlade zimi pa su unutra┼ínje temperature konstantne i prijatne u svim godi┼ínjim dobima. Mogu─çnosti kori┼í─çenja nekih od pasivnih na─Źina za zagrevanje zimi ili hla─Ĺenje leti kao ┼íto su kori┼í─çenje solarijuma na ju┼żnoj strani, zatim zasena u letnjem periodu, pa omogu─çavanje dobre prirodne ventilacije kroz objekat ÔÇô sve to obezbedi─çe velike u┼ítede u grejanju i hla─Ĺenju prostora. Potrebno je strogo po┼ítovanje orijentacije objekta na parceli i orijentisanje otvora objekta pravilno u odnosu na strane sveta kako bi se postigao povoljan efekat, pri ─Źemu je po┼żeljno i anga┼żovanje arhitekata i stru─Źnjaka za energetsku efikasnost, specijalizovanih za takvu vrstu objekata. Kao jedan od novijih primera upotrebe pasivnih solarnih re┼íenja u kombinaciji sa gradnjom prirodnih materijala je ku─ça na┼íeg arhitekte u Irigu, koju su on i ┼żena gradili za svoju porodicu.
  5. Obnovljivost materijala koji se koriste u prirodnoj gradnji je velika ekološka prednost tih objekata, jer ne troše skupe i neobnovljive resurse. Drvo, slama ili konoplja se obnavljaju u prirodi, u toku svog rasta proizvode kiseonik, pa njihova sadnja i upotreba ima pozitivan CO2 otisak u prirodi.
Ku─ça od balirane slame

Ku─ça od balirane slame, 2016. godina, Italija, arhitekta: Jimmi Pianezzola / foto: Alberto Sinigaglia

Nedostaci gradnje prirodnim materijalima

  1. Prirodni materijali imaju neka ograni─Źenja u vidu nosivosti konstrukcije ÔÇô to su zemlja, slama, konoplja i sl. Mogu─çe ih je upotrebljavati za manje raspone i spratnosti konstrukcija porodi─Źnih ku─ça, dok se za ve─çe objekte oni mogu upotrebljavati kao ispuna neke skeletne konstrukcije, ili kao spoljna ili unutra┼ínja termoizolacija u masivnoj konstrukciji.
  2. Treba poznavati lokalnu klimu i prirodna ograni─Źenja lokacije, u trusnim podru─Źjima nije preporu─Źljiva gradnja samom zemljom ve─ç se koristi drvo kao nose─ça konstrukcija, a zemlja kao ispuna. U plavnim podru─Źjima gradnja zemljom tako─Ĺe nije preporu─Źljiva jer nije otporna na takve uticaje.
  3. Zakonska regulativa mo┼że biti prepreka za neke vidove gradnje prirodnim materijalima. Npr. kod nas je neophodno za dobijanje gra─Ĺevinske dozvole koristiti neku od priznatih konstruktivnih sistema, tako da se gradnja zemljom i slamom ne mo┼że prihvatiti sama po sebi, iako takva gradnja ima dovoljnu nosivost za npr. jedan prizemni objekat. Potrebno je predvideti nose─çu drvenu konstrukciju, dok se drugi materijali kao slama ili zemlja mogu koristiti za ispunu. Zatim, pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ne predvi─Ĺa neke od materijala npr. zemlja, ─çerpi─Ź, konoplja. Oni nisu navedeni u tabelama energetske efikasnosti gra─Ĺevinskih materijala. Tako─Ĺe, slama i drvo su uvr┼íteni kao materijali sa dosta nelogi─Źnim koeficijentima termi─Źke provodljivosti, ┼íto je dokazano u nau─Źnim radovima profesora sa gra─Ĺevinskih fakulteta u Novom Sadu i Subotici (ÔÇťTradicionalni materijali kao re┼íenje za gra─Ĺenje u novom vremenu klimatskih poreme─çajaÔÇŁ – Milan Kekanovi─ç, Dragoslav ┼áumarac, Ljiljana Kozari─ç, Stanko ─ćori─ç, Arpad ─îeh). Tako da je mogu─çe prora─Źunima energetske efikasnosti dobiti dosta razli─Źite vrednosti potro┼ínje energije ili potrebne debljine materijala za izolaciju objekta, nego ┼íto je dokazano da ─çe u realnosti biti ostvareno, na stvarnim merenjima. Dokaz toj tvrdnji mogu biti i tradicionalne Kanadske ku─çe gra─Ĺene isklju─Źivo od masivnih drvenih konstruktivnih elemenata bez dodatne termoizolacije, gde je postignut jedan odre─Ĺen nivo komfora potreban za ┼żivot na temperaturama od -30┬░C, a ┼íto je na┼íim va┼że─çim prora─Źunom nemogu─çe dokazati.
  4. S obzirom da su tehnike gradnje prirodnim materijalima vremenom napu┼ítene i zaboravljene, gra─Ĺevinske firme ─Źesto nemaju iskustva sa ovom vrstom gradnje, pa je potrebno na─çi stru─Źnjake sa iskustvom u ovoj oblasti od kojih se mo┼że tehnika u─Źiti, ili koji se mogu anga┼żovati kako bi se obezbedila uspe┼ínost izgradnje. Primer kod nas je arhitekta Dragana Koji─Źi─ç, koja je usavr┼íila zemljanu arhitekturu kroz prakti─Źno iskustvo ┼íirom sveta i kod nas, a koja danas vodi Centar za zemljanu arhitekturu u Mo┼íorinu. U nekoliko poslednjih godina izgra─Ĺen je ve─çi broj ovih objekata kako kod nas tako i u svetu, pa iako je ovo jo┼í uvek neki vid alternativne gradnje mo┼żemo verovati da ─çe dobiti sve ve─çu popularnost.
Enterijer drvene ku─çe za odmor u Alpima, u kanadskom tradicionalnom stilu /  foto: www.meizeit.at

Enterijer drvene ku─çe za odmor u Alpima, u kanadskom tradicionalnom stilu / foto: www.meizeit.at

Materijali za prirodnu gradnju:

  1. Kamen kao gra─Ĺevinski materijal je vrlo otporan i trajan, ali zidovi od kamena ne ispunjavaju uslove za postizanje energetske efikasnosti. Na zidove od kamena se mora staviti termoizolacija, a ako su oni dekorativni element, onda se termoizolacija mora postaviti na unutra┼ínju stranu, ┼íto nije najbolje re┼íenje. U mediteranskom podru─Źju gde je bitno za┼ítiti se od pregrevanja sa spoljne strane zida, kamen ima svoju ulogu, pa ga je mogu─çe termoizolovati i sa unutra┼ínje strane, ali nije dobro re┼íenje i u ostalim klimama.
  2. Drvo je materijal koji ima dosta dobre termi─Źke karakteristike kao i zavidne mehani─Źke sposobnosti u odnosu na neke druge prirodne materijale i one zavise od stanja vla┼żnosti samog drveta. Drvo nije nikada prestalo da se koristi kao gra─Ĺevinski materijal i ─Źovek je za njega najvi┼íe vezan.Naj─Źe┼í─ça upotreba drveta je u kombinaciji sa drugim gra─Ĺevinskim materijalima koji pobolj┼íavaju njegove termi─Źke karakteristike. Potrebna je velika debljina zidova od ─Źistog drveta da bi se postigla odgovaraju─ça termika, pa to nije toliko ekonomi─Źno. Drvo je tako─Ĺe slabo otporno na po┼żar kao i uticaj insekata pa ga je potrebno za┼ítiti, ili koristiti u kombinaciji sa drugim materijalima koji ─çe te nedostatke otkloniti. Ipak, u tradicionalnoj i ekolo┼íkoj gradnji drvo ostaje nezamenjiv materijal.
  3. Nepe─Źena glina je najstariji gra─Ĺevinski materijal zastupljen u celom svetu. U predelima toplih klima gra─Ĺevinske objekte treba ili neprekidno klimatizovati skupom ve┼íta─Źkom klimatizacijom ili to obezbediti prirodno pomo─çu same strukture termi─Źkog omota─Źa od prirodnog materijala. U na┼íim podnebljima od ovog materijala poznat je ─çerpi─Ź, koji predstavlja nepe─Źenu opeku pravljenu od me┼íavine gline, peska i sa dodatkom slame, koja slu┼żi kao prirodna armatura. Kada se ova smesa stavlja u drvene kalupe i su┼íi na suncu zovemo je ─çerpi─Ź, kada je ubacujemo u drvene oplate zida i nabijamo dobijamo naboj. Ove tehnike upotrebe gline, peska i slame, se danas ponovo o┼żivljavaju, a zovemo je gradnja zemljom. U svetu je poznat pokret earthship ÔÇô ku─çe gra─Ĺene od zemlje sa kombinovanjem pasivnih sistema za klimatizaciju. Ku─çe od zemlje se odlikuju dugove─Źno┼í─çu i dobrom termi─Źkom i zvu─Źnom izolacijom. Zidovi od zemlje imaju sposobnost da ÔÇ×di┼íuÔÇť, odnosno upijaju vi┼íak vlage iz prostorija i polako ga otpu┼ítaju napolje sa spolja┼ínje strane koja je suva i gde je pritisak vodene pare 0, pa se po zakonu fizike para sa ve─çim zasi─çenjem i pritiskom sa unutra┼ínje povr┼íine zida kroz zid kre─çe ka spolja┼ínjoj strani zida i ispu┼íta je napolje. Tako dolazi do hla─Ĺenja unutra┼ínjeg prostora leti i u toplim klimama, jer vodena para upija toplotu iz prostora i sa sobom je odnosi napolje. Uslov da bi ovo moglo da funkcioni┼íe je da je zid u celosti od prirodnog materijala koji di┼íe i da ne postoje paronepropusni slojevi kao ┼íto su u savremenim konstrukcijama npr. neke vrste maltera, plasti─Źne folije koje su parne brane, neki termoizolacioni materijali itd.
  4. Kombinacije zemlje i drveta su naj─Źe┼í─çe u tradicionalnoj gradnji, a naj─Źe┼í─çe su to razli─Źite kombinacije nose─çe konstrukcije od drveta i ispune od zemlje. U zavisnosti od toga nastaju i razli─Źite tehnike gradnje koje su u nekim podru─Źjima vi┼íe popularne kao ┼íto su bondru─Źare ili na primer corewood gradnja.
  5. Slama kao gra─Ĺevinski materijal je po─Źela ponovo da se upotrebljava pa se pojavljuju i nove firme koje proizvode balirane slame namenjene gradnji. Slama se ne koristi samostalno kao konstruktivni element nego kao ispuna u drvenoj nose─çoj konstrukciji. Noviji primeri arhitekture pokazuju da je upotreba tradicionalnih materijala mogu─ça bez naru┼íavanja estetike savremenog objekta.
  6. Konoplja je biljka koja se lako uzgaja i koja je veoma otporna na insekte, po┼żar i vlagu. Nekada je bila ┼íiroko rasprostranjena u poljoprivredi i industriji, ali je zbog pravnih regulacija njena upotreba bila dugo vremena zabranjena.
earthship ÔÇô kombinacija zidova od zemlje i pasivnog zagrevanja kroz solarijum na jugufoto www.wallpapercave.com

earthship ÔÇô kombinacija zidova od zemlje i pasivnog zagrevanja kroz solarijum na jugufoto www.wallpapercave.com

Danas je kod nas legalno uzgajati odre─Ĺenje vrste industrijske konoplje uz specijalno odobrenje dr┼żave, ┼íto i poskupljuje njenu proizvodnju.U svetu se pojavljuje kao nov gra─Ĺevinski materijal hempcrete ÔÇô me┼íavina kre─Źa, vode i rezanih stabljika konoplje, koje predstavljaju otpad u proizvodnji drugih industrijskih ili prehrambenih proizvoda od konoplje. Konoplja ima veoma dobra izolaciona svojstva, otporna je na pojavu bu─Ĺi, gljivica, insekte i ima dobru otpornost na po┼żar i vlagu. Mo┼że se koristiti kao ispuna u drvenim konstruktivnim sistemima, kao blok za gradnji ili kao spoljna termoizolacija na klasi─Źnoj gradnji opekom ili blokovima. Lepota prirodnih materijala jo┼í vi┼íe je istaknuta u kontrastu savremenog dizajna uspe┼ínih arhitektonskih re┼íenja, ─Źije primere sve vi┼íe sre─çe- mo kako u svetu, tako i kod nas.

Autor teksta: Sonja Krastav─Źevi─ç, EN EF Studio