Connect with us

Materijali

Industrijska konoplja u građevinskoj industriji

Objavljeno

:

Industrijska konoplja u građevinskoj industriji

Konoplja je biljka koja ima veoma široku primenu, od proizvodnje visoko nutritivnih prehrambenih namirnica, kozmetike, lekova, tekstilnih proizvoda i odeće, kanapa, papira, pa sve do alternativnih bio-goriva i građevinskog materijala. Takođe, konoplja je i ekološka biljka – za njenu proizvodnju nisu potrebni pesticidi i herbicidi, a druga je biljka na svetu po brzini rasta (posle bambusa), tako da su joj od setve do žetve potrebna samo četiri meseca.

Konoplja je nekada bila izuzetno značajna i široko rasprostranjena biljka, od koje su pravljeni razni proizvodi. U Aziji je korišćena još pre 10.000 godina, a veruje se da je među prvim biljkama koje je čovek počeo da koristi za druge potrebe osim za ishranu.

Najstariji nalazi konoplje u Evropi stari su oko 5.500 godina, a u 13. veku od nje počinje proizvodnja papira. Konoplja i lan su u Evropi dugo bili najvažniji izvor vlakana. Seme konoplje, koje ima visok sadržaj aminokiselina je korišćeno za ishranu, a u industriji u proizvodnji kanapa i tekstila. Takođe je korišćeno i u pomorstvu za jedra i užad, jer je materijal od nje višestruko izdržljiviji i jači od pamuka.

Oko sredine 20. veka počinje proizvodnja novih sintetičkih vlakana koja će zameniti upotrebu konoplje. Nakon drugog svetskog rata njena proizvodnja je zabranjivana i prolazila je kroz različite zakonske regulative, pa je pao u zaborav način njene upotrebe kao i sve ekološke prednosti ove biljke. Proizvodnja i upotreba industrijske konoplje u mnogim državama sveta je i dalje ilegalna ili zanemarena aktivnost.

konoplja se smatra karbon negativnom

Konoplja se smatra karbon negativnom

Najčešća negativna slika o konoplji stvara se zbog povezanosti sa marihuanom.

Industrijska konoplja i marihuana potiču od iste biljke – kanabisa (Cannabis) ili konoplje. Ona ima svoje dve podvrste, a to su industrijska konoplja (Cannabis Sativa L.) i indijska konoplja tzv. marihuana (Cannabis Indica).

Osnovna razlika jeste količina psihoaktivne supstance (THC) koju možemo pronaći samo u cvetu biljke. U industrijskoj konoplji, THC nije viši od 0,3%, dok je u marihuani od 5% THC-a pa naviše.

Što se tiče upotrebe i zakonske regulative, marihuana se može koristiti u medicinske ili u rekreativne svrhe i nije dozvoljena u našoj zemlji, a industrijska konoplja se može koristiti na razne načine na koje marihuana ne može, pre svega u industriji gde može da se proizvede više od 75.000 različitih proizvoda.

U Srbiji, THC je dozvoljen do 0,3% (u nekim državama do 0,2%), što znači da su industrijska konoplja i proizvodi od konoplje legalni u Srbiji. Za setvu konoplje potrebna je dozvola koja se dobija od Ministarstva poljoprivrede.

Pre oko 30 godina, potencijal konoplje je ponovo otkriven za upotrebu u zelenim industrijama, a zakonska regulativa u Evropi je počela da se menja u korist konoplje. Danas industrijska konoplja postaje zeleni građevinski materijal. Istraživanja u poslednjih 15 godina su pokazala da upotreba biljnih agregata u betonima umesto mineralnih utiču pozitivno na klimatske promene, energetsku efikasnost objekata kao i na zdravlje ljudi.

Hempcrete, što dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton)

Hempcrete, što dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton)

Postoji više građevinskih materijala od konoplje u upotrebi: rastresita vuna, termoizolacione ploče, filc za akustičnu izolaciju, ploče za suvomontažnu gradnju za zidove i plafone, blokovi za zidanje i polimeri ojačani konopljinim vlaknima za fasadne ploče. Najrasprostranjenija primena konoplje trenutno je u blokovima za zidanje. U blokovima, konoplja zamenjuje agregat koji se meša s cementom da bi se dobio beton. Takva se smesa uliva poput betona u kalupe i dobija se proizvod za zidanje – blok.

Konoplja zamenjuje agregat koji se meša s cementom da bi se dobio beton

Konoplja zamenjuje agregat koji se meša s cementom da bi se dobio beton

Globalno prihvaćeno ime za ovaj materijal je – Hempcrete, što dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton).

Karbon negativan i ekološki materijal

Što se tiče emisije CO2 konoplja se smatra karbon negativnom, jer tokom rasta apsorbuje CO2 iz vazduha koji ostaje „vezan” u građevinskom materijalu. Zid od blokova konoplje debeo 30 cm vezuje oko 36,08 kg CO2 na jedan m2 zida. Takođe konoplja ne sadrži hranljive materije za parazite pa se ne mora štiti kao neki drugi prirodni materijali, npr. drvo. Konoplja je i teško zapaljiva i otporna na visoke temperature. Zbog brzine rasta ne zahteva veliku površinu za uzgajanje – samo jedan hektar može osigurati dovoljno materijala za gradnju prosečne kuće. Građevinski proizvodi od konoplje su 100% biorazgradivi, a svi materijali kod proizvodnje dolaze iz prirode.

Termoizolacioni materijal

Izolacioni paneli od konoplje mogu zameniti izolacione materijale koji se dobijaju iz neobnovljivih izvora kao što su staklena ili kamena vuna, sa sličnim koeficijentima toplotne provodljivosti. Takođe, konopljine ploče imaju bolje karakteristike u letnjem periodu. Konopljine ploče se razlikuju od laganih građevinskih materijala kao što su mineralne vune po termičkoj masi, što zapravo znači da konoplja ima sposobnost akumuliranja sunčeve topline tokom dana i ispuštanja tokom noći, pa su faktori oscilacija temperatura povoljniji za konoplju u letnjem periodu.

Izolacioni paneli od konoplje

Izolacioni paneli od konoplje

Upotreba u toplim i hladnim klimama

Blokovi od konoplje mogu biti noseći ili nenoseći. Nenoseći su male gustine od 200-250 kg/m3 za razliku od klasičnih nenosećih blokova za gradnju gustine oko 400-500 kg/m3. Za noseće blokove gustina je 600 -1000 kg/m3. Nenoseći blokovi porozne strukture i male težine pogoduju upotrebi u hladnijim klimama, u severnim i centralnim delovima Evrope, gde je potrebno kuću brzo zagrejati. Na područijima toplije klime, kao što je Mediteran, pogoduju noseći blokovi veće termičke inercije, da bi se sprečilo pregrevanje u letnjem periodu, a takođe se i smanjuje upotreba drveta kao noseće konstrukcije, gde je ovaj resurs ograničen.

Regulacija vlage

Zidovi od konoplje „dišu” jer su paropropusni, pa smanjuju opasnost od pojave vlage i buđi unutar kuće. Višak vlage se može upiti u zidove i kasnije ispustiti u prostor bez stvaranja kondenza na površinama zidova. Konoplja može biti vrlo korisna kod radova u kojima postoje problemi s vlagom kao što je renoviranje starih zgrada, za izolaciju na prelazima između različitih materijala gde se javljaju termički mostovi, kao i kod objekata sa povećanom vlažnosti prostora: sportske dvorane, bazeni i sl. Takođe konoplja je i dobar zvučni izolator.

Hempcrete u Francuskoj i Velikoj Britaniji

Trenutno se u Francuskoj, koja je prva počela sa intenzivnijim istraživanjima o primeni konoplje 90-ih godina, koristi oko 5.000 tona konopljinog materijala godišnje u građevinskoj industriji.
Izgrađeno je nekoliko hiljada kuća od ovog materijala, nakon čega je pozitivno ocenjen i propagira se kao važna grana gradnje za budućnost i očuvanje životne sredine.

U Velikoj Britaniji je talas izgradnje krenuo nekoliko godina nakon Francuske. Britanci su ranije imali manji udeo konoplje u građevinskom sektoru od Francuza, ali taj je broj danas puno veći jer je materijal sve pristupačniji i jeftiniji. U Velikoj Britaniji, tokom poslednjih godina sagrađeno je nekoliko stotina građevina, na primer skladište pivare Adnams površine 4.400 m2 u Suffolku, istočna Engleska. Ta je građevina poznata po svom zelenom krovu i po 90.000 blokova od konoplje s termoizolacionim slojem od istog materijala.
Sva konoplja je s lokalnih useva i to je najveća zgrada od tog materijala na svetu.

Danas industrijska konoplja postaje zeleni građevinski materijal.

Danas industrijska konoplja postaje zeleni građevinski materijal

Gradnja konopljom u Srbiji

Prvi objekat od konoplje realizovan je i u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Izgrađena kuća ima 260 m2 i industrijska konoplja je glavni građevinski materijal. Gradnja objekta je započeta 2017. godine. Uprkos pozitivnom uticaju konopljinih blokova na poboljšanje akustičnih, termičkih i higrotermalnih svojstava konstrukcije, kao i umanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, njihova upotreba je i dalje veoma ograničena.

Razlog je viša cena u poređenju sa konvencionalnim materijalima i generalno nedostatak informacija i znanja o ovim novim tehnologijama.

Ipak nada za širu upotrebu ekoloških materijala u gradnji leži u činjenici da se sve više vrednuju koncepti života u skladu sa prirodom, ekološki materijali iako skuplji i manje dostupni dobijaju na popularnosti, vraćanje prirodi se potencira u mnogim drugim sferama života, pa ostaje nada da će i u gradnji dobiti svoje zasluženo mesto.

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh. EN-EF Studio

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno