Connect with us
Materijali

Industrijska konoplja u gra─Ĺevinskoj industriji

Konoplja je biljka koja ima veoma ┼íiroku primenu, od proizvodnje visoko nutritivnih prehrambenih namirnica, kozmetike, lekova, tekstilnih proizvoda i ode─çe, kanapa, papira, pa sve do alternativnih bio-goriva i gra─Ĺevinskog materijala. Tako─Ĺe, konoplja je i ekolo┼íka biljka – za njenu proizvodnju nisu potrebni pesticidi i herbicidi, a druga je biljka na svetu po brzini rasta (posle bambusa), tako da su joj od setve do ┼żetve potrebna samo ─Źetiri meseca.

Konoplja je nekada bila izuzetno zna─Źajna i ┼íiroko rasprostranjena biljka, od koje su pravljeni razni proizvodi. U Aziji je kori┼í─çena jo┼í pre 10.000 godina, a veruje se da je me─Ĺu prvim biljkama koje je ─Źovek po─Źeo da koristi za druge potrebe osim za ishranu.

Najstariji nalazi konoplje u Evropi stari su oko 5.500 godina, a u 13. veku od nje po─Źinje proizvodnja papira. Konoplja i lan su u Evropi dugo bili najva┼żniji izvor vlakana. Seme konoplje, koje ima visok sadr┼żaj aminokiselina je kori┼í─çeno za ishranu, a u industriji u proizvodnji kanapa i tekstila. Tako─Ĺe je kori┼í─çeno i u pomorstvu za jedra i u┼żad, jer je materijal od nje vi┼íestruko izdr┼żljiviji i ja─Źi od pamuka.

Oko sredine 20. veka po─Źinje proizvodnja novih sinteti─Źkih vlakana koja ─çe zameniti upotrebu konoplje. Nakon drugog svetskog rata njena proizvodnja je zabranjivana i prolazila je kroz razli─Źite zakonske regulative, pa je pao u zaborav na─Źin njene upotrebe kao i sve ekolo┼íke prednosti ove biljke. Proizvodnja i upotreba industrijske konoplje u mnogim dr┼żavama sveta je i dalje ilegalna ili zanemarena aktivnost.

konoplja se smatra karbon negativnom

Konoplja se smatra karbon negativnom

Naj─Źe┼í─ça negativna slika o konoplji stvara se zbog povezanosti sa marihuanom.

Industrijska konoplja i marihuana poti─Źu od iste biljke – kanabisa (Cannabis) ili konoplje. Ona ima svoje dve podvrste, a to su industrijska konoplja (Cannabis Sativa L.) i indijska konoplja tzv. marihuana (Cannabis Indica).

Osnovna razlika jeste koli─Źina psihoaktivne supstance (THC) koju mo┼żemo prona─çi samo u cvetu biljke. U industrijskoj konoplji, THC nije vi┼íi od 0,3%, dok je u marihuani od 5% THC-a pa navi┼íe.

┼áto se ti─Źe upotrebe i zakonske regulative, marihuana se mo┼że koristiti u medicinske ili u rekreativne svrhe i nije dozvoljena u na┼íoj zemlji, a industrijska konoplja se mo┼że koristiti na razne na─Źine na koje marihuana ne mo┼że, pre svega u industriji gde mo┼że da se proizvede vi┼íe od 75.000 razli─Źitih proizvoda.

U Srbiji, THC je dozvoljen do 0,3% (u nekim dr┼żavama do 0,2%), ┼íto zna─Źi da su industrijska konoplja i proizvodi od konoplje legalni u Srbiji. Za setvu konoplje potrebna je dozvola koja se dobija od Ministarstva poljoprivrede.

Pre oko 30 godina, potencijal konoplje je ponovo otkriven za upotrebu u zelenim industrijama, a zakonska regulativa u Evropi je po─Źela da se menja u korist konoplje. Danas industrijska konoplja postaje zeleni gra─Ĺevinski materijal. Istra┼żivanja u poslednjih 15 godina su pokazala da upotreba biljnih agregata u betonima umesto mineralnih uti─Źu pozitivno na klimatske promene, energetsku efikasnost objekata kao i na zdravlje ljudi.

Hempcrete, što dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton)

Hempcrete, što dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton)

Postoji vi┼íe gra─Ĺevinskih materijala od konoplje u upotrebi: rastresita vuna, termoizolacione plo─Źe, filc za akusti─Źnu izolaciju, plo─Źe za suvomonta┼żnu gradnju za zidove i plafone, blokovi za zidanje i polimeri oja─Źani konopljinim vlaknima za fasadne plo─Źe. Najrasprostranjenija primena konoplje trenutno je u blokovima za zidanje. U blokovima, konoplja zamenjuje agregat koji se me┼ía s cementom da bi se dobio beton. Takva se smesa uliva poput betona u kalupe i dobija se proizvod za zidanje – blok.

Konoplja zamenjuje agregat koji se meša s cementom da bi se dobio beton

Konoplja zamenjuje agregat koji se meša s cementom da bi se dobio beton

Globalno prihva─çeno ime za ovaj materijal je – Hempcrete, ┼íto dolazi od hemp (konoplja) + concrete (beton).

Karbon negativan i ekološki materijal

┼áto se ti─Źe emisije CO2 konoplja se smatra karbon negativnom, jer tokom rasta apsorbuje CO2 iz vazduha koji ostaje ÔÇ×vezanÔÇŁ u gra─Ĺevinskom materijalu. Zid od blokova konoplje debeo 30 cm vezuje oko 36,08 kg CO2 na jedan m2 zida. Tako─Ĺe konoplja ne sadr┼żi hranljive materije za parazite pa se ne mora ┼ítiti kao neki drugi prirodni materijali, npr. drvo. Konoplja je i te┼íko zapaljiva i otporna na visoke temperature. Zbog brzine rasta ne zahteva veliku povr┼íinu za uzgajanje – samo jedan hektar mo┼że osigurati dovoljno materijala za gradnju prose─Źne ku─çe. Gra─Ĺevinski proizvodi od konoplje su 100% biorazgradivi, a svi materijali kod proizvodnje dolaze iz prirode.

Termoizolacioni materijal

Izolacioni paneli od konoplje mogu zameniti izolacione materijale koji se dobijaju iz neobnovljivih izvora kao ┼íto su staklena ili kamena vuna, sa sli─Źnim koeficijentima toplotne provodljivosti. Tako─Ĺe, konopljine plo─Źe imaju bolje karakteristike u letnjem periodu. Konopljine plo─Źe se razlikuju od laganih gra─Ĺevinskih materijala kao ┼íto su mineralne vune po termi─Źkoj masi, ┼íto zapravo zna─Źi da konoplja ima sposobnost akumuliranja sun─Źeve topline tokom dana i ispu┼ítanja tokom no─çi, pa su faktori oscilacija temperatura povoljniji za konoplju u letnjem periodu.

Izolacioni paneli od konoplje

Izolacioni paneli od konoplje

Upotreba u toplim i hladnim klimama

Blokovi od konoplje mogu biti nose─çi ili nenose─çi. Nenose─çi su male gustine od 200-250 kg/m3 za razliku od klasi─Źnih nenose─çih blokova za gradnju gustine oko 400-500 kg/m3. Za nose─çe blokove gustina je 600 -1000 kg/m3. Nenose─çi blokovi porozne strukture i male te┼żine pogoduju upotrebi u hladnijim klimama, u severnim i centralnim delovima Evrope, gde je potrebno ku─çu brzo zagrejati. Na podru─Źijima toplije klime, kao ┼íto je Mediteran, pogoduju nose─çi blokovi ve─çe termi─Źke inercije, da bi se spre─Źilo pregrevanje u letnjem periodu, a tako─Ĺe se i smanjuje upotreba drveta kao nose─çe konstrukcije, gde je ovaj resurs ograni─Źen.

Regulacija vlage

Zidovi od konoplje ÔÇ×di┼íuÔÇŁ jer su paropropusni, pa smanjuju opasnost od pojave vlage i bu─Ĺi unutar ku─çe. Vi┼íak vlage se mo┼że upiti u zidove i kasnije ispustiti u prostor bez stvaranja kondenza na povr┼íinama zidova. Konoplja mo┼że biti vrlo korisna kod radova u kojima postoje problemi s vlagom kao ┼íto je renoviranje starih zgrada, za izolaciju na prelazima izme─Ĺu razli─Źitih materijala gde se javljaju termi─Źki mostovi, kao i kod objekata sa pove─çanom vla┼żnosti prostora: sportske dvorane, bazeni i sl. Tako─Ĺe konoplja je i dobar zvu─Źni izolator.

Hempcrete u Francuskoj i Velikoj Britaniji

Trenutno se u Francuskoj, koja je prva po─Źela sa intenzivnijim istra┼żivanjima o primeni konoplje 90-ih godina, koristi oko 5.000 tona konopljinog materijala godi┼ínje u gra─Ĺevinskoj industriji.
Izgra─Ĺeno je nekoliko hiljada ku─ça od ovog materijala, nakon ─Źega je pozitivno ocenjen i propagira se kao va┼żna grana gradnje za budu─çnost i o─Źuvanje ┼żivotne sredine.

U Velikoj Britaniji je talas izgradnje krenuo nekoliko godina nakon Francuske. Britanci su ranije imali manji udeo konoplje u gra─Ĺevinskom sektoru od Francuza, ali taj je broj danas puno ve─çi jer je materijal sve pristupa─Źniji i jeftiniji. U Velikoj Britaniji, tokom poslednjih godina sagra─Ĺeno je nekoliko stotina gra─Ĺevina, na primer skladi┼íte pivare Adnams povr┼íine 4.400 m2 u Suffolku, isto─Źna Engleska. Ta je gra─Ĺevina poznata po svom zelenom krovu i po 90.000 blokova od konoplje s termoizolacionim slojem od istog materijala.
Sva konoplja je s lokalnih useva i to je najve─ça zgrada od tog materijala na svetu.

Danas industrijska konoplja postaje zeleni gra─Ĺevinski materijal.

Danas industrijska konoplja postaje zeleni gra─Ĺevinski materijal

Gradnja konopljom u Srbiji

Prvi objekat od konoplje realizovan je i u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Izgra─Ĺena ku─ça ima 260 m2 i industrijska konoplja je glavni gra─Ĺevinski materijal. Gradnja objekta je zapo─Źeta 2017. godine. Uprkos pozitivnom uticaju konopljinih blokova na pobolj┼íanje akusti─Źnih, termi─Źkih i higrotermalnih svojstava konstrukcije, kao i umanjenju negativnog uticaja na ┼żivotnu sredinu, njihova upotreba je i dalje veoma ograni─Źena.

Razlog je vi┼ía cena u pore─Ĺenju sa konvencionalnim materijalima i generalno nedostatak informacija i znanja o ovim novim tehnologijama.

Ipak nada za ┼íiru upotrebu ekolo┼íkih materijala u gradnji le┼żi u ─Źinjenici da se sve vi┼íe vrednuju koncepti ┼żivota u skladu sa prirodom, ekolo┼íki materijali iako skuplji i manje dostupni dobijaju na popularnosti, vra─çanje prirodi se potencira u mnogim drugim sferama ┼żivota, pa ostaje nada da ─çe i u gradnji dobiti svoje zaslu┼żeno mesto.

Autor teksta: Sonja Krastav─Źevi─ç dipl.in┼ż.arh. EN-EF Studio