Zašto ginu građevinski radnici u Srbiji?

U našoj zemlji na radu je za deset meseci prošle i u istom periodu ove godine stradalo 79 ljudi, a teško povređeno više od 1.200, pokazuju podaci Inspektorata za rad dostavljeni listu Novosti. Mađutim, podaci Sindikata građevinarstva još su strašniji i oni kažu da je od prošlog januara do kraja septembra ove godine stradalo je 87 ljudi, od čega 32 u građevinarstvu.

– Za poslednju deceniju, na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 ljudi, od čega polovina u građevini – izjavio je Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.

Postoji još jedna činjenica. Naime, veoma mali broj radnika, ili njihovih porodica, je dobio odštetu, a i kada bi je dobili, ona bi bila simbolična, daleko od milionskih iznosa kao na Zapadu, kažu u Građevinskoj komori. Prema računicama Samostalnog sindikata, za 15 poslednjih godina samo trećina povređenih naplatila je štetu koja im je pričinjena na radnom mestu. Jedan broj je isplaćen od osiguranja, pod uslovom da su radili legalno i da ih je poslodavac osigurao. Drugi su morali da pokreću sudske parnice, koje su dugo trajale i imale šarolik ishod.

Statistika pokazuje i da su do novembra ove godine inspektori doneli 4.037 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i naložili 10.732 mere, kao i 752 rešenja o zabrani rada. Podneta su i 1.168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u vezi sa bezbednošću i zdravlje na radu, kao i 28 krivičnih prijava protiv odgovornih lica. Što se prekršajnih postupaka tiče, od januara do oktobra 2019. poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 237.677.200 dinara.

Do povreda i smrtnih ishoda dolazi jer je prosečna starost srpskog građevinskog radnika 55 godina i zbog toga što se na skele penju ljudi koji zbog svoje starosne dobi ili zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli, a među njima ima čak i onih sa dijagnozom epilepsije. Veliki broj radnika su, objašnjava Rodić, Turci, Pakistanci, Indusi, i niko ne zna njihove istorije bolesti, pa se samim tim i ne zna da im je dozvoljen rad na visini. Na zaštiti na radu po pravilu se štedi kako bi cene usluga naših firmi bile niže.

Izvor:Novosti