Connect with us

Arhitektura

Zaha Hadid- život i posle života!

Objavljeno

:

Iako je Zaha Hadid, čuveni britansko-irački arhitekta i prva žena dobitnica Prickerove nagrade za arhitekturu, preminula prošle godine, još njen specifičan pristup arhitekturi i danas je i te kako prisutan.

Zahin tzv.„novi fluidni način prostornosti“

Tako je firma “Zaha Hadid Architects” koju vode njeni saradnici i učenici, prošlog meseca uradila masterplan za luku u Talinu, sa novim terminalom za brodove, kao i poslovne i stambene distrikte namenjene za oživljavanje priobalja u glavnom gradu Estonije. Kako je rađena sama luka i šta će sve biti u njenoj blizini kao deo ovog projekta pročitajte na sledećem LINKU.

Inače, ova čuvena arhitektica je imala zaista zanimljiv životni put. Zaha je rođena u Bagdadu 1950. godine, studirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu a potom se otisnula u svet arhitekture ušavši u Asocijaciju arhitekata u Londonu 1972. godine. Njena karijera arhitekte počela je 1977-te godine, neposredno pošto je završila studije i po preporuci kolega i profesora, zaposlila se u arhitektonskom birou „Office of Metropolitan Architecture“. U isto vreme, Zaha je iz studentske uloge prešla u ulogu predavača na svom fakultetu što je umnogome uticalo na formiranje njenog daljeg puta u svetu arhitekture.

Tokom naredne tri godine Zaha Hadid je radila u arhitektonskom studiju i istovremeno držala predavanja na školi arhitekture. 1980te godine ona je osnovala sopstveni arhitektonski studio. Prvi značajan projekat koji je izašao iz ovog studija bila je vatrogasna stanica „Vitra“ u gradiću Vajn na Rajni (Weil am Rhein) u Nemačkoj. Ovaj projekat je na Zahu i njen studio privukao pažnju stručne javnosti. „Vitra“ je u međuvremenu pretvorena iz vatrogasne stanice u muzejZaha Hadid prenosila je znanje u renomiranim visokoobrazovnim institucijama kao što su Hardvard, Jejl i Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču.

Zaha Hadid: opera u Glazgovu

Svoj biro osnovala je u Londonu pod imenom Zaha Hadid Architects a do dana današnjeg projektovala je značajne objekte kao što su: MAXXI: Italijanski nacionalni muzej moderne umetnosti u Rimu (2009), Sportski centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. (2011) kao i Heydar Aliyev Centre u Bakuu (2013) u fluidnim formama koje su postale prepoznatljive za njena dela. Zgrade kao što su Rosenthal Center u Sinsinatiju (2003) kao i zgrada Opere u Guangzhou (2010) takođe su primeri arhitekture koji će ostati posle Zahe Hadid dugo nakon njene iznenadne smrti.

Sve što je Zaha radila, bilo je vrlo specifično

Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla dolazi do arhitektonskog minimum koji joj daje slobodu da ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geomerijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života. I podovi koji su rađeni u njenim objektima bili su neobični i nesvakidašnji, a na koji način se ta specifičnost izražavala pročitajte na sledećem LINKU.

Zahu su kritikovali zbog prekoračenja budžeta

S druge strane, Zaha Hadid je od strane arhitektonske javnosti kritikovana za svoju saradnju sa diktatorskim režimima, a njen dizajn je više nego jednom bio kritikovan kao ekstremno ekstravagantan, sa ogromnim prekoračenjima budžeta. Nagrade koje je dobila za svoj rad su mnogobrojne a izgrađeni projekti krase različite delove naše planete. Jedan od projekata koji je izašao iz njenog studija je i projekat višenamenskog centra u podnožju Kalemegdanske tvrđave u Beogradu. Ovaj projekat nije izgrađen i o njegovoj budućnosti se još uvek ništa ne zna, ali u slučaju da bude izgrađen to će biti prvi projekat Zahe Hadid u ovom delu Evrope.

 

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno