Connect with us
Arhitektura

Zaha Hadid- ┼żivot i posle ┼żivota!

Iako je Zaha Hadid, ─Źuveni britansko-ira─Źki arhitekta i prva ┼żena dobitnica Prickerove nagrade za arhitekturu, preminula pro┼íle godine, jo┼í njen specifi─Źan pristup arhitekturi i danas je i te kako prisutan.

Zahin tzv.ÔÇ×novi fluidni na─Źin prostornostiÔÇť

Tako je firma ÔÇťZaha Hadid ArchitectsÔÇŁ koju vode njeni saradnici i u─Źenici, pro┼ílog meseca uradila masterplan za luku u Talinu, sa novim terminalom za brodove, kao i poslovne i stambene distrikte namenjene za o┼żivljavanje priobalja u glavnom gradu Estonije. Kako je ra─Ĺena sama luka i ┼íta ─çe sve biti u njenoj blizini kao deo ovog projekta pro─Źitajte na slede─çem LINKU.

Ina─Źe, ova ─Źuvena arhitektica je imala zaista zanimljiv ┼żivotni put. Zaha je ro─Ĺena u Bagdadu 1950. godine, studirala je matematiku na Ameri─Źkom univerzitetu u Bejrutu a potom se otisnula u svet arhitekture u┼íav┼íi u Asocijaciju arhitekata u Londonu 1972. godine. Njena karijera arhitekte po─Źela je 1977-te godine, neposredno po┼íto je zavr┼íila studije i po preporuci kolega i profesora, zaposlila se u arhitektonskom birou ÔÇ×Office of Metropolitan ArchitectureÔÇť. U isto vreme, Zaha je iz studentske uloge pre┼íla u ulogu predava─Źa na svom fakultetu ┼íto je umnogome uticalo na formiranje njenog daljeg puta u svetu arhitekture.

Tokom naredne tri godine Zaha Hadid je radila u arhitektonskom studiju i istovremeno dr┼żala predavanja na ┼íkoli arhitekture. 1980te godine ona je osnovala sopstveni arhitektonski studio. Prvi zna─Źajan projekat koji je iza┼íao iz ovog studija bila je vatrogasna stanica ÔÇ×VitraÔÇť u gradi─çu Vajn na Rajni (Weil am Rhein) u Nema─Źkoj. Ovaj projekat je na Zahu i njen studio privukao pa┼żnju stru─Źne javnosti. ÔÇ×VitraÔÇť je u me─Ĺuvremenu pretvorena iz vatrogasne stanice u muzejZaha Hadid prenosila je znanje u renomiranim visokoobrazovnim institucijama kao ┼íto su Hardvard, Jejl i Univerzitet primenjenih umetnosti u Be─Źu.

Zaha Hadid: opera u Glazgovu

Svoj biro osnovala je u Londonu pod imenom Zaha Hadid Architects a do dana dana┼ínjeg projektovala je zna─Źajne objekte kao ┼íto su: MAXXI: Italijanski nacionalni muzej moderne umetnosti u Rimu (2009), Sportski centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. (2011) kao i Heydar Aliyev Centre u Bakuu (2013) u fluidnim formama koje su postale prepoznatljive za njena dela. Zgrade kao ┼íto su Rosenthal Center u Sinsinatiju (2003) kao i zgrada Opere u Guangzhou (2010) tako─Ĺe su primeri arhitekture koji ─çe ostati posle Zahe Hadid dugo nakon njene iznenadne smrti.

Sve ┼íto je Zaha radila, bilo je vrlo specifi─Źno

Ru┼íenjem osnovnih postulata arhitekture ÔÇô zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla dolazi do arhitektonskog minimum koji joj daje slobodu da ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara ÔÇ×novi fluidni na─Źin prostornostiÔÇť. Prostor s mnogostrukim perspektivnim ta─Źkama i fragmentarnom geomerijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinami─Źnosti savremenog na─Źina ┼żivota. I podovi koji su ra─Ĺeni u njenim objektima bili su neobi─Źni i nesvakida┼ínji, a na koji na─Źin se ta specifi─Źnost izra┼żavala pro─Źitajte na slede─çem LINKU.

Zahu su kritikovali zbog prekora─Źenja bud┼żeta

S druge strane, Zaha Hadid je od strane arhitektonske javnosti kritikovana za svoju saradnju sa diktatorskim re┼żimima, a njen dizajn je vi┼íe nego jednom bio kritikovan kao ekstremno ekstravagantan, sa ogromnim prekora─Źenjima bud┼żeta. Nagrade koje je dobila za svoj rad su mnogobrojne a izgra─Ĺeni projekti krase razli─Źite delove na┼íe planete. Jedan od projekata koji je iza┼íao iz njenog studija je i projekat vi┼íenamenskog centra u podno┼żju Kalemegdanske tvr─Ĺave u Beogradu. Ovaj projekat nije izgra─Ĺen i o njegovoj budu─çnosti se jo┼í uvek ni┼íta ne zna, ali u slu─Źaju da bude izgra─Ĺen to ─çe biti prvi projekat Zahe Hadid u ovom delu Evrope.