Connect with us
Arhitektura

Zaha Hadid- život i posle života!

Iako je Zaha Hadid, čuveni britansko-irački arhitekta i prva žena dobitnica Prickerove nagrade za arhitekturu, preminula proŔle godine, joŔ njen specifičan pristup arhitekturi i danas je i te kako prisutan.

Zahin tzv.ā€žnovi fluidni način prostornostiā€œ

Tako je firma ā€œZaha Hadid Architectsā€ koju vode njeni saradnici i učenici, proÅ”log meseca uradila masterplan za luku u Talinu, sa novim terminalom za brodove, kao i poslovne i stambene distrikte namenjene za oživljavanje priobalja u glavnom gradu Estonije. Kako je rađena sama luka i Å”ta će sve biti u njenoj blizini kao deo ovog projekta pročitajte na sledećem LINKU.

Inače, ova čuvena arhitektica je imala zaista zanimljiv životni put. Zaha je rođena u Bagdadu 1950. godine, studirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu a potom se otisnula u svet arhitekture uÅ”avÅ”i u Asocijaciju arhitekata u Londonu 1972. godine. Njena karijera arhitekte počela je 1977-te godine, neposredno poÅ”to je zavrÅ”ila studije i po preporuci kolega i profesora, zaposlila se u arhitektonskom birou ā€žOffice of Metropolitan Architectureā€œ. U isto vreme, Zaha je iz studentske uloge preÅ”la u ulogu predavača na svom fakultetu Å”to je umnogome uticalo na formiranje njenog daljeg puta u svetu arhitekture.

Tokom naredne tri godine Zaha Hadid je radila u arhitektonskom studiju i istovremeno držala predavanja na Å”koli arhitekture. 1980te godine ona je osnovala sopstveni arhitektonski studio. Prvi značajan projekat koji je izaÅ”ao iz ovog studija bila je vatrogasna stanica ā€žVitraā€œ u gradiću Vajn na Rajni (Weil am Rhein) u Nemačkoj. Ovaj projekat je na Zahu i njen studio privukao pažnju stručne javnosti. ā€žVitraā€œ je u međuvremenu pretvorena iz vatrogasne stanice u muzejZaha Hadid prenosila je znanje u renomiranim visokoobrazovnim institucijama kao Å”to su Hardvard, Jejl i Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču.

Zaha Hadid: opera u Glazgovu

Svoj biro osnovala je u Londonu pod imenom Zaha Hadid Architects a do dana danaÅ”njeg projektovala je značajne objekte kao Å”to su: MAXXI: Italijanski nacionalni muzej moderne umetnosti u Rimu (2009), Sportski centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. (2011) kao i Heydar Aliyev Centre u Bakuu (2013) u fluidnim formama koje su postale prepoznatljive za njena dela. Zgrade kao Å”to su Rosenthal Center u Sinsinatiju (2003) kao i zgrada Opere u Guangzhou (2010) takođe su primeri arhitekture koji će ostati posle Zahe Hadid dugo nakon njene iznenadne smrti.

Sve Ŕto je Zaha radila, bilo je vrlo specifično

RuÅ”enjem osnovnih postulata arhitekture ā€“ zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla dolazi do arhitektonskog minimum koji joj daje slobodu da ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara ā€žnovi fluidni način prostornostiā€œ. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geomerijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života. I podovi koji su rađeni u njenim objektima bili su neobični i nesvakidaÅ”nji, a na koji način se ta specifičnost izražavala pročitajte na sledećem LINKU.

Zahu su kritikovali zbog prekoračenja budžeta

S druge strane, Zaha Hadid je od strane arhitektonske javnosti kritikovana za svoju saradnju sa diktatorskim režimima, a njen dizajn je viÅ”e nego jednom bio kritikovan kao ekstremno ekstravagantan, sa ogromnim prekoračenjima budžeta. Nagrade koje je dobila za svoj rad su mnogobrojne a izgrađeni projekti krase različite delove naÅ”e planete. Jedan od projekata koji je izaÅ”ao iz njenog studija je i projekat viÅ”enamenskog centra u podnožju Kalemegdanske tvrđave u Beogradu. Ovaj projekat nije izgrađen i o njegovoj budućnosti se joÅ” uvek niÅ”ta ne zna, ali u slučaju da bude izgrađen to će biti prvi projekat Zahe Hadid u ovom delu Evrope.