Prilikom projektovanja ovog stana, cilj nam je bio da uklopimo moderno, sa starim, rustičnim, kao i da napravimo enterijer koji će biti trajan, koji neće izaći iz mode brzo, pa smo se tako držali proverene palete boja i materijala – bela, siva, bež boja + drvo i ratan + crni akcenti.
Ostavili smo da originalni delovi zgrade budu ti detalji koji privlače pažnju – zid od cigle, drvene grede.
Takođe smo želeli puno biljaka – doduše, mi u gotovo svaki projekat stavimo dosta biljaka, jer verujemo da one jako doprinose toplini i ušuškanosti prostora.
Većina nameštaja je rađena po meri – od kuhinje i donjeg dela stepenica, do sofe i trpezarijskog stola, koji smo sami napravili od starog orahovog drveta iz dvorišta, i retro fotelja (nasleđenih od mog oca), koje smo takođe sami restaurirali. Ostatak nameštaja je biran da bude jednostavan, ali topao i udoban, dopunjujući enterijer.
Kuhinja nam je bila važna, želeli smo da bude mesto koje odiše toplinom, a takođe i bude spoj rustičnog i modernog (što je ujedno i lajtmotiv stana). Stoga je napravljena od drveta, toplog materijala, sa masivnim ručkama od istog materijala, a izbalansirana ponovo belim elementima i crnim detaljima. Detalji na policama takođe doprinose utisku topline – neki od njih su pronađeni u staroj kući u mom selu, neki doneti iz inostranstva.
Kupatilo prati isti stil, sa istim konceptom kao i ostatak stana – neutralna paleta boja, kombinacija bele i sive sa prirodnim materijalima poput drveta, ratana, bambusa, i naravno, biljkama.
Stepenice su zbog funkcije morale da se nalaze na tom mestu, a budući da je to mesto najbitnije u prostoru – centar zida, i to zida koji se prvi vidi kada se zakorači u sobu, želeli smo da ne budu previše upadljive, kako ne bi odvlačile pažnju sa drugih, postojećih, rustičnih elemenata u stanu.
Takođe, zbog toga što se nalaze na bitnom mestu, morale su da budu i dovoljno zanimljive, tako smo došli do ideje o konzolnom stepeništu, sa što tanjim gazištima, obojenim samo u belo, kako bi delovalo što laganije. Vertikalne šipčice služe radi dodatne stabilnosti, sigurnosti (umesto rukohvata sa te strane), ali i estetike. Donji deo stepenica je u vidu drvenog elementa, koji služi umesto prva dva stepenika i kao element za skladištenje.
Rasveta je ponovo u stilu koji prati koncept prirode i rustičnosti. Na primer, lusteri u trpezariji su od ratana, prirodnog materijala, za podnu lampu smo zapravo tražili duž obale Dunava odgovarajuće grane koje je rekla izbacila (tzv. „driftwood”), i oko njih smo samo obmotali kablove sa rustičnim sijaličnim grlima i sijalicama. Pošto je plafon drveni i nismo želeli da ga spuštamo i zatvaramo gipsom, kablovi za nadgradna spot svetla su takođe rustični, sa crnim, starinskim, keramičkim nosačima.
To je sve dopunjeno LED trakama ispod kuhinjskih elemenata i rukohvata na stepeništu, koje obezbeđuju prigušeno, ambijentalno svetlo i atmosferu uveče.
Bilo je mnogo izazova u dizajniranju i realizaciji ovog projekta, kako zbog starosti zgrade, tako i zbog postojećeg rasporeda prostorija. Originalno kupatilo je bilo vrlo malo, dovoljno samo da se smesti toalet i mali lavabo, pa smo morali da napravimo nove instalacije kako bismo ga premestili na drugo mesto, kako bi bilo veće.
Takođe, stan je vrlo dug u odnosu na svoju širinu, sa ulazom na užoj strani, što je otežavalo kreiranje dobrog rasporeda, jer je mnogo prostora moralo biti dodeljeno hodniku.
Jedan od izazova sa kojima smo se suočili je bio raspored nosećih stubova, koji su se nalazili tačno u sredini buduće kuhinje i dnevnog boravka, odlučili smo da ih premestimo – pošto je to potkrovlje, mogli smo to da uradimo jer ne ugrožavamo nikoga iznad nas. Međutim, da bismo to postigli, morali smo srušiti veliki deo poda kako bismo umetnuli veliku čeličnu gredu, koja premošćava razdaljinu između nosećih zidova na spratu ispod, na koje smo zatim postavili novi stub. Stari, drveni, čamovi stubovi su bili dosta oronuli, nismo mogli njih da upotrebimo, ali smo želeli da ipak zadržimo starinski osećaj, tako da smo na stovarištu pronašli 100 godina staru hrastovu gredu, koja se sada nalazi u vidu stuba između dnevne sobe i kuhinje.
Još jedan izazov je bio izvesti takve stepenice kao što smo zamislili. Da bismo mogli da napravimo ovakve stepenice (konzolne), u zgradi staroj skoro 100 godina, morali smo da napravimo dosta modifikacija.
Trošni zid od cigle, koji je tada delio dnevnu od spavaćih soba, nije mogao da podnese ovakve stepenice, tako da je on srušen, a na njegovo mesto je došla konstrukcija od vertikalnih čeličnih kutija, koje podržavaju čelični kutijasti profil 200×100 mm, koji je glavni nosač gazišta.
Gazišta su takođe od kutijastih profila, samo prefarbana u belo. Nismo dodavali nikakve dodatne obloge, kako bismo zadržali što tanja i elegantnija gazišta.
Autor teksta: Ana Ilić, Studio Štafeta