Connect with us
Arhitektura

Nova tehnološka rešenja u arhitekturi vegetacionih zidova

Arhitektura vegetacionih zidova nudi zna─Źajne prednosti u odnosu na tradicionalne elemente arhitekture kako u pogledu oblikovanja same strukture tako i u pogledu oblikovanja prostora. Projektantska potreba za arhitekturom minimalizma navodi projektante da istra┼żuju nove oblikovne mogu─çnosti u projektovanju vegetacionih zidova.

Oblikovna vrednost vegetacionih zidova je dominantna vrednost, ali estetika bez potrebne funkcije je bezvredna. Estetika i atraktivnost moraju u slu─Źaju vegetacionih zidova ostati u slu┼żbi funkcionalnosti. Likovnost vegetacije trebala bi biti radikalno promenjena, zajedno sa novim tehnolo┼íkim mogu─çnostima u projektantskom naporu da se oblikovnost vegetacionih zidova formuli┼íe kao prostorna struktura uz sve poznate aspekte modelovanja.

Nova tehnolo┼íka re┼íenja u arhitekturi vegetacionih zidova, omogu─çavaju oblikovnu raznovrsnost, ekonomi─Źnost i racionalnost vegetacionih zidova. Sve ovo rezultuje slo┼żenim tehnolo┼íkim zahtevima u projektovanju i izradi vegetacionih zidova, daljem istra┼żivanju grani─Źnih mogu─çnosti i pobolj┼íanju osnovnih karakteristika zelenih zidova. Kombinacija i izbor biljaka, njihovo oblikovno struktuiranje i materijalizacijsko pro┼żimanje, dovode do stvaranja vegetacionih zidova koji svojom estetikom afirmi┼íu ostale elemente arhitekture.

vegetacioni zid

Foto: Vegetacioni zid u poslovnom prostoru

Vegetacioni zidovi su arhitektonski elementi koji bi trebali da projektante oslobode dizajnerskih stega, propisa, strogih sigurnosnih zahteva. Arhitektura vegetacionih zidova umnogome je otvorena ka novom funkcionalnom tuma─Źenju, novim oblikovnim re┼íenjima, koja se ne mogu uvek svrstati u kategoriju ekonomske opravdanosti i racionalnosti. Inventivnost u dizajniranju, uz pomo─ç tehnologije, prestaje da ima pravila i ograni─Źenja u pogledu oblikovanja vegetacionih zidova.

Odr┼żivi sistemi i uspostavljanje novih urbanih i arhitektonskih modela za re┼íavanje estetskih savremenih gradova jedna je od uloga zelenih zidova. Zeleni zidovi u urbanim naseljima postaju adaptabilne strukture koje odr┼żavaju dinami─Źku ravnote┼żu izme─Ĺu korisnika i prirode. Strukturalnost zelenih zidova ima za cilj superintegraciju i ostvarivanje potpuno novih mogu─çnosti arhitekture, dru┼ítva i tehnologije.

Vegetacioni zidovi svrstavaju se u koncept odr┼żive arhitekture, jer u realizaciji ovakvih koncepata aktivno je uklju─Źena primena savremenih materijala i tehnologija uz adekvatnu valorizaciju klimatskih uslova i urbanog okru┼żenja. Oni su pre svega nastali kao potreba pronala┼żenja novih arhitektonskih izra┼żajnih alata koja bi dala odgovore na interakciju izgra─Ĺene strukture i prirodnog okru┼żenja. Ubrzana industrijalizacija naselja, dovela je do razvoja sistema biljnog ozelenjavanja vertikalnih zidova u arhitekturi savremenog doba. Kao klju─Źna strategija razvoja ovakvog sistema jeste pobolj┼íanje ┼żivotnog okru┼żenja, ljudskog zdravlja i mentalne dobrobiti. Paralelno sa razvojem tehnologija razvija se i dizajn vegetacionih zidova, te ga mo┼żemo uvrstiti u savremene umetni─Źke trendove ÔÇô tehnolo┼íku umetnost.

Integracija vegetacije i arhitektonskih objekata uspostavlja novi hibridni odnos u arhitekturi, stvaraju─çi multidisciplinarni pristup projektovanju fasadnih omota─Źa. Uvo─Ĺenje vegetacionih zidova u mikrookru┼żenje doprinosi odr┼żavanju uravnote┼żenog ekosistema, pod uslovom da postoji upotreba autohtonih vrsta biljaka koje su prilago─Ĺene za klimatske uslove u kojima se nalaze.

Razvoj tehnologije ima veliki uticaj na arhitekturu, jer daje odgovore na veliki broj problema sa kojima se fasadni omota─Źi susre─çu u arhitekturi novog doba. Vegetacioni zidovi nose umetni─Źku aplikaciju, stvaraju skulpturalnu kreaciju u prostornoj arhitektonskoj formaciji objekta. Savremena tehnologija, odnos ─Źoveka prema okru┼żenju, daju odgovore na pitanje kako uspostaviti odnos izme─Ĺu arhitektonskog objekta i okru┼żenja sredstvima savremene tehnologije. Vegetacioni zidovi omogu─çavaju da se stvori ┼żivotni sistem veoma sli─Źan prirodnom okru┼żenju.

zelena fasada

Foto: Zelena fasada

Vegetacioni zidovi dvadesetog i dvadeset prvog veka gube konstruktivnu strogost, postaju dematerijalizovani, inovativni ali i dalje zadr┼żavaju svoju osnovnu funkciju. Razvoj ljudske svesti, nau─Źnih saznanja i ekonomski pritisak uslovili su nova oblikovna i konstruktivna re┼íenja vegetacionih zidova, ┼íto je omogu─çilo projektovanje konceptualno novih i druga─Źijih re┼íenja.

Vegetacioni zidovi nastali u ovom periodu ostvaruju kohezioni sistem u okviru koga tehnologija i oblikovanje uti─Źu jedan na drugo i me─Ĺusobno su uslovljeni stvaraju─çi jedan novi oblik senzitivnosti u arhitektonskim objektima.

Osnovni cilj arhitekture vegetacionih zidova jeste da objektu omogu─çi jedan novi vid urbane prepoznatljivosti arhitektonskom objektu. Vegetacioni zidovi na ovaj na─Źin ostvaruju novi perceptualni odnos prema arhitektonskim objektima, omogu─çuju─çi im interaktivni dizajnerski pristup. Ono ┼íto ovim sistema daje kao karakteristiku arhitektonske forme jeste promenljivost, dinami─Źnost, kolori─Źnost i interaktivnost.

Inventivnost u oblikovanju, uz pomo─ç tehnologije, prestaje da ima pravila i ograni─Źenja u svim aspektima oblikovanja i materijalizacije vegetacionih zidova. Perceptualne specifi─Źnosti vegetacionih zidova odlikuju se: vi┼íezna─Źnom vizuelnom promenom fasadnog omota─Źa, boja (odnosi se na intenzitet odre─Ĺenog kolorita), u─Źestalost promene. Biljni zasadi kao nosioci oblikovnih karakteristika arhitektonskog izgleda vegetacionog zida u prostoru svojom kompozicijom i me─Ĺusobnim odnosima, kako polo┼żajno tako i u individualnoj kompoziciji, stvaraju odre─Ĺen likovni odnos. Prostor u kome se vegetacioni zid nalazi, oblikuje se pre svega masom, a karakteri┼íe se me─Ĺuodnosom. Vegetacioni zidovi koji su formirani zasa─Ĺivanjem velikog broja biljaka, raspore─Ĺenih po odre─Ĺenom rasporedu, od ─Źijeg polo┼żaja u kompoziciji zavisi vizuelni prikaz na fasadnom omota─Źu daju odre─Ĺeni vrednosni i likovni karakter postojan u vremenu. Likovnost samog zida je u te┼żnji za slobodom od vanestetskih sadr┼żaja ÔÇô estetska funkcija kod njih nije sekundarna, periferna ili samo spolja┼ínja, kao ┼íto je to kod niza novijih umetni─Źkih grana ─Źiji je estetski status jo┼í uvek u procesu konstituisanja i definisanja, ili jo┼í uvek ima eksperimentalni karakter.

zelena gradnja

Foto: Doprinos zelenila ambijentu

Oblik vegetacionog zida defini┼íe se prema polo┼żajnim karakteristikama zida u odnosu na ostale elemente arhitekture, uglom sagledavanja, udaljenosti posmatra─Źa. Sama kompozicija zida uslovljena je pre svega integrativno┼í─çu, proporcijskim odnosom, uravnote┼żeno┼í─çu i skladno┼í─çu elemenata i njihovim ritmom i u─Źestalo┼í─çu ponavljanja, simetrijom, asimetrijom, harmonijom i modularno┼í─çu.

Treba naglasiti da je dinami─Źnost forme koja se posti┼że vegetacionim zidom iskazana kroz prepoznatljivu strukturu materijalizacije. Likovna percepcija vegetacionih zidova radikalno je promenjena, u odnosu na neke druge arhitektonske elemente, zbog velikog uticaja novih tehnolo┼íkih saznanja, njihovog daljeg razvoja i primene u projektantskom naporu da se oblik i materijalizacija formuli┼íu kao prostorna struktura uz sve poznate aspekte modelovanja.

Kombinacija i izbor biljnog materijala, njihovo oblikovno struktuiranje i materijalizacijsko pro┼żimanje, dovode do izrade zidova koji svojim izgledom imaju dominantan odnos prema ostalim elementima modernih arhitektonskih ostvarenja. Razvoj i unapre─Ĺenje vegetacionih zidova treba podsticajno da deluje na proces komercijalizacije ovakvog oblika materijalizacije arhitektonskih objekata da bi sami sebi obezbedili odre─Ĺene elemente umetnosti.

Teorijski posmatrano likovni okvir ovih zidovi fokusiran je na upoznavanju prolaznika sa savremenim i tradicionalnim na─Źinima kori┼í─çenja vertikalnih ba┼íti.

Upotreba zelenila na ovaj na─Źin ispituju se i istra┼żuje kroz formalne, tehnolo┼íke, funkcionalne, estetske mogu─çnosti zelenih zidova kao resursa u procesu projektovanja urbanih elemenata. U vizuelnom smislu, svaka vertikalna ba┼íta mo┼że biti tretirana kao svojevrsni likovni istra┼żiva─Źki proces u kojem je mogu─çe namenski gajiti razli─Źite biljke koje ─çe pomo─çu kombinovanja boja, oblika i formi stvarati jedinstveni vizuelni izraz.

zeleni zid

Foto: Zeleni zid

Brojni su primeri ÔÇ×ozelenjavanjaÔÇť urbanih prostora, zatvorenih i otvorenih, kako bi se pobolj┼íao kvalitet u zaga─Ĺenim urbanim jezgrima gde je koli─Źina betona i asfalta obrnuto srazmerna stepenu socijalizacije i uklju─Źenosti, a direktno proporcionalna stepenu otu─Ĺenosti. Stvaranje parcijalnih biljnih ekosistema u urbanim sredinama poma┼że o─Źuvanju ravnote┼że i stvaranju odr┼żivih re┼íenja za postizanje vizuelnog komfora.

Vegetacioni zidovi tehnolo┼íki predstavljaju modernu verziju tradicionalnih oblika ozelenjavanja zidnih povr┼íina. Zeleni fasadni omota─Źi zgrada koriste prirodne odlike i karakteristike vegetacije za re┼íavanje oblikovnih i daju savremen pristup arhitektonskom projektovanju. Dana┼ínji omota─Źi arhitektonskih objekta su plod prezentovanja odre─Ĺene informacije, a zelenilo je jedan od medija za iskazivanje odre─Ĺenih oblikovnih poruka u gustim urbanim sredinama uz tehnolo┼íku nezavisnu samoodr┼żivost. Spajanje umetnosti, in┼żenjerstva i botanike omogu─çuje nove tehnolo┼íke pogodnosti za biljni svet izvan njihovog prirodnog stani┼íta. Ovi sistemi omogu─çavaju za┼ítitu ┼żivotne sredine i predstavljaju osnov za re┼íavanje integralnih problema, za┼ítite i oblikovanja, kombinuju─çi prirodu i tehnologiju. Ovakav pristup u razumevanju odnosa tehnologije i omota─Źa omogu─çava u oblikovnom smislu novi vid umetni─Źkog izra┼żavanja i prezentacije savremenog umetni─Źkog izraza.

Vegetativni zidovi koji u svom sklopu imaju ozelenjene povr┼íine prekrivene biljnim omota─Źem imaju va┼żnu ulogu prilikom ujedna─Źavanja mikroklimatskih parametara u odnosu na lokalno okru┼żenje kao i smanjenje prolaza toplote kroz fasadni omota─Ź u letnjem periodu.

Lisna povr┼íina biljnog omota─Źa ima ulogu apsorbera sun─Źevog zra─Źenja i svojom emisivno┼í─çu toplotnog zra─Źenja pona┼ía se kao element za┼ítite fasadnog omota─Źa od toplotnog pregrevanja. Evapotranspiracija, kao slo┼żena osobina biljnog sveta je proces koji obezbe─Ĺuje isparavanje vode iz zemljanog zasada (evaporacija) i isparavanje vode iz lisnih pora do kojih voda sti┼że iz korenovog sistema i traheja (transpiracija).

Osim ovog prirodnog fenomena veoma va┼żno je znati da vegetacioni zidovi uti─Źu na sni┼żavanje temperature vazduha u svom okru┼żenju i pobolj┼íanje klimatskih parametara u urbanim toplotnim ostrvima. Oblikovanje vegetacionih zidova je u direktnoj relaciji sa performansama zidne povr┼íine. Performansama se odre─Ĺuje pona┼íanje delova objekata, gra─Ĺevinskih materijala u odnosu na funkcionalne zahteve samih korisnika.

Vegetacioni zidovi u arhitektonskom, oblikovnom i tehnolo┼íkom smislu u odnosu na druge arhitektonske elemente imaju dominantu pojavu na arhitektonskim objektima. Za njihovo projektovanje i njihovu realizaciju neophodno je da se prati tehnolo┼íki razvoj ne samo u gra─Ĺevinarstvu nego u drugim oblastima, jer se vremenom razvijaju novi sistemi za njihovu realizaciju koji obezbe─Ĺuju ve─çi komfor u procesu eksploatacije.

Arhitektura vegetacionih zidova danas je u mnogome izlo┼żena novom pristupu u oblikovanju, novom funkcionalnom tuma─Źenju, novim konstruktivnim re┼íenjima, koja se ne mogu uvek svrstati u kategoriju ekonomske opravdanosti i racionalnosti. Inventivnost u oblikovanju, uz pomo─ç tehnologije, prestaje da ima pravila i ograni─Źenja u svim aspektima oblikovanja i materijalizacije vegetacionih zidova.

Oblikovanje vegetacionog zida, odnosno njegova forma je ne┼íto ┼íto se prvo uo─Źava u dijalogu objekat ÔÇô korisnik. Raznovrsnost oblika, zanimljivost arhitektonskog detalja i inovativnost autora doprinose unapre─Ĺenju percepcije ukupnog prostora primenom zelenih zidova. Biljni zasad kao nosioci oblikovnih karakteristika arhitektonskog izgleda vegetacionog zida, svojom kompozicijom i me─Ĺusobnim odnosima, kako polo┼żajno tako i u individualnoj kompoziciji, stvaraju odre─Ĺen likovni odnos. Prostor u kome se vegetacioni zid nalazi, oblikuje se pre svega masom, a karakteri┼íe se me─Ĺuodnosom, karakteristika sastavnih elemenata, vrstom biljaka, bojom, teksturom, odnosom punog i praznog, ritmi─Źno┼í─çu.

Autor teksta: Prof.dr Budimir Sudimac