intervju: Jasna Pavlović – Iza svakog tehničkog rešenja vidim prostor, čoveka i arhitektonsku ideju

Reynaers Aluminium već decenijama predstavlja jedno od najprepoznatljivijih imena u razvoju premium aluminijumskih sistema za savremenu arhitekturu. A iza svakog sistema stoje kontinuirani razvoj, strogi standardi kvaliteta i podrška projektantima od početne ideje do realizacije objekta.

O arhitektonskom potencijalu aluminijuma, kriterijumima izbora kvalitetnih profila i ulozi Reynaers-a u savremenom projektovanju razgovarali smo sa Jasnom Pavlović, arhitektom i direktorkom kompanije Reynaers Aluminium Srbija.

Koliko izbor profila utiče na izgled fasade, proporcije otvora i ukupan identitet zgrade?

Kao arhitekta smatram da se svaki projekat istovremeno razvija na nivou prostorne ideje, materijalizacije i detalja. Koncept dobija punu vrednost tek kada se dosledno prenese kroz sve razmere projekta.

U tom kontekstu, aluminijumski fasadni sistem nije naknadno tehničko rešenje, već aktivan element arhitektonske kompozicije. Njegova konstruktivna dubina, geometrija profila, širina vidljivih linija, modulacija i način integracije sa ostalim slojevima fasade neposredno određuju karakter objekta.

Pažljivo projektovan sistem omogućava preciznu kontrolu odnosa između transparentnih i neprozirnih površina, ostvarivanje velikih staklenih polja, optimalno korišćenje dnevne svetlosti i kontinuitet fasadne ravni.

Kada je pravilno integrisan u projekat, aluminijumski sistem ne ograničava arhitektonsku ideju, već je podržava – omogućavajući čiste linije, precizne spojeve, velike otvore i skladan odnos između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Dobar detalj ne privlači pažnju na sebe. On omogućava da arhitektura deluje celovito.

Koje kriterijume arhitekta treba da uzme u obzir pri izboru aluminijumskih sistema pre nego što se odluka svede na boju, dimenzije i cenu?

Arhitektonski izbor počinje razumevanjem objekta. Njegove namene, konteksta, orijentacije, proporcije, odnosa prema svetlu i načina na koji treba da komunicira sa okruženjem. Slede proporcije i vizuelni identitet profila.

Naravno, postoje i tehnički zahtevi – termičke i akustičke performanse, statika, vodonepropusnost, otpornost na vetar, način otvaranja, požarna sigurnost, trajnost uz prateće sertifikate kvaliteta svih ovih karakteristika.

Za mene je kvalitet upravo u ravnoteži između izraza i performansi – da tehnologija ne ograničava arhitekturu, već da joj daje mogućnost da se realizuje precizno.

Savremena arhitektura teži velikim staklenim površinama i minimalnim profilima. Kako uskladiti takve estetske zahteve sa stabilnošću, sigurnošću i energetskom efikasnošću?

Mislim da arhitektura ne treba da se zasniva na principu „što više stakla, to bolje“. Transparentnost sama po sebi nije cilj.

Minimalizam je, u tom smislu, veoma zahtevan. Što manje elemenata želimo da pokažemo, to više pažnje moramo posvetiti onima koji ostaju.

Šta u praksi razlikuje premium aluminijumski sistem od prosečnog rešenja?

Premium kvalitet za mene nije jedna karakteristika, već ukupnost rešenja. Dizajn sistema i proporcije, završna obrada, trajnost, performanse, tehnički sertifikati ali i mogućnost da se određena arhitektonska ideja sprovede do kraja i u najekstremnijim rešenjima projekata.

Arhitektura se često odlučuje upravo u detalju – na spoju dva materijala, u uglu fasade, u odnosu otvora i zida.

Pravi kvalitet nije ono što je najviše vidljivo, već ono što omogućava da arhitektura izgleda jednostavno, precizno i prirodno.

Koliko izbor sistema mora biti prilagođen nameni, lokaciji i uslovima kojima je objekat izložen?

Ne postoji univerzalno rešenje, jer ne postoji univerzalna arhitektura. Svaki objekat ima svoj kontekst, program i odnos prema prostoru. Zato izbor sistema mora da prati logiku objekta, a ne obrnuto. Tehnologija treba da bude dovoljno fleksibilna da odgovori različitim arhitektonskim konceptima.

Koje se greške najčešće prave pri projektovanju aluminijumskih fasada i koliko je važno da proizvođač sistema bude uključen u ranoj fazi projekta?

Jedna od grešaka je kada se tehnologija razmatra tek kada je arhitektonsko rešenje već definisano. Tada se često javlja potreba za kompromisima koji su mogli biti izbegnuti da se o tehničkoj izvodljivosti razmišljalo ranije.

Arhitekta ne treba da čeka kraj projekta da bi proverio da li njegova ideja može da bude izvedena. Upravo suprotno – poznavanje mogućnosti tehnologije može da proširi projektantsku slobodu.

Zato ranu saradnju sa sistemskim proizvođačem vidim kao deo kvalitetnog projektantskog procesa.

Koliko uticaj na krajnje performanse imaju termički prekidi, zaptivanje, okovi, staklo i pravilna ugradnja, pored samog kvaliteta profila?

Fasada je celina i njene performanse nastaju iz odnosa svih elemenata. Profil, staklo, zaptivanje, okovi, spojevi, odvodnja i način ugradnje moraju biti međusobno usklađeni.

Ali isto tako, tehnički detalj ne može biti odvojen od arhitektonskog detalja. Način na koji nešto funkcioniše mora istovremeno biti način na koji nešto izgleda i kako se uklapa u celinu.

Kako Reynaers Aluminium pristupa recikliranju aluminijuma, smanjenju ugljeničnog otiska i razvoju sistema za energetski efikasne objekte?

Održivost je pitanje ukupnog odnosa prema objektu i njegovom životnom ciklusu. Počinje već urbanističkim kontekstom, orijentacijom i organizacijom prostora, načinom korišćenja prirodnog svetla i energije, a nastavlja se izborom materijala, trajnošću i mogućnošću njihove ponovne upotrebe ili reciklaže.

U tom smislu, arhitektura koja traje jeste sama po sebi važan aspekt održivosti. Ne mislim samo na fizičku trajnost, već i na arhitekturu koja ne gubi svoju vrednost i relevantnost kroz vreme.

Tu vidim i odgovornost industrije – da razvija tehnologije koje omogućavaju realizaciju kvalitetnije, energetski efikasnije i dugotrajnije objekte. Ova kompanija sa sedištem u EU apsolutno prati sve zahteve EE i omogućava svojim objektima dobijanje najzahtevnijih sertifikata LEED, BREEAM i sl.

Opredeljujući se za obnovljivu energiju, Reynaers Aluminium značajno ograničava svoj karbonski otisak. Inspirišemo naše partnere da izaberu izdržljive resurse i grade bolju, održivu budućnost. Usvajanje cirkularne strategije proizvoda znači da stvaramo sisteme koji zadržavaju svoju vrednost tokom celog životnog ciklusa. EU Green Deal je strategija Evropske unije čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Kako bi se smanjio uticaj građevinske industrije na životnu sredinu, pokrenuta su dva osnovna pristupa:

1. Energetska efikasnost i sanacija objekata
   U praksi to znači da do 2030. godine, 100% novih objekata treba da ima emisije ugljenika blizu nule i da 80% postojećih energetski neefikasnih zgrada treba da bude renovirano sa ciljem da se njihove operativne emisije ugljenika smanje za 50% u odnosu na nivo iz 1990. godine.
2. Održivost i cirkularna ekonomija
   Do 2030. godine, više od 50% komponenti koje se koriste u građevinskom sektoru treba da bude niskougljenično.

Ugrađeni ugljenik (embodied carbon) u ovim građevinskim komponentama treba da se smanji za 50% u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Kompanija Reynaers Aluminium pažljivo prati aktuelne promene i otvoreno predviđa trendove kako bi što bolje odgovorila na pitanje: „Šta jednu zgradu čini održivom?“

Da li arhitekte i investitori u Srbiji danas češće prepoznaju kvalitet fasadne opne kao dugoročnu investiciju, a ne samo kao trošak u izgradnji?

Mislim da je odnos prema kvalitetu važna stavka investitorskih odluka i deo poslovnog koncepta koji se realizuje kroz arhitektonski projekat, a potom i kroz samu gradnju, sa svim rešenjima koja su projektom predviđena.

Kvalitet tehničkog rešenja je, uz arhitektonski dizajn, ono što određuje nivo kvaliteta investicije, a na kraju definiše i prodajnu cenu nekretnine. Dakle, i kvalitativno i statusno, primenom premijum fasadnih rešenja, uključujući i izbor sistema aluminijumske stolarije, objekti se, uz lokaciju naravno, pozicioniraju kao premijum.

Zato je svima u lancu – od investitora i arhitekata do izvođača i krajnjih kupaca – jasno koliko je svaki detalj važan.

Ali mislim da je još važnije razvijati kulturu arhitektonskog kvaliteta. Da se ne vrednuje samo ono što je trenutno vidljivo ili komercijalno atraktivno, jeftino, već trajnost i način na koji će objekat funkcionisati kroz vreme u svim pomenutim aspektima.

Kao arhitekta i direktorka kompanije Reynaers Srbija, kako povezujete arhitektonsko razmišljanje, tehničko znanje i poslovnu strategiju u radu sa projektantima i investitorima?

Moje arhitektonsko iskustvo mi omogućava da potrebe projektanta sagledam iznutra. Znam koliko je važno da tehnologija bude u službi arhitektonske ideje, a ne da je naknadno ograničava.

Istovremeno, kao direktor kompanije danas imam priliku da razumem i drugu stranu procesa – investitora, tržište, izvođenje i poslovni kontekst u kojem arhitektura nastaje.

Upravo u tom preseku vidim svoju ulogu. Reynaers Aluminium vidim kao deo šireg procesa nastanka arhitekture. Naša vrednost je u tome da arhitektu razumemo i da zajedno pronađemo način da se projektantska ideja realizuje bez nepotrebnih kompromisa. Možda je to i najvažnija stvar koju nosim iz arhitekture – potrebu da iza svakog tehničkog rešenja vidim prostor, čoveka i arhitektonsku ideju kojoj to rešenje treba da služi.

Reynaers Aluminium Srbija
Tošin Bunar 272
11070 Novi Beograd
T. +381 11 713 87 47
www.reynaers.rs