U okviru rubrike „Arhitekta jednog grada“, predstavljamo Šid – mali grad u Sremu, na samoj granici sa Hrvatskom, poznat po kulturnom nasleđu, slikaru Savi Šumanoviću i bogatoj tradiciji spojene vojvođanske i sremačke arhitekture.
U ovom gradu, duž istorijskih ulica i pored monumentalnih crkava, preovlađuje niskogradnja i porodične kuće koje reflektuju lokalni identitet i prirodni ambijent.
U ovom intervjuu upoznajemo arhitektu Milenka Krtinića, osnivača biroa M2MK sistem, koji Šid ne posmatra samo kroz prizmu profesionalnog iskustva, već i kao stanovnik grada koji svakodnevno oseća njegov ritam i identitet. Ovaj intervju otkriva spoj lične povezanosti i profesionalnog stvaralaštva, koji oblikuje Šid danas i u budućnosti.
Šid je mali grad sa specifičnom niskogradnjom. Kako biste opisali arhitektonski identitet Šida danas?
Šid danas živi između tradicije i postepene transformacije. I dalje dominira niskogradnja, linearne porodične kuće, ulična regulacija i duboki placevi – ali sve češće se javlja potreba za savremenim izrazom.
U praksi primećujem da se polako oslobađamo straha od ravnih krovova, većih staklenih otvora i prozora bez parapeta. Ono što je pre desetak godina delovalo radikalno, danas investitori sve češće prihvataju kao kvalitet.
Pored toga, u projektima se sve više pojavljuju savremeni fasadni materijali poput aluminijumskih kompozitnih panela, WPC dekorativnih elemenata i kombinacija sa tradicionalnim materijalima, što objektima daje moderan karakter, ali bez potpunog prekida sa lokalnim identitetom. Identitet Šida nije u spektaklu – već u kontinuitetu i meri.
Šta po Vama karakteriše vojvođansku arhitekturu uopšte, a šta posebno prepoznajete u Šidu?
Vojvođanska arhitektura je racionalna i prilagođena ravnici. Jasna osnova, izduženi volumeni, naglašeno ulično pročelje i duboko dvorište.
U Šidu i Sremu prisutna je toplina kroz opeku, svodove i dekorativne detalje. U savremenim projektima često zadržavamo te elemente, ali ih interpretiramo u modernom duhu.
Kakvu ulogu imaju kulturne i istorijske institucije, poput Galerije slika „Sava Šumanović“, u formiranju vizuelnog identiteta i inspiracije za savremene projekte?
Grad kao što je Šid ima privilegiju da ga obeležava umetničko nasleđe Save Šumanovića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Galerija slika „Sava Šumanović“ nije samo kulturna institucija – ona je podsetnik da lokalni pejzaž može imati univerzalnu vrednost.
To je i poruka savremenoj arhitekturi: ne moramo kopirati velike centre, već možemo iz lokalnog konteksta stvarati kvalitet koji je autentičan.
Koji su najčešći materijali u građevinarstvu koji su se koristili u Šidu, a koji su danas aktuelni?
Tradicionalno su dominirali materijali poput opeke, crepa i drveta. Danas su prisutni savremeni termoizolacioni sistemi, aluminijumska stolarija i veće staklene površine. Opeku često zadržavamo makar kroz detalje ili listelu kao vezu sa tradicionalnom arhitekturom i lokalnim identitetom.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, kako Šid stoji u poređenju sa većim gradovima Vojvodine, poput Novog Sada ili Subotice?
U poređenju sa većim gradovima poput Novog Sada, Šid sporije prihvata nove standarde, ali pomak je vidljiv.
Kod individualne gradnje investitori sve češće razmišljaju dugoročno – bolja izolacija, kvalitetna stolarija, racionalna orijentacija objekta.
Šid je mali grad sa specifičnim životnim ritmom svojih stanovnika. Da li mislite da lokalna zajednica stremi modernizaciji svog okruženja kao što se to dešava u većim gradovima?
Postoji želja za savremenim komforom ali bez gubitka identiteta, i dalje žele da kuća „liči na kuću”. Zato često uvodimo ravne krovove ili prozore bez parapeta kroz postepenu transformaciju, a ne kroz nagli rez. Kada se pokaže funkcionalna i estetska vrednost, prihvatanje dolazi prirodno.
Gledajući iz perspektive arhitekte, koje elemente urbanog života i infrastrukture grad obilato poseduje, a gde vidite prostor za dodatni razvoj ili unapređenje?
Šid ima jasnu urbanističku strukturu, kompaktnost i ljudsku meru, što značajno doprinosi kvalitetu života.
Prostor za dalji razvoj vidim u uređenju javnih prostora, revitalizaciji starijih objekata, kao i u savremenim intervencijama u centru grada koje bi poštovale postojeći kontekst. Takođe, postoji potencijal za unapređenje turističkih kapaciteta, posebno imajući u vidu prirodno okruženje i kulturno nasleđe koje grad poseduje.
Vinogradarstvo i kulturne tradicije Srema imaju poseban ritam života. Kako ta lokalna kultura i hedonistički način života utiču na dizajn porodičnih i javnih prostora?
Sremski način života podrazumeva druženje, vino i boravak napolju, pa terasa i dvorište imaju poseban značaj. Okolna mesta poput Batrovca, Morovića, Sota i Erdevika, zbog prisustva vode i vinograda, sve su zanimljivija investitorima. Većina projekata odnosi se na objekte za povremeno stanovanje – vikend kuće i prostore za uživanje. Maksimalno koristimo pogled ka vodi i uklapamo objekte u identitet sela.
U Sotu i Erdeviku često se zadržavaju vinogradi uz moderne male podrume za kućnu proizvodnju vina, dok se Morović više oslanja na lovni i ribolovni turizam, pa su objekti prilagođeni prirodi i rekreaciji.
Koji su izazovi projektovanja u malim gradovima poput Šida?
Balans između savremenog izraza i lokalne prihvatljivosti. Svaka promena je vidljiva, pa arhitekta mora da gradi poverenje i objašnjava vrednost novih rešenja.
Da li je bilo situacija u kojima ste morali „prevesti“ savremene arhitektonske ideje u jezik i stil koji je blizak lokalnoj zajednici? Kako ste to postigli?
Da. Često zadržavamo tradicionalnu siluetu kuće, ali uvodimo savremene proporcije, veće otvore ili diskretne detalje. Tako stara forma dobija novi duh.
Kako lokalno okruženje utiče na Vaše projektovanje i izbor materijala?
Ravnica, vetrovi, sunce i pogled direktno utiču na projektovanje. Orijentacija, zaštita od sunca, izbor trajnih materijala, duboke terase i natkriveni prostori nisu estetski hir, već funkcionalna potreba.
Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da bude sledeći korak u razvoju Šida kroz arhitekturu?
Kontrolisana i planska modernizacija, uz očuvanje identiteta. Kroz rad biroa M2MK sistem težimo spoju tradicije i savremenih standarda, komfora i energetske efikasnosti, verujući da Šid može ostati svoj – ali savremeno i funkcionalan.