Connect with us
Gra─Ĺevina

#Intervju: Aleksandar Kovjani─ç, Tim In┼żenjering Sistem d.o.o. – Koliko koristimo savremena tehni─Źka, tehnolo┼íka i estetska re┼íenja u gradnji?

Ko su danas investitori u Srbiji i kakve zahteve postavljaju pred arhitekte? Koliko je u ovom periodu novogradnja vi┼íeporodi─Źnih objekata kod nas kvalitetna i za┼íto u ve─çini slu─Źajeva ne koketira sa potrebama savremenog ─Źoveka i nekako se ─Źini da su svi ti objekti sve samo ne arhitektonska re┼íenja primerena dana┼ínjem vremenu? Da li dr┼żava treba da postavi takva pravila, koja ─çe od investitora zahtevati da ispuni potrebe savremenog ┼żivljenja?Da li mla─Ĺi investitori ─Źitaju i prate trendove, pa su u skladu sa tim spremni platiti vi┼íe za kvalitetnu gradnju?

U ovom broju ─Źasopisa GRENEF imamo ─Źast da razgovaramo sa Aleksandrom Kovjani─çem, arhitektom iz kompanije ÔÇ×Tim In┼żenjering SistemÔÇť koja ve─ç dugi niz godina sa velikim uspehom posluje na na┼íem tr┼żi┼ítu u svom portfoliju ima mnoge reprezentativne objekte, a trenutno su u ulozi glavnog projektanta i koordinatora izvo─Ĺenja radova na projektu zgrade Radni─Źkog univerziteta, kompanije ÔÇ×VEGA ITÔÇť u Novom Sadu.

Da li je lakše/zanimljivije projektovati industrijske ili stambene komplekse?

Obe vrste projekata imaju svoje izazove, a nama su, svakako, interesantni i jedni i drugi. Stambeni objekti su, sa jedne strane, lak┼íi za projektovanje utoliko ┼íto je potrebno zadovoljiti manji broj normi, pravilnika i tehnolo┼íkih zahteva nego ┼íto je to slu─Źaj sa industrijskim objektima.

Sa druge strane, potrebno je zadovoljiti estetske kriterijume a pored toga, danas je uobi─Źajeno da se, osim investitoru, u susret izlazi i ┼żeljama kupaca pojedina─Źnih stanova, ┼íto donekle komplikuje projektovanje stambenih objekata, naro─Źito u tehnolo┼íkom (infrastrukturnom) smislu.

Kod industrijskih/poslovnih objekata razlikujemo objekte reprezentativnijeg karaktera (upravne zgrade, saloniÔÇŽ) koji moraju, pored tehnolo┼íkih, zadovoljiti i o┼ítre estetske kriterijume. Kod proizvodno-skladi┼ínih objekata tehnologija i funkcionalnost su na prvom mestu.

Mi u TIM in┼żenjeringu, napravili smo jasnu granicu izme─Ĺu ove dve industrije; stanogradnjom se bavi jedan odre─Ĺen broj ljudi, dok ve─çina projektanata radi na projektima poslovnih objekata i industrijskih postrojenja.

Koliko se razlikuju investitori u ova dva segmenta, ili kako se ponašaju kada grade za sebe, a kako kada grade objekte za prodaju?

U oba segmenta postoje dve grupe investitora. Oni koji imaju iskustva i znaju ┼íta ho─çe. To su recimo investitori stambenih objekata koji su ve─ç dugo u poslu i imaju ÔÇ×iza sebeÔÇť ve─ç puno izgra─Ĺenih objekata kao i velika preduze─ça koja investiraju u svoja postrojenja u kontinuitetu te imaju timove ljudi koji se time bave i u stanju su da defini┼íu zahteve za tehnologijom a samim tim i za ostalim projektima u sferi projektovanja industrijskih postrojenja. Sa takvim investitorima se brzo do─Ĺe do idejnog re┼íenja koje defini┼íe osnovne tehnolo┼íko-funkcionalno-estetske postavke te se samim tim brzo u─Ĺe u razradu projekta bez mnogo lutanja.

Stambeno-poslovni objekat

Stambeno-poslovni objekat, Novi Sad / foto: Tim In┼żenjering Sistem d.o.o.

Sa druge strane su investitori, u oba segmenta, koji nemaju prethodnog iskustva u investicijama. To su ili fizi─Źka lica koja ┼żele da grade stambeni objekat za sebe i svoju porodicu ili ljudi koji su razvili uspe┼ían biznis u sasvim drugim oblastima i sada ┼żele da vi┼íak sredstava investiraju u stambenu gradnju. Tako─Ĺe tu su i privrednici koji nisu do sada imali potrebu da investiraju u nova postrojenja i nemaju iskustva sa tim.

Sa takvim investitorima mora da se ide polako u idejnoj fazi. Da se detaljno razmotre njihove ┼żelje i potrebe kao i bud┼żet kojim raspola┼żu, pa da im se na osnovu toga predlo┼żi najbolje i najoptimalnije re┼íenje.

U ve─çini slu─Źajeva ne postoji neka velika razlika da li investitor gradi za sebe ili za dalju prodaju. U oba slu─Źaja investitori ┼żele maksimalni kvalitet sa minimalnim ulaganjem.

Na┼íi projekt menad┼żeri su posve─çeni optimizaciji i kontroli tro┼íkova ali naravno, uvek imaju─çi u vidu da se struka, kvalitet, trajnost i estetika ne smeju zapostaviti.

Mla─Ĺa populacija dosta istra┼żuje i ─Źita, pa se sti─Źe utisak da su spremni izdvojiti vi┼íe novca za svoje objekte pod uslovom da se na projektu isklju─Źivo radi sa kvalitetnim i energetski efikasnim re┼íenjima. Da li je tako i u praksi?

Ljudi koji su spremni da istra┼żuju u moru informacija, koje su nam danas svima dostupne, bi trebalo da iz svega toga izvuku jedan, osnovni zaklju─Źak. Gra─Ĺevinski objekti, ─Źijim se projektovanjem mi bavimo, eksploatisa─çe se dugi niz godina i vi┼íestruko se isplati ulo┼żiti u kvalitetne materijale, naro─Źito u energetski efikasna re┼íenja, koliko vam god to bud┼żet dozvoljava.

Ko to shvati, spreman je da se tako i pona┼ía u trenutku kada u─Ĺe u neku investiciju.

Sa druge strane, obilje informacija ponekad stvori probleme u procesu projektovanja, jer klijent jednostavno ne zna ili ne mo┼że da odlu─Źi ┼íta ┼żeli.

U oba slu─Źaja, mi se trudimo da klijentima pomognemo da izaberu najefikasnija re┼íenja uz primenu savremenih tehnologija i materijala. Da bismo to uspe┼íno radili pored velikog iskustva, na┼íi projektanti moraju da istra┼żuju i dr┼że korak sa svim savremenim trendovima u projektovanju.

Svedoci smo da novogradnja vi┼íeporodi─Źnih objekata kod nas u ve─çini slu─Źajeva ne koketira sa potrebama savremenog ─Źoveka i nekako se ─Źini da su svi ti objekti sve samo ne arhitektonska re┼íenje primerena dana┼ínjem vremenu?

Kao prvo moramo shvatiti da je masovna stambena izgradnja prvenstveno biznis koji kao i svaki drugi ima za cilj maksimizaciju dobiti za investitora. Dr┼żava je ta koja, preko svojih stru─Źnjaka, arhitekata i urbanista, mora da postavi takva pravila koja ─çe od investitora zahtevati da ispuni potrebe savremenog ┼żivljenja.

Ta dva principa: zarada i uslovi humanog, urbanog ┼żivota su u stalnoj, dinami─Źnoj, rekao bih, ravnote┼żi. Ponekad se pravila pomeraju malo na jednu a ponekad na drugu stranu.

U takvom fakti─Źkom stanju, mi u Tim In┼żenjeringu, rukovode─çi se vi┼íegodi┼ínjom praksom u svim fazama realizacije projekata (projektovanje, izvo─Ĺenje, opremanje, instalacije, enterijerski deoÔÇŽ), pratimo i oslu┼íkujemo reakcije investitora, korisnika i kupaca. Trudimo se da koristimo savremena tehni─Źka, tehnolo┼íka i estetska re┼íenja.

A kao rezultat imamo zadovoljne klijente, kupce ali i lokalne zajednice u okviru kojih realizujemo naše projekte.

Ko su vaši klijenti i zašto biraju baš vas?

Deluje mi da su na┼íi klijenti kompanije i poslovni ljudi koji imaju iskustva u realizaciji projekata iz oblasti kojima se bave, bilo da je izgradnja rezidencijinih, poslovnih ili industrijskih objekata. Ljudi sa iskustvom lako mogu da uo─Źe razlike u pristupu poslu, brzo se opredele i naj─Źe┼í─çe nam se vra─çaju sa novim projektima.

┼áta najvi┼íe uti─Źe na proces projektovanja u va┼íem studiju?

Na proces najvi┼íe uti─Źe vrsta projekta na kom po─Źinjemo da radimo. Projektovanje industrijskih kompleksa, poslovnih ili rezidencijalnih objekata zahteva donekle razli─Źit pristup ┼íto uti─Źe na sam proces. Pored toga, kao ┼íto sam ve─ç spomenuo, na proces u po─Źetnoj fazi jako uti─Źe to koliko je razra─Ĺen projektni zadatak tj. koliko precizno je klijent definisao svoje ┼żelje i potrebe. Na kraju, tu je sama li─Źnost klijenta.

Svaki klijent je razli─Źit i mi se trudimo da se svakom prilagodimo, te da na─Źinom komunikacije ostvarimo ┼íto bolji kontakt i da se ┼íto bolje razumemo. Jedino na taj na─Źin mo┼żemo da ostvarimo njegove ┼żelje i dobijemo jo┼í jednog zadovoljnog klijenta koji ─çe nam se prvom prilikom vratiti.

Koji projekat biste izdvojili u svom profesionalnom anga┼żmanu kao prekretnicu?

Ne bih mogao da izdvojim jedan projekat ali svakako je do promene do┼ílo kada smo dobili priliku da u─Źestvujemo u velikim, me─Ĺunarodnim projektima poslovno-industrijskih kompleksa. Ti projekti koji su vo─Ĺeni od strane nekih najeminentnijih zapadno-evropskih in┼żenjering kompanija iz svojih oblasti (Petkus, Siemens, Heurty Petrochem, Barry Callebout), podrazumevali su multidisciplinarni pristup, saradnju i komunikaciju sa velikim brojem kolega iz razli─Źitih oblasti i zemalja kao i prihvatanje najsavremenijih i najzahtevnijih procedura i tehnologija projektovanja a naro─Źito projekt menad┼żmenta.

Kada sam shvatio da smo u stanju da realizujemo velike me─Ĺunarodne projekte u rokovima i u kvalitetu koji je uobi─Źajen u svetu, i da ni po ─Źemu ne zaostajemo za kolegama bilo na istoku (Rumunija, Iran, Azerbejd┼żan, Rusija) ili zapadu (Nema─Źka, Velika Britanija, AustralijaÔÇŽ) to nas je opredelilo da budu─çe takve projekte ne posmatramo kao nedosti┼żne.

Zajedno sa g. Lazarom Kuzmanovim iz biroa ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇť radite na zgradi Radni─Źkog univerziteta u Novom Sadu, iza koje stoji kompanija ÔÇ×Vega Properties Radni─ŹkiÔÇť. Kako je do┼ílo do ove saradnje?

ÔÇ×TIM In┼żenjering SistemÔÇť je dugogodi┼ínji partner kompanije ÔÇ×Vega ITÔÇť. Uspe┼íno smo realizovali nekoliko zaista vrednih projekata. Na┼í posao se uvek odnosio na fazu projektovanja, tehni─Źkog savetovanja, organizacije i pra─çenja realizacije projekta.

Sredinom 2020. godine, dobili smo zadatak da procenimo vrednost postoje─çeg objekta ÔÇ×Radni─ŹkogÔÇť i same lokacije.

Nakon uspe┼íne realizacije kupovine od strane ÔÇ×Vega ITÔÇť, dobili smo zadatak da organizujemo pozivni konkurs za izbor najboljeg arhitektonskog re┼íenja fasade objekta. Pozvana su 4 arhitektonska biroa, koja su imala 2 meseca i primamljiv nagradni fond, da iza─Ĺu sa svojim predlozima. Svi biroi su dali vrlo savremena, smela i interesantna arhitektonska re┼íenja; Zajedni─Źka odluka komisije, ─Źiji sam i ja bio ─Źlan, je na kraju bila da je re┼íenje arhitekte Kuzmanova savremeno, ali i da ima odre─Ĺene poveznice sa istorijom objekta Radni─Źkog univerziteta.

Tim In┼żenjering Sistem logo

TIM IN┼ŻENJERING SISTEM d.o.o.
Bra─çe Ribnikar 29/29, 21000 Novi Sad
T. +381 21 6420 490
office@tim-inzenjering.com
www.tim-inzenjering.com