Postoje prostori koji se ne predstavljaju reÄima, veÄ atmosferom koju ostave u vama Äim u njih zakoraÄite. Upravo takav utisak nosi Kiparh, arhitektonski biro i Å”kola Sare ParezanoviÄ, mesto u kojem se projektovanje, edukacija i svakodnevni život prirodno prepliÄu. VeÄ pri prvom susretu sa ovim prostorom jasno je da on nije nastajao kao obiÄan radni ambijent, veÄ kao promiÅ”ljena arhitektonska celina u kojoj svaki detalj ima svoju meru, funkciju i emociju.
Ono Å”to me je posebno oduÅ”evilo jeste Äinjenica da Kiparh ne pokuÅ”ava da impresionira povrÅ”nim efektom, veÄ autentiÄnoÅ”Äu, iskrenoÅ”Äu materijala, svetlom, geometrijom i jednom tihom, ali veoma snažnom arhitektonskom disciplinom.
U istom prostoru odvijaju se rad biroa i Å”kola za edukaciju buduÄih odgovornih i savesnih graÄana koji Äe biti svesni graÄene sredine koja ih okružuje, te kroz razliÄite uloge uÄestvovati u životnom ciklusu jednog objekta. Shodno tome se stiÄe utisak da se arhitektura ovde ne predaje samo kroz teoriju, veÄ se svakodnevno živi, dodiruje i razume.
Razgovor sa Sarom ParezanoviÄ zato nije bio samo intervju o karijeri, projektima i profesiji, veÄ i susret sa jednim jasno izgraÄenim vrednosnim stavom o prostoru, Äoveku i odgovornosti arhitekte. U vremenu u kojem se arhitektura Äesto meri brzinom, cenom ili atraktivnoÅ”Äu fotografije, Kiparh podseÄa da prava vrednost prostora nastaje iz pažnje, znanja, strpljenja i dubokog razumevanja života koji Äe se u njemu odvijati.
Kada se rodila VaÅ”a ljubav prema arhitekturi i da li ste oduvek znali da Äe to biti VaÅ” profesionalni put?
Iskreno, ne mogu da se setim trenutka kada nisam bila zaljubljena u arhitekturu. Äak i tokom usputnih maÅ”tanja o drugim profesijama, uvek sam se nepogreÅ”ivo vraÄala na isto, na prostor.
PrivlaÄilo me je ono neopipljivo, a duboko prisutno, odnosno, kako fiziÄki okvir utiÄe na ljudsku psihologiju, kako odreÄeni volumen može da nas umiri, inspiriÅ”e ili podstakne na interakciju, i na koji naÄin se unutar njega odvija život. Tek kasnije sam nauÄila da to nazovem arhitekturom, ali baziÄni oseÄaj i fascinacija prostorom bili su tu od samog poÄetka.
Kako danas gledate na svoje poÄetke i Å”ta su bile najvažnije lekcije koje ste nauÄili na poÄetku karijere?
Na svoje poÄetke gledam sa velikom dozom zahvalnosti i nostalgije, jer su postavili temelje mog danaÅ”njeg koda ponaÅ”anja u struci. Najvažnija lekcija koju sam usvojila jeste znaÄaj aktivnog sluÅ”anja.
NauÄiti da sluÅ”aÅ” klijenta, kolege, inženjere i majstore na gradiliÅ”tu, ali pre svega sam prostor i njegov kontekst, kljuÄ je uspeÅ”nog projekta. TakoÄe, arhitektura me je nauÄila strpljenju.
Dobro, promiŔljeno reŔenje traži vreme, kvalitet se gradi kroz proces, kroz slojeve i iteracije, a nikada u jednom, brzopletom potezu.
Da li je postojala osoba, projekat ili iskustvo koje je znaÄajno uticalo na VaÅ” razvoj kao arhitektkinje?
Imala sam privilegiju da me kroz formativne godine prati niz izuzetnih struÄnjaka, ali ako moram da izdvojim prekretnicu, to je svakako bio profesor Milan GliÅ”iÄ. On je u meni probudio svest o znaÄaju arhitektonske pedagogije.
NaÄin na koji je prenosio znanje, s neverovatnim poÅ”tovanjem prema studentu, bez elitizma i sa željom da vas podstakne da mislite, a ne samo da reprodukujete, za mene je bio duboko inspirativan. Taj oseÄaj intelektualne sigurnosti i nezasite radoznalosti prelomio je moju odluku da se, pored prakse, posvetim edukaciji. Tu sigurnost i radoznalost želim da prenesem svojim uÄenicima.
Kako je nastao Kiparh i sa kakvom ste vizijom ulazili u tu priÄu?
Kiparh je nastao iz potrebe da arhitekturu demistifikujemo i vratimo je u domen osnovne kulture. Å kola se razvila iz ideje da svest o graÄenoj sredini i prostoru moramo negovati od najranijeg uzrasta, jer prostor oblikuje Äoveka jednako onoliko koliko Äovek oblikuje njega.
Kiparh biro je doÅ”ao kao potpuno prirodna, organska nadgradnja Å”kole. To je mesto gde sve one vrednosti, principe i teorije o kojima uÄimo decu i mlade, svakodnevno sprovodimo u praksi kroz realne projekte. Vizija je ostala nepromenjena: beskompromisno, odgovorno i humano projektovanje.
Kada biste morali da opiÅ”ete Kiparh u nekoliko reÄenica, po Äemu je VaÅ” biro drugaÄiji?
U Kiparhu ne težimo nametanju prepoznatljivog estetskog peÄata po svaku cenu, veÄ težimo da budemo prepoznatljivi po specifiÄnoj metodologiji i pristupu. Svaki prostor posmatramo kao jedinstven narativ. Arhitektura postoji zbog Äoveka i ona mora da služi životu, a ne fascinaciji na fotografiji.
Ono po Äemu se izdvajamo jeste duboko poniranje u ergonomiju svakodnevice, pažljivo balansiranje funkcionalnosti i estetike, i uverenje da arhitektura nije elitni luksuz, veÄ osnovna potreba koja život Äini dostojanstvenijim i lepÅ”im.
Arhitektura izmeÄu ideje i realizacije
Kako danas izgleda rad jednog arhitektonskog biroa i koliko se profesija promenila u odnosu na period kada ste poÄinjali?
Profesija se promenila znaÄajno, ali ne uvek na naÄin koji se vidi sa strane. Alati su drugaÄiji, brzina je drugaÄija, oÄekivanja su drugaÄija, sve se ubrzaloā¦ Ranije ste imali vremena da projekat odleži, da mu se vratite naknadno, svežim okom. Danas se sve odvija u nekoj vrsti stalnog protoka. To donosi i prednosti, ali zahteva ozbiljnu disciplinu da se u toj brzini ne izgubi suÅ”tina, a suÅ”tina je uvek Äovek koji Äe u prostoru živeti.
Å ta smatrate najveÄim izazovima sa kojima se arhitekte danas suoÄavaju?
Možda je najveÄi izazov saÄuvati prostor za promiÅ”ljanje u svetu koji insistira na brzini.
Uz to ide i pitanje vrednovanja profesije. Äesto se zaboravlja koliko znanja i odgovornosti stoji iza jedne dobro sprovedene ideje, pa se rad arhitekte meri pogreÅ”nim merilima, brzinom i cenom umesto kvalitetom i trajnoÅ”Äu reÅ”enja. Da bismo saÄuvali kvalitet, moramo se izboriti da se vreme i promiÅ”ljanje ponovo prepoznaju kao vrednost, a ne kao luksuz.
Koliko su investitori i klijenti danas spremni da prihvate nove ideje i savremene pristupe projektovanju?
Slika je Å”arena. Ima klijenata koji dolaze izuzetno informisani, sa jasnom vizijom ili otvoreni za eksperiment, a ima i onih koji žele sigurno, oprobano reÅ”enje. NaÅ”a uloga kao arhitekata jeste da u oba sluÄaja ponudimo reÅ”enje koje ima vrednost. Raduje me Å”to primetno raste svest o tome da arhitekta nije tu samo da ānacrta kuÄuā, veÄ da generiÅ”e dodatnu upotrebnu vrednost i dugoroÄni kvalitet koriÅ”Äenja prostora.
Postoji li projekat na koji ste posebno ponosni i koji najbolje oslikava filozofiju VaŔeg studija?
Svaki projekat u koji unesete mesece rada postane deo vas i teÅ”ko je praviti selekciju. Ipak, ako moram da izdvojim prostor koji sublimira celokupnu naÅ”u filozofiju, to je naÅ” sopstveni prostor – Kiparh Å”kola i biro.
On predstavlja sinergiju naÅ”eg estetskog senzibiliteta i funkcionalnih uverenja. Tu smo pokazali kako svetlo, iskrenost materijala (poput sirovog, taktilnog betona, Äelika i vidljivih instalacija) i jasna geometrija mogu stvoriti stimulativan ambijent u kome se paralelno odvija i kreativni proces unutar biroa i edukativni proces rada sa decom. To je prostor u kome se arhitektura doslovno živi svakog dana.
Postavili smo sebi cilj da Kiparh prikažemo kroz prostor, uz želju da odamo poÄast fenomenalnom projektu arhitekte MiÅ”e DimitrijeviÄa. Njegovu ideju investitor je sproveo u delo kroz ogromnu pažnju o detaljima, a mi smo želeli da naÅ” prostor bude organski nastavak zgrade, a ne njena suprotnost.
Koliko su održivost, energetska efikasnost i kvalitet prostora danas važni u procesu projektovanja?
To viÅ”e nije tema o kojoj se priÄa kao o trendu, veÄ polazna taÄka. Energetska efikasnost, izbor materijala, orijentacija objekta, kvalitet vazduha i svetla, sve to ulazi veÄ u prve crteže, a ne u zavrÅ”nu fazu. Klijenti to sve ÄeÅ”Äe traže i sami, Å”to je dobar znak. Kvalitet prostora se danas meri ne samo kvadratima, veÄ i time kako se u njemu diÅ”e, spava i radi.
Å ta je ono Å”to ljudi najÄeÅ”Äe ne vide, a predstavlja suÅ”tinu rada jednog arhitekte?
Ljudi najÄeÅ”Äe vide tek krajnji rezultat, lep prostor, i to je sasvim u redu. Ono Å”to ostaje nevidljivo jeste kolosalna struktura procesa koja se nalazi ispod povrÅ”ine. To su desetine odbaÄenih varijanti, beskompromisno testiranje funkcije, sati pregovaranja sa izvoÄaÄima, usklaÄivanje želja investitora sa zakonskim regulativama, budžetom i zakonima fizike i konstrukcije.
SuÅ”tina rada arhitekte nije u jednom efektnom potezu, veÄ u stotinama malih, promiÅ”ljenih odluka koje se na kraju ne primeÄuju upravo zato Å”to su dobre. Posao je uspeo onda kada se u prostoru oseÄate prijatno, a da uopÅ”te ne razmiÅ”ljate zaÅ”to. Taj nevidljivi rad je, po mom miÅ”ljenju, srž naÅ”e profesije.
Kako vidite trenutno stanje arhitektonske scene u Srbiji i regionu?
Scena je živa i raznolika, sa mnogo talentovanih kolega i studija koji u datim okolnostima uspevaju da iznesu projekte svetskog ranga. Ono Å”to nam hroniÄno nedostaje jeste sistemski okvir i kontinuitet u negovanju kulture prostora na institucionalnom nivou.
Gradovi nam se razvijaju stihijski, pod pritiskom kapitala, umesto kroz prizmu dugoroÄnih urbanistiÄkih strategija. Smatram da bi osnivanje nezavisne Komore arhitekata Srbije donelo neophodnu sistemsku podrÅ”ku, zaÅ”titilo integritet struke i pomoglo nam da artikuliÅ”emo jasan stav u odbrani javnog interesa i kvaliteta graÄene sredine.
Poslovni objekat KaÄaniÄka ā eksterijer / 3D vizualizacija: Kiparh
Å kola za buduÄe arhitekte i pogled u buduÄnost
Pored projektantskog rada, posvetili ste se i edukaciji mladih. Kako je nastala ideja o Å”koli za buduÄe arhitekte?
Ideja o Å”koli nastala je zapravo pre ideje o birou. Polazila sam od jednostavnog uverenja da se odnos prema prostoru gradi rano, joÅ” u detinjstvu, i da deca koja nauÄe da posmatraju, propituju i razumeju prostor oko sebe sutra postaju svesniji korisnici istog, a neka od njih i kolege. Želela sam da arhitekturu približim mladima na naÄin koji nije zastraÅ”ujuÄ ni elitistiÄki, veÄ radoznao i otvoren. Å kola je iz toga izrasla prirodno, a biro je doÅ”ao kasnije, kao mesto gde se ta ista uverenja sprovode u praksi.
Å ta je ono Å”to studentima i mladim arhitektama najÄeÅ”Äe nedostaje nakon fakulteta?
Ne bih rekla da im bilo Å”ta nedostaje. Smatram da Äovek uÄi dok je živ i da fakultet daje izuzetnu teorijsku i konceptualnu osnovu, ali da znanje nastavlja da se stiÄe i Å”iri u praksi, sa svakim novim projektom, gradiliÅ”tem ili razgovorom sa investitorom. Arhitektura se uÄi kontinuirano, samo se priroda onoga Å”to arhitekta uÄi menja prelaskom sa fakulteta u praksu.
Jedino Ŕto bih volela da mladi ranije osete je to da je arhitektura duboko timska profesija i da se najbolji projekti razvijaju u dijalogu, a ne u izolaciji.
Koliko je važno mentorstvo u prvim godinama profesionalnog razvoja?
Mentorstvo je kljuÄna karika, i to ne samo u profesionalnom smislu. Pravo mentorstvo zapravo poÄinje mnogo ranije, kroz prepoznavanje i usmeravanje talenata kod dece.
U ranim godinama karijere, dobar mentor vam ne prenosi samo tehniÄko znanje i zanatske trikove, veÄ vam usaÄuje profesionalnu etiku i sistem vrednosti. Tada stiÄemo samopouzdanje da budemo radoznali, želju da uÄimo i motivaciju da budemo bolja verzija sebe. Mentor je tu da vam obezbedi sigurno okruženje u kome je dozvoljeno pogreÅ”iti, jer se iz greÅ”aka najbrže uÄi.
Taj oseÄaj stabilnosti i podrÅ”ke raÄa samouverene i autentiÄne autore.
Kakve generacije mladih arhitekata danas dolaze i po Äemu se razlikuju od prethodnih?
Dolaze generacije koje su roÄene u digitalnom ekosistemu. Oni misle, projektuju i vizualizuju neverovatno brzo. TehnoloÅ”ki su pismeni na nivou koji je za prethodne generacije bio nezamisliv, barataju algoritmima i softverima sa apsolutnom lakoÄom i imaju trenutan, globalni uvid u svetsku arhitektonsku scenu.
MeÄutim, ta brzina i digitalna zasiÄenost nose i specifiÄan izazov: rizik od gubitka neposrednog, fiziÄkog oseÄaja za razmeru, materijalnost i tektoniku objekta.
Zato je danas, viÅ”e nego ikada, važno mlade ljude usmeriti i povremeno ih vratiti korenima struke ā olovci, lenjiru i fiziÄkom modelu.
Tek kada kroz maketu sopstvenim prstima osete otpor materijala i kada rukom povuku liniju na papiru, oni razvijaju dublju, taktilnu inteligenciju koju nijedan ekran ne može da simulira.
Nove generacije su fascinantne upravo zbog tog balansa: s jedne strane su digitalno superiorni, a s druge imaju iskrenu potrebu za analognim stvaranjem i traženjem dubljeg smisla u arhitekturi. Iz tog spoja savremene tehnologije i zanatske tradicije verujem da Äe izrasti sjajni, svesni i veoma zreli autori.
Kako vidite buduÄnost arhitektonske profesije u narednih deset godina?
Profesija Äe se sigurno menjati, posebno pod uticajem novih tehnologija i veÅ”taÄke inteligencije. Mnogo toga Äe se ubrzati, a svaka naredna promena dolaziÄe sve brže. U kom Äe taÄno pravcu to iÄi, danas ne možemo pouzdano znati, ali verujem da Äe suÅ”tina ostati ista.
Možda Äemo u buduÄnosti manje vremena troÅ”iti na produkciju tehniÄke dokumentacije, a viÅ”e na promiÅ”ljanje prostora, pregovaranje i antropoloÅ”ki aspekt projektovanja. Alati se menjaju, ali potreba za promiÅ”ljenim prostorom ostaje konstanta civilizacije.
Vila Ai Petri ā zid kao element povezivanja i razdvajanja prostora / 3D vizualizacija: Kiparh
Koliko su platforme kao Å”to su āgrenef.ā, āPodoviā, āProzori+Vrataā važne za Vas i VaÅ”e kolege ili branÅ”u uopÅ”teno?
Ovakve platforme su nam dragocene. One su od fundamentalnog znaÄaja jer deluju kao kohezivni faktor Äitave industrije i ne samo da informiÅ”u, veÄ stvaraju zajednicu, prostor u kojem se susreÄu projektanti, izvoÄaÄi, proizvoÄaÄi i klijenti.
U struci u kojoj svaka stranica može biti izvor inspiracije ili konkretnog reÅ”enja, postojanje dobro ureÄenih, struÄnih platformi je veliki dobitak. āgrenef.ā i sliÄne platforme pomažu da se kultura prostora razvija ne samo unutar struke, veÄ i Å”ire, kod ljudi koji Äe sutra biti naÅ”i klijenti.
Kako je izgledao ArchyEnergy iz VaŔeg ugla i koliko su B2B konferencije i sajmovi važni za razvoj struke?
ArchyEnergy je za mene bio odliÄan primer kako struka može da se okupi oko konkretne teme, kroz živ, dinamiÄan i visokoprofesionalan dijalog. B2B konferencije su nezamenljive jer se arhitektura ne može u potpunosti doživeti preko ekrana. Materijal morate dodirnuti, osetiti njegovu teksturu, težinu i videti kako reaguje na svetlo.
Umrežavanje koje se dogodi na marginama takvih dogaÄaja, razmena neposrednih iskustava sa gradiliÅ”ta i direktan kontakt sa industrijom daju nam neprocenjivu vrednost koja direktno unapreÄuje naÅ” svakodnevni rad u birou.
Za kraj, koju biste poruku poslali studentima i mladim arhitektama koji tek zapoÄinju svoj profesionalni put?
Budite strpljivi sa sobom. Arhitektura je profesija u kojoj se sazreva godinama i to je sasvim u redu. Nemojte slepo robovati prolaznim digitalnim trendovima, veÄ gradite sopstveni, autentiÄni vrednosni stav.
Putujte, Äitajte, posmatrajte, crtajte rukom kad god možete. I ne zaboravite da iza svakog dobrog projekta stoji Äovek, a ne softver. Ako tu vezu saÄuvate, profesija Äe vam vratiti i mnogo viÅ”e nego Å”to ste joj dali. UspeÅ”an projekat se ne meri brojem lajkova na renderu, veÄ osmehom Äoveka koji u tom prostoru boravi.