intervju: SFERA Podcasta – Zajednica kvalitetnih ljudi na bazi istih vrednosti

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori organizacioni tim SFERA Podcasta.

U časopisu „grenef”, imamo privilegiju razgovarati s timom kreativaca iza podcasta SFERA, prostora u kojem se sve tačke spajaju u jedno – mesto susreta lokalnih kreativaca i entuzijasta koji teže unapređenju životnog prostora. SFERA je oaza za sve koji posmatraju arhitekturu kao pokretača društvenih promena. Sa zadovoljstvom predstavljamo autore i producente ovog inspirativnog projekta: Miljana Salatu, Igora Mikitišina, Nemanju Dačića i Denisa Turanovića. Zahvaljujemo im se na deljenju svog iskustva i vizije sa nama.

Kako je nastala ideja za pokretanje SFERA podcasta o arhitekturi kao mehanizmu društvene promene i čime se bavite vas četvorica kada ne radite SFERU?

Ideja je nastala u doba lockdown-a za vreme Korone. To se poklopilo otprilike sa početkom Agelast podcasta. Tada se javila neka prva ideja da bi mogli snimiti jednu epizodu o metodologiji rada na arhitektonskom konkursu – od prve skice do završne prezentacije i same predaje. Kada ne radimo SFERU mi smo arhitekte projektanti koji pokrivaju više različitih polja, sa različitim interesovanjima i afinitetima, a imamo i člana tima Denisa Turanovića koji je „preleteo“ u grafički i product dizajn. Verujemo da upravo ta široka raznolika lepeza interesovanja i veština, u kombinaciji sa dugogodišnjim poznanstvom i radom, najviše doprinela projektu. Kao i svemu što radimo i SFERI smo pristupili kreativno, kao dizajnu (digitalnog) prostora ili dizajnu digitalnog proizvoda.

Ko vam je bio inspiracija ili uzor u stvaranju ovog podcasta i šta je bilo najteže u samom startu?

Kao što smo pomenuli prvi uzor je svakako bio Agelast podcast. Ono na šta smo se ugledali od samog starta je visok nivo produkcije, interesantan izbor gostiju kao i nezavisnost u odabiru tema i načinu vođenja same emisije. Što se tiče voditeljskih uzora tu je pre svega Charlie Rose (kod starije ekipe) i Sean Evans (kod predstavnika mlađe generacije). Poslednje vreme se pojavilo puno podcasta, ali kvalitet dosta varira. Moramo pohvaliti i preporučiti vašim čitaocima kolege iz podcasta PREDNJI PLAN iz Hrvatske kao i podcast Klima 101, Lukavstvo uma, History Cast, Tampon Zona… Pre samo godinu dana situacija je bilo dosta drugačija, neverovatno je kolikom se brzinom stvari menjaju na internetu. Kao i na svakom početku najteže je bilo odvažiti se i krenuti u avanturu. Najveći izazov je bio uspostaviti dobar sistem rada i komunikacije, odnosno kreirati balans između privatnog posla, porodičnih obaveza i nečega što nam je hobi.

Kako je izgledao proces pripreme prvih epizoda, opremanje prostora i nabavka profesionalne opreme, kao i da li ste imali izazova ili neočekivanih prepreka?

Kao i arhitektura. Imali smo ispred sebe projektni zadatak i procese koji su se velikom brzinom usložnjavali. Specifičnost ovog projekta je ta što je „klijent“ celokupna arhitektonska zajednica, a sektor delovanja u Kulturi i Medijima. Proces pripreme prvih epizoda bio je sličan procesu projektovanja. Imate ideju, imate kontekst i te dve stvari sinergijski deluju ka stvaranju koncepta. Bilo je tu dosta lutanja dok nismo pronašli svoj stil. Najviše oko načina snimanja. Jedna od najvećih prepreka za projekat se desila nakon 6 meseci, kada smo doslovno potrošili svu ušteđevinu i tada je projekat bio pred zaustavljanjem. Najviše nam je pomoglo to što smo prijatelji i zajedno smo uspeli da istrajemo. Svako od nas je dobar u nekoj određenoj oblasti i mogli smo da se oslonimo jedni na druge i podelimo odgovornosti. Sa napretkom produkcije, sponzorstvima i širenjem tima SFERA je sada za nas postala skoro kao full-time posao i pred nama se nalaze novi izazovi.

Ko su bili vaši prvi gosti i kako je publika reagovala na te epizode, a kako je vama sve to izgledalo u startu?

Magično. Osećala se dobra energija da ste je mogli seći nožem. Još uvek smo nošeni tom dobrom energijom i videćemo dokle će nas to dovesti. Prvi gost bio je arhitekta Lazar Kuzmanov. Nije nam bilo teško napraviti tu najtežu prvu epizodu sa njim. Možemo priznati da je čak on nas vodio kroz emisiju. Postoji i određena simbolika za nas zašto je on prvi gost. Zanimljivost je da smo taj podcast snimili prvo sa njim pa tek onda uvodnu da vidimo uopšte kako će to izgledati i da li možemo da vodimo podcast. Publika je na prve epizode reagovala odlično i tu je donesena odluka da nastavimo dalje.

Koje teme su vam najviše zainteresovale publiku do sada, a koji sagovornici, a možete nam i reći top 5 najgledanijih podcasta i koliko su imali pregleda?

Urbanističke teme prednjače. Dakle epizode koje kritički promatraju sistemske probleme i aktuelnosti. Krenulo se od šire slike ka stručnim temama ili ako hoćete popularnim temama. Volimo da razbijamo šemu i težimo da svaka naredna epizoda bude specifična. Podcasti na koje je publika najbolje reagovala je pomenuta epizoda sa Lazarom, kao i podcast o životu i radu u Kini sa našim mladim koleginicama Milicom Dukić i Marijanom Simić, kao i intervjui sa profesorom Zoranom Đukanovićem, Borislavom i Jelenom Stojkov i naravno čileanskim arhitektom Alejandrom Aravenom, dobitnikom Pritzkerove nagrade za Arhitekturu. Epizode imaju dosta veći domet na društvenim mrežama jer današnji trend takav da je kratka forma daleko popularniji vid konzumiranja sadržaja. U prilog tome vam najbolje govori podatak da je kratke inserte sa profesorom Đukanovićem na društvenim mrežama videlo preko 2 milliona ljudi.

Kako birate goste za svoje epizode? Da li imate određene kriterijume ili tematske fokuse i da li su počeli da vas kontaktiraju predstavnici struke da bi želeli da ih „pozovete“?

Svako u timu ima svoje afinitete i teme koje bi voleo da obradi. Prva sezona je krenula od šire slike, od opšteg, dok ćemo u drugoj sezoni nastojati da ulazimo u sve specifičnije i uže teme.
Naravno planiramo i izlete u „mainstream“ teme na primer „Kako odabrati dobar stan“ ili prikazati proces izgradnje jedne kuće od početne skice do poslednjeg crepa. Nama je najdraže kada se jave kolege koje se obraduju nekom gostu, kada su inspirisani određenom temom i žele da saznaju nešto više, ili kada mlade kolege zatraže savet od nas. To govori u prilog tome da se oko podcasta povezala jedna zajednica kvalitetnih ljudi na bazi istih vrednosti i interesovanja i potencijal takve zajednice će u budućnosti biti sve veći.

Kako se osećate zbog brzog rasta popularnosti vašeg podcasta u stručnoj zajednici i da li ste očekivali tako nešto (ako niste primetili – stvarno je tako)?

Drago nam je što je zajednica prepoznala naš trud, ali pre svega pronašla vrednost i inspiraciju u razgovorima. To je naša glavna ideja vodilja i krajnji cilj, i to nas motiviše da nastavimo da se razvijamo. Verujemo da publika prepoznaje pre svega našu nameru da promovišemo arhitekturu i stručnu zajednicu, zbog toga nas u velikoj meri i podržavaju. Sa popularnošću ide i velika doza odgovornosti, a ceo tim se za sada dobro nosi sa tim. Iako su u prvom planu četvorica kolega sa godine – Miljan Salata, Nemanja Dačić, Denis Turanović i Igor Mikitišin važno je spomenuti veliki tim entuzijasta koji se formirao u međuvremnu, tu su i: Luka Jukić, Kristina Starčević Vuković, Milena Ivanović, Simona Štulović, Tamara Čvorović, Lena Čolić, Milan Stanivuković, Milan Jakić, Luka Denić. Ovo su ljudi bez čije nesebične podrške i uložene energije i truda ništa ne bi bilo moguće, pogotovo na ovako visokom produkcijskom nivou. Kako kaže jedna poslovica „Ako želite brzo da stignete idite sami, a ako želite da stignete daleko idite u društvu“.

Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili kroz vođenje SFERA podcasta do sada, kako kroz kreativno-sadržajni deo, tako i kroz one prodajno – marketinške momente (od nečega se mora živeti) i sa kim ste se savetovali, ili čiji su vam saveti značili?

Da budemo koncizni i da pošaljemo jasnu poruku na kraju svakog podcasta. Još od prve godine studija profesori i mentori nas uče da je dobar deo našeg posla prezentacija. Što se tiče komunikacijskih sposobnosti, marketinga „influenca“ na društvenim mrežama, tu smo napredovali puno analizirajući različite procese i potencijale projekta. Kada pitate nekog da uloži u vašu ideju, morate biti spremni da imate jasne ciljeve, plan i strategiju kako ćete to ostvariti. Novostečena iskustva smo počeli da prenosimo i u našu primarnu sferu profesionalnog angažmana – arhitektonsko projektovanje.

Koje su najveće promene ili inovacije u vašem pristupu podcastu od prvog dana do danas?

Najviše pažnje smo posvetili samoj pripremi kao i vođenju emisije. Takođe smo nedavno uspeli da kreiramo novi vizuelni koncept emisije, pa se u toku razgovora često pojavljuju fotografije vizuelne reference koje dočaravaju Arhitekturu o kojoj se govori. Publika nam je tu sa svojim savetima puno pomogla. Nismo do sada imali prilike da vidimo ništa slično na tržištu podcasta i verujemo da smo tu pioniri. Pored toga fokusirali smo se na pronalaženje specifičnih tema. Trudimo se da kvalitetnim pitanjima izvučemo maksimum iz gosta, a da mi kao voditelji budemo više u drugom planu i doprinesemo toku i prirodnosti razgovora. Uzori koje smo pomenuli na početku su nam tu dosta pomogli, i svakodnevno ih studiramo kako bi otkrili tajne voditeljskog posla.

Kako se nosite sa kritikama i povratnim informacijama od publike, komentarima na društvenim mrežama i na ostalim kanalima?

Mi smo podcast koji podstiče kritičko razmišljanje i diskusiju. U tom smislu raduje nas svaki komentar koji podstiče razmenu mišljenja. Naravno trudimo se da filtriramo one konstruktivne kritike, koje nam pomažu da se razvijamo. Publika je tu da tumači, i razmišlja i daje konačni sud. Sadržaj se kreira pre svega zbog njih. Kada se bavite javnim poslom morati da budete spremni da se vaš urednički pristup neće dopasti svakom. To je potpuno normalna pojava i uostalom naš sadržaj nije kreiran sa ciljem da zadovoljava ukuse široke publike, već da kulturološki deluje na svest ljudi (arhitekata i kreativaca) i kroz njih deluje na promene u našem okruženju.

Da li imate planove za širenje podcasta na nove platforme ili dodavanje novih formata sadržaja?

Naravno, nama novih ideja nikada ne fali. Naš tim je prepun kreativaca i to ponekad ume da nam napravi problem. U narednoj godini je definitivno u planu širenje na englesko govorno područje s tim što želimo da ostanemo jednako posvećeni promociji regionalne scene i lokalnim temama. Takođe smo početkom ove godine pokrenuli jedan novi projekat, SFERA FORUM. U pitanju je serija događaja sa ciljem umrežavanja struke i građana u fizičkom prostoru. Prvi SFERA FORUM se održao u Novom Sadu, a u planu su još 3 tribine u gradovima širom Srbije odnosno, Nišu, Valjevu i Beogradu, u saradnji sa zvaničnim arhitektonskim društvima tih gradova kao i drugim lokalnim udruženjima. Ovo je bio logičan korak, jer kao što smo već rekli naš cilj jeste kreiranje zajednice i delovanje u fizičkom prostoru.

Molim za nekoliko anegdota sa snimanja, ali ne morate spominjati imena gostiju, iako će se oni svakako prepoznati?

Imali smo jednu vrlo stresnu i neobičnu situaciju na snimanju koju vam sada možemo ispričati (smeh). Snimali smo vrlo važnu epizodu sa jednim velikim autoritetom iz naše struke. Kamere su se uključile, i otvorili smo razgovor. Sve je teklo fenomenalno! Negde posle 20 minuta snimanja ekipa iza kamere je shvatila da nismo pritisli „recording“ taster na snimaču zvuka. Ništa od tih 20 minuta nije bilo snimljeno. Morali smo da prekinemo gosta u pola rečenice i objasnimo mu šta se desilo. Možete da zamislite tu neprijatnost. Međutim naš gost je toliko profesionalno pristupio zadatku da je kasnije sve ponovio od reči do reči. Bili smo zapanjeni shvativši veličinu sagovornika preko puta nas. Neizmerno smo mu zahvalni što je imao razumevanja za nas. Na sopstvenim greškama se najbolje uči, tako da smo već u narednoj epizodi uveli neophodne provere.

Koliko su naša izdanja „grenef”, „Podovi” i „Prozori+ Vrata” važni sa branšu i na koji način vi kao predstavnici nove generacije doživljavate naše časopise, koji jesu print&web izdanja, ali nisu u video formatu?

Jako je važno da imamo dobre štampane medije. Verujemo da taj vid analogne razmene informacija nikada neće izgubiti svoju vrednost. Grenef je za nas lično jedan od najboljih stručnih časopisa na domaćoj sceni jer se kroz čitanje može naći inspiracija za nove sagovornike i teme. Što se tiče časopisa „Podovi“ i „Prozori+Vrata“ to su direktne stručne niše u kojima može da se sagleda, prouči i isprate sve novine, inovativnosti i tehnike ugradnje za konkretne probleme i projektantske izazove. Tim SFERE jako ceni gest građevinskih časopisa koji su među prvima podržali naš projekat i isticali njegov značaj za stručnu zajednicu. Pored toga primetili smo da se naši gosti uvek iskreno obraduju poklon časopisima.

Koje biste savete dali onima koji razmišljaju o pokretanju sličnog podcasta ili projekta u svojoj zajednici?

Završili bi smo sa citatom velikog Kafke: „Strastvenim verovanjem u nešto što još uvek ne postoji, mi to stvaramo. Sve što ne postoji je ono što nismo dovoljno želeli.“