Budite u kontaktu sa nama

Energetska efikasnost

#IZ MOG ISKUSTVA – Preko izolacije do uživancije

Objavljeno

Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja

To leto 2012. godine bilo je prekretnica za moju porodicu i našu kuću. Pod kućom ne mislim narodski prihvaćenu definiciju porodičnog života u zajednici, nego fizički objekat u kome svi boravimo. Naime leta pomenutog, u medijima definisanog kao „najtoplije leto u poslednjih 100 godina“, u našoj kući vladao je doslovno temperaturni pakao. Preko dana, generacijski bi se razmileli u potrazi za nužnim osveženjem. Reka, lokalni bazen ili klimatizovana prostorija bili su jedini spas tih dana. Međutim, noć je bila priča za sebe. Postojalo je par mesta u kući oko kojih je bila velika borba. Parket u hodniku, soba nad podrumom i terasa. Ko prvi stigne, ima zagarantovano spavanje. Drugi, a Bogu hvala ima nas, šetali smo celu noć u potrazi za svojim hladnim kutkom.

I tu se muka nije završavala. Ne samo da smo bili nenaspavani, umorni i nervozni, kap u punoj čaši bio je račun za struju koji je proporcionalno temperaturi dostigao svoj maksimum. Leta nam gospodnjeg, pater familias doneo je odluku ključnu i za buduće generacije koje će proći kroz našu kuću. Uradiće izolaciju. Kako se izolacija ne radi u ekstremnim vremenskim prilikama, pod kojima se misli na leto i zimu, svojski smo se zdali u istraživanje ključnih stvari vezanih za sam postupak izolacije. I evo šta smo i saznali.

IZOLACIJA = UŠTEDA ENERGIJE

Sa velikim klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima, raste i interesovanje građana za izolacijom stambenih objekata. Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja naveli su ljude na traženje i rešavanje problema. Istraživanja stručnjaka pokazala su da neizolovane kuće troše 60% više energije. Gubitak toplote obavlja se na svim delovima objekta, sa tim da najveći procenat, gotovo polovina, odliva se preko prozora i vrata, a četvrtina preko spoljašnjih zidova.

potreba izolacije objekata

potreba izolacije objekata

Neizolovane kuće troše 60% više energije

// Kao idealno i nužno rešenje nameće se potreba izolacije objekata.

GDE POSTAVITI IZOLACIJU?

Ukoliko finansijski uslovi dozvoljavaju najbolje je izvršiti kompletnu izolaciju objekta. Drugim rečima, izolacioni materijal se postavlja na krov, tavanski prostor, spoljašnje zidove, podrum i temelj. U praksi, u zavisnosti od toga da li se prostor koristi za stanovanje i da li se isti hladi ili greje, izolacija se najčešće postavlja na spoljašnje zidove i tavan. Na ovaj način stvaraju se uslovi za bolju termičku i zvučnu izolaciju, niže troškove energenata, bolje i kvalitetnije uslove života.

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

Vrsta izolacije i izolacionog materijala

Postoji čitav niz standarda po kojima se određuje vrsta izolacije i izolacionog materijala, među kojima su najčešći:

  • 1. Geografski i klimatski položaj
    Apsolutno nije svejedno da li se objekat koji izolujemo nalazi u toplijim ili hladnijim krajevima, na moru, planini ili ravnici. Podneblje u velikoj meri utiče na vrstu materijala, debljinu i njegove osobine (termičku provodljivost, otpornost na vlagu, tvrdoću, požarnu otpornost i sl.).
  • 2. Vrsta stambenog objekta
    Velika je razlika da li se vrši izolacija nezavisnog stambenog objekta, odnosno kuće ili stana koji je deo jedne stambene zgrade.

Prilikom izolacije stana, uglavnom se vrši postavljanje izolacije na unutrašnjim zidovima. Iako je ovaj vid izolacije lošije rešenje, budući da smanjuje površinu unutrašnjosti, vlasnici stanova su prinuđeni iz razloga što većina komšija u zgradi nije u finansijskoj prilici da uradi izolaciju, ne želi ili je zgrada pod zaštitom i svako narušavanje njenog spoljašnjeg izgleda zakonski je nedopustivo.

Drugi oblik izolacije koji je daleko primenljiviji i koristi se uglavnom prilikom izolacije kuća, jeste izolacija spoljašnjih zidova, poznatija kao demit fasada. U našem podneblju izolacioni materijali koji su se najbolje pokazali, što je uticalo i na njihovu najčešću primenu jesu: kamena vuna i stiropor.

Stiropor ploče

Stiropor ploče

Kamena vuna je prirodni materijal sa visokim stepenom propustljivosti vodene pare. Upravo zahvaljujući tome, ona dopušta da zidovi dišu, sprečava zadržavanje kondezata i stvaranje uslova za razvoj buđi unutar prostorije. Pored propustljivosti, ovaj materijal ima visoku termičku izolaciju, delimičnu hidroizolaciju, nezapaljiv je i daje visok stepen otpornosti na požare. Pored termičke spoljne izolacije, koristi se i kao zvučni izolator u pregradnim zidovima. Zahvaljujući svemu tome, kamena vuna je najbolji izolacioni materijal koji se danas koristi. Kao mana, najčešće se navodi visoka cena.

Kamena vuna

Kamena vuna

Sa druge strane, jedan od najčešće korišćenih izolacionih materijala je STIROPOR. Dobra termoizolacija, pristupačna cena i laka ugradnja glavni su razlog popularnosti ovog materijala.

Kako izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti i održive energije, u novije vreme pojavljuju se i novi tzv. „zeleni“ prirodni materijali: CELULOZA, PLOČE OD DRVENIH VLAKANA, KONOPLJA, OVČIJA VUNA…

Pojava ovih materijala pravi je dokaz da se razvija i širi svest o potrebi termičke i zvučne izolacije objekata i potrebe stvaranja uslova za zdraviji, komforniji i kvalitetniji život.

Postupak i stručno lice

NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU?

1. Laka ugradnja, ali ne i nestručnost
Svaki posao da bi dao dobre rezultate zahteva određenu dozu stručnosti. Primera radi, iako se postavljanje izolacije pomoću stiropora smatra laganim poslom, postoji proces koji se mora ispoštovati.

Nanošenjem lepka bez prekida po obodu i sredini stiropor ploče, iste se lepe za spoljašnji zid. Veoma je bitno da se lepak upravo ovako nanese, kako se hladan vazduh ili vlaga ne bi podvukli pod stiropor i prodrli do zida. Nakon pravilno postavljenih stiropor ploča, na iste kako bi se zaštitile od hladnog i vlažnog vazduha i sačuvale od propadanja, postavlja se lepak i mrežica. Na mrežicu se postavlja lepak, podloga i na kraju završni dekorativni sloj (fasada).

Prilikom izgradnje ili adaptacije postojećeg objekta uvek je jeftinije angažovati stručno lice (arhitektu) koji će sagledati situaciju i dati pravo, najbolje i dugoročno rešenje.

objekat mora biti izolovan u celosti

objekat mora biti izolovan u celosti

2. Ceo objekat izolovati
Usled manjka sredstava ili opšte neinformisanosti, ljudi dolaze na ideju da izoluju samo pojedine delove objekta. Međutim, da bi izolacija imala puni efekat ne sme postojati prekid u izolaciji. Drugim rečima objekat mora biti izolovan u celosti. Na mestima gde se spajaju izolovani i neizolovani deo stvaraju se tzv. „toplotni mostovi“ (hladni mostovi) koji značajno smanjuju termičku zaštitu objekta i izolacija gubi svoj smisao.

Da ne bi do toga došlo, neophodno je delove izolacionog materijala koji se koristi (kamena vuna, stiropor, …) postavljati tesno jedan uz drugi, kako se ne bi pomerali i stvarali toplotne mostove.

3. Manja toplotna provodljivost, veća termička zaštita objekta
Na početku teksta, naglasili smo da se najveći odliv energije odvija preko spoljašnjih zidova i prozora. Drugim rečima, najveću toplotnu provodljivost imaju upravo ovi delovi objekta.
Da bi se neki objekat smatrao energetski efikasnim, neophodno je da ima toplotnu provodljivost U=0,3 W/m2K. Shodno tome, prilikom izbora izolacionog materijala, bitno je poznavanje njegovih osnovnih karakteristika i stepena toplotne provodljivosti. Tačnije, da bi se postigao što manji odliv energije, prilikom postavlja- nja izolacije debljina kamene vune mora biti minimum 10cm, odnosno 8 cm kod stiropora.

UMESTO ZAKLJUČKA

Savremeni način bitisanja doveo je do brzog načina života, koji iziskuje instant, brza rešenja, veliko trošenje energije, velikih troškova života, devastacije životne sredine, narušavanje prirodnog sklada i stvaranja velikih klimatskih promena. Velike temperaturne razlike uslovile su velike troškove energenata, narušavanje uslova svakodnevnog života i stvaranje nezdrave sredine. Gotovo da smo zatvorili krug od nastanka do uništenja života. Krajnje je vreme da proširimo vidike, da stvorimo uslove za očuvanje prirode i zdravih navika.

Energetska efikasnost jedan je od bitnih koraka ka svemu tome. Stoga energetski efikasne zgrade su zgrade sa dobrom termičkom izolacijom, koje utiču na uštedu energenata (manja seča šuma), nižu emisiju štetnih gasova, manje troškove grejanja i hlađenja, stvaranje kvalitetnijih i zdravijih uslova života na lokalnom i globalnom nivou.

Ukoliko se podsetimo na propisane standarde od strane Evropske Unije, koje svaka članica mora da ispuni, jasno je da je energetska efikasnost pitanje koje je sve više zastupljeno i koje je jedna od ključnih stvari za održivi razvoj i zaštitu planetarnih razmera.

Budući da je to leto 2012. godine moja porodica posvetila istraživanju moći termoizolacije i stvaranju uslova za normalan život, već na jesen iste godine podneli smo zahtev za tzv „kredit energetske efikasnosti“ kod matične nam banke i rešili pitanje optimalne temperature u našoj kući. Ovog leta, ne samo da smo uživali u idealnoj temperaturi nego smo se i dodatno rashladili isplaćenim kreditom.

Naravoučenije iz naše perspektive, izolacija je ozbiljan finansijski zalogaj koji se brzo isplati.

Autor: Snežana Trtica-Graorac, novinar

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Porast građevinskih dozvola, Kina i stanovi za porodice

Objavljeno

Postavio/la

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

Decembar je definitivno mesec u kojem se sumiraju rezultati i prezentuju planovi u svim aspektima života, pa tako i u građevinskom sektoru. 2018. je bila godina gradnje, a to pokazuju i poslednji statistički podaci o broju izdatih građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je broj izdatih građеvinskih dozvola u parastu i u prvih dеvеt mеsеci ovе godinе bio jе 8,5 vеći nеgo u istom pеriodu 2017. Samo u sеptеmbru ove godine izdato jе 1.761 dozvola, što jе 2,6 odsto višе nеgo u sеptеmbru 2017, kad jе izdato 1.716 građеvinskih dozvola, pokazuju najnoviji podaci Rеpubličkog zavoda za statistiku. Višе od 80 odsto izdatih građеvinskih dozvola u sеptеmbru 2018. izdato je za izgradnju zgrada. U sеptеmbru jе prijavljеna gradnja 1.613 stanova, što jе 10,2 odsto višе u odnosu na isti pеriod prošlе godinе. Prеma podacima RZS, u prvih dеvеt mеsеci 2018 nastavljеno jе i povеćanjе prеdviđеnе vrеdnosti radova, koja jе iznosila 12,7 odsto višе u odnosu na isti pеriod prеthodnе godinе.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Priča o gradnji i stanovima nastavljena je informacijom portala 021.rs o stambenom rešenju za veliki broj porodica u Vojvodini. Naime, Ukupno 55 porodica sa troje ili četvoro dece dobilo je ugovore o dodeli novca za rešavanje stambenog pitanja i unapređenje uslova stanovanja. Ugovori vredni 63 miliona dinara odnose se na novu meru pronatalitetne politike koju je Pokrajinska vlada uvela nakon stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Kako je najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u budžetu za narednu godinu za ovaj konkurs planirano je 175 miliona dinara.

Kina se sve više uključuje projekte naše zemlje. Osim u izgradnji puteva i infrastrukture, oni će po najavama značajno doprineti i tehnološkoj revoluciji Srbije, kažu u Privrednoj komori. – Mnoge srpske tehnološke kompanije su zajedno sa svojim partnerima deo proizvodnje već instalirale u Kini, što se pokazalo kao veoma dobar komercijalni potez – izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović. On kaže da će kineske kompanije pružati podršku srpskim kompanijama kada budu digitalizovali deo svoje proizvodnje ili budu prelazili u potpunosti na industriju 4.0 digitalizaciju. Na pitanje da li će tehnološki park u Beogradu koji treba da se gradi u saradnji sa Kinom biti konkurencija postojećem Naučno – tehnološkom parku, Vesović kaže da će ta investicija biti samo dodatna prilika da se kreiraju uspešne kompanije koje će biti nosioci novih razvojnih tehnologija.

Sigurnosna vrata, porodica

Kad smo već kod tehnologije još jedna najava obradovala je stanovnike glavnog grada. Gradonačelnik Beograda Goran Vesić najavio je da će u ovom gradu tokom sledeće godine kontejneri i kamioni koji ih prazne dobiti GPS. Vesić je dodao da će ta novina ubrzati način rada JKP „Gradska čistoća“. On je objasnio novinarima prilikom obilaska tog preduzeća da to znači da će, kada kamion prilazi kontejneru, vozač videti koliko je kontejner napunjen tako da više neće stajati pored onih koji nisu puni, već će ići dalje. Ovo će svakako ubrzati način rada i doprineti da glavni grad bude čistiji,a radnici raspoređeni na druge, potrebnije, poslove.

podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

Podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

I sledeće sedmice pratimo za vas događanja, promene i najave iz sektora građevinarstva. Čitamo se…

Nastavite sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: O biomasi, rušenju nelegalnih objekata i elektronskom plaćanju

Objavljeno

Postavio/la

Gradilište PROMENADA, Novi Sad

Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.

Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs

Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.

Beograd

Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.

Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.

Biomasa, Foto:pixabay.com

Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Za vas i dalje pratimo dešavanja i izmene zakona iz građevinskog sektora. Čitamo se i sledećeg petka.

Nastavite sa čitanjem
reklama
Građevinarstvo

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno