Connect with us

Energetska efikasnost

#IZ MOG ISKUSTVA – Preko izolacije do uživancije

Objavljeno

:

Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja

To leto 2012. godine bilo je prekretnica za moju porodicu i našu kuću. Pod kućom ne mislim narodski prihvaćenu definiciju porodičnog života u zajednici, nego fizički objekat u kome svi boravimo. Naime leta pomenutog, u medijima definisanog kao „najtoplije leto u poslednjih 100 godina“, u našoj kući vladao je doslovno temperaturni pakao. Preko dana, generacijski bi se razmileli u potrazi za nužnim osveženjem. Reka, lokalni bazen ili klimatizovana prostorija bili su jedini spas tih dana. Međutim, noć je bila priča za sebe. Postojalo je par mesta u kući oko kojih je bila velika borba. Parket u hodniku, soba nad podrumom i terasa. Ko prvi stigne, ima zagarantovano spavanje. Drugi, a Bogu hvala ima nas, šetali smo celu noć u potrazi za svojim hladnim kutkom.

I tu se muka nije završavala. Ne samo da smo bili nenaspavani, umorni i nervozni, kap u punoj čaši bio je račun za struju koji je proporcionalno temperaturi dostigao svoj maksimum. Leta nam gospodnjeg, pater familias doneo je odluku ključnu i za buduće generacije koje će proći kroz našu kuću. Uradiće izolaciju. Kako se izolacija ne radi u ekstremnim vremenskim prilikama, pod kojima se misli na leto i zimu, svojski smo se zdali u istraživanje ključnih stvari vezanih za sam postupak izolacije. I evo šta smo i saznali.

IZOLACIJA = UŠTEDA ENERGIJE

Sa velikim klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima, raste i interesovanje građana za izolacijom stambenih objekata. Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja naveli su ljude na traženje i rešavanje problema. Istraživanja stručnjaka pokazala su da neizolovane kuće troše 60% više energije. Gubitak toplote obavlja se na svim delovima objekta, sa tim da najveći procenat, gotovo polovina, odliva se preko prozora i vrata, a četvrtina preko spoljašnjih zidova.

potreba izolacije objekata

potreba izolacije objekata

Neizolovane kuće troše 60% više energije

// Kao idealno i nužno rešenje nameće se potreba izolacije objekata.

GDE POSTAVITI IZOLACIJU?

Ukoliko finansijski uslovi dozvoljavaju najbolje je izvršiti kompletnu izolaciju objekta. Drugim rečima, izolacioni materijal se postavlja na krov, tavanski prostor, spoljašnje zidove, podrum i temelj. U praksi, u zavisnosti od toga da li se prostor koristi za stanovanje i da li se isti hladi ili greje, izolacija se najčešće postavlja na spoljašnje zidove i tavan. Na ovaj način stvaraju se uslovi za bolju termičku i zvučnu izolaciju, niže troškove energenata, bolje i kvalitetnije uslove života.

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

Vrsta izolacije i izolacionog materijala

Postoji čitav niz standarda po kojima se određuje vrsta izolacije i izolacionog materijala, među kojima su najčešći:

  • 1. Geografski i klimatski položaj
    Apsolutno nije svejedno da li se objekat koji izolujemo nalazi u toplijim ili hladnijim krajevima, na moru, planini ili ravnici. Podneblje u velikoj meri utiče na vrstu materijala, debljinu i njegove osobine (termičku provodljivost, otpornost na vlagu, tvrdoću, požarnu otpornost i sl.).
  • 2. Vrsta stambenog objekta
    Velika je razlika da li se vrši izolacija nezavisnog stambenog objekta, odnosno kuće ili stana koji je deo jedne stambene zgrade.

Prilikom izolacije stana, uglavnom se vrši postavljanje izolacije na unutrašnjim zidovima. Iako je ovaj vid izolacije lošije rešenje, budući da smanjuje površinu unutrašnjosti, vlasnici stanova su prinuđeni iz razloga što većina komšija u zgradi nije u finansijskoj prilici da uradi izolaciju, ne želi ili je zgrada pod zaštitom i svako narušavanje njenog spoljašnjeg izgleda zakonski je nedopustivo.

Drugi oblik izolacije koji je daleko primenljiviji i koristi se uglavnom prilikom izolacije kuća, jeste izolacija spoljašnjih zidova, poznatija kao demit fasada. U našem podneblju izolacioni materijali koji su se najbolje pokazali, što je uticalo i na njihovu najčešću primenu jesu: kamena vuna i stiropor.

Stiropor ploče

Stiropor ploče

Kamena vuna je prirodni materijal sa visokim stepenom propustljivosti vodene pare. Upravo zahvaljujući tome, ona dopušta da zidovi dišu, sprečava zadržavanje kondezata i stvaranje uslova za razvoj buđi unutar prostorije. Pored propustljivosti, ovaj materijal ima visoku termičku izolaciju, delimičnu hidroizolaciju, nezapaljiv je i daje visok stepen otpornosti na požare. Pored termičke spoljne izolacije, koristi se i kao zvučni izolator u pregradnim zidovima. Zahvaljujući svemu tome, kamena vuna je najbolji izolacioni materijal koji se danas koristi. Kao mana, najčešće se navodi visoka cena.

Kamena vuna

Kamena vuna

Sa druge strane, jedan od najčešće korišćenih izolacionih materijala je STIROPOR. Dobra termoizolacija, pristupačna cena i laka ugradnja glavni su razlog popularnosti ovog materijala.

Kako izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti i održive energije, u novije vreme pojavljuju se i novi tzv. „zeleni“ prirodni materijali: CELULOZA, PLOČE OD DRVENIH VLAKANA, KONOPLJA, OVČIJA VUNA…

Pojava ovih materijala pravi je dokaz da se razvija i širi svest o potrebi termičke i zvučne izolacije objekata i potrebe stvaranja uslova za zdraviji, komforniji i kvalitetniji život.

Postupak i stručno lice

NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU?

1. Laka ugradnja, ali ne i nestručnost
Svaki posao da bi dao dobre rezultate zahteva određenu dozu stručnosti. Primera radi, iako se postavljanje izolacije pomoću stiropora smatra laganim poslom, postoji proces koji se mora ispoštovati.

Nanošenjem lepka bez prekida po obodu i sredini stiropor ploče, iste se lepe za spoljašnji zid. Veoma je bitno da se lepak upravo ovako nanese, kako se hladan vazduh ili vlaga ne bi podvukli pod stiropor i prodrli do zida. Nakon pravilno postavljenih stiropor ploča, na iste kako bi se zaštitile od hladnog i vlažnog vazduha i sačuvale od propadanja, postavlja se lepak i mrežica. Na mrežicu se postavlja lepak, podloga i na kraju završni dekorativni sloj (fasada).

Prilikom izgradnje ili adaptacije postojećeg objekta uvek je jeftinije angažovati stručno lice (arhitektu) koji će sagledati situaciju i dati pravo, najbolje i dugoročno rešenje.

objekat mora biti izolovan u celosti

objekat mora biti izolovan u celosti

2. Ceo objekat izolovati
Usled manjka sredstava ili opšte neinformisanosti, ljudi dolaze na ideju da izoluju samo pojedine delove objekta. Međutim, da bi izolacija imala puni efekat ne sme postojati prekid u izolaciji. Drugim rečima objekat mora biti izolovan u celosti. Na mestima gde se spajaju izolovani i neizolovani deo stvaraju se tzv. „toplotni mostovi“ (hladni mostovi) koji značajno smanjuju termičku zaštitu objekta i izolacija gubi svoj smisao.

Da ne bi do toga došlo, neophodno je delove izolacionog materijala koji se koristi (kamena vuna, stiropor, …) postavljati tesno jedan uz drugi, kako se ne bi pomerali i stvarali toplotne mostove.

3. Manja toplotna provodljivost, veća termička zaštita objekta
Na početku teksta, naglasili smo da se najveći odliv energije odvija preko spoljašnjih zidova i prozora. Drugim rečima, najveću toplotnu provodljivost imaju upravo ovi delovi objekta.
Da bi se neki objekat smatrao energetski efikasnim, neophodno je da ima toplotnu provodljivost U=0,3 W/m2K. Shodno tome, prilikom izbora izolacionog materijala, bitno je poznavanje njegovih osnovnih karakteristika i stepena toplotne provodljivosti. Tačnije, da bi se postigao što manji odliv energije, prilikom postavlja- nja izolacije debljina kamene vune mora biti minimum 10cm, odnosno 8 cm kod stiropora.

UMESTO ZAKLJUČKA

Savremeni način bitisanja doveo je do brzog načina života, koji iziskuje instant, brza rešenja, veliko trošenje energije, velikih troškova života, devastacije životne sredine, narušavanje prirodnog sklada i stvaranja velikih klimatskih promena. Velike temperaturne razlike uslovile su velike troškove energenata, narušavanje uslova svakodnevnog života i stvaranje nezdrave sredine. Gotovo da smo zatvorili krug od nastanka do uništenja života. Krajnje je vreme da proširimo vidike, da stvorimo uslove za očuvanje prirode i zdravih navika.

Energetska efikasnost jedan je od bitnih koraka ka svemu tome. Stoga energetski efikasne zgrade su zgrade sa dobrom termičkom izolacijom, koje utiču na uštedu energenata (manja seča šuma), nižu emisiju štetnih gasova, manje troškove grejanja i hlađenja, stvaranje kvalitetnijih i zdravijih uslova života na lokalnom i globalnom nivou.

Ukoliko se podsetimo na propisane standarde od strane Evropske Unije, koje svaka članica mora da ispuni, jasno je da je energetska efikasnost pitanje koje je sve više zastupljeno i koje je jedna od ključnih stvari za održivi razvoj i zaštitu planetarnih razmera.

Budući da je to leto 2012. godine moja porodica posvetila istraživanju moći termoizolacije i stvaranju uslova za normalan život, već na jesen iste godine podneli smo zahtev za tzv „kredit energetske efikasnosti“ kod matične nam banke i rešili pitanje optimalne temperature u našoj kući. Ovog leta, ne samo da smo uživali u idealnoj temperaturi nego smo se i dodatno rashladili isplaćenim kreditom.

Naravoučenije iz naše perspektive, izolacija je ozbiljan finansijski zalogaj koji se brzo isplati.

Autor: Snežana Trtica-Graorac, novinar

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno