Connect with us

Energetska efikasnost

#IZ MOG ISKUSTVA – Preko izolacije do uživancije

Objavljeno

:

Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja

To leto 2012. godine bilo je prekretnica za moju porodicu i našu kuću. Pod kućom ne mislim narodski prihvaćenu definiciju porodičnog života u zajednici, nego fizički objekat u kome svi boravimo. Naime leta pomenutog, u medijima definisanog kao „najtoplije leto u poslednjih 100 godina“, u našoj kući vladao je doslovno temperaturni pakao. Preko dana, generacijski bi se razmileli u potrazi za nužnim osveženjem. Reka, lokalni bazen ili klimatizovana prostorija bili su jedini spas tih dana. Međutim, noć je bila priča za sebe. Postojalo je par mesta u kući oko kojih je bila velika borba. Parket u hodniku, soba nad podrumom i terasa. Ko prvi stigne, ima zagarantovano spavanje. Drugi, a Bogu hvala ima nas, šetali smo celu noć u potrazi za svojim hladnim kutkom.

I tu se muka nije završavala. Ne samo da smo bili nenaspavani, umorni i nervozni, kap u punoj čaši bio je račun za struju koji je proporcionalno temperaturi dostigao svoj maksimum. Leta nam gospodnjeg, pater familias doneo je odluku ključnu i za buduće generacije koje će proći kroz našu kuću. Uradiće izolaciju. Kako se izolacija ne radi u ekstremnim vremenskim prilikama, pod kojima se misli na leto i zimu, svojski smo se zdali u istraživanje ključnih stvari vezanih za sam postupak izolacije. I evo šta smo i saznali.

IZOLACIJA = UŠTEDA ENERGIJE

Sa velikim klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim uslovima, raste i interesovanje građana za izolacijom stambenih objekata. Veliki troškovi energenata grejanja i hlađenja naveli su ljude na traženje i rešavanje problema. Istraživanja stručnjaka pokazala su da neizolovane kuće troše 60% više energije. Gubitak toplote obavlja se na svim delovima objekta, sa tim da najveći procenat, gotovo polovina, odliva se preko prozora i vrata, a četvrtina preko spoljašnjih zidova.

potreba izolacije objekata

potreba izolacije objekata

Neizolovane kuće troše 60% više energije

// Kao idealno i nužno rešenje nameće se potreba izolacije objekata.

GDE POSTAVITI IZOLACIJU?

Ukoliko finansijski uslovi dozvoljavaju najbolje je izvršiti kompletnu izolaciju objekta. Drugim rečima, izolacioni materijal se postavlja na krov, tavanski prostor, spoljašnje zidove, podrum i temelj. U praksi, u zavisnosti od toga da li se prostor koristi za stanovanje i da li se isti hladi ili greje, izolacija se najčešće postavlja na spoljašnje zidove i tavan. Na ovaj način stvaraju se uslovi za bolju termičku i zvučnu izolaciju, niže troškove energenata, bolje i kvalitetnije uslove života.

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti

Vrsta izolacije i izolacionog materijala

Postoji čitav niz standarda po kojima se određuje vrsta izolacije i izolacionog materijala, među kojima su najčešći:

  • 1. Geografski i klimatski položaj
    Apsolutno nije svejedno da li se objekat koji izolujemo nalazi u toplijim ili hladnijim krajevima, na moru, planini ili ravnici. Podneblje u velikoj meri utiče na vrstu materijala, debljinu i njegove osobine (termičku provodljivost, otpornost na vlagu, tvrdoću, požarnu otpornost i sl.).
  • 2. Vrsta stambenog objekta
    Velika je razlika da li se vrši izolacija nezavisnog stambenog objekta, odnosno kuće ili stana koji je deo jedne stambene zgrade.

Prilikom izolacije stana, uglavnom se vrši postavljanje izolacije na unutrašnjim zidovima. Iako je ovaj vid izolacije lošije rešenje, budući da smanjuje površinu unutrašnjosti, vlasnici stanova su prinuđeni iz razloga što većina komšija u zgradi nije u finansijskoj prilici da uradi izolaciju, ne želi ili je zgrada pod zaštitom i svako narušavanje njenog spoljašnjeg izgleda zakonski je nedopustivo.

Drugi oblik izolacije koji je daleko primenljiviji i koristi se uglavnom prilikom izolacije kuća, jeste izolacija spoljašnjih zidova, poznatija kao demit fasada. U našem podneblju izolacioni materijali koji su se najbolje pokazali, što je uticalo i na njihovu najčešću primenu jesu: kamena vuna i stiropor.

Stiropor ploče

Stiropor ploče

Kamena vuna je prirodni materijal sa visokim stepenom propustljivosti vodene pare. Upravo zahvaljujući tome, ona dopušta da zidovi dišu, sprečava zadržavanje kondezata i stvaranje uslova za razvoj buđi unutar prostorije. Pored propustljivosti, ovaj materijal ima visoku termičku izolaciju, delimičnu hidroizolaciju, nezapaljiv je i daje visok stepen otpornosti na požare. Pored termičke spoljne izolacije, koristi se i kao zvučni izolator u pregradnim zidovima. Zahvaljujući svemu tome, kamena vuna je najbolji izolacioni materijal koji se danas koristi. Kao mana, najčešće se navodi visoka cena.

Kamena vuna

Kamena vuna

Sa druge strane, jedan od najčešće korišćenih izolacionih materijala je STIROPOR. Dobra termoizolacija, pristupačna cena i laka ugradnja glavni su razlog popularnosti ovog materijala.

Kako izolacija postaje ključna stvar u razvoju energetske efikasnosti i održive energije, u novije vreme pojavljuju se i novi tzv. „zeleni“ prirodni materijali: CELULOZA, PLOČE OD DRVENIH VLAKANA, KONOPLJA, OVČIJA VUNA…

Pojava ovih materijala pravi je dokaz da se razvija i širi svest o potrebi termičke i zvučne izolacije objekata i potrebe stvaranja uslova za zdraviji, komforniji i kvalitetniji život.

Postupak i stručno lice

NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU?

1. Laka ugradnja, ali ne i nestručnost
Svaki posao da bi dao dobre rezultate zahteva određenu dozu stručnosti. Primera radi, iako se postavljanje izolacije pomoću stiropora smatra laganim poslom, postoji proces koji se mora ispoštovati.

Nanošenjem lepka bez prekida po obodu i sredini stiropor ploče, iste se lepe za spoljašnji zid. Veoma je bitno da se lepak upravo ovako nanese, kako se hladan vazduh ili vlaga ne bi podvukli pod stiropor i prodrli do zida. Nakon pravilno postavljenih stiropor ploča, na iste kako bi se zaštitile od hladnog i vlažnog vazduha i sačuvale od propadanja, postavlja se lepak i mrežica. Na mrežicu se postavlja lepak, podloga i na kraju završni dekorativni sloj (fasada).

Prilikom izgradnje ili adaptacije postojećeg objekta uvek je jeftinije angažovati stručno lice (arhitektu) koji će sagledati situaciju i dati pravo, najbolje i dugoročno rešenje.

objekat mora biti izolovan u celosti

objekat mora biti izolovan u celosti

2. Ceo objekat izolovati
Usled manjka sredstava ili opšte neinformisanosti, ljudi dolaze na ideju da izoluju samo pojedine delove objekta. Međutim, da bi izolacija imala puni efekat ne sme postojati prekid u izolaciji. Drugim rečima objekat mora biti izolovan u celosti. Na mestima gde se spajaju izolovani i neizolovani deo stvaraju se tzv. „toplotni mostovi“ (hladni mostovi) koji značajno smanjuju termičku zaštitu objekta i izolacija gubi svoj smisao.

Da ne bi do toga došlo, neophodno je delove izolacionog materijala koji se koristi (kamena vuna, stiropor, …) postavljati tesno jedan uz drugi, kako se ne bi pomerali i stvarali toplotne mostove.

3. Manja toplotna provodljivost, veća termička zaštita objekta
Na početku teksta, naglasili smo da se najveći odliv energije odvija preko spoljašnjih zidova i prozora. Drugim rečima, najveću toplotnu provodljivost imaju upravo ovi delovi objekta.
Da bi se neki objekat smatrao energetski efikasnim, neophodno je da ima toplotnu provodljivost U=0,3 W/m2K. Shodno tome, prilikom izbora izolacionog materijala, bitno je poznavanje njegovih osnovnih karakteristika i stepena toplotne provodljivosti. Tačnije, da bi se postigao što manji odliv energije, prilikom postavlja- nja izolacije debljina kamene vune mora biti minimum 10cm, odnosno 8 cm kod stiropora.

UMESTO ZAKLJUČKA

Savremeni način bitisanja doveo je do brzog načina života, koji iziskuje instant, brza rešenja, veliko trošenje energije, velikih troškova života, devastacije životne sredine, narušavanje prirodnog sklada i stvaranja velikih klimatskih promena. Velike temperaturne razlike uslovile su velike troškove energenata, narušavanje uslova svakodnevnog života i stvaranje nezdrave sredine. Gotovo da smo zatvorili krug od nastanka do uništenja života. Krajnje je vreme da proširimo vidike, da stvorimo uslove za očuvanje prirode i zdravih navika.

Energetska efikasnost jedan je od bitnih koraka ka svemu tome. Stoga energetski efikasne zgrade su zgrade sa dobrom termičkom izolacijom, koje utiču na uštedu energenata (manja seča šuma), nižu emisiju štetnih gasova, manje troškove grejanja i hlađenja, stvaranje kvalitetnijih i zdravijih uslova života na lokalnom i globalnom nivou.

Ukoliko se podsetimo na propisane standarde od strane Evropske Unije, koje svaka članica mora da ispuni, jasno je da je energetska efikasnost pitanje koje je sve više zastupljeno i koje je jedna od ključnih stvari za održivi razvoj i zaštitu planetarnih razmera.

Budući da je to leto 2012. godine moja porodica posvetila istraživanju moći termoizolacije i stvaranju uslova za normalan život, već na jesen iste godine podneli smo zahtev za tzv „kredit energetske efikasnosti“ kod matične nam banke i rešili pitanje optimalne temperature u našoj kući. Ovog leta, ne samo da smo uživali u idealnoj temperaturi nego smo se i dodatno rashladili isplaćenim kreditom.

Naravoučenije iz naše perspektive, izolacija je ozbiljan finansijski zalogaj koji se brzo isplati.

Autor: Snežana Trtica-Graorac, novinar

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement

Izdvajamo

Popularno