Connect with us
Energetska efikasnost

Energetska efikasnost – Investicija u budu─çnost

Kada je pojam energetske efikasnosti u objektima definisan 2011. godine u Srbiji dono┼íenjem novih zakona koji su postavili minimum uslova koje svi novi objekti i objekti koji se rekonstrui┼íu i dogra─Ĺuju moraju da zadovolje u pogledu energetske efikasnosti, do┼ílo je do velike promene u graditeljskoj praksi u Srbiji. Do tada poznata i op┼íteprihva─çena, dugogodi┼ínja praksa skoro svih gra─Ĺevinskih investitora na tr┼żi┼ítu je morala da se menja. Gra─Ĺevinska industrija je poznata kao jedna od industrija koje se najsporije menjaju i potrebno da pro─Ĺe du┼żi niz godina od kada se pojave nove ideje, materijali i konstruktivna re┼íenja do njihove masovnije primene na tr┼żi┼ítu. Me─Ĺutim, stupanjem na snagu novih pravilnika o energetskoj efikasnosti u objektima, nije ostavljeno mnogo vremena u─Źesnicima u gradnji za prilago─Ĺavanje, praksa je morala biti odmah promenjena.

U tom trenutku FASADNI ZIDOVI na najve─çem broju stambenih objekata bili su izvo─Ĺeni od opeke debljine 25cm sa termoizolacijom od svega 5cm, naj─Źe┼í─çe od stiropora. Novim pravilnikom za isti zid od opeke bilo je potrebno obezbediti minimum 12cm spolja┼ínje izolacije od stiropora.

Fasada je naziv za spolja┼ínji vidljivi deo neke gra─Ĺevine

Foto: Baumit Serbia d.o.o. – fasadni sistemi

Situacija na ostalim elementima termi─Źkog omota─Źa objekata je bila jo┼í drasti─Źnija. NA KROVOVIMA se do tog trenutka postavljalo naj─Źe┼í─çe oko 10cm mineralne vune, dok je novim pravilnikom definisano da ta izolacija mora biti ─Źak minimum 22-24cm u zavisnosti od konstrukcije. NA PODOVIMA na tlu je nekada┼ínjih par centimetara izolacije zamenjeno sa 12 centimetara. To je za investitore zna─Źilo veliko pove─çanje investicije koja im je bila nametnuta.

U prvo vreme, dolazilo je do nerazumevanja i sukobljavanja mi┼íljenja stru─Źnih lica, arhitekata i in┼żenjera energetske efikasnosti koji su morali da svoje nove objekte projektuju po novim pravilima i investitora koji nisu ┼żeleli tako lako da prihvate novonametnute obaveze.

// O energetskoj efikasnosti se tada nije mnogo znalo i pri─Źalo, bilo je potrebno objasniti i opravdati pove─çanje investicije i cene stambenog kvadrata ne samo investitorima ve─ç i kupcima tih istih stanova.

Ve─çina u─Źesnika u gradnji do tada nije uvi─Ĺala benefite koje pove─çanje energetske efikasnosti mo┼że da donese, tada je to predstavljalo samo jo┼í jednu nametnutu obavezu, u ve─ç dosta te┼íkoj situaciji u gra─Ĺevinskoj industriji u to vreme.

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

// Tako─Ĺe, kupci stanova nisu bili edukovani o ovoj temi, naj─Źe┼í─çe su se za kupovinu odre─Ĺene stambene jedinice odlu─Źivali samo na osnovu lokacije, a lokacija u boljem ili lo┼íijem delu grada je bila presudna za odre─Ĺivanje cene nekretnine.

Sada je uz to bilo potrebno cenu objasniti i kvalitetom gradnje i ugra─Ĺenih materijala, o ─Źemu sami kupci nisu vodili mnogo ra─Źuna. Uz dosta pregovaranja i truda, arhitekte su morale ubediti investitore kako privatnih ku─ça tako i stambenih zgrada da se nova pravila u vidu pove─çanja izolacije, ipak moraju primeniti.

Kako su postavljeni stro┼żiji uslovi pred graditelje tako su po─Źela da se tra┼że i nude i druga re┼íenja osim onih ustaljenih.

Umesto opeke i obi─Źnih opekarskih blokova u gradnji se ─Źe┼í─çe pojavljuju blokovi sa veoma dobrim termoizolacionim svojstvima, takozvani termo-blokovi razli─Źitih proizvo─Ĺa─Źa.

U zavisnosti od debljine i karakteristika blokova potrebna je veoma mala debljina termoizolacije ili uop┼íte nije potrebna dodatna termoizolacija na fasadnom zidu. Tako─Ĺe, skuplje i efikasnije termoizolacije u vidu pobolj┼íanih polistirena ili mineralne vune, koje do tada skoro uop┼íte nisu bile u upotrebi, postepeno pronalaze svoje mesto u gradnji; efikasnija termoizolacija je manje debljine i samim tim ostavlja prostor ve─çoj korisnoj povr┼íini unutar objekta.

Slede─ça promena koja se desila u graditeljskoj praksi vezano za materijalizaciju fasade bila je povezana sa menjanjem zakona u vezi protivpo┼żarne za┼ítite objekata. Do tog trenutka je u najve─çem broju slu─Źaja u upotrebi bio stiropor kao najjeftinije re┼íenje za termoizolovanje fasade.

// Nakon izmene propisa definisano je nekoliko kategorija objekata, gde je na niskim objektima i dalje dozvoljena upotreba stiropora, dok je na stambenim objektima spratnosti od P+4 i više, obavezna upotreba mineralne vune za termoizolovanje fasade, jer predstavlja negoriv materijal za razliku od stiropora.

Promena koja na druga─Źiji na─Źin doprinosi ve─çem kvalitetu gradnje i koja tako─Ĺe iziskuje upotrebu kvalitetnijih i skupljih materijala.

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Danas, kada prvi objekti izgra─Ĺeni po standardima energetski efikasnih objekata imaju preko ┼íest godina, benefiti ┼żivota i pove─çanog komfora u ovim objektima kao i smanjeni tro┼íkovi za grejanje, hla─Ĺenje i odr┼żavanje ovih objekata su velikom delu javnosti dobro poznati. Najbolje preporuke daju sami korisnici, uz obavezno upore─Ĺivanje cene grejanja koju pla─çaju sada u novim stanovima u odnosu na stare u kojima su prethodno ┼żiveli. Dobra preporuka od strane ljudi u koje imaju poverenje je ono ┼íto veliki broj novih kupaca opredeljuje za kupovinu stambene jedinice od odre─Ĺenog investitora. Investitori su ovde kona─Źno suo─Źeni sa tr┼żi┼ítem koje se promenilo, ┼íto je dovelo i do menjanja njihovih stavova. Umesto nekada┼ínje ┼ítednje na materijalima i opremi, danas kao bitan argument za prodaju isti─Źu kvalitet ugra─Ĺenih materijala, nivo energetske efikasnosti koji objekat posti┼że i kvalitet termoma┼íinske opreme.

Prema va┼że─çim propisima svi novi objekti moraju ispuniti minimalne zahteve u vidu energetske efikasnosti objekata, ┼íto je definisano Pravilnikom. Minimalno potrebna energetska kategorija objekta, da bi on mogao da dobije gra─Ĺevinsku dozvolu, je C kategorija. To zna─Źi da stambeni objekti imaju maksimalno dozvoljenu potro┼ínju energije za grejanje od 65 kWh/m2 godi┼ínje ako je u pitanju jednoporodi─Źna ku─ça ili maksimalnu potro┼ínju energije za grejanje od 60 kWh/m2 godi┼ínje ako je u pitanju vi┼íeporodi─Źni stambeni objekat. Ovaj standard minimalne kategorije koji je postavljen propisima je dugo vremena bio i jedini koji se uop┼íte i gradio.

Kategorije energetske efikasnosti koje su bolje od kategorije C (kategorije B, A i A+) nisu ni dovo─Ĺenje u razmatranje u trenutku kada je bilo dovoljno te┼íko ubediti investitora da ispo┼ítuje i novopostavljeni minimum. To je vi┼íe godina bila praksa, pa je kategorija B, samo jedna bolja od standardne C, postojala samo kao slovo na papiru, kategorija koja se ─Źinila neostvarivom i nerealnom opcijom za gra─Ĺevinsku industriju u Srbiji.

Me─Ĺutim, poslednjih nekoliko godina svedoci smo pojave i objekata koji nude vi┼íi stepen energetske efikasnosti od minimalnog, pojave objekata koji su u energetskoj kategoriji B. To zna─Źi da vi┼íeporodi─Źni objekat ove kategorije tro┼íi najvi┼íe 30 kWh/m2 godi┼ínje energije potrebne za grejanje. Ovo predstavlja ─Źak 50% manju potro┼ínju u odnosu na standard C.

Kako je tako zahtevna kategorija objekata postala realnost? Na prvom mestu investitori su sami po─Źeili da tra┼że nova i bolja re┼íenja kako bi postali konkurentniji na tr┼żi┼ítu. Da bi objekat ispunio uslove za kategoriju B, potrebno je primeniti veoma kvalitetne materijale sa velikom otporno┼í─çu na toplotnu provodljivost. Biraju se kvalitetni termo-blokovi, sa dodatkom termoizolacije ve─çe debljine od uobi─Źajne.

// Potrebna je dobra saradnja projektanta i investitora od samog po─Źetka planiranja objekta kako bi se sve pogodnosti same lokacije maksimalno iskoristile i time smanjila potrebna energija za grejanje.

Pravilna orjentacija objekta na parceli i orjentisanje ve─çih staklenih poovr┼íina ka ju┼żnoj strani je presudna za dobijanje kategorije B u krajnjem prora─Źunu energetske efikasnosti. Definisanje svakog od detalja za izvo─Ĺenje od strane projektanta igra jednu od klju─Źnih uloga. Potrebno je na efikasan na─Źin spre─Źiti pojavu termi─Źkih mostova i predvideti sva kriti─Źna mesta na konstrukciji.

Investitori i energetska efikasnost stambenih zgrada

Investitori i energetska efikasnost stambenih zgrada

Pravilan oblik objekta, gde je odnos povr┼íine termi─Źkog omota─Źa u odnosu na ukupnu grejanu povr┼íinu i zapreminu ┼íto manji, je jo┼í jedan izazov za projektanta. Tako─Ĺe, bez dobre i kvalitetne stolarije sa termo prekidima i troslojnim niskoemisionim staklima sa me─Ĺuprostorima od inertnih gasova, ne treba razmi┼íljati o boljim energetskim kategorijama. Uz dobro dimenzionisanu i pravilno postavljenu fasadnu stolariju mora se razmi┼íljati i o zasenjivanju staklenih povr┼íina u letnjem periodu, jer smo svedoci sve ve─çe potro┼ínje energije za hla─Ĺenje. Iako trenutni pravilnici ne uslovljavaju proveru potro┼ínje u letnjem periodu za dobijanje odre─Ĺene energetske kategorije objekta, ovde je bitno izbe─çi situaciju drasti─Źnog smanjenja energije za grejanje u zimskom periodu pove─çavanjem staklenih povr┼íina i time omogu─çavanjem ve─çih solarnih dobitaka, uz rizik od pove─çanja potro┼ínje energije za hla─Ĺenje u letnjem periodu.

// Jedino dobra saradnja arhitekte, investitora, izvo─Ĺa─Źa i in┼żenjera energetske efikasnosti dove┼í─çe do kvalitetnih re┼íenja i niskoenergetskog objekta kategorije B.

U praksi se sada sve ─Źe┼í─çe javlja slu─Źaj da projektant vi┼íe ne mora da obja┼ínjava niti da ube─Ĺuje investitora u potrebu primene boljih i kvalitetnijih materijala i re┼íenja, jer on sam postavlja to kao zahtev pred projektanta. Na tr┼żi┼ítu, u kome postoji veliki broj investitora koji nude stanove na prodaju, jedan od bitnih argumenata za prodaju je postala i energetska efikasnost objekta i kvalitet koji pru┼ża ┼żivot u takvoj stambenoj jedinici. Kupci su se u velikom broju edukovali po tom pitanju i znaju kakav kvalitet o─Źekuju za cenu koju treba da plate.

// Dakle, novac, delimi─Źno ili u celosti, pozajmljen iz banke, gde nas ─Źeka ÔÇťropstvoÔÇŁ od 30 godina odvajanja iz ku─çnog bud┼żeta, mora biti opravdan kvalitetom ili se, danas vi┼íe edukovani ljudi, ne─çe u takvo ┼íto ni upu┼ítati i pokloniti poverenje odre─Ĺenom investitoru.

Naravno, pored potra┼żnje, tu je i aspekt bolje informisanosti gra─Ĺana na┼íe zemlje, ne┼íto ┼íto je pomenuo i novosadski arhitekta Leonid Ne┼íi─ç kao ne┼íto ┼íto je zaista evidentno na terenu. Tako, zahvaljuju─çi internetu i stru─Źnim ─Źasopisima, ljudi lak┼íe nego ikada dolaze do potrebnih informacija, prepoznatljivog brenda, ─Źak i finih razlika izme─Ĺu materijala i njihove cene. I to nije jedina prednost sveprisutne edukacije, odnosno ve─ça edukacija kupaca dovodi do ve─çe edukacije prodavaca materijala za stanove, pa i samih investitora. Investotori zbog kvalitetnije potra┼żnje i sposobnosti kupca da ta─Źno zna i ┼íta ho─çe i ÔÇť┼íta je dobroÔÇŁ anga┼żuju arhitekte ┼íto dovodi do toga da se u┼ítede ne prave na va┼żnim stvarima ve─ç arhitekte nalaze alternativu za one delove ure─Ĺenja koji mogu takvim prilago─Ĺavanjima da zadr┼że kvalitet.

Gra─Ĺevinska direkcija Srbije

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija – Foto: Gra─Ĺevinska direkcija Srbije

Oko ovog pitanja, konsultovala sam se i sa stru─Źnjakom, prof. dr-om Draganom ┼ákobaljem koji ima dugogodi┼ínje iskustvo izme─Ĺu ostalog i sa investitorima kao savetodavac i kao neko ko proverava postavku prozora, jednog od najva┼żnijih garanata energetske efikasnosti u svakom objektu, na licu mesta. I on se sla┼że da jeste trend da se u stambene zgrade koje se trenutno grade stavlja kvalitetnija stolarija, odnosno ona koja se koristi u Zapadnoj Evropi. Objasnio je i za┼íto. Kako ka┼że kvalitetnija stolarija koja se danas koristi rezultat je zna─Źajnog pada cene PVC stolarije. Tako se danas metar kvadratni stolarije proizvedene od PVC-a, ugra─Ĺene i pristojne mo┼że nabaviti po ceni od 100 do 110 eura po kvadratu, ┼íto zna─Źi da je cena prozora od 1.20 sa 1.40 danas 180-200 eura.

Pre samo osam godina cena kvadratnog metra prozora bila je 178,180 pa ─Źak i 200 eura. A kako je do ovog pada cena uop┼íte do┼ílo? Cena nafte pre sedam godina bila je 130 dolara po barelu da bi do nedavno ta cena pala na 70 dolara po barelu, ┼íto je i dalje duplo ni┼ża cena od one pre sedam godina. Naravno sve je ovo deo jedne ┼íire globalne pri─Źe o nafti, ali nas, kao kupce stolarije i kao kupce stanova koje ova previranja sa naftom koriste, do─Źekao je benefit takav da mi sada kupujemo kvalitetnije stanove, odnosno prostore sa kvalitetnijim materijalog, a da investitori ne ula┼żu vi┼íe novca nego ranije.

Profesor dr ┼ákobalj skrenuo je pa┼żnju na jo┼í jedan aspekt- ugradnju prozora. Dakle, kako ka┼że, najve─ça produvavanja i tro┼íenje energije odlazi kroz prozore jer su lo┼íe postavljeni. Ljudi ─Źesto ka┼żu da im je lo┼í prozor, ali mnogo verovatnije u toj pri─Źi je da je lo┼íe postavljen u startu. Zato se on zala┼że da se ispitivanja ne vr┼íe samo u laboratoriji, ve─ç i na objektu, odnosno mestu na kojem ─çe u stambenom objektu stajati ba┼í taj prozor.

Ali na kraju, zaklju─Źio je da idemo ka boljem, da jeste ─Źinjenica da su danas bolji prozori na na┼íim kupljenim stanovima i on se nada da ─çe se taj trend nastaviti.

Autor: Sonja Krastav─Źevi─ç, dipl.in┼ż.arh., EN EF Studio
Foto: redakcija ─Źasopisa GRENEF