Energetska efikasnost – Investicija u budućnost

Kada je pojam energetske efikasnosti u objektima definisan 2011. godine u Srbiji donošenjem novih zakona koji su postavili minimum uslova koje svi novi objekti i objekti koji se rekonstruišu i dograđuju moraju da zadovolje u pogledu energetske efikasnosti, došlo je do velike promene u graditeljskoj praksi u Srbiji. Do tada poznata i opšteprihvaćena, dugogodišnja praksa skoro svih građevinskih investitora na tržištu je morala da se menja. Građevinska industrija je poznata kao jedna od industrija koje se najsporije menjaju i potrebno da prođe duži niz godina od kada se pojave nove ideje, materijali i konstruktivna rešenja do njihove masovnije primene na tržištu. Međutim, stupanjem na snagu novih pravilnika o energetskoj efikasnosti u objektima, nije ostavljeno mnogo vremena učesnicima u gradnji za prilagođavanje, praksa je morala biti odmah promenjena.

U tom trenutku FASADNI ZIDOVI na najvećem broju stambenih objekata bili su izvođeni od opeke debljine 25cm sa termoizolacijom od svega 5cm, najčešće od stiropora. Novim pravilnikom za isti zid od opeke bilo je potrebno obezbediti minimum 12cm spoljašnje izolacije od stiropora.

Situacija na ostalim elementima termičkog omotača objekata je bila još drastičnija. NA KROVOVIMA se do tog trenutka postavljalo najčešće oko 10cm mineralne vune, dok je novim pravilnikom definisano da ta izolacija mora biti čak minimum 22-24cm u zavisnosti od konstrukcije. NA PODOVIMA na tlu je nekadašnjih par centimetara izolacije zamenjeno sa 12 centimetara. To je za investitore značilo veliko povećanje investicije koja im je bila nametnuta.

U prvo vreme, dolazilo je do nerazumevanja i sukobljavanja mišljenja stručnih lica, arhitekata i inženjera energetske efikasnosti koji su morali da svoje nove objekte projektuju po novim pravilima i investitora koji nisu želeli tako lako da prihvate novonametnute obaveze.

// O energetskoj efikasnosti se tada nije mnogo znalo i pričalo, bilo je potrebno objasniti i opravdati povećanje investicije i cene stambenog kvadrata ne samo investitorima već i kupcima tih istih stanova.

Većina učesnika u gradnji do tada nije uviđala benefite koje povećanje energetske efikasnosti može da donese, tada je to predstavljalo samo još jednu nametnutu obavezu, u već dosta teškoj situaciji u građevinskoj industriji u to vreme.

// Takođe, kupci stanova nisu bili edukovani o ovoj temi, najčešće su se za kupovinu određene stambene jedinice odlučivali samo na osnovu lokacije, a lokacija u boljem ili lošijem delu grada je bila presudna za određivanje cene nekretnine.

Sada je uz to bilo potrebno cenu objasniti i kvalitetom gradnje i ugrađenih materijala, o čemu sami kupci nisu vodili mnogo računa. Uz dosta pregovaranja i truda, arhitekte su morale ubediti investitore kako privatnih kuća tako i stambenih zgrada da se nova pravila u vidu povećanja izolacije, ipak moraju primeniti.

Kako su postavljeni strožiji uslovi pred graditelje tako su počela da se traže i nude i druga rešenja osim onih ustaljenih.

Umesto opeke i običnih opekarskih blokova u gradnji se češće pojavljuju blokovi sa veoma dobrim termoizolacionim svojstvima, takozvani termo-blokovi različitih proizvođača.

U zavisnosti od debljine i karakteristika blokova potrebna je veoma mala debljina termoizolacije ili uopšte nije potrebna dodatna termoizolacija na fasadnom zidu. Takođe, skuplje i efikasnije termoizolacije u vidu poboljšanih polistirena ili mineralne vune, koje do tada skoro uopšte nisu bile u upotrebi, postepeno pronalaze svoje mesto u gradnji; efikasnija termoizolacija je manje debljine i samim tim ostavlja prostor većoj korisnoj površini unutar objekta.

Sledeća promena koja se desila u graditeljskoj praksi vezano za materijalizaciju fasade bila je povezana sa menjanjem zakona u vezi protivpožarne zaštite objekata. Do tog trenutka je u najvećem broju slučaja u upotrebi bio stiropor kao najjeftinije rešenje za termoizolovanje fasade.

// Nakon izmene propisa definisano je nekoliko kategorija objekata, gde je na niskim objektima i dalje dozvoljena upotreba stiropora, dok je na stambenim objektima spratnosti od P+4 i više, obavezna upotreba mineralne vune za termoizolovanje fasade, jer predstavlja negoriv materijal za razliku od stiropora.

Promena koja na drugačiji način doprinosi većem kvalitetu gradnje i koja takođe iziskuje upotrebu kvalitetnijih i skupljih materijala.

Danas, kada prvi objekti izgrađeni po standardima energetski efikasnih objekata imaju preko šest godina, benefiti života i povećanog komfora u ovim objektima kao i smanjeni troškovi za grejanje, hlađenje i održavanje ovih objekata su velikom delu javnosti dobro poznati. Najbolje preporuke daju sami korisnici, uz obavezno upoređivanje cene grejanja koju plaćaju sada u novim stanovima u odnosu na stare u kojima su prethodno živeli. Dobra preporuka od strane ljudi u koje imaju poverenje je ono što veliki broj novih kupaca opredeljuje za kupovinu stambene jedinice od određenog investitora. Investitori su ovde konačno suočeni sa tržištem koje se promenilo, što je dovelo i do menjanja njihovih stavova. Umesto nekadašnje štednje na materijalima i opremi, danas kao bitan argument za prodaju ističu kvalitet ugrađenih materijala, nivo energetske efikasnosti koji objekat postiže i kvalitet termomašinske opreme.

Prema važećim propisima svi novi objekti moraju ispuniti minimalne zahteve u vidu energetske efikasnosti objekata, što je definisano Pravilnikom. Minimalno potrebna energetska kategorija objekta, da bi on mogao da dobije građevinsku dozvolu, je C kategorija. To znači da stambeni objekti imaju maksimalno dozvoljenu potrošnju energije za grejanje od 65 kWh/m² godišnje ako je u pitanju jednoporodična kuća ili maksimalnu potrošnju energije za grejanje od 60 kWh/m² godišnje ako je u pitanju višeporodični stambeni objekat. Ovaj standard minimalne kategorije koji je postavljen propisima je dugo vremena bio i jedini koji se uopšte i gradio.

Kategorije energetske efikasnosti koje su bolje od kategorije C (kategorije B, A i A+) nisu ni dovođenje u razmatranje u trenutku kada je bilo dovoljno teško ubediti investitora da ispoštuje i novopostavljeni minimum. To je više godina bila praksa, pa je kategorija B, samo jedna bolja od standardne C, postojala samo kao slovo na papiru, kategorija koja se činila neostvarivom i nerealnom opcijom za građevinsku industriju u Srbiji.

Međutim, poslednjih nekoliko godina svedoci smo pojave i objekata koji nude viši stepen energetske efikasnosti od minimalnog, pojave objekata koji su u energetskoj kategoriji B. To znači da višeporodični objekat ove kategorije troši najviše 30 kWh/m² godišnje energije potrebne za grejanje. Ovo predstavlja čak 50% manju potrošnju u odnosu na standard C.

Kako je tako zahtevna kategorija objekata postala realnost? Na prvom mestu investitori su sami počeili da traže nova i bolja rešenja kako bi postali konkurentniji na tržištu. Da bi objekat ispunio uslove za kategoriju B, potrebno je primeniti veoma kvalitetne materijale sa velikom otpornošću na toplotnu provodljivost. Biraju se kvalitetni termo-blokovi, sa dodatkom termoizolacije veće debljine od uobičajne.

// Potrebna je dobra saradnja projektanta i investitora od samog početka planiranja objekta kako bi se sve pogodnosti same lokacije maksimalno iskoristile i time smanjila potrebna energija za grejanje.

Pravilna orjentacija objekta na parceli i orjentisanje većih staklenih poovršina ka južnoj strani je presudna za dobijanje kategorije B u krajnjem proračunu energetske efikasnosti. Definisanje svakog od detalja za izvođenje od strane projektanta igra jednu od ključnih uloga. Potrebno je na efikasan način sprečiti pojavu termičkih mostova i predvideti sva kritična mesta na konstrukciji.

Pravilan oblik objekta, gde je odnos površine termičkog omotača u odnosu na ukupnu grejanu površinu i zapreminu što manji, je još jedan izazov za projektanta. Takođe, bez dobre i kvalitetne stolarije sa termo prekidima i troslojnim niskoemisionim staklima sa međuprostorima od inertnih gasova, ne treba razmišljati o boljim energetskim kategorijama. Uz dobro dimenzionisanu i pravilno postavljenu fasadnu stolariju mora se razmišljati i o zasenjivanju staklenih površina u letnjem periodu, jer smo svedoci sve veće potrošnje energije za hlađenje. Iako trenutni pravilnici ne uslovljavaju proveru potrošnje u letnjem periodu za dobijanje određene energetske kategorije objekta, ovde je bitno izbeći situaciju drastičnog smanjenja energije za grejanje u zimskom periodu povećavanjem staklenih površina i time omogućavanjem većih solarnih dobitaka, uz rizik od povećanja potrošnje energije za hlađenje u letnjem periodu.

// Jedino dobra saradnja arhitekte, investitora, izvođača i inženjera energetske efikasnosti dovešće do kvalitetnih rešenja i niskoenergetskog objekta kategorije B.

U praksi se sada sve češće javlja slučaj da projektant više ne mora da objašnjava niti da ubeđuje investitora u potrebu primene boljih i kvalitetnijih materijala i rešenja, jer on sam postavlja to kao zahtev pred projektanta. Na tržištu, u kome postoji veliki broj investitora koji nude stanove na prodaju, jedan od bitnih argumenata za prodaju je postala i energetska efikasnost objekta i kvalitet koji pruža život u takvoj stambenoj jedinici. Kupci su se u velikom broju edukovali po tom pitanju i znaju kakav kvalitet očekuju za cenu koju treba da plate.

// Dakle, novac, delimično ili u celosti, pozajmljen iz banke, gde nas čeka “ropstvo” od 30 godina odvajanja iz kućnog budžeta, mora biti opravdan kvalitetom ili se, danas više edukovani ljudi, neće u takvo što ni upuštati i pokloniti poverenje određenom investitoru.

Naravno, pored potražnje, tu je i aspekt bolje informisanosti građana naše zemlje, nešto što je pomenuo i novosadski arhitekta Leonid Nešić kao nešto što je zaista evidentno na terenu. Tako, zahvaljujući internetu i stručnim časopisima, ljudi lakše nego ikada dolaze do potrebnih informacija, prepoznatljivog brenda, čak i finih razlika između materijala i njihove cene. I to nije jedina prednost sveprisutne edukacije, odnosno veća edukacija kupaca dovodi do veće edukacije prodavaca materijala za stanove, pa i samih investitora. Investotori zbog kvalitetnije potražnje i sposobnosti kupca da tačno zna i šta hoće i “šta je dobro” angažuju arhitekte što dovodi do toga da se uštede ne prave na važnim stvarima već arhitekte nalaze alternativu za one delove uređenja koji mogu takvim prilagođavanjima da zadrže kvalitet.

Oko ovog pitanja, konsultovala sam se i sa stručnjakom, prof. dr-om Draganom Škobaljem koji ima dugogodišnje iskustvo između ostalog i sa investitorima kao savetodavac i kao neko ko proverava postavku prozora, jednog od najvažnijih garanata energetske efikasnosti u svakom objektu, na licu mesta. I on se slaže da jeste trend da se u stambene zgrade koje se trenutno grade stavlja kvalitetnija stolarija, odnosno ona koja se koristi u Zapadnoj Evropi. Objasnio je i zašto. Kako kaže kvalitetnija stolarija koja se danas koristi rezultat je značajnog pada cene PVC stolarije. Tako se danas metar kvadratni stolarije proizvedene od PVC-a, ugrađene i pristojne može nabaviti po ceni od 100 do 110 eura po kvadratu, što znači da je cena prozora od 1.20 sa 1.40 danas 180-200 eura.

Pre samo osam godina cena kvadratnog metra prozora bila je 178,180 pa čak i 200 eura. A kako je do ovog pada cena uopšte došlo? Cena nafte pre sedam godina bila je 130 dolara po barelu da bi do nedavno ta cena pala na 70 dolara po barelu, što je i dalje duplo niža cena od one pre sedam godina. Naravno sve je ovo deo jedne šire globalne priče o nafti, ali nas, kao kupce stolarije i kao kupce stanova koje ova previranja sa naftom koriste, dočekao je benefit takav da mi sada kupujemo kvalitetnije stanove, odnosno prostore sa kvalitetnijim materijalog, a da investitori ne ulažu više novca nego ranije.

Profesor dr Škobalj skrenuo je pažnju na još jedan aspekt- ugradnju prozora. Dakle, kako kaže, najveća produvavanja i trošenje energije odlazi kroz prozore jer su loše postavljeni. Ljudi često kažu da im je loš prozor, ali mnogo verovatnije u toj priči je da je loše postavljen u startu. Zato se on zalaže da se ispitivanja ne vrše samo u laboratoriji, već i na objektu, odnosno mestu na kojem će u stambenom objektu stajati baš taj prozor.

Ali na kraju, zaključio je da idemo ka boljem, da jeste činjenica da su danas bolji prozori na našim kupljenim stanovima i on se nada da će se taj trend nastaviti.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh., EN EF Studio
Foto: redakcija časopisa GRENEF