Connect with us

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost – Investicija u budućnost

Objavljeno

:

Energetska efikasnost stambenih objekata

Kada je pojam energetske efikasnosti u objektima definisan 2011. godine u Srbiji donošenjem novih zakona koji su postavili minimum uslova koje svi novi objekti i objekti koji se rekonstruišu i dograđuju moraju da zadovolje u pogledu energetske efikasnosti, došlo je do velike promene u graditeljskoj praksi u Srbiji. Do tada poznata i opšteprihvaćena, dugogodišnja praksa skoro svih građevinskih investitora na tržištu je morala da se menja. Građevinska industrija je poznata kao jedna od industrija koje se najsporije menjaju i potrebno da prođe duži niz godina od kada se pojave nove ideje, materijali i konstruktivna rešenja do njihove masovnije primene na tržištu. Međutim, stupanjem na snagu novih pravilnika o energetskoj efikasnosti u objektima, nije ostavljeno mnogo vremena učesnicima u gradnji za prilagođavanje, praksa je morala biti odmah promenjena.

U tom trenutku FASADNI ZIDOVI na najvećem broju stambenih objekata bili su izvođeni od opeke debljine 25cm sa termoizolacijom od svega 5cm, najčešće od stiropora. Novim pravilnikom za isti zid od opeke bilo je potrebno obezbediti minimum 12cm spoljašnje izolacije od stiropora.

Fasada je naziv za spoljašnji vidljivi deo neke građevine

Foto: Baumit Serbia d.o.o. – fasadni sistemi

Situacija na ostalim elementima termičkog omotača objekata je bila još drastičnija. NA KROVOVIMA se do tog trenutka postavljalo najčešće oko 10cm mineralne vune, dok je novim pravilnikom definisano da ta izolacija mora biti čak minimum 22-24cm u zavisnosti od konstrukcije. NA PODOVIMA na tlu je nekadašnjih par centimetara izolacije zamenjeno sa 12 centimetara. To je za investitore značilo veliko povećanje investicije koja im je bila nametnuta.

U prvo vreme, dolazilo je do nerazumevanja i sukobljavanja mišljenja stručnih lica, arhitekata i inženjera energetske efikasnosti koji su morali da svoje nove objekte projektuju po novim pravilima i investitora koji nisu želeli tako lako da prihvate novonametnute obaveze.

// O energetskoj efikasnosti se tada nije mnogo znalo i pričalo, bilo je potrebno objasniti i opravdati povećanje investicije i cene stambenog kvadrata ne samo investitorima već i kupcima tih istih stanova.

Većina učesnika u gradnji do tada nije uviđala benefite koje povećanje energetske efikasnosti može da donese, tada je to predstavljalo samo još jednu nametnutu obavezu, u već dosta teškoj situaciji u građevinskoj industriji u to vreme.

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

// Takođe, kupci stanova nisu bili edukovani o ovoj temi, najčešće su se za kupovinu određene stambene jedinice odlučivali samo na osnovu lokacije, a lokacija u boljem ili lošijem delu grada je bila presudna za određivanje cene nekretnine.

Sada je uz to bilo potrebno cenu objasniti i kvalitetom gradnje i ugrađenih materijala, o čemu sami kupci nisu vodili mnogo računa. Uz dosta pregovaranja i truda, arhitekte su morale ubediti investitore kako privatnih kuća tako i stambenih zgrada da se nova pravila u vidu povećanja izolacije, ipak moraju primeniti.

Kako su postavljeni strožiji uslovi pred graditelje tako su počela da se traže i nude i druga rešenja osim onih ustaljenih.

Umesto opeke i običnih opekarskih blokova u gradnji se češće pojavljuju blokovi sa veoma dobrim termoizolacionim svojstvima, takozvani termo-blokovi različitih proizvođača.

U zavisnosti od debljine i karakteristika blokova potrebna je veoma mala debljina termoizolacije ili uopšte nije potrebna dodatna termoizolacija na fasadnom zidu. Takođe, skuplje i efikasnije termoizolacije u vidu poboljšanih polistirena ili mineralne vune, koje do tada skoro uopšte nisu bile u upotrebi, postepeno pronalaze svoje mesto u gradnji; efikasnija termoizolacija je manje debljine i samim tim ostavlja prostor većoj korisnoj površini unutar objekta.

Sledeća promena koja se desila u graditeljskoj praksi vezano za materijalizaciju fasade bila je povezana sa menjanjem zakona u vezi protivpožarne zaštite objekata. Do tog trenutka je u najvećem broju slučaja u upotrebi bio stiropor kao najjeftinije rešenje za termoizolovanje fasade.

// Nakon izmene propisa definisano je nekoliko kategorija objekata, gde je na niskim objektima i dalje dozvoljena upotreba stiropora, dok je na stambenim objektima spratnosti od P+4 i više, obavezna upotreba mineralne vune za termoizolovanje fasade, jer predstavlja negoriv materijal za razliku od stiropora.

Promena koja na drugačiji način doprinosi većem kvalitetu gradnje i koja takođe iziskuje upotrebu kvalitetnijih i skupljih materijala.

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Energetska efikasnost stambenih objekata u Srbiji

Danas, kada prvi objekti izgrađeni po standardima energetski efikasnih objekata imaju preko šest godina, benefiti života i povećanog komfora u ovim objektima kao i smanjeni troškovi za grejanje, hlađenje i održavanje ovih objekata su velikom delu javnosti dobro poznati. Najbolje preporuke daju sami korisnici, uz obavezno upoređivanje cene grejanja koju plaćaju sada u novim stanovima u odnosu na stare u kojima su prethodno živeli. Dobra preporuka od strane ljudi u koje imaju poverenje je ono što veliki broj novih kupaca opredeljuje za kupovinu stambene jedinice od određenog investitora. Investitori su ovde konačno suočeni sa tržištem koje se promenilo, što je dovelo i do menjanja njihovih stavova. Umesto nekadašnje štednje na materijalima i opremi, danas kao bitan argument za prodaju ističu kvalitet ugrađenih materijala, nivo energetske efikasnosti koji objekat postiže i kvalitet termomašinske opreme.

Prema važećim propisima svi novi objekti moraju ispuniti minimalne zahteve u vidu energetske efikasnosti objekata, što je definisano Pravilnikom. Minimalno potrebna energetska kategorija objekta, da bi on mogao da dobije građevinsku dozvolu, je C kategorija. To znači da stambeni objekti imaju maksimalno dozvoljenu potrošnju energije za grejanje od 65 kWh/m2 godišnje ako je u pitanju jednoporodična kuća ili maksimalnu potrošnju energije za grejanje od 60 kWh/m2 godišnje ako je u pitanju višeporodični stambeni objekat. Ovaj standard minimalne kategorije koji je postavljen propisima je dugo vremena bio i jedini koji se uopšte i gradio.

Kategorije energetske efikasnosti koje su bolje od kategorije C (kategorije B, A i A+) nisu ni dovođenje u razmatranje u trenutku kada je bilo dovoljno teško ubediti investitora da ispoštuje i novopostavljeni minimum. To je više godina bila praksa, pa je kategorija B, samo jedna bolja od standardne C, postojala samo kao slovo na papiru, kategorija koja se činila neostvarivom i nerealnom opcijom za građevinsku industriju u Srbiji.

Međutim, poslednjih nekoliko godina svedoci smo pojave i objekata koji nude viši stepen energetske efikasnosti od minimalnog, pojave objekata koji su u energetskoj kategoriji B. To znači da višeporodični objekat ove kategorije troši najviše 30 kWh/m2 godišnje energije potrebne za grejanje. Ovo predstavlja čak 50% manju potrošnju u odnosu na standard C.

Kako je tako zahtevna kategorija objekata postala realnost? Na prvom mestu investitori su sami počeili da traže nova i bolja rešenja kako bi postali konkurentniji na tržištu. Da bi objekat ispunio uslove za kategoriju B, potrebno je primeniti veoma kvalitetne materijale sa velikom otpornošću na toplotnu provodljivost. Biraju se kvalitetni termo-blokovi, sa dodatkom termoizolacije veće debljine od uobičajne.

// Potrebna je dobra saradnja projektanta i investitora od samog početka planiranja objekta kako bi se sve pogodnosti same lokacije maksimalno iskoristile i time smanjila potrebna energija za grejanje.

Pravilna orjentacija objekta na parceli i orjentisanje većih staklenih poovršina ka južnoj strani je presudna za dobijanje kategorije B u krajnjem proračunu energetske efikasnosti. Definisanje svakog od detalja za izvođenje od strane projektanta igra jednu od ključnih uloga. Potrebno je na efikasan način sprečiti pojavu termičkih mostova i predvideti sva kritična mesta na konstrukciji.

Investitori i energetska efikasnost stambenih zgrada

Investitori i energetska efikasnost stambenih zgrada

Pravilan oblik objekta, gde je odnos površine termičkog omotača u odnosu na ukupnu grejanu površinu i zapreminu što manji, je još jedan izazov za projektanta. Takođe, bez dobre i kvalitetne stolarije sa termo prekidima i troslojnim niskoemisionim staklima sa međuprostorima od inertnih gasova, ne treba razmišljati o boljim energetskim kategorijama. Uz dobro dimenzionisanu i pravilno postavljenu fasadnu stolariju mora se razmišljati i o zasenjivanju staklenih površina u letnjem periodu, jer smo svedoci sve veće potrošnje energije za hlađenje. Iako trenutni pravilnici ne uslovljavaju proveru potrošnje u letnjem periodu za dobijanje određene energetske kategorije objekta, ovde je bitno izbeći situaciju drastičnog smanjenja energije za grejanje u zimskom periodu povećavanjem staklenih površina i time omogućavanjem većih solarnih dobitaka, uz rizik od povećanja potrošnje energije za hlađenje u letnjem periodu.

// Jedino dobra saradnja arhitekte, investitora, izvođača i inženjera energetske efikasnosti dovešće do kvalitetnih rešenja i niskoenergetskog objekta kategorije B.

U praksi se sada sve češće javlja slučaj da projektant više ne mora da objašnjava niti da ubeđuje investitora u potrebu primene boljih i kvalitetnijih materijala i rešenja, jer on sam postavlja to kao zahtev pred projektanta. Na tržištu, u kome postoji veliki broj investitora koji nude stanove na prodaju, jedan od bitnih argumenata za prodaju je postala i energetska efikasnost objekta i kvalitet koji pruža život u takvoj stambenoj jedinici. Kupci su se u velikom broju edukovali po tom pitanju i znaju kakav kvalitet očekuju za cenu koju treba da plate.

// Dakle, novac, delimično ili u celosti, pozajmljen iz banke, gde nas čeka “ropstvo” od 30 godina odvajanja iz kućnog budžeta, mora biti opravdan kvalitetom ili se, danas više edukovani ljudi, neće u takvo što ni upuštati i pokloniti poverenje određenom investitoru.

Naravno, pored potražnje, tu je i aspekt bolje informisanosti građana naše zemlje, nešto što je pomenuo i novosadski arhitekta Leonid Nešić kao nešto što je zaista evidentno na terenu. Tako, zahvaljujući internetu i stručnim časopisima, ljudi lakše nego ikada dolaze do potrebnih informacija, prepoznatljivog brenda, čak i finih razlika između materijala i njihove cene. I to nije jedina prednost sveprisutne edukacije, odnosno veća edukacija kupaca dovodi do veće edukacije prodavaca materijala za stanove, pa i samih investitora. Investotori zbog kvalitetnije potražnje i sposobnosti kupca da tačno zna i šta hoće i “šta je dobro” angažuju arhitekte što dovodi do toga da se uštede ne prave na važnim stvarima već arhitekte nalaze alternativu za one delove uređenja koji mogu takvim prilagođavanjima da zadrže kvalitet.

Građevinska direkcija Srbije

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija – Foto: Građevinska direkcija Srbije

Oko ovog pitanja, konsultovala sam se i sa stručnjakom, prof. dr-om Draganom Škobaljem koji ima dugogodišnje iskustvo između ostalog i sa investitorima kao savetodavac i kao neko ko proverava postavku prozora, jednog od najvažnijih garanata energetske efikasnosti u svakom objektu, na licu mesta. I on se slaže da jeste trend da se u stambene zgrade koje se trenutno grade stavlja kvalitetnija stolarija, odnosno ona koja se koristi u Zapadnoj Evropi. Objasnio je i zašto. Kako kaže kvalitetnija stolarija koja se danas koristi rezultat je značajnog pada cene PVC stolarije. Tako se danas metar kvadratni stolarije proizvedene od PVC-a, ugrađene i pristojne može nabaviti po ceni od 100 do 110 eura po kvadratu, što znači da je cena prozora od 1.20 sa 1.40 danas 180-200 eura.

Pre samo osam godina cena kvadratnog metra prozora bila je 178,180 pa čak i 200 eura. A kako je do ovog pada cena uopšte došlo? Cena nafte pre sedam godina bila je 130 dolara po barelu da bi do nedavno ta cena pala na 70 dolara po barelu, što je i dalje duplo niža cena od one pre sedam godina. Naravno sve je ovo deo jedne šire globalne priče o nafti, ali nas, kao kupce stolarije i kao kupce stanova koje ova previranja sa naftom koriste, dočekao je benefit takav da mi sada kupujemo kvalitetnije stanove, odnosno prostore sa kvalitetnijim materijalog, a da investitori ne ulažu više novca nego ranije.

Profesor dr Škobalj skrenuo je pažnju na još jedan aspekt- ugradnju prozora. Dakle, kako kaže, najveća produvavanja i trošenje energije odlazi kroz prozore jer su loše postavljeni. Ljudi često kažu da im je loš prozor, ali mnogo verovatnije u toj priči je da je loše postavljen u startu. Zato se on zalaže da se ispitivanja ne vrše samo u laboratoriji, već i na objektu, odnosno mestu na kojem će u stambenom objektu stajati baš taj prozor.

Ali na kraju, zaključio je da idemo ka boljem, da jeste činjenica da su danas bolji prozori na našim kupljenim stanovima i on se nada da će se taj trend nastaviti.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh., EN EF Studio
Foto: redakcija časopisa GRENEF

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Energetska efikasnost

Isplativa upotreba solarnih panela za privatne korisnike

Objavljeno

:

Od

Upotreba energije dobijene iz obnovljivih izvora

// Solarna energija je neiscrpan izvor čiste energije. Korišćenjem solarne energije smanjuje se emisija ugljendioksida i pomaže očuvanju životne sredine i zaštiti od klimatskih promena. //

Takođe, povećava se energetska nezavisnost pojedinačnih korisnika kao i čitave zajednice i države u celini. Pored ovako očiglednih prednosti koje nam korišćenje solarne energije donosi, postavlja se pitanje zašto u većem broju zemalja, pa i kod nas, njena upotreba nije masovnija? Odgovornost za ovo snosi svaka država za sebe, koja mora obezbediti sistem u kome bi korišćenje solarne energije bilo ekonomično i isplativo i omogućeno većem broju korisnika. Problem samostalne proizvodnje električne energije na individualnom objektu ogleda se u prirodi same solarne energije koju je moguće koristiti tokom dana, zatim problemu sa skladištenjem proizvedene električne energije u periodu najjačeg inteziteta solarnog zračenja za kasniju upotrebu kada je nema dovoljno.

Ukoliko je individualnom proizvođaču omogućeno da bude deo energetskog sistema države, ovi se problemi efikasno mogu rešiti, a sama ugradnja i korišćenje solarnih panela za pojedinca postaje daleko atraktivnije.

Program za subvenciju instalacije solarnih panela

Na primeru zemalja u kojima postoje programi koji podstiču korišćenje solarnih panela za proizvodnju električne energije prikazaćemo kako ovo funkcioniše. U Kanadi, zemlji koju povezujemo sa hladnom klimom i pretpostavili bismo da nije atraktivna za ovakve sisteme, solarni sistemi se veoma efikasno koriste.

Solarni sistemi za privatne korisnike

Solarni sistemi za privatne korisnike

// Zanimljivo je da provincija Alberta u Kanadi ima prosečno 2.300 sunčanih sati godišnje, dok Nemačka, zemlja koja ima najviše instaliranih solarnih panela u Evropi ima prosečno 1.600 sunčanih sati godišnje. Možemo zamisliti i koliko potencijala leži u našem području sa takođe 2.300 sunčanih sati godišnje. //

Energy Efficiency Alberta’s Residential and Commercial Solar Program je državni program u Alberti, Kanada za subvenciju instalacije solarnih panela sa fondom od 36 miliona dolara koji je pokrenut 21.juna 2017. godine. Cilj programa je da omogući vlasnicima stambenih i manjih poslovnih objekata povoljnu instalaciju solarnih panela u cilju smanjenja potrošnje energije, rasprostranjenijeg korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenju ukupnih troškova za mesečne račune.

Investiranjem u solarne PV sisteme korisnik može da stabilizuje troškove za električnu energiju i zaštititi se od potencijalnih i nepredvidivih povećanja računa za komunalne usluge. Solarni paneli na krovu individualnog objekta mogu da zadovolje i do 100% potreba za električnom energijom objekta, dok korisnik i dalje ostaje povezan na elekrtičnu mrežu Alberte, iz koje crpi energiju u vreme kada sunce ne sija. Energy Efficiency Alberta podržava instalaciju panela na kuće, stambene zgrade i manje poslovne objekte širom provincije sa ciljem postizanja instalacije na 10.000 objekata. Dugoročni plan je da se do 2030. godine 30% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije, dok je u 2016. godini taj procenat bio 10%. Emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte se računa da će biti smanjen ovim programom za pola miliona tona, što je jednako uklanjanju 70.000 automobila iz saobraćaja.

Solarni sistemi privatni objekti

Solarni sistemi privatni objekti

//Program u Alberti daje subvencije prilikom instalacije solarnih panela. Trenutna cena instalacije solarnog sistema u Kanadi je oko 3$/W, a program daje subvenciju od 0.9$/W, uz dodatnih 0.15$/W koje daju pojedini gradovi. //

Subvencija može da pokrije do 35% ukupnih troškova instalacije sistema. Za stambeni objekat subvencija će pokriti do 10.000$ investicije, dok za poslovne objekte i neprofitne organizacije moguće je dobiti subvenciju do 1.000.000$.

Program za otkup proizvedene električne energije

Šta se dešava nakon instalacije solarnih panela?

Drugi program koji omogućava efikasnost solarnog sistema u Kanadi, provincija Ontario je Net Metering program. Privatni korisnik koji je instalirao solarni sistem (≤ 10 kW) proizvodi električnu energiju koju koristi za svoje potrebe u objektu, zatim višak proizvedene energije predaje u elektrodistributivnu mrežu, a u trenutku dodatne potrebe za energijom koju ne može da pokrije sopstvenom proizvodnjom, električnu energiju uzima iz mreže. Korisniku se obračunava razlika proizvedene i predate energije u mrežu i energije uzete iz mreže, kome će biti naplaćena samo razlika u mesečnom računu. Ukoliko se desi da je korisnik proizveo više energije nego što je koristio ta energija će mu biti plaćena 19.2 centa/kWh. Na ovaj način korisnik ne samo što može da zadovolji svoje potrebe za energijom bez dodatnih troškova, već može i da zaradi i da ovim uštedama otplati cenu instaliranih panela. Takođe, na ovu zaradu koju privatni korisnik ostvari proizvodeći energiju neće platiti porez. Trenutno važeći tarifni program korisnicima je garantovan narednih 20 godina.

slika 1. koncept funkcionisanja Net Metering programa Izvor: www.cansia.ca/ontario-solar

slika 1. koncept funkcionisanja Net Metering programa Izvor: www.cansia.ca/ontario-solar

Generalno, postoje dva načina za privatne korisnike na koje je moguće koristiti solarne panele. To su takozvani On-Grid i Off-Grid sistemi, odnosno korisnik svoje panele može koristiti na način da je povezan sa elektrodistributivnom mrežom zajednice ili ih može koristiti nezavisno od mreže. On-Grid sistemi koriste solarne panele samo u slučaju ako su povezani ili ako mogu biti povezani na mrežu, gde način funkcionisanja prodaje i kupovine električne energije ovog sistema reguliše svaka država za sebe. Ukoliko povezivanje na mrežu nije definisano i omogućeno od strane države ovakvi sistemi ne mogu ni funkcionisati.

Off-grid sistemi

Off-Grid sistemi mogu biti primenjeni u svim uslovima regulacije elektodistributivne mreže jer od nje zapravo ne zavise.

// Ovaj sistem omogućava korisniku da sam instalira svoj sistem i da ga nezavisno koristi i primenljiv je u područijima koja ili nemaju elektrodistributivnu mrežu ili ukoliko sistem nije moguće povezati na mrežu. //

slika 2. Off-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

slika 2. Off-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

On ima prednost potpune nezavisnosti korisnika, međutim, imai dosta negativnih strana. Od ovog načina upotrebe solarnih panela se ne može očekivati da zadovolji sve potrebe za električnom energijom, jer bi takav sistem bio u smislu potrebnih količina solarnih panela i veličina baterija za skladištenje energije predimenzionisan i izuzetno skup. Off-Grid sistem zahteva mnogo više dodatne opreme uz panele, koji moraju biti instalirani da bi sistem funkcionisao, a to su pre svega baterije za čuvanje energije, zatim centralni inventer, adapter napona. Proces određivanja potrebnih količina panela i baterija je složen, kako bi sistem mogao da omogući zadovoljenje minimalnih potreba za električnom energijom. Potrebno je sistem umrežiti na takav način da u trenucima veoma slabe proizvodnje struje kritični uređaji budu snabdeveni električnom energijom dok se ostali isključuju iz napajanja. To znači da u kritičnim periodima smanjene proizvodnje, osnovni uređaji kao što je frižider, toplotna pumpa i nekoliko svetala će raditi, dok se TV i drugi, ne toliko bitni uređaji, neće koristiti.

On-grid sistemi

Druga kategorija koja ide u korist On-Grid sistema je cena. Za Off-Grid sistem je potrebno obezbediti baterije koje su skupe i nedovoljno efikasne, zahtevaju održavanje i periodičnu zamenu. Vek trajanja prosečne baterije je 3-5 godina; postoje i one koje mogu trajati 15-20 godina, ali im je cena znatno veća. Takođe, postoje gubici energije prilikom skladištenja energije u bateriju i prilikom izlaska iz nje, zbog čega je sistem manje efikasan od On-Grid sistema. Mora se računati na to da će Off-Grid sistem koštati oko 4 puta više od On-Grid sistema za instalaciju i održavanje po 1W proizvedene energije. U nekim državama potpuno isključivanje sa distributivne mreže je čak i ilegalno. Sistem povezan na mrežu je jednostavniji isplativiji i pouzdaniji u smislu stabilnog snabdevanja električnom energijom. Period otplate ovog sistema od ušteda električne energije je od 3-8 godina.

slika 3. On-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

slika 3. On-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

Osim ova dva sistema, postoje i hibridni sistemi koji kombinuju rešenja ovih sistema, zapravo funkcionišu kao Off-Grid koji se može alternativno povezati na električnu mrežu kada solarni sistem ne radi. Iz svega nabrojanog prednost uzima On-Grid sistem u svakom smislu.

Možemo zaključiti da samo sistemske promene u sistemu elektrodistribucije jedne zemlje uz podsticajne programe i subvencije može uticati na masovniju i isplativiju upotrebu obnovljivih izvora energije kao što je solarna energija i smanjnju zagađenja i negativnih uticaja na životnu sredinu. Bez struje nam je danas život nemoguć, ali takođe će biti nemoguć i ako uništimo svoj ekosistem.

// Ankete sprovedene u Ontariu u Kanadi pokazuju da oko 80% ispitanika želi da u zemlji veći procenat proizvodnje energije bude iz obnovljivih izvora energije. //

Ukoliko država ima sluha za potrebe svojih stanovnika i želju za modernizacijom svojih sistema, ovakvi programi zemalja u kojima su oni već u upotrebi, ispitani su i provereni, mogu biti na isti način primenjeni bilo gde, pa i kod nas u Srbiji.

Autori teksta:
Mladen Đukić, Sollux Group Inc
Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Povećan račun za struju, saradnja Milana Beka, Novaka Đokovića i SB-e

Objavljeno

:

Od

U protekloj sedmici priča o kojoj smo pisali u prošlom izdanju građevinskog nedeljnika dobila je, po svemu sudeći, svoj epilog. Naime, naši avgustovski računi za struju biće blago povećani, a oko 6 dinara mesečno odlaziće u zaista korisnu stvar za sve građane naše zemlje.

Zašto će naš račun za struju od avgusta biti povećan?

Ako želite, a trebalo bi da svi to želimo, da vaša kuća ili stan postanu energetski efikasniji, od naredne godine biste uz kredit od banke, mogli da dobijete i bespovratna sredstva iz državnog Fonda za energetsku efikasnost.

Upravo zbog ovog fonda, na julskom računu za struju videćete novu stavku – naknadu za energetsku efikasnost.

Naknada koja počinje će početi da se naplaćuje, iznosiće mesečno dinar i po na 100 kilovat časova potrošnje i njeno uvođenje je bio uslov da se od Evropske unije dobiju sredstava za formiranje fonda, rekao je za BBC na srpskom Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike.

Banjac je objasnio da bi fond trebalo da bude otvoren do kraja 2019. godine, ali da bi se to dogodilo potrebne su i zakonske izmene.

Dakle, kada vam u avgustu stigne julski račun za struju, na poleđini će se naći 17 stavki – jedna više nego na prethodnom. Prilikom plaćanja ćete morati da izdvojite koji dinar više i to zbog nove naknade za energetsku efikasnost.

Kažemo „koji dinar“ pošto će ova taksa na 100 kilovat časova iznositi dinar i po. Za prosečnu potrošnju u Srbiji od 400 kilovat časova – to je ukupno šest dinara. Uvođenje naknade uslov je za formiranje Fonda za energetsku efikasnost.

Zašto je to važno? Zato što ćete iz njega moći da dobijete bespovratna sredstva za povećanje energetske efikasnosti objekata ili kupovinu uređaja. Fond bi trebalo da se formira do kraja tekuće godine.

Gradi se novi most koji će povezati Novi Beograd i Adu Ciganliju

Skupština grada Beograda usvojila je odluku o izgradnji biciklističko-pešačkog mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije. Gradski urbanista, Marko Stojčić, rekao je da će pešačko-biciklistički most povezivati ulicu Omladinskih brigada u bloku 70a sa Adom Ciganlijom, kao i da će u tom delu biti izgrađene javne podzemne garaže. “Garaže će biti namenjene stanovnicima Novog Beograda koji ne žive neposredno pored Save, a koji budu želeli da pešačkim mostom dođu do Ade“, rekao je Stojčić.

On je istakao da se među 17 odluka o izradi detaljnih planova regulacije, koje su juče usvojili odbornici gradskog parlamenta, deset odnosi na teritorije koje do sada nisu imale takav plan. “To nas približava cilju da pokrijemo celu teritoriju grada detaljnim planovima i da Beograd bude planski urađen i da se tako razvija i urbanizuje“, objasnio je Stojčić.

Zelena oaza na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta

Šta povezuje Novaka Đokovića, biznismena Milana Beka, Svetsku banku i UNDP?

Odgovor na ovo pitanje je linijski park – buduća zelena oaza koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu izradiće američka kompanija Diller Scofidio + Renfro, a trebalo bi da ga finansira „ovaj kvartet”, rekao je za Politiku gradski urbanista Marko Stojčić. Arhitekte iz Njujorka stigle su u dvodnevnu posetu Beogradu kada bi trebalo da se dogovore detalji u vezi sa potpisivanjem ugovora.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – ističe Stojčić i dodaje da je ideja da se angažuje biro iz Njujorka potekla, između ostalih, i od njega. Pomenute arhitekte projektovale su slične parkove u svetskim metropolama poput High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi.

Izvor: blic.rs/gradnja.rs/politika

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno