Connect with us

Arhitektura

Arhitektura kao balans između želje klijenta i sopstvene emocije, tehničkih detalja i pravila struke

Objavljeno

:

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Natalija Jovanović dipl.inž.arh.

Arhitektica Natalija Jovanović  dipl.inž.arh.

Arhitektica Natalija Jovanović dipl.inž.arh.

Kada kažemo Šabac prva pomisao većine ljudi je Vašar ili festival satire Čivijada koji je takođe jedna od glavnih karakteristika ovog grada. Inače, Šabac je jedan od većih gradova Srbije, a nalazi se u severozapadnom delu Srbije, na tromeđi Mačve, Pocerine i Posavine, na desnoj obali reke Save. Grad Šabac obuhvata teritoriju od 795 km², 49 katastarskih opština i 52 naselja sa ukupno 122.893 stanovnika. On je, posle Beograda, najseverniji grad središnjeg dela Srbije i kao takav, prema rečima žitelja ovog grada, jedan miran, pitom grad. Verovatno zbog ovih osobina njegovi stanovnici ne odlaze tako lako iz njega. Štaviše, oni koji zbog studija ili uopšte nastavka školovanja odlaze u prestonicu, vrate se da daju svoj doprinos svom rodnom gradu ovim novostečenim znanjem. Ovakvu priču upravo ima i naša sledeća sagovornica u rubrici ARHITEKTE JEDNOG GRADA, Natalija Jovanović, dipl.inž.arh.

Natalija je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Nakon završenih studija, 5 godina je provela radeći u Beogradu, a onda je odlučila da se vrati u svoj rodni grad – Šabac. 2015. godine osniva projektni studio Arhiline u kome uspešno posluje već 4 godine. Studio se bavi izradom projekata enterijera, projekata za građevinske dozvole stambenih i poslovnih objekata, kao i izradom urbanističke dokumentacije. Karijeru je započela u Beogradu u studiju za projektovanje enterijera, tako da su enterijeri ostali i do dan danas njena najveća ljubav ili kako ona kaže – izazov. Zašto izazov?

Ljudi su različiti, posebni, poverlijivi ili nepoverljivi, a onda u skladu sa tim i njihove želje po pitanju prostora u kome provode vreme bilo da je u pitanju životni ili poslovni ambijent. Treba postići balans između želje klijenta i sopstvene emocije po pitanju prostora, tehničkih detalja i pravila struke. Naravno, jako joj je bitno da klijent bude zadovoljan konačnim proizvodom, ali isto tako je bitno da i ona bude zadovoljna svojim radom. Sam početak saradnje uglavnom bude mali izazov za obe strane, ali kada se uhvati zajednička nit onda nastaju magični ambijenti za uživanje svih čula. Svaki projekat je različit, često pomisli kako ne može smisliti ništa novo, ali iznova je ljudi inspirišu i često nastaje prostor koji nije ni sanjala da može osmisliti. Prati svoje projekte do same realizacije. Jako joj je bitan tim ljudi sa kojima sarađuje, jer sve može da se nacrta, ali kada se, zaista, izvede onda je to pravi uspeh. U realizaciji njenih projekata stoji tim stručnjaka iz različitih oblasti koji su uz nju dugi niz godina.

Kao majka dosta vremena provodi sa svojim sinom, tako da su joj deca i prostor u kome borave velika inspiracija. Veliki prostor u njenom radu zauzima projektovanje enterijera dečjih prostora. Posvećena je projektovanju svakog detalja nameštaja i svaki komad je jedinstven. Planira i da započne proizvodnju kvalitetnog dečjeg nameštaja, za koji misli da je jako slabo zastupljen na domaćem tržištu. Od niza projekata koje trenuto radi, izdvojila bi projekat otvorene dečje igraonice sa velikom baštom punom zelenila i različitih radionica za decu – koncept koji se prvi put pojavljuje u njenom rodnom gradu, gde će najmlađi dobiti prostor za razvijanje kreativnih sposobnosti. Ovaj projekat predstavlja spoj arhitekture, enterijera i spoljašnjeg uređenja sa projektom ozelenjavanja. Kao i svemu i ovom poslu pristupa sa velikim uzbuđenjem i kako kaže, projekat je trenutno u fazi sna. Kada se probudi pretočiće ga u crteže.

Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

NATALIJA, NAJPRE NAM PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU, ODNOSNO, KOJU GRAĐEVINU RADO POKAZUJETE SVOJIM PRIJATELJIMA ILI KOLEGAMA KADA VAM DOĐU U POSETU?

Tu nemam dilemu, definitivno delo moderne arhitekture, zamišljeno kao kulturni centar izgrađen 1962. godine-Dom vojske. Objekat koji zauzima centralnu poziciju u gradu na ukrštanju dveju ulica: Kralja Aleksandra i Cara Dušana. Delo moderne arhitekture, profesora Vladimira Bjelikova najreperezantitivnija kulturna ustanova tog doba u gradu – daleko ispred svog vremena u pogledu arhitekture i kulturnog sadržaja. Danas, degradiran i zapostavljen, sa svojom ortogonalnom fasadnom šemom, kamenom, ravnim linijama, pravougaonim stubovima u prizemlju – oduvek mi je nekako Korbizijeovski izgledao – bolje izgleda od većine novih objekata u okolini nastalih proteklih godina – tržnih centara koji su oličenje neukusa i loše arhitekture. Zapušten i ruiniran bio je u planu za rušenje. Na njegovom mestu trebao je biti izgrađen novi poslovno stambeni kompleks privatnog investitora. Sa strane struke i građanke koja živi u ovom gradu i dalje ne mogu da poverujem da je to nekom bila opcija za objekat sa ogromnim potencijalom kako danas tako i pre skoro 6 decenija (objekat je posedovao kuglanu, bioskop, streljanu, letnju pozornicu, amfitatar) nešto što ovaj grad i dalje nema. Zahvaljujući kolegama koji su složno nastupili objekat je stavljen pod zaštitu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Planirana je njegova rekonstrukcija i aktiviranje nekadašnjih sadržaja i na tome se intenzivno radi ovih dana.

KAKO BISTE OPISALI GRAD ŠABAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE ŠABAC GRADI I PRIMEĆUJE LI TE RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

Šabac je pretrpeo dosta loših stvari u arhitekturi i kvalitetu gradnje od 90-ih pa do pre par godina. Na centralnim mestima u gradu izgrađeni su objekti lošeg kvaliteta i prolazne arhitekture koja je vladala gradom proteklih decenija. Stambena gradnja takođe – objekti rađeni da smeste što više jedinica sa lošim rešenjima krovova, fasada, boja i to sve u samom gradskom jezgru. Poslednjih par godina situacija se dosta promenila. Sve je više arhitektonski primerenih stambenih zgrada, dosta modernih kuća i poslovnih objekata. Mislim da je došlo i do smene generacija, pa se stoga i menja izgled grada. U Šapcu ima dosta mladih kolega moje generacije i mlađih koji, zaista, imaju dosta talenta i volje da promene svoj grad, tako da mislim da ga ipak čeka svetla budućnost u pogledu građevinarstva.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA KADA JE ŠABAC U PITANJU?

Mislim da se dosta toga promenilo u svesti ljudi što se tiče energetske efikasnosti. Sada je za svaki objekat neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti i kada to pomenete investitorima, svi bi da svojim objektima obezbede što viši energetski razred. Kada dođe do izvođenja tu je situacija drugačija. Tada do izražaja dođe ekonomičnost i uglavnom bude izabrana finansijski povoljnija, a energetski lošija opcija. Malo je ljudi, koji zaista urade sve prema projektu i proračunu. Grad je u poslednje vreme dosta učinio po pitanju energetske efikasnosti starih stambenih zgrada. Uz finansijsku podršku grada dosta objekata je dobilo nove fasade.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

MEĐU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPŠTE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE “BOLJE I VIŠE” ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?

U Šapcu je velika potražnja za stanovima. Kupcima se nude 2 opcije – stari stambeni kompleksi izgrađeni 70-ih godina koji imaju igrališta za decu, uređene zelene povšine, dobru orjentaciju stanova, prirodnu ventilaciju, ali bez garaža i izolacije fasada. Dosta njih je proteklih godina izolovano u programu poboljšanja energetske efikasnosti koje grad organizuje. Nasuprot tome postoje nove stambene zgrade sa malo zelenila, gde je jedna zgrada u senci druge, loših fasadnih rešenja, bez prirodne ventilacije, ali su ove zgrade izolovane i imaju garaže i parking mesta što u današnje vreme daje veliku prednost. Šabac je mala sredina u kojoj postoji par većih firmi koje grade bolje i kvalilitenije, dok su ostali na nivou od pre 10 godina. U velikim sredinama je kvalitet gradnje na višem nivou.

KOJI PROJEKAT SMATRATE SVOJIM POTPISOM, ODNOSNO SMATRATE DA OSLIKAVA NEKI VAŠ STIL?

Volim timski rad i saradnju sa kolegama, valjda se na to naviknemo tokom studija i to nas prati ceo život. Moj studio se bavi različitim poslovima od projektovanja enterijera i nameštaja do izrade urbanističke dokumentacije. Ne bih mogla izdvojiti jedan konkretan projekat, jer kako vreme prolazi tako se i ja menjam, usavršavam, tako da je svaki novi projekat izazov, drugačiji u odnosu na prethodni. Izdvojila bih projekat koji sam radila sa kolegama Boškom Uroševićem i Radom Isailovićem – Poslovni objekat u Zemunu – rekonstrukcija i dogradnja postojeće zgrade – kombinacija kamena i velikih staklenih površina, objekat smešten u prelepoj zelenoj oazi. Još jedan od jako dragih mi projekata je Prihvatilište za stara lica i beskućnike koji mi je ostao u lepom sećanju zbog dobre saradnje sa upravnikom prihvatilšta i upoznavanjem njegovih štićenika i njihovih potreba. Svaki sledeći projekat donosi mi novi izazov – dam sve od sebe da u potpunosti upoznam svoje investitore iIi što bolje razumem njihove želje. Enterijeri, kao i projektovanje nameštaja su moja velika ljubav. Svaki komad nameštaja doživljavam kao objekat i rešavam ga do detalja. Jako volim projektovanje prostora za boravak dece, kao majci, to mi je posebno interesantno. Planiram da započnem i izradu nameštaja za decu, jer smatram da je ponuda na našem tržištu jako oskudna.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

U KOJOJ MERI ARHITEKTA DANAS IMA PROSTORA DA SE IZRAZI KROZ MATERIJALE SA KOJIMA RADI, S OBZIROM NA NISKU PLATEŽNU MOĆ U NAŠOJ ZEMLJI?

U pogledu projektovanja porodičnih kuća i enterijera ima dosta mogućnosti. Klijenti koji dolaze sa željom da im se uredi dom ili isprojektuje lepa moderna kuća mogu sebi da priušte dosta toga. Fasade se rade u kombinaciji kamena i fundermaksa, u enterijerima se koriste kerok ili veštački granit, rasveta koja se bira je takođe kvalitetna. U visokogradnji je situacija drugačija, tu se uvek ide na proverenu i ekonomičniju kombinaciju materijala.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEĆUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?

Ljudi su se dosta informisali po pitanju energetske efikasnosti i primene savremenih materijala. Milsim da danas većina investitora u toku gradnje ispoštuje osnovne zahteve po pitanju energetske efikasnosti, ali mislim da može još mnogo bolje.

KOLIKO JE DIGITALIZACIJA PROMENILA GRADNJU PO VAŠEM MIŠLJENJU? KOLIKO SU LJUDI UPAZNATI SA PREDNOSTIMA “PAMETNE KUĆE” I TRAŽE LI VAM INFORMACIJE U TOM SMISLU?

Naravno da traže, svoj prvi pametni stan sam radila još pre 12 godina. Tada sam se i ja još upoznavala sa mogućnostima ove napredne tehnologije, ali danas su ljudi već uveliko upoznati sa tim. Ranije se razmišljalo šta sve da se poveže na sistem pametne kuće, a danas da li nešto nismo zaboravili. Sada je to nešto što dosta ljudi sebi može da priušti, tako da se ne dovodi u pitanje.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

KAKO VIDITE GRAD ŠABAC U SLEDEĆIH 10 GODINA, ŠTA ĆE SE, PO VAŠEM MIŠLJENJU, PROMENITI U URBANISTIČKOM SMISLU?

Na ovo pitanje pre mogu odgovoriti time šta bih ja želela da se reši u mom gradu u narednom periodu – prvo, možda i najvažnije, da grad izađe na reku (postoji dobra ideja kolega koji rade u gradskom sektoru nadam se da će se i ostvariti) – kad pomislite na Šabac prvo pomislite na reku Savu, a tamo ništa decenijama nije menjano, takav potencijal koji se ne koristi uopšte. Sledeća stvar je saobraćaj koji je postao jako opterećujući u samom gradu. Veliki broj parking mesta – koji se pojavljuju i na mestima nekadašnjih zelenih površina – neophodno je da grad dobije podzemnu ili nadzemnu garažu na nekoj adekvatnoj lokaciji u gradu, samim tim bi se oslobodio prostor za postavljanje pravih bezbednih biciklističkih staza sa kojim se grad u ovom trenutku ne može pohvaliti, više zelenih površina, igrališta za najmlađe. Sledeća stvar bi bila formiranje matrica za izgled fasada gradskog jezgra kako bi se u budućnosti izbegle zgrade neprimerenih fasada u samom centru. Novi stambeni kompleksi bi trebali da imaju više zelenila, prostora za igru, da objekti budu propisno udaljen i da zaista građani žive u kvalitetnijim i zdravijim životnim uslovima, da se izbegne formiranje “kanjon“ ulica bez vazduha i zelenila.

Arhitektica Natalija Jovanović, poslovni objekat u Zemunu

Arhitektica Natalija Jovanović, poslovni objekat u Zemunu

U gradu u kome je u prošlosti bilo dosta loših urbanitičkih rešenja, nije moguće sve ispraviti odjednom. Ali mislim da bi grad, korak po korak mogao da počne i da diše i da se širi ka reci i prigradskim naseljima. Verujem de će stručna, pre svega, mlada, projektantska elita ovog grada svojom profesionalnošću, odgovornošću u budućnosti uspeti da se izbori za zdraviji, funkcionalniji i lepši grad.

Advertisement

Arhitektura

Za Grenef govori arhitekta Srđan Aćin: Kada posao radite kvalitetno, budućnost je u vašim rukama!

Objavljeno

:

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

U poslednjem izdanju časopisa GRENEF u ovoj godini, odlučili smo da grad – domaćin bude grad koji je više puta menjao ime, a u poslednje vreme se raspravlja čak i o vraćanju jednog od starih naziva. U pitanju je Zrenjanin, značajan industrijski centar Banata i Vojvodine.

Za vreme Austrougarske bio je sedište ugarske Torontalske županije, čiji je najveći deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Nakon 1918. godine, pokrenuto je pitanje o obliku imena ovog grada na srpskom jeziku, bez osporavanja tradicionalnog naziva Bečkerek, kako je i bio naziv ovog grada na mađarskom jeziku. Međutim, državne vlasti su 1924. godine odlučile da se potencijalno najpogodniji naziv „Banatski Despotovac“ upotrebi za preimenovanje obližnjeg Ernestinovca, tako da je nakon toga moralo biti pronađeno neko drugo rešenje. Počevši od 1935. godine, grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine ima sadašnji naziv Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu-Uči.

U ovom divnom vojvođanskom gradu živi i radi arhitekta Srđan Aćin koji je na čelu male, ali uspešne firme – Indesign studija. Rođen 1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu. Nakon završenih studija, 2003. godine počinje da radi u struci, sve do 2007. kada se vraća u Zrenjanin i počinje samostalno da radi. Svoj studio osniva 2013. godine.

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Upravo će Srđan predstaviti Zrenjanin kroz prizmu arhitektonskog poziva i iz svog ugla skrenuti pažnju na ono što ga čini specifičnim i izdvaja od ostalih gradova u Srbiji. Ovaj arhitekta će predstaviti i rad svog tima, sa akcentom na to što se osim standardnim projektovanjem, ovaj biro bavi i arhitektonskom vizuelizacijom. Indesign studio se pretežno bavi dizajnom i projektovanjem enterijera i po tome je prepoznatljiv na tržištu, što ne znači da ne radi na uređenju eksterijera kada se ukaže takva potreba. Naravno, u ovoj rubrici, kao i uvek, pričaćemo i o situaciji na terenu, odnosno o sve češće pominjanom pitanju deficita radnika iz struke, zatim energetskoj efikasnosti i samom poznavanju ovog pojma od strane klijenata Indesign studija, a kao i uvek, arhitekta će vam preporučiti monumentalnu građevinu koju vredi videti ako ste već u poseti njegovom gradu.

SRĐANE, NAJPRE ME INTERESUJE OVA TENDENCIJA DA SE MENJA IME GRADA ZRENJANINA, ODNOSNO DA SE VRATI STARI NAZIV PETROVGRAD? KOJI JE VAŠ STAV O OVOJ PROMENI, ODNOSNO DA LI BISTE BILI ZA ILI PROTIV PROMENE I ZAŠTO?

Inicijativa o promeni imena grada je ponovo pokrenuta pre dve godine od strane određenih grupa građana i udruženja, koji se zalažu za to da se gradu vrati stari naziv Petrovgrad. Zrenjaninci su već imali referendum na ovu temu 1992. godine kada su većinski izglasali sadašnje ime grada. Sudeći po mišljenju ljudi iz mog okruženja, a i generalno javnosti, mislim da se ponovnim referendumom ne bi ništa promenilo, odnosno da je većina stanovnika i dalje za naziv Zrenjanin. Ono što je zanimljivo je da vrlo često možete čuti od „starih“ Zrenjaninaca da koriste naziv Bečkerek.

Ovo je svakako vrlo osetljivo pitanje za građane Zrenjanina. Stičem utisak da predlog o promeni imena grada više nailazi na revolt, nego na odobravanje. Razlog za to su mnogo važnija pitanja i problemi u Zrenjaninu, pre svega dugogodišnji problem sa pijaćom vodom, generalno dotrajala infrastruktura, devastirana i neuređena dečija igrališta i parkovi, zapuštena obala Begeja, ruinirane fasade objekata od javnog značaja u centru grada i sve ono što bi moglo da utiče na kvalitet života ljudi u ovom gradu. Mislim da je inicijativa o promeni imena grada kod svakog razumnog stanovnika Zrenjanina daleko na listi prioriteta.

Trg Slobode u Zrenjaninu

Trg Slobode u Zrenjaninu

Za svojih nešto više od 40 godina, politički gledano, živeo sam u nekoliko država, od SFRJ, pa preko raznih varijanti Jugoslavije, konačno do Srbije, ali geografski gledano samo u jednoj. Ime Zrenjanin je postojalo i tada i sve do sada, a za mene će to tako i ostati.

ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO ZA OVU RUBRIKU JE PREDSTAVLJANJE GRADA IZ KOJEG JE ARHITEKTA – DOMAĆIN. DAKLE, KADA VAM DOĐU PRIJATELJI, KOLEGE ILI SARADNICI, KOJU GRAĐEVINU IM POKAŽETE DA BISTE PREDSTAVILI ZRENJANIN?

Ono što bi predstavilo Zrenjanin kroz neku prizmu arhitekture se većim delom ogleda u starim građevinama, koje se nalaze u užem centru grada. Objekti u okviru ovih prostornih kulturno – istorijskih celina predstavljaju “Staro jezgro Zrenjanina”. Većina ovih spomenika kulture su nastali krajem 19. i početkom 20. veka.

Na temu savremene arhitekture bi se moglo reći da je Zrenjanin dosta oskudan. Razloge za ovako mali broj objekata iz pomenute kategorije verovatno treba tražiti u dugogodišnjoj lošoj ekonomskoj situaciji ovog grada u periodu posle 90-ih godina, velikom broju uništenih i ugašenih privrednih giganata i gotovo nikakvim stranim investicijama. Na svu sreću, u poslednjih 10 godina se situacija menja na bolje, sporadično se pojavljuju moderni objekti, što stambeni, što poslovni i to sveukupno doprinosi nekom utisku napretka u ovoj oblasti.

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

UTICAJ KOJE KULTURE JE NAJUOČLJIVIJI, S OBZIROM DA JE ZRENJANIN DEO VOJVODINE, A VOJVOĐANSKI GRADOVI SU, MOŽDA VIŠE NEGO OSTALI, PRETRPELI NAJVEĆI BROJ PROMENA U SMISLU UTICAJA RAZLIČITIH KULTURA?

Prethodno pomenuti spomenici kulture iz starog jezgra grada datiraju iz raznih kulturnih perioda. Jedan od glavnih simbola grada, zgrada Gradske skupštine (Torontalska županija) potiče iz doba baroka, dok je na istom trgu objekat Narodnog pozorišta Toša Jovanović iz perioda klasicizma. Nekako su najbrojnije građevine iz perioda neorenesanse, Narodni muzej (nekadašnja palata finansija), Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Bukovčeva palata, zgrada Austrougarske banke i mnoge druge. Značajno je pomenuti i Rimokatoličku crkvu svetog Ivana Nepomuka na glavnom gradskom trgu koja je predstavnik renesansne arhitekture.

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

VAŠE KOLEGE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA UKAZUJU NA TO DA SE U PROJEKTANTSKOM SMISLU MORA VODITI VIŠE RAČUNA O SAMOM IZGLEDU NOVOIZGRAĐENIH ZGRADA I UKLAPATI IH U VEĆ POSTOJEĆI STIL? DA LI STE VI PRIMETILI DA SE OVO DEŠAVA I U ZRENJANINU?

Sa ovom konstatacijom se svakako slažem, ali opet zavisi u kakvom kontekstu će se nalaziti novoizgrađeni objekat, kakva će mu biti namena, kakve su želje investitora… Što se Zrenjanina tiče, mislim da nije dobro što ne postoji planska gradnja, pre svega mislim na višeporodične stambene zgrade. Ovakvi objekti se najčešće nasumično grade u zonama individualnog stanovanja, što je svakako planskim dokumentima dozvoljeno, ali istovremeno stvara problem vizuelnog uklapanja objekta u okruženje. Sa druge strane shvatam i želju investitora da gradnjom na atraktivnijim lokacijama doprinese većoj vrednosti svog objekta.

VAŠ RAD JE SPECIFIČAN, KAO ŠTO SAM U UVODU I POMENULA, A TIČE SE PROJEKTOVANJA. NAIME, VI I VAŠ TIM RADITE, OSIM KLASIČNOG, I TAKOZVANU ARHITEKTONSKU VIZUELIZACIJU. MOŽETE LI MI REĆI NEŠTO VIŠE O OVOME, KOJE SU PREDNOSTI, DA LI TO MENJA CENU PROJEKTOVANJA, KAKVI SU KOMENTARI VAŠIH KLIJENATA…

Arhitektonska vizuelizacija predstavlja fotorealističan prikaz nekog arhitektonskog dela i slobodno možemo reći da je prema današnjim standardima postala obavezan element u prezentaciji projekata, kako eksterijera tako i enterijera. Svakako je najbolji način da se u formi statičnih slika – rendera ili animacije investitoru predstavi budući izgled objekta.

Šta zapravo podrazumeva arhitektonska vizuelizacija? Pre svega izradu detaljnog 3D modela u nekom od namenskih softvera, zatim materijalizaciju svih elemenata u projektu, ubacivanje detalja, zelenila, rasvete… Poslednji i veoma važan deo je postprodukcija, odnosno fino doterivanje rendera u nekom od softvera za obradu slika.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Moj prvi susret sa 3D modelovanjem je bio dosta davno, negde početkom devedesetih godina kada sam i dobio svoj prvi računar. Veoma brzo sam se zainteresovao za ovu oblast, iako tada još nisam znao da ću studirati arhitekturu. Kasnije sam na fakultetu primenio neka svoja iskustva iz 3D modelovanja i među retkima u to vreme prezentovao svoje radove na ovaj način.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Tokom godina kroz konstantno usavršavanje i praćenje trendova u ovoj industriji smo uspeli da naše vizuelizacije dovedemo na zavidan nivo, ali se svakako trudimo da svakim narednim projektom klijentima ponudimo što kvalitetnije rendere. Takođe, imamo odličnu i dugogodišnju saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u Srbiji i Crnoj Gori, čije ideje i projekte pretvaramo u kvalitetne i fotorealistične vizuelizacije.

Kada govorimo o ceni, ona svakako zavisi od mnogo faktora, da li je eksterijer ili enterijer u pitanju i pre svega od kompleksnosti samog projekta. Na primer, kod kompletnih projekata enterijera koje mi radimo, cena vizuelizacije je uračunata u cenu kvadrata, jer svakako idejno rešenje ne možemo prezentovati klijentu bez dobre vizuelizacije. Iskustvo nam je pokazalo, da su kvalitetno urađeni renderi često “prodavali” ideju i projekat.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

KADA BIH VAM REKLA DA PREDSTAVITE NEKI SVOJ OBJEKAT U ZRENJANINU,A DA ODGOVARA NA PITANJE “ŠTA JE VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO” KOJI OBJEKAT BI TO BIO I ZAŠTO?

Kroz sve ove godine postojanja, usavršavanja i izazova uradili smo i izveli mnogo projekata, uglavnom enterijera, ali svakako da je bilo i projekata stambenih i poslovnih objekata, nekih hotelskih kompleksa, urbanističkih i pejzažnih uređenja… Ne bih mogao da izdvojim samo jedan projekat, jer svaki od njih, sa svojim nekim specifičnostima mi je podjednako drag.

Jedan od projekata je i enterijer poslovnog objekta u Zrenjaninu kompanije ACE d.o.o., koji je urađen i izveden do svakog detalja, primenom najviših standarda i najkvalitetnijih materijala uz odličnu saradnju sa investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Naredni projekat koji bih spomenuo je rađen za klijenta iz Novog Sada, sa lokacijom objekta u istom gradu i koji svakako ne bih mogao da izostavim. Radi se o kompaniji iOn Solutions koja je veoma bliska svetu arhitekture i poznata je po integraciji sistema pametnih kuća i zgrada. Uz gomilu izazova koje smo imali tokom procesa projektovanja, kao i dosta prepreka koje smo prevazilazili tokom izvođenja, mislim da smo uradili odličan posao. Veliko je bilo zadovoljstvo sarađivati sa ovakvim investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Na kraju bih izdvojio i meni lično, veoma drag projekat za klupsku kuću za Golf klub u Zrenjaninu, koji smo radili pre nekoliko godina, ali koji je nažalost ostao na nivou idejnog rešenja, jer je u međuvremenu došlo do raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu između grada Zrenjanina i Golf Asocijacije Srbije.

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

IMAM INFORMACIJU DA BEZ OBZIRA NA DEFICIT RADNIKA U VAŠOJ STRUCI, VAŠ TIM IMA POSLA. KAKO VI REŠAVATE MANJAK STRUČNIH RADNIKA NA TERENU I KAKO BI SE PO VAŠEM MIŠLJENJU, U BLISKOJ BUDUĆNOSTI, MOGLO UTICATI, NA SMANJIVANJE ILI ANULIRANJE OVOG PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI?

Verujem da je ovo bolna tema za većinu kolega koji rade u manjim gradovima i sredinama. Što se Zrenjanina tiče, i ovde je arhitektonska struka deficitarna i vrlo je teško doći do saradnika. Moju priču bi verovatno potvrdila većina kolega koji imaju projektni biro u ovom gradu.

Za sve ove godine postojanja studija, trudili smo se da beležimo neki godišnji rast, uz konstantno povećanje obima posla, za šta su nam bili potrebni dodatni saradnici. Nekoliko puta sam raspisivao konkurse za radna mesta, ali je odziv bio relativno slab, verovatno zbog radnog mesta koje je u Zrenjaninu i pored dobrih ponuđenih uslova. Nekako sam siguran da isto ovo ponudim u Novom Sadu ili Beogradu imao daleko bolji izbor i brže završen proces zapošljavanja.

Nažalost, mladi koji odu da studiraju u Novi Sad ili Beograd, retko se vraćaju u rodni grad, zbog mogućnosti i uslova koje imaju u velikim sredinama. Iskreno, gledano sa ove distance i sa ovakvim ekonomskim statusom Zrenjanina, ostaje nam da sačekamo neka bolja vremena i snalazimo se trenutno kako možemo.

DA LI GRAĐANI ZRENJANINA, VAŠI KLIJENTI, ZNAJU ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST? DA LI STE PRIMETILI DA VAS PITAJU ZA SAVET? DA LI SU SPREMNI DA ULOŽE VIŠE NOVCA U MATERIJALE ILI USLUGE KOJE BI IM DUGOROČNO DONELI UŠTEDU ILI SE LJUDI I DALJE RUKOVODE SAMO CENOM?

U poslednjih 10 i više godina primetno je da se podizala svest ljudi na temu energetske efikasnosti objekata. U početku se to najviše ogledalo kroz termoizolaciju objekta, dok se sada posmatra i kroz ugradnju kvalitetne stolarije, primenom kvalitetnih materijala, ugradnjom alternativnih izvora grejanja… Svakako da cena igra veliku ulogu u izboru materijala kod većine investitora, ali imali smo dosta primera gde su ljudi prvenstveno gledali na kvalitet ugrađenih materijala, znali su šta žele da postignu i da će im se to kroz određeni broj godina isplatiti. Često su to bili poslovni objekti ili neki veći kompleksi gde su troškovi eksploatacije objekta dosta veliki i da bi ulaganjem u prave materijale i ekonomične izvore grejanja (toplotne pumpe, solarni kolektori) postigli značajne uštede kroz neko vreme.

DA LI STE VI PRIMETILI DA SAMI INVESTITORI VIŠE ULAŽU U MATERIJALE NEGO 10 GODINA PRE I DA LI JE CENA KVADRATA U ZRENJANINU NIŽA ILI VIŠA OD REALNE VREDNOSTI?

Iako se pretežno bavimo projektovanjem enterijera, ovo je tema o kojoj često polemišemo u firmi. Pre svega, mislim da Zrenjanin zaslužuje kvalitetnije objekte, pogotovo kada govorimo o stambenim zgradama. U poređenju sa Novim Sadom i Beogradom, Zrenjanin prilično zaostaje, pre svega u smislu kvaliteta rešenja, pa zatim i primene modernih i kvalitetnih materijala. U trenutnoj ekpanziji stanogradnje u našem gradu, mislim da su nam potrebna bolja i slobodnija rešenja. Nekako stičem utisak da se sve uradi po zakonu i kako mora i samim tim se zadovolji minimum koji je propisan. Iskreno se nadam da će se u skorije vreme pojaviti neki investitor, koji će postaviti nove standarde i samim tim usloviti da se dogodi pomak.

Cena kvadrata novih stanova u Zrenjaninu je dugo godina bila nepromenjena, ali se u poslednje vreme priča o podizanju cena i neki investitori već najavljuju nove cene kvadrata za naredne objekte. Nadam se samo da će više cene podrazumevati i malo viši nivo kvaliteta objekta uopšte.

KAKO VI VIDITE VAŠ POZIV ZA 10 GODINA? NA KOJI NAČIN BISTE SUGERISALI VAŠIM MLADIM KOLEGAMA ARHITEKTAMA DA OSTANU DA RADE U SRBIJI? DA LI JE DOVOLJNA UPORNOST , STRPLJENJE ILI IMA JOŠ NEKIH FAKTORA KOJI SU KLJUČNI?

Činjenica da dosta mladih ljudi odlazi iz Srbije ne treba da obeshrabri nadolazeće generacije da ostanu i rade u ovoj zemlji, pogotovo one koji se bave kreativnim poslovima. Svakako da će nam svima biti potrebno strpljenje da prevaziđemo trenutne poteškoće i dočekamo neku bolju budućnost, ali ukoliko svoj posao radite dovoljno kvalitetno, dobrim delom istu tu budućnost možete uzeti u svoje ruke.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U najvećoj zgradi u Srbiji živi 3.500 ljudi!

Objavljeno

:

Najveća zgrada u Srbiji, Foto: Printscreen/ Google maps

U najvećoj zgradi u Srbiji živi 3.500 ljudi! Ona ima 795 stanova, 62 ulaza, dugačka je gotovo 1km, izlazi na 4 ulice: Mihajla Pupina, Zorana Đinđića, Milentija Popovića i Antifašističke borbe, a nalazi se u novobeogradskom Bloku 21. Njene lamele poređane su kao devet domina što ovu zdragu čini jedinstvenom – kako navodi glavni urbanista Marko Stojčić.

Prema njegovim rečima, ova zgrada je izgrađena pod uticajem trenda „brutalizam“, koji je započeo jedan od najvećih svetskih arhitekata 20. veka Le Korbizje. „U Marseju je početkom 1952. godine počela izgradnja zgrade za oko 1.600 ljudi. Le Korbizje joj je dao ime ‘mašina za ljude’. Bila je ideja da stanari sve potrebe zadovolje u zgradi – da imaju mesto za nabavku, rekreaciju, vrtić, na krovu je bila trim staza“, objasnio je Stojčić i dodao da se taj trend proširio i na Beograd.

Ipak, problem koji se javlja kod ovako velikih zgrada jeste taj što se one teško održavaju, a pored toga nedostaje i dovoljan broj parking mesta, stoga se bivši i sadašnji stanari zgrade sa nostalgijom sećaju vremena kada je zgrada bila tek useljena – kada se po krovu moglo trčati i kada je supruga Josipa Broza Tita Jovanka otvorila školu u koju su išla deca iz zgrade, a koja se danas zove „Jovan Dučić“.

Ipak, ova zgrada u Bloku 21, u neposrednoj blizini „Šest kaplara“, Hajata i Centra Sava je zajedno sa Mamuticom, izgrađenom u Zagrebu 1974. godine, u kojoj u 1.169 stanova živi oko 5.000 ljudi, jedna je od najvećih u regionu i do danas predstavlja intrigantnu atrakciju.

Kakav tip zgrada vi volite – slične ovim ili biste se pre opredelili za privatniji i mirniji tip „urbanih vila“?

Izvor: Tanjug

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno