Connect with us

Arhitektura

Arhitektura kao balans između želje klijenta i sopstvene emocije, tehničkih detalja i pravila struke

Objavljeno

:

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Natalija Jovanović dipl.inž.arh.

Arhitektica Natalija Jovanović  dipl.inž.arh.

Arhitektica Natalija Jovanović dipl.inž.arh.

Kada kažemo Šabac prva pomisao većine ljudi je Vašar ili festival satire Čivijada koji je takođe jedna od glavnih karakteristika ovog grada. Inače, Šabac je jedan od većih gradova Srbije, a nalazi se u severozapadnom delu Srbije, na tromeđi Mačve, Pocerine i Posavine, na desnoj obali reke Save. Grad Šabac obuhvata teritoriju od 795 km², 49 katastarskih opština i 52 naselja sa ukupno 122.893 stanovnika. On je, posle Beograda, najseverniji grad središnjeg dela Srbije i kao takav, prema rečima žitelja ovog grada, jedan miran, pitom grad. Verovatno zbog ovih osobina njegovi stanovnici ne odlaze tako lako iz njega. Štaviše, oni koji zbog studija ili uopšte nastavka školovanja odlaze u prestonicu, vrate se da daju svoj doprinos svom rodnom gradu ovim novostečenim znanjem. Ovakvu priču upravo ima i naša sledeća sagovornica u rubrici ARHITEKTE JEDNOG GRADA, Natalija Jovanović, dipl.inž.arh.

Natalija je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Nakon završenih studija, 5 godina je provela radeći u Beogradu, a onda je odlučila da se vrati u svoj rodni grad – Šabac. 2015. godine osniva projektni studio Arhiline u kome uspešno posluje već 4 godine. Studio se bavi izradom projekata enterijera, projekata za građevinske dozvole stambenih i poslovnih objekata, kao i izradom urbanističke dokumentacije. Karijeru je započela u Beogradu u studiju za projektovanje enterijera, tako da su enterijeri ostali i do dan danas njena najveća ljubav ili kako ona kaže – izazov. Zašto izazov?

Ljudi su različiti, posebni, poverlijivi ili nepoverljivi, a onda u skladu sa tim i njihove želje po pitanju prostora u kome provode vreme bilo da je u pitanju životni ili poslovni ambijent. Treba postići balans između želje klijenta i sopstvene emocije po pitanju prostora, tehničkih detalja i pravila struke. Naravno, jako joj je bitno da klijent bude zadovoljan konačnim proizvodom, ali isto tako je bitno da i ona bude zadovoljna svojim radom. Sam početak saradnje uglavnom bude mali izazov za obe strane, ali kada se uhvati zajednička nit onda nastaju magični ambijenti za uživanje svih čula. Svaki projekat je različit, često pomisli kako ne može smisliti ništa novo, ali iznova je ljudi inspirišu i često nastaje prostor koji nije ni sanjala da može osmisliti. Prati svoje projekte do same realizacije. Jako joj je bitan tim ljudi sa kojima sarađuje, jer sve može da se nacrta, ali kada se, zaista, izvede onda je to pravi uspeh. U realizaciji njenih projekata stoji tim stručnjaka iz različitih oblasti koji su uz nju dugi niz godina.

Kao majka dosta vremena provodi sa svojim sinom, tako da su joj deca i prostor u kome borave velika inspiracija. Veliki prostor u njenom radu zauzima projektovanje enterijera dečjih prostora. Posvećena je projektovanju svakog detalja nameštaja i svaki komad je jedinstven. Planira i da započne proizvodnju kvalitetnog dečjeg nameštaja, za koji misli da je jako slabo zastupljen na domaćem tržištu. Od niza projekata koje trenuto radi, izdvojila bi projekat otvorene dečje igraonice sa velikom baštom punom zelenila i različitih radionica za decu – koncept koji se prvi put pojavljuje u njenom rodnom gradu, gde će najmlađi dobiti prostor za razvijanje kreativnih sposobnosti. Ovaj projekat predstavlja spoj arhitekture, enterijera i spoljašnjeg uređenja sa projektom ozelenjavanja. Kao i svemu i ovom poslu pristupa sa velikim uzbuđenjem i kako kaže, projekat je trenutno u fazi sna. Kada se probudi pretočiće ga u crteže.

Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

NATALIJA, NAJPRE NAM PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU, ODNOSNO, KOJU GRAĐEVINU RADO POKAZUJETE SVOJIM PRIJATELJIMA ILI KOLEGAMA KADA VAM DOĐU U POSETU?

Tu nemam dilemu, definitivno delo moderne arhitekture, zamišljeno kao kulturni centar izgrađen 1962. godine-Dom vojske. Objekat koji zauzima centralnu poziciju u gradu na ukrštanju dveju ulica: Kralja Aleksandra i Cara Dušana. Delo moderne arhitekture, profesora Vladimira Bjelikova najreperezantitivnija kulturna ustanova tog doba u gradu – daleko ispred svog vremena u pogledu arhitekture i kulturnog sadržaja. Danas, degradiran i zapostavljen, sa svojom ortogonalnom fasadnom šemom, kamenom, ravnim linijama, pravougaonim stubovima u prizemlju – oduvek mi je nekako Korbizijeovski izgledao – bolje izgleda od većine novih objekata u okolini nastalih proteklih godina – tržnih centara koji su oličenje neukusa i loše arhitekture. Zapušten i ruiniran bio je u planu za rušenje. Na njegovom mestu trebao je biti izgrađen novi poslovno stambeni kompleks privatnog investitora. Sa strane struke i građanke koja živi u ovom gradu i dalje ne mogu da poverujem da je to nekom bila opcija za objekat sa ogromnim potencijalom kako danas tako i pre skoro 6 decenija (objekat je posedovao kuglanu, bioskop, streljanu, letnju pozornicu, amfitatar) nešto što ovaj grad i dalje nema. Zahvaljujući kolegama koji su složno nastupili objekat je stavljen pod zaštitu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Planirana je njegova rekonstrukcija i aktiviranje nekadašnjih sadržaja i na tome se intenzivno radi ovih dana.

KAKO BISTE OPISALI GRAD ŠABAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE ŠABAC GRADI I PRIMEĆUJE LI TE RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

Šabac je pretrpeo dosta loših stvari u arhitekturi i kvalitetu gradnje od 90-ih pa do pre par godina. Na centralnim mestima u gradu izgrađeni su objekti lošeg kvaliteta i prolazne arhitekture koja je vladala gradom proteklih decenija. Stambena gradnja takođe – objekti rađeni da smeste što više jedinica sa lošim rešenjima krovova, fasada, boja i to sve u samom gradskom jezgru. Poslednjih par godina situacija se dosta promenila. Sve je više arhitektonski primerenih stambenih zgrada, dosta modernih kuća i poslovnih objekata. Mislim da je došlo i do smene generacija, pa se stoga i menja izgled grada. U Šapcu ima dosta mladih kolega moje generacije i mlađih koji, zaista, imaju dosta talenta i volje da promene svoj grad, tako da mislim da ga ipak čeka svetla budućnost u pogledu građevinarstva.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA KADA JE ŠABAC U PITANJU?

Mislim da se dosta toga promenilo u svesti ljudi što se tiče energetske efikasnosti. Sada je za svaki objekat neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti i kada to pomenete investitorima, svi bi da svojim objektima obezbede što viši energetski razred. Kada dođe do izvođenja tu je situacija drugačija. Tada do izražaja dođe ekonomičnost i uglavnom bude izabrana finansijski povoljnija, a energetski lošija opcija. Malo je ljudi, koji zaista urade sve prema projektu i proračunu. Grad je u poslednje vreme dosta učinio po pitanju energetske efikasnosti starih stambenih zgrada. Uz finansijsku podršku grada dosta objekata je dobilo nove fasade.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

MEĐU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPŠTE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE “BOLJE I VIŠE” ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?

U Šapcu je velika potražnja za stanovima. Kupcima se nude 2 opcije – stari stambeni kompleksi izgrađeni 70-ih godina koji imaju igrališta za decu, uređene zelene povšine, dobru orjentaciju stanova, prirodnu ventilaciju, ali bez garaža i izolacije fasada. Dosta njih je proteklih godina izolovano u programu poboljšanja energetske efikasnosti koje grad organizuje. Nasuprot tome postoje nove stambene zgrade sa malo zelenila, gde je jedna zgrada u senci druge, loših fasadnih rešenja, bez prirodne ventilacije, ali su ove zgrade izolovane i imaju garaže i parking mesta što u današnje vreme daje veliku prednost. Šabac je mala sredina u kojoj postoji par većih firmi koje grade bolje i kvalilitenije, dok su ostali na nivou od pre 10 godina. U velikim sredinama je kvalitet gradnje na višem nivou.

KOJI PROJEKAT SMATRATE SVOJIM POTPISOM, ODNOSNO SMATRATE DA OSLIKAVA NEKI VAŠ STIL?

Volim timski rad i saradnju sa kolegama, valjda se na to naviknemo tokom studija i to nas prati ceo život. Moj studio se bavi različitim poslovima od projektovanja enterijera i nameštaja do izrade urbanističke dokumentacije. Ne bih mogla izdvojiti jedan konkretan projekat, jer kako vreme prolazi tako se i ja menjam, usavršavam, tako da je svaki novi projekat izazov, drugačiji u odnosu na prethodni. Izdvojila bih projekat koji sam radila sa kolegama Boškom Uroševićem i Radom Isailovićem – Poslovni objekat u Zemunu – rekonstrukcija i dogradnja postojeće zgrade – kombinacija kamena i velikih staklenih površina, objekat smešten u prelepoj zelenoj oazi. Još jedan od jako dragih mi projekata je Prihvatilište za stara lica i beskućnike koji mi je ostao u lepom sećanju zbog dobre saradnje sa upravnikom prihvatilšta i upoznavanjem njegovih štićenika i njihovih potreba. Svaki sledeći projekat donosi mi novi izazov – dam sve od sebe da u potpunosti upoznam svoje investitore iIi što bolje razumem njihove želje. Enterijeri, kao i projektovanje nameštaja su moja velika ljubav. Svaki komad nameštaja doživljavam kao objekat i rešavam ga do detalja. Jako volim projektovanje prostora za boravak dece, kao majci, to mi je posebno interesantno. Planiram da započnem i izradu nameštaja za decu, jer smatram da je ponuda na našem tržištu jako oskudna.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

U KOJOJ MERI ARHITEKTA DANAS IMA PROSTORA DA SE IZRAZI KROZ MATERIJALE SA KOJIMA RADI, S OBZIROM NA NISKU PLATEŽNU MOĆ U NAŠOJ ZEMLJI?

U pogledu projektovanja porodičnih kuća i enterijera ima dosta mogućnosti. Klijenti koji dolaze sa željom da im se uredi dom ili isprojektuje lepa moderna kuća mogu sebi da priušte dosta toga. Fasade se rade u kombinaciji kamena i fundermaksa, u enterijerima se koriste kerok ili veštački granit, rasveta koja se bira je takođe kvalitetna. U visokogradnji je situacija drugačija, tu se uvek ide na proverenu i ekonomičniju kombinaciju materijala.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEĆUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?

Ljudi su se dosta informisali po pitanju energetske efikasnosti i primene savremenih materijala. Milsim da danas većina investitora u toku gradnje ispoštuje osnovne zahteve po pitanju energetske efikasnosti, ali mislim da može još mnogo bolje.

KOLIKO JE DIGITALIZACIJA PROMENILA GRADNJU PO VAŠEM MIŠLJENJU? KOLIKO SU LJUDI UPAZNATI SA PREDNOSTIMA “PAMETNE KUĆE” I TRAŽE LI VAM INFORMACIJE U TOM SMISLU?

Naravno da traže, svoj prvi pametni stan sam radila još pre 12 godina. Tada sam se i ja još upoznavala sa mogućnostima ove napredne tehnologije, ali danas su ljudi već uveliko upoznati sa tim. Ranije se razmišljalo šta sve da se poveže na sistem pametne kuće, a danas da li nešto nismo zaboravili. Sada je to nešto što dosta ljudi sebi može da priušti, tako da se ne dovodi u pitanje.

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

Arhitektica Natalija Jovanović, porodična kuća u Šapcu / foto: Dom vojske u Šapcu, foto: Ema Bednarž

KAKO VIDITE GRAD ŠABAC U SLEDEĆIH 10 GODINA, ŠTA ĆE SE, PO VAŠEM MIŠLJENJU, PROMENITI U URBANISTIČKOM SMISLU?

Na ovo pitanje pre mogu odgovoriti time šta bih ja želela da se reši u mom gradu u narednom periodu – prvo, možda i najvažnije, da grad izađe na reku (postoji dobra ideja kolega koji rade u gradskom sektoru nadam se da će se i ostvariti) – kad pomislite na Šabac prvo pomislite na reku Savu, a tamo ništa decenijama nije menjano, takav potencijal koji se ne koristi uopšte. Sledeća stvar je saobraćaj koji je postao jako opterećujući u samom gradu. Veliki broj parking mesta – koji se pojavljuju i na mestima nekadašnjih zelenih površina – neophodno je da grad dobije podzemnu ili nadzemnu garažu na nekoj adekvatnoj lokaciji u gradu, samim tim bi se oslobodio prostor za postavljanje pravih bezbednih biciklističkih staza sa kojim se grad u ovom trenutku ne može pohvaliti, više zelenih površina, igrališta za najmlađe. Sledeća stvar bi bila formiranje matrica za izgled fasada gradskog jezgra kako bi se u budućnosti izbegle zgrade neprimerenih fasada u samom centru. Novi stambeni kompleksi bi trebali da imaju više zelenila, prostora za igru, da objekti budu propisno udaljen i da zaista građani žive u kvalitetnijim i zdravijim životnim uslovima, da se izbegne formiranje “kanjon“ ulica bez vazduha i zelenila.

Arhitektica Natalija Jovanović, poslovni objekat u Zemunu

Arhitektica Natalija Jovanović, poslovni objekat u Zemunu

U gradu u kome je u prošlosti bilo dosta loših urbanitičkih rešenja, nije moguće sve ispraviti odjednom. Ali mislim da bi grad, korak po korak mogao da počne i da diše i da se širi ka reci i prigradskim naseljima. Verujem de će stručna, pre svega, mlada, projektantska elita ovog grada svojom profesionalnošću, odgovornošću u budućnosti uspeti da se izbori za zdraviji, funkcionalniji i lepši grad.

Advertisement

Arhitektura

Kuća plesa „Helsinki“ dizajnirana da promoviše umetnost

Objavljeno

:

Kuća plesa "Helsinki", archdaily.com

Završen je projektat JKMM’s u okviru kojeg je dizajnirana Kuća plesa „Helsinki“, koja pretenduje da postane reprezentativno mesto u Finskoj koje će biti posvećeno plesu i ostalim umetnostima. Ova kuća nudi prostor za probe i performanse za umetnike, a ona predstavlja i produžetak Fabrike kablova – najvećeg kulturnog centra u Finskoj.

Iako će Kuća plesa imati autentičan estetski identitet, njen stil je kombinovan i uklapan sa arhitekturom Fabrike kablova kako bi se stvorio osećaj simbioze. Nova zgrada prilično je apstraktna, a igra se sa percepcijom lakoće i težine, dok čelične fasade nalikuju zmaju stvarajući vizuelni efekat da lebdi u vazduhu.

Kuća plesa "Helsinki", archdaily.com

Kuća plesa „Helsinki“, archdaily.com

Enterijer je ostavljen da deluje sirovo i strogo, a u osnovi su crne kutije koje su multifunkcionalne, tako da mogu da odgovore na različite potrebe umetnika i publike. Plesna kuća, kada je reč o arhitektonskom uređenju, osmišljena je tako da se oseća nepotpuno dok se ne ispuni plesom, a ono što joj daje posebnu notu jeste što su plesači i radnici Fabrike kablova učestvovali u dizajniranju i planiranju projekta, tako da su spram profesionalnog iskustva koje poseduju mogli na najbolji mogući način da doprinesu projektu i tako kreiraju prostor koji će zadovoljiti njihove želje i potrebe.

Plesna kuća nastaje kao produkt saradnje JKMM-a i ILO-a, a finansira se i iz donacije Fondacije Jane i Aatos Erkko namenjenoj jačanju finskog plesnog polja, povećanju međunarodnih poseta zemlji i unapređenju kulture i umetnosti u Finskoj.

Koja plesna sala u Srbiji vas oduševljava?

Izvor: Lilly Cao, archdaily.com

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U skladu sa sobom – boja za fasadu

Objavljeno

:

Netipične boje za fasadu

#IZ MOG ISKUSTVA
Nešto više o bojama

Tog proleća, spremali smo se za naš veliki dan. I pored toga što je to bilo mnogo manje slavlje, bilo je dosta posla. Matičar, crkva, restoran, muzika, fotograf… Iako smo sve obavljali sami, a nismo imali staža u sličnim situacijama, ispostavilo se da smo bili prilično uspešni. Ne hvalim se. Samo prenosim ono što su nam kasnije rekli. Za kraj ostavili smo outfit. Ne zato što nam je naš izgled bio najmanje važan. Naprotiv. Svi vi koji ste bili u ovoj situaciji, jasno vam je o čemu pričam. Naša garderoba nam je bila veoma bitna, ali smo imali mali problem zvani “Buduća mlada neće venčanicu”. Da, nisam želela venčanicu. Da ne bude zabune, nemam ništa protiv pomenutog odevnog predmeta, ali sam imala problem sebe u njoj. Ne. Nikako. Nije postojala čak ni opcija probanja. Taj dan da budem u nečemu što nema nikakve veze sa mnom i budem nešto što nisam. Ne bi valjalo za početak jednog druženja, zar ne? Zato sam tražila i tražila i tražila i našla. Mala bela haljina. Znate ono kada vidite nešto i pomislite kao da je šiveno za vas. Ništa skrati ovde, dodaj tamo. Samo da je obučem i krenem. I krenula sam prema njemu u grafitno sivom odelu.

 Ovog proleća odlučili smo da stavimo izolaciju na kuću. Ekstremne vremenske prilike mogu biti samo ekstremnije, a troškovi grejanja i hlađenja sve veći. 

A, ako uzmemo u obzir da imamo i osobu koja je prošla celu proceduru postavljanja izolacije, mog babu, ne bi trebalo da bude nekih većih problema. I nije bilo. Kako se pokazalo kao odlično rešenje kod naših i mi smo se odlučili za kontaktnu fasadu. Stiropor od 8cm i proverena ekipa majstora, pod budnim okom babe, odlično je obavila posao.

Stigli smo do finiša i boje. Šlag na kraju kažu, ali u našem slučaju limun. Boja koju je predlagao baba. „Ni slučajno. To će do sledećeg leta biti crno. Bordo je prava stvar“, samouvereno je izjavila baka. Klinac je bio za boju čokolade, a nas dvoje za infuziju. Kako se polemika oko boje vodila od početka, a poznavajući i mentalni sklop moje familije, mudro sam se od starta bacila na guglanje i pribavljanje korisnih informacija.

BAUMIT, boje za fasadu

BAUMIT, boje za fasadu

PODELA FASADNIH BOJA

Mislili ste da je po sistemu „Dobar dan. Dobar dan. Meni treba boja za fasadu. Izvolite. Hvala, doviđenja.“ E, pa teško.

Fasadne boje se dele na:

  1. Silikonske – sastavljene od silikonske smole i kao takve su lake za nanošenje, otporne na habanje i vremenske prilike. Imaju veliku propusnost vodene pare, dišu i otporne su na gljivice i memlu,
  2. Silikatne – Kod silikatnih fasada akcenat je na silikatnom punjenju koje, između ostalog, pomaže u otpornosti od sunca. Ovakva fasada je izuzetno elastična i otporna na kiseline, pa se koristi i za farbanje stolarije,
  3. Akrilne – kombinacija ulja i boja. Ova vrsta fasade je najlošijeg kvaliteta od navedenih, pa je njihov odabir direktno uslovljen nižom cenom, odnosno manjim ulaganjem. Ipak, i kao takve, možda upravo zbog niže cene, začuđujuće često se koriste za bojenje fasada.

Znači izbor postoji, samo treba izabrati pravu. Znači treba nešto i iščitati i saznati. Pa tako imamo da izbor boje zavisi od vrste same fasade i vrste podloge na koju se fasada postavlja. Nije isto da li je u pitanju cement, beton, cigla ili sl.

Kako danas na tržištu postoji veliki izbor boja i proizvođača, jedno od nepisanih pravila koje i sami majstori ističu, jeste odlučiti se i kupiti sve fasadne komponente od jednog istog proizvođača. Zašto?

Iz razloga što se na taj način dobija kompatibilan sistem. Drugim rečima svaki deo ima isti, usklađen koeficijent elastičnosti, otpornosti sa onim drugim delo i kao takvi daju najbolji mogući fasadni sistem. Garancija kvaliteta, dostupnost, stručni saveti i podrška proizvođača komponenti veoma su bitni i korisni. U našem slučaju se bar tako pokazalo.

Nije po sistemu „Šta će reći komšiluk.“, ali nije ni puno ni daleko od te tvrdnje. Naime, bitno je voditi računa kakvo je okruženje, u smislu da li je u pitanju priroda, urbana sredina, elitni kraj, zaštićeno područje i sl. Primera radi, u užem centru grada, teško da možete sami izabrati boju fasade, a da predhodno niste dobili odobrenje nadležnih organa. Nije u pitanju administracija ili namerni troškovi, nego značaj usaglašavanja boja i postizanje sklada.

NA GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Nije isto da li se objekat nalazi u hladnijim, planinskim, toplijim ili morskim područjima. U hladnijim predelima fasada može biti tamnija ukoliko nije direktno izložena intenzivnim sunčevim zracima zbog zagrevanja. Za površine direktno izložene suncu, preporučuje se da fasada bude što svetlije nijanse.

NA VELIČINU OBJEKTA

Kao što svi mi kada se ugojimo pribegavamo tamnijim bojama radi lepšeg emotivnog i estetskog doživljaja sebe, ništa puno nije drugačije ni sa objektima. Ukoliko je objekat velik, tamnije boje su prikladnije. Naravno, ovo ne važi ukoliko želite da vaša kuća izgleda veća u odnosu na komšijinu. U tom slučaju pucajte na svetle tonove.

NA IZGLED DRUGIH DELOVA OBJEKTA

Ovde se prvenstveno misli na boju stolarije i samog krova. Kako danas pored crvenog, postoje i braon i zeleni krovovi, boja fasade bi trebala da bude u kontrastu da bi se postigao što bolji estetski doživljaj. Ista situacija je i sa stolarijom. Ne kaže se bez razloga da su prozori oči kuće. Zato ih i treba istaći. Da li će to biti okviri fasade oko prozora ili sam kontrast stolarije i fasade stvar je izbora, ali ne treba ni preterivati. Nepisano je pravilo da ne treba kombinovati više od tri boje.

Fasada u boji

Fasada u boji

NA KARAKTER UKUĆANA

Iako možda na prvi pogled zvuči čudno, ali ovaj momenat je presudan. Boja fasade biće ona koja se dopada domaćinu. Da li je to neutralna boja koja se lako uklapa sa sredinom, koja je laka za održavanje, koja ne privlači puno ni sunca, ni znatiželjnih pogleda ili je, pak, u pitanju dominanta bordo crvena, stabilna, koja dominira okolinom, sve je stvar odluke domaćina. Svaka sličnost sa karakterom je namerna.

MODERNE FASADNE BOJE

Kao i u svakoj proizvodnji, tako i proizvođači fasadnih boja veliku pažnju posvećuju usavršavanju postojećih i stvaranju novih. Osnovni cilj jeste zadovoljiti potrebu kupca i pružiti rešenje njegovom problemu. Kako smo svedoci velikih klimatskih promena, nameće se potreba stvaranja materijala koji će pružiti što bolju i dugotrajniju zaštitu i što manju potrošnju energenata. Sa druge strane, novi proizvodi moraju biti u skladu se ekološkim standardima i održivim razvojem životne sredine.

Na našem tržištu postoje renomirani proizvođači koji pružaju odlična rešenja kada su kompletni fasadni sistemi u pitanju, računajući među njima i boje. Pa tako danas imamo moderne fasadne boje koje su:

  • Dugotrajno čiste fasade – Fasadni malteri i boje odlikuju se visokim stepenom zaštite od prljanja. Samočisteće fasade poseduju mikroskopski glatku površinu koja otežava zadržavanje čestica prljavštine, dok fotokatalizatori uz pomoć energije sunca razlažu one čestice koje su uspele da se zadrže. Dejstvom prirodnih sila (npr. vetra, kiše, snega, uticaja UV zračenja ili promenama temperature) fasada skida nečistoću. Zahvaljujući sposobnosti samočišćenja, fasada ostaje prirodno čista i uvek lepa. (Izvor: www.baumit.rs)
  • Brzosušeće – kod ovih boja nema bojazni da će nakon nanošenja, ako budu izložene kiši biti odmah i uništene. Takođe ove boje sa jedne strane odbijaju vlagu nakon kiša i magle ili je apsorbuju u površinski sloj boje, pri čemu je unutrašnji deo fasade ostaje suv. Sa pojavom sunca ili vetra ova vlaga brzo ispari. Na taj način sprečava se stvaranje uslova za pojavu algi i gljivica. (Baumit drypor efekat, www.baumit.rs)
  • Intezivne – Posebni pigmenti reflektuju infracrvenu komponentu sunčeve svetlosti više od konvencionalnih pigmenata, čime se znatno smanjuje temperatura na površini fasade i istovremeno snižava rizik od oštećenja usled pregrevanja. Ovo je posebno važno pri upotrebi tamnijih nijansi na fasadi. (Baumit Cooling pigmenti, www.baumit.rs)
  • Fleksibilne – boje i premazi koji u sebi sadrže veštačku smolu i predstavljaju idealno rešenje za saniranje, nivelisanje i prekrivanje pukotina kod novih i starih objekata.

Pored specifičnih funkcija, proizvođači pružaju čitavu paletu fasadnih boja inspirisanih prirodom i najnovijim trendovima življenja. Pored nekadašnjih neutralnih boja- bele, žute, krem, sive, danas su sve češće zastupljene sivo – crvene, ljubičasto-žute, crveno-bele fasade koje ostavljaju utisak modernih, atraktivnih objekata.

Paleta boja

Paleta boja

A ZA KRAJ I ODLIČAN POČETAK

Kažu odelo ne čini čoveka, a – ha, ali čini da se čovek lepše oseća. To vam je prvi utisak, fasada koja će privući ili ne. Ali, veoma je bitno da je ta fasada autentična, istinita, skladna sa osobom koja je nosi, jer će samo kao takva trajati.

A mi? Ove godine slavimo desetogodišnji izazov. I zamislite još uvek imam onu lepu malu belu haljinu i još uvek mi pristaje, kao i ja njoj. Trud se isplatio. A, fasada? Skladna bordo siva, baš kao i ukućani u njoj.

Autor teksta:
Snežana Trtica Graovac, novinar

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno