Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Novi Sad: Multikonfesionalni i multikulturalni karakter

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF-Gra─Ĺevinarstvo&Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Leonid Ne┼íi─ç

Kada se govori o osobenosti nekog grada ili regije, na prvom mestu mislimo na arhitekturu. Svaki grad i zna─Źajne gra─Ĺevine koje ─Źine njegov identitet govore o njegovoj istoriji i preovla─Ĺuju─çim kulturnim uticajima koji su doprineli stvaranju njegove posebnosti. Zato ─çemo u svakom na┼íem broju upravo konsultovati arhitekte kao prezentere ovog vida predstavljanja pojedina─Źnih gradova u na┼íoj zemlji.

U ovom broju Novi Sad, grad u kojem ┼żivi i radi, iz svog ugla predstavi─çe Leonid Ne┼íi─ç, dobitnik Tabakovi─çeve nagrade za arhitekturu u 2017. godini. Sazna─çemo i kako je on li─Źno, sa svojim timom, doprineo boljem izgledu svog grada, po┼ítuju─çi najnovije tehnologije, a opet zadr┼żavaju─çi li─Źni pe─Źat koji svaki arhitekta poseduje.

Leonid Ne┼íi─ç ro─Ĺen je u Kraljevu, 1956. godine. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kod prof. Milana Lojanice (1981). Karijeru je zapo─Źeo u Zavodu za urbanizam u Novom Sadu gde je u─Źestvovao u izradi vi┼íe detaljnih urbanisti─Źkih planova (1983-1995). Od 1995. vodi sopstveni projektni biro „Nes ÔÇô Invest“. Tokom devedesetih godina projektovao je vi┼íe stambeno-poslovnih objekata u ┼íirem gradskom jezgru Novog Sada, a njegove zgrade su elegantne, studiozno i precizno projektovane, s posebnim odnosom prema materijalima i detaljima. Poslednje objekte stvara pod uticajem neomodernisti─Źkih te┼żnji, sa asocijacijama na modernu me─Ĺuratnu arhitekturu koriste─çi savremene materijale i nagla┼íen kolorit. (tekst V. Mitrovi─ça iz Kataloga retrospektivne izlo┼żbe povodom dodele Tabakovi─çeve nagrade za arhitekturu 2017.)

VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRA─ÉEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I O─îEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE NOVI SAD KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRA─ÉEVINI IM PRI─îATE?

Te┼íko je iz bogatog arhitektonskog nasle─Ĺa Novog Sada nastalog tokom gotovo tri veka duge istorije grada izdvojiti jednu gra─Ĺevinu. Nemogu─çe je bilo kom posetiocu Novog Sada s ponosom ne pokazati Petrovaradinsku tvr─Ĺavu, kao izuzetan primer fortifikacijskog graditeljstva iz XVIII veka, koja dominira gradom jo┼í od njegovog nastanka.

Isto va┼żi i za izuzetnu ambijentalnu celinu starog centra sa ┼żivopisnom stilskom slojevito┼í─çu ─Źitavih uli─Źnih poteza, pojedina─Źnih zgrada, pojedinih segmenata ili samo detalja. Tu pre svega mislim na objekte profane arhitekture u Zmaj Jovinoj ulici, Dunavskoj, Pa┼íi─çevoj i Mileti─çevoj koji svedo─Źe jo┼í o periodu baroka sa polovine XVIII veka, ali najvi┼íe o preovla─Ĺuju─çem stilu klasicizma i njegovoj kasnijoj bidermajerskoj fazi sa polovine XIX veka. Funkcionalnost objekata iz tog vremena, nepretencioznost uz istovremeni sklad i harmoni─Źnost njihovih pro─Źelja osta─çe, kao neki imperativ, obele┼żja novosadske arhitekture i u decenijama koje su sledile gotovo do na┼íih dana.

Zgrada izvršnog veća Vojvodine, Banovina, Novi Sad, Novi Sad

Zgrada izvršnog veća Vojvodine, Banovina, Novi Sad, Novi Sad

Nezaobilazni ─Źinioci slike grada su svakako i veliki javni objekti nastali u stilu eklektizma (neobarok, neorenesansa, neogotika) sa kraja XIX i po─Źetka XX veka kao zgrada Kreditnog zavoda na uglu Mileti─çeve i Gr─Źko┼íkolske ulice, Gradska ku─ça, Zmaj Jovina gimnazija, zgrada Vojvo─Ĺanskog muzeja u Dunavskoj ulici, zgrada Stare po┼íte na Trgu mladenaca, Vladi─Źanski dvor…

Na tom putu kroz istorijske i stilske slojeve koji grade urbano tkivo Novog Sada sti┼żemo do perioda od po─Źetka pa do tridesetih godina XX veka. Arhitektura secesije ostavila je za sobom izuzetne objekte palata kao trag uspona gra─Ĺanske klase tog vremena: Adamovi─çeva palata na Trgu mladenaca, Menratova palata u ul. Kralja Aleksandra, palata Gvozdeni ─Źovek na uglu Trga slobode i Njego┼íeve ulice, palata na uglu Njego┼íeve ulice i Trifkovi─çevog trga. O lepoti i monumentalnosti secesije svedo─Źe i javni objekti: Jodna banja u Futo┼íkom parku, objekat Ma─Ĺarske gimnazije u Futo┼íkoj ulici (danas Elektrotehni─Źka ┼íkola) i posebno jedan od najzna─Źajnijih sakralnih objekata u gradu, kompleks Sinagoge.

To nas vodi do teme sakralnih kompleksa i pojedina─Źnih objekata u Novom Sadu koji svojom stilskom i ambijentalnom raznoliko┼í─çu daju izuzetan doprinos ukupnoj slici grada i svedo─Źe o njegovom multikonfesionalnom i multikulturnom karakteru.

Kroz ovaj pogled na arhitektonsko nasle─Ĺe Novog Sada sti┼żemo do perioda moderne izme─Ĺu dva rata i do odgovora na Va┼íe pitanje, a to je Banovinski kompleks (danas zgrada Izvr┼ínog ve─ça i Skup┼ítine Vojvodine) arhitekte Dragi┼íe Bra┼íovana izgradjen tridesetih godina pro┼ílog veka. Ovo je najzna─Źajnije delo arhitekte Bra┼íovana i jedno od najzna─Źajnijih dela srpske moderne kojim se Novi Sad svakako upisuje i na mapu evropske arhitektonske ba┼ítine.

kompleks Banovine, arhitekte Dragiše Brašovana

Izuzetnost ovog kompleksa sagledava se u svim slojevima i zna─Źenjima koje jedno arhitektonsko delo sadrzi u sebi. To je najpre njegova kontekstualnost – odnos prema ┼íirem okru┼żenju. Nepogre┼íivo je razre┼íen vrlo te┼żak zadatak uspostavljanja harmoni─Źnih odnosa pri formiranju tada novog gradskog bulevara. To se postiglo najpre povla─Źenjem objekta od regulacione linije bulevara i njegovom boljom sagledljivo┼í─çu s obzirom na veliku du┼żinu od oko 180 metara i podizanjem prizemlja te monumentalnim stepeni┼ítima kojima se pristupa objektu.

Nagla┼íena horizontalnost je odgovor na niz stambeno-poslovnih objekata ujedna─Źenih visina sa druge strane Bulevara. Izuzetno originalno oblikovana kula na uglu bulevara i ulice Jovana ─Éor─Ĺevi─ça razbija monotonost prozorskih nizova stvaraju─çi harmoni─Źnu i sna┼żnu kompoziciju.

Na drugoj strani polukru┼żni zavr┼íetak prema ulici Modene najbolji je odgovor na delikatne prostorne odnose na toj velikoj gradskoj raskrsnici i doprinosi sna┼żnom simboli─Źkom utisku velikog belog broda koji je upravo sa Dunava, najve─çe evropske reke, uplovio u grad. I najzad zgrada dana┼ínje Skup┼ítine u zale─Ĺu, u okviru parka, svojim tako─Ĺe sna┼żnim arhitektonskim izrazom upotpunjuje ovaj izuzetni prostorni ansambl. Funkcionalnost objekata uspostavljena kroz jednostavne prostorne ┼íeme koje za rezultat imaju prijatne i svetle radne i reprezentativne prostore, impresivna kompozicija, oblikovna i stilska doslednost i najzad znala─Źki odmerena upotreba kvalitenih materiala, kako u eksterijeru (beli bra─Źki mermer) tako i u enterijeru, daju kompleksu Banovine dominantno mesto na listi arhitektonske ba┼ítine grada.

─îIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U NOVOM SADU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRA─ÉEVINA U GRADU?

Sveukupno arhitektonsko nasle─Ĺe Novog Sada, o kome je bilo re─Źi u odgovoru na prethodno pitanje, uklju─Źuju─çi tu i najnoviji period druge polovine XX veka, neposredno ili posredno, u manjoj ili ve─çoj meri uti─Źu na savremenu graditeljsku praksu. Nekad je to neposredni uticaj jer se novi objekti grade u okru┼żenju onih nastalih u bli┼żoj ili daljoj pro┼ílosti, a osnovni postulat svake dobre arhitekture jeste uklapanje u postoje─çi ambijent. To nikako ne zna─Źi puko kopiranje stilskih i drugih obele┼żja susednih objekata ve─ç kreativni dijalog kroz koji se nasle─Ĺeni ambijent ne naru┼íava i po mogu─çnosti unapre─Ĺuje. Postoji svakako i onaj posredni uticaj kojeg arhitekta ─Źesto i nije svestan i zapravo predstavlja ukupnu mentalnu sliku grada u kome ┼żivimo. Svi je nosimo u sebi, a naro─Źoto arhitekti kojima je vizuelno opa┼żanje vrlo va┼żan deo profesionalnog aparata.

Budu─çi da sam ja najvi┼íe gradio na podru─Źju Malog Limana, u delu grada koji je nastao izme─Ĺu dva rata ju┼żno od dana┼ínjeg Bulevara Mihajla Pupina i ograni─Źen Dunavom na istoku, svakako da je arhitektura moderne koja je u tom delu grada preovla─Ĺuju─ça imala najve─çi uticaj na mene. Tu pre svega mislim na objekte arhitekte Bra┼íovana (ve─ç pomenuti Banovinski kompleks kao i reperni ugaoni objekat Radni─Źke komore na istom Bulevaru) kao i ve─çi broj objekata arhitekte ─Éor─Ĺa Tabakovi─ça tako─Ĺe na repnim ugaonim lokacijama na samom Bulevaru ili dublje unutar spleta ulica Malog Limana.

Ugao Stevana Musi─ça i Radni─Źke. arhitekta Leonid Ne┼íi─ç

Moram da pomenem i uticaj objekta izuzetne likovnosti i ve┼ítine u upotrebi crvene fasadne opeke, Zavod za za┼ítitu prirode u Radni─Źkoj ulici arhitekte Natka Marin─Źi─ça iz devedesetih godina pro┼ílog veka, u ─Źijem neposrednom susedstvu sam izgradio kompleks stambeno poslovnih zgrada. Najzad tu je i uticaj kompleksa Novsadskog univerziteta, posebno najboljeg primera internacionalnog stila u Novom Sadu arhitekte Sibina ─Éor─Ĺevi─ça koji se nalazi preko puta pomenutog stambenog kompleksa.

DA LI VI LI─îNO PRIME─ćUJETE NAPREDAK U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Svakako da tehnolo┼íki razvoj u gra─Ĺevinarstvu, kada su u pitanju nove tehnike gra─Ĺenja kao i industrija gra─Ĺevinskih materijala koja nudi nove kvalitetne materijale, predstavlja osnov za razvoj graditeljsva u celini. To, me─Ĺutim, nikako nije dovoljan uslov za vi┼íi kvalitet gra─Ĺene sredine na┼íih gradova i naselja i bolji kvalitet ┼żivota u njima.

Neophodna je najpre dobro osmi┼íljena urbanisti─Źka osnova koje ─çe usmeravati novu gradnju, a zatim i po┼ítova- nje tako utvr─Ĺenih urbanisti─Źkih okvira i uspostavljenih pravila gra─Ĺenja kako od strane projektanata tako jo┼í vi┼íe od strane investitora. U protivnom ─çe se kroz tzv. „investitorski urbanizam“ ili „divlju gradnju“ nastaviti nepopravljivo naru┼íavanje uspostavljenih ili ┼żeljenih odnosa u prostoru.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KA┼ŻETE NE┼áTO VI┼áE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO?

Mislim da je to kompleks stambeno-poslovnih zgrada u ulici Stevana Musi─ça od ugla sa Radni─Źkom ulicom do ugla sa Bulevarom Cara Lazara u Novom Sadu. Radi se zapravo o ─Źetiri objekta sa poslovanjem u prizemlju i galeriji, stanovanjem na pet eta┼ża i sa dupleks stanovima u potkrovlju, koji su sukcesivno projektovani i gra─Ĺeni od 2002. do 2012. godine.

Fasada, arhitekta Leonid Nešić

Osnovno na─Źelo koje me je rukovodilo jeste na─Źelo kontekstualnosti, odnosno nastojanje da se maksimalno po┼ítuju odlike kako neposrednog tako i ┼íireg okru┼żenja. Tu mislim i na na─Źin izgradnje pojedina─Źnih objekata na parcelama kojima se zavr┼íava proces urbane rekonstrukcije tog dela grada (Mali Liman) zapo─Źet jo┼í po─Źetkom pro┼ílog veka.

Drugi uli─Źni potezi gde je taj proces mnogo ranije zavr┼íen bili su na neki na─Źin vodilja i uzor kome sam i ja te┼żio, a to je da se uz posebnost svakog pojedinog objekta na kraju postigne odre─Ĺen sklad i celovitost ─Źitavog niza. Tu bih ukazao na jo┼í jednu osobenost izgradnje ugaonih objekata na Malom Limanu jo┼í iz vremena moderne izme─Ĺu dva rata, odnosno na posebno akcentovanje ugla kroz elegantno i nenametljivo oblikovno re┼íenje koje sam se tako─Ĺe trudio da inkorporiram u svoje objekte.

Kad govorimo o neposrednom okru┼żenju posebno je zna─Źajna zgrada ve─ç pomenutog Zavoda za za┼ítitu prirode u Radni─Źkoj ulici i uspostavljanje pravog odnosa dominantnih horizontalnih masa tog objekta i vertikalnih masa stambene zgrade. Izbor fasadne opeke kao element harmonizacije suprotstavljenih masa dva susedna objekta bio je odgovor na taj „zahtev“ okru┼żenja. Veliki prozorski otvori, naro─Źito na ugaonim partijama objekta, tako─Ĺe su odgovor na okru┼żenje odnosno na ┼íiroke vizure koje se iz stanova otvaraju prema okolnom zelenilu, Petrovaradinskoj tvr─Ĺavi, Dunavu i padinama Fru┼íke gore.

Na─Źelo funkcionalnosti, ni┼íta manje va┼żno od prethonog, obavezuje arhitektu na tra┼żenje najbolje organizacije prostora u ┼żelji da se iza─Ĺe u susret razli─Źitim potrebama i ┼żivotnim navikama korisnika. Stoga su projektovani stanovi razli─Źitih struktura od garsonjera do ─Źetvorosobnih. Izabran je skeletni armirano betonski konstruktivni sistem koji je omogu─çio veliku fleksibilnost prostornih re┼íenja i njihovog prilago─Ĺavanja posebnim potrebama korisnika.

Na kraju, ali nikako po zna─Źaju, treba ista─çi nastojanje da se kroz pa┼żljivo oblikovanje masa, odnose punog i praznog, ritam arhitektonskih elemenata i promi┼íljen izbor materijala i boja postigne sklad i estetski do┼żivljaj arhitekture.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VA┼áE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VE─ć PROVERENE ILI STE VI┼áE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRA─ÉEVINSKOG MATERIJALA?

Ponuda gra─Ĺevinskih materijala na na┼íem tr┼żi┼ítu sve je bogatija i nije nimalo lako pratiti sve inovacije koje se nude projektantima, izvo─Ĺa─Źima i investitorima. Trudim se da preko stru─Źnih i specijalizovanih ─Źasopisa, preko internet sajtova kao i kroz razgovore i konsultacije sa kolegama ili predstavnicima proizvo─Ĺa─Źa gra─Ĺevinskih materijala budem u toku sa aktuelnom ponudom.

Upravo su specijalizovani ─Źasopisi poput onih koje izdaje Va┼ía ku─ça u tom smislu dragoceni jer upu─çuju na novosti na tr┼żi┼ítu materijala, na proizvo─Ĺa─Źe i dobavlja─Źe gde se mogu dobiti i iscrpnije informacije, kao i na na─Źin upotrebe i iskustva onih koji su ve─ç imali direktno iskustvo u njihovom kori┼í─çenju.

┼áto se mog li─Źnog stava o primeni novih materijala ti─Źe, mislim da je on nekako dvozna─Źan. Sa jedne strane sklon sam primeni tradicionalnih materijala na savremen na─Źin, ali istovremeno i inovacijama na tr┼żi┼ítu takvih materijala. Tu pre svega mislim na opekarske proizvode za zidanje i fasade tj. fasadne obloge. Konkretno, to su bili glineni ┼íuplji blokovi za zidanje sa vazdu┼ínim ┼íupljinama ispunjenim kamenom vunom (Wienerberger) sa izuzetno dobrim termoizlacionim svojstvima kako bi se postigao visoki razred energetske efikasnosti objekta. Ili, recimo, fasadne plo─Źe za ventiliraju─çe fasade proizvedene tako─Ĺe od gline (Wienerberger-Argeton) visokih estetskih kvaliteta, trajne i potpuno prilago─Ĺene na┼íim klimatskim uslovima.

Stambene objekte koje sam gradio, naro─Źito na potezu ulice Stevana Musi─ça u Novom Sadu, karakteri┼íu velike prozorske povr┼íine kojima se stanovi otvaraju prema ┼íirokim vizurama, tako da je kvalitet prozora i kliznih balkonskih vrata bio vrlo va┼żan segment projekta. Stoga je izbor bila stolarija u kombinaciji drvo-aluminijum koja pru┼ża najbolji estetski do┼żivljaj kako u eksterijeru tako i u enterijeru uz odli─Źna izolaciona svojstva u pogledu termike i zvuka, koja jo┼í dodatno pru┼ża troslojno zastakljenje. Sve je ve─ça i kvalitetnija ponuda i u ovom segmentu tr┼żi┼íta, budu─çi da sazreva svest kod investitora o potrebi gradnje objekata vi┼íeg kvaliteta i u pogledu energetske efikasnosti.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Na─Źelo energetske efikasnosti duboko je usa─Ĺeno u same korene arhitekture. Dovoljno je osvrnuti se samo na pouke tradicionalnog narodnog neimarstva u na┼íim krajevima, mada isti princip mo┼żemo prepoznati u svim kulturama, i videti koliko su one zapravo prisutne u savremanim na─Źelima energetski efikasne gradnje. ┼áta je, ako ne energetski efikasna gradnja, kada debeli zidovi panonske ku─çe i krov od slame omogu─çuju efikasno grejanje zimi i prijatnu hladovinu u letnjem periodu? ┼áta je, ako ne po┼ítovanje pravila energetski efikasne gradnje, kada se planinska sela lociraju na ju┼żnim osun─Źanim padinama?

Upotreba lokalnih materijala, ispravno postavljanje i orijentacija objekta vode─çi uvek ra─Źuna o osun─Źanosti i pravcu dominantnih vetrova, jo┼í su neke od pouka koje su i danas aktuelne.

Na ┼żalost, u prethodnom periodu ove su poruke ─Źesto bile u drugom planu ili zaboravljene. Svest o njihovom zna─Źaju ponovo se vra─ça u fokus graditeljske prakse i kod nas. Svakako treba ista─çi i zna─Źaj industrije gra─Ĺevinskih materijala i opreme koja prati takav trend nude─çi materijale koji omogu─çuju sve vi┼íi stepen energetske efikasnosti u gradnji, a ponekad ─Źak i iniciraju ili predvode takve trendove.

KOJA JE VA┼áA PORUKA MLADIM ARHITEKTIMA U SRBIJI I KOJI JE PUT KA PLODNOJ STVARALA─îKOJ KARIJERI KOJA ─ćE OSTAVITI TRAG U SREDINAMA U KOJIMA STVARAJU?

Mislim da je posve─çenost svakom zadatku pred kojim se mlad arhitekta na─Ĺe, bez obzira koliko se on na po─Źetku karijere mo┼że u─Źiniti nedovoljno izazovnim, put kojim treba i─çi i korak po korak sazrevati na tom putu. Treba imati svest o tome da svaka intervencija u prostoru vo─Ĺena rukom arhitekte treba da se zavr┼íi manjim ili ve─çim unapre─Ĺenjem ambijenta u koji dolazi.

Uloga arhitekte u slo┼żenom procesu nastajanja nekog objekta ne prekida se zavr┼íetkom projekta, ve─ç tada ulazi u ni┼íta manje va┼żnu fazu izgradnje. Neophodno je i tokom gradnje pratiti taj proces, uo─Źavati eventualne propuste u projektu, kontrolisati nekad nu┼żne izmene projekta i te┼żiti da gotov objekat bude ostvarenje re┼íenja i zamisli iz projekta. Cilj delovanja arhitekte nije projekat, cilj je ku─ça koja ─çe na najbolji na─Źin zadovoljiti potrebe korisnika i uklopiti se u urbani ili prirodni ambijent.

─îak ni tu nije kraj, ve─ç treba pratiti ┼żivot objekta i u toku kori┼í─çenja i iz svih ovih faza (projektovanje, gra─Ĺenje, kori┼í─çenje) izvla─Źiti dragocena iskustva.