Connect with us

Energetska efikasnost

Zdrava i ugodna sredina

Objavljeno

:

Stambeni objekat

Najvažnije je da stvorimo dobru unutrašnju sredinu u našim zgradama, da izgradimo i održavamo kancelarije, škole, stanove itd., kao i njihove servisne sisteme. Treba primeniti takav metod da budu obezbeđene zdrave i ugodne sredine za život svih korisnika tih prostora. Naravno, sve to treba obezbediti na takav način da se obezbedi mala potrošnja energije. Faktor čovek je uvek bio važan.

Potrebno je uvek imati na umu odnos između životne sredine i tehnologije, sa jedne strane, i ljudi, ugodnosti, produktivnosti, s druge strane. Do sada je tretirana lokalna neugodnost, temperatura poda i zračeće podno grejanje, odnosno hlađenje.

Tehnologija KGH se razvila, ali je važno ljude staviti na prvo mesto. Uvek gledati preko tehnologije, raditi sa zahtevima na kvalitetu unutrašnje sredine (KUS) koji su nezavisni od sistema i nastojati na optimizaciji energije i istovremeno na zdravstvenim karakteristikama zgrade.

Koje su najvažnije promene u poslednjih 40 godina?

Tokom poslednjih 40 godina je došlo do velikog broja promena. Danas je možda teško zamisliti, ali do 60-tih, kada su projektovani sistemi KGH (klimatizacija, grejanje i hlađenje), gotovo jedino se gledalo na temperaturu vazduha. Nakon toga, kada je objektivizirana toplotna ugodnost, sistematski se uključivala temperatura zračenja, brzina vazduha i vlažnost, i u isto vreme, analizira se kombinovani uticaj parametara kao što su oblačenje i metabolizam.

80-tih, fokus je prebačen sa toplotne ugodnosti na kvalitet unutrašnjeg vazduha (KUV), zbog rastućeg broja komentara u medijima o bolesnim zgradama. Naftna kriza u 70-tim kao i činjenica da smo počeli zidati vazdušno zaptivenije zgrade, bez dobro funkcionišućih ventilacionih sistema, izazvala je mnogo problema u KUV. Do 70-tih svi smo mislili da su jedino ljudi ti kojima treba da se bavimo, kao dominantan izvor zagađenja vazduha unutar zgrade, i CO2 kao „obeleživač” za ljude. Treba istaći da i materijali za enterijere i komponente KGH mogu biti jaki emiteri, na primer isparljiva organska jedinjenja i mikroorganizmi.

Stambeni objekat

Uvođenje nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija

Naravno, postojalo je i pušenje i izlaganje dimu u prisustvu pušača. U 80-tim, u mnogim zemljama ljudima je još uvek bilo dozvoljeno da puše u kancelarijama, restoranima, u školama, avionima itd. Tada je komentarisano da pored pušenja, svaki drugi izvor postaje više ili manje beznačajan.

Od početka 90-tih svedoci smo rastućeg interesa za pročavanja u praksi, za izvođenje zadataka. Započeli su analize parametara sredine i proučavanje kako uslovi blizu optimalnih utiču na produktivnost u kancelarijama ili kol centrima kao i na efekte učenja u školi. U to vreme smo svedoci uvođenja nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija koje su delovale sa izdvajanjem funkcija regulacije temperature i dovoda svežeg vazduha.

Što se tiče KUV-a i materijala koji su u pitanju, na kraju 90-tih, uvedeno je obeležavanje malih emisija za materijale.

Pre oko 15 godina analizirani su zdravstveni efekti koji su povezali izlaganje ftalatima u vazduhu (na primer u prašini) sa astmom dece.

Od Pariskog sporazuma o promeni klime, društvo je u žurbi kada su u pitanju oslobađenje sveta od ugljenika i poboljšanje energetskih karakteristika zgrada. Neki se boje da će to imati negativne sporedne efekte, pogotovo u pogledu zdravlja i ugodnosti stanara u zgradi.

Preterana pažnja prema energetskim karakteristikama može dovesti do zdravstvenih problema i dovođenja ugodnosti u pitanje. „Zgrade sa energijom blizu nule” imaju velike probleme sa pregrevanjem nakon što su naseljene. Problemi se mogu izbeći, pošto se obave ispravni proračuni. Snabdevanje svežim vazduhom može biti problem, energetski efikasne zgrade karakterišu vazdušno nepropusne fasade.

Kada ventilatorski sistem nije dobro projektovan, ili sistem nije ispravno instaliran, on će sigurno doneti probleme sa kvalitetom unutrašnjeg vazduha. To je naročito razlog zbog kojeg moramo pokloniti više pažnje pripremama za puštanje u pogon sistema KGH. Različiti aspekti mogu se kombinovati. To je stvar dobrog projekta i pametnog izbora. Kada se projektuje nova zgrada ili se renovira postojeća, moraju se uzeti u obzir zahtevi energetskog izvođenja kao i toplotna ugodnost, kvalitet unutrašnjeg vazduha i buka od sistema koji servisiraju zgradu.

Jedan od standarda DEKZ (DIREKTIVA O ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA ZGRADE) odnosi se na Fpr EN 16798-1. Taj standard opisuje ulazne parametre unutrašnje sredine koji moraju biti uzeti u obzir u projektu i oceni energetskih karakteristika zgrade. Moramo pomoći izgradnju „zgrada sa energijom blizu nule”, koje nisu samo energetski efikasne već su i zdrave, ugodne i ispunjavaju zahteve kvaliteta unutrašnjeg vazduha.

Stambeni objekat

Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima – foto: pixaby.com

Svi mi imamo isti cilj da obezbedimo zdravlje i ugodnost stanarima na održiv način. Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima. Takođe se potrebno fokusirati na kancelarije, škole, bolnice i ostale komercijalne ili javne zgrade. Stambeni sektor će doneti mnogo novih prilika u godinama koje dolaze. Naše kuće će morati biti učinjene energetski efikasnijim i to na pametan način, sa odgovarajućom pažnjom prema potrebama za zdravljem i ugodnošću stanara.

Da bismo to postigli, moraćemo uvoditi mnogo više naprednijih grejnih, ventilacionih i rashladnih tehnologija u postojeće stanove. Potrebno je iskoristiti najnovija istraživanja vezana za kvalitet unutrašnje sredine i efektima na ljude.

Najveći broj onih koji donose odluke nisu mnogo zainteresovani za tehnologiju per se, ili zahteve kvaliteta unutrašnje sredine. Najveći broj njih sigurno je zainteresovan za efekte kod krajnjih korisnika u pogledu produktivnosti, posebno kada možemo to povezati sa procenom vrednosti vlasništva i konkretnim povraćajem uloženih sredstava.

Važna stvar na koju se treba usredsrediti je javno zdravlje i u vezi sa tim projekti i radni sistemi koji opslužuju zgradu.

Izvesni rizici u javnom zdravlju mogu se smanjiti kada bi se tehnologija građenja uvodila na pravi način. Zamislimo unapređene ventilacione sisteme ili filtracione sisteme koji su projektovani da ne propuštaju čestice u zgrade smeštene u zoni u kojoj je kvalitet spoljnjeg vazduha blizu optimalnog. Potrebno se usredsrediti na toplotne efekte i kvalitet unutrašnjeg vazduha, ali potrebno je da organizacije koje su specijalizovane za osvetljenje i buku poklone dovoljnu pažnju. Za očekivati je da će se u sadašnjosti i bliskoj budućnosti veći broj mladih ljudi uključiti u ovu problematiku.

Potrebno je da izaberu jednu ili dve oblasti i da postanu najbolji na profesionalnom polju. Ako pokušate da budete dobri u više stvari, nikada nećete briljirati ni u jednoj.

Sve što kažete kao stručnjak mora da bude zasnovano na dokazu. Svaki argument koji koristite tokom diskusije ili u pisanom radu, mora biti potkrepljen ili vašim ličnim podacima, ili podacima iz istraživanja drugih. Nema mesta izmišljenim vestima u našoj oblasti. Stvarajte dobru, međunarodnu mrežu i dajte ljudima ponekad prednost.

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha – foto: pixabay.com

Zašto je energetska efikasnost ključna komponenta strategije EU?

Energetska efikasnost je ključni elemenat prelaza na čistu energiju, prioritet broj jedan. Ona omogućava uštede energije koje podstiču razvoj ekonomije, investicije i nove poslove u EU. Ona donosi uštede potrošačima, pored koristi u vidu smanjenja emisija gasova staklene bašte, poboljšavanja kvaliteta vazduha i povećanja sigurnosti snabdevanja, konkurentnosti, održivosti evropske ekonomije i otvaranja novih radnih mesta.

Kao glavni nosilac okvirne strategije EU, energetska efikasnost ima ključnu ulogu u nedavno obnovljenom paketu „Čista energija za sve Evropljane” u kojoj je Evropska komisija predložila podizanje nivoa ambicija: obavezujući cilj EU od 30 % do 2030. Takav cilj do 2030. godine doneo bi više koristi u poređenju sa ciljem od 27 % energetske efikasnosti:

  • otvaranje oko 400.000 radnih mesta
  • smanjenje uvoza gasa za 12 %
  • uštedu od 70 milijardi evra u uvozu fosilnih goriva (kumulativno za 2021-2030)
  • smanjenje troškova zbog pogoršanja zdravstvenog stanja za 8,3 milijardi evra godišnje

Kako Evropa postiže energetsku efikasnost?

EU sa optimizmom gleda na ostvarenje svojih ciljeva do 2020. Evropa se obavezala da će do 2020. povećati svoju energetsku efikasnost za 20 %. Dostizanje tog cilja će zahtevati napore svih država članica. Evropska unija je već znatno smanjila svoju potrošnju energije kao i svoju krajnju potrošnju energije ispod cilja do 2020:

  • U pogledu krajnje potrošnje energije (potrebe energije kod krajnjih korisnika kao što su stambeni potrošači, industrija, servisni sektor) Evropa je već dostigla svoj cilj do 2020. U 2014. godini EU je potrošila 1062 Mtoe, što je samo 2 % ispod indikativnog cilja u potrošnji energije u 2020. od 1086 Mtoe. Krajnja potrošnja energije je između 2005. i 2014. opala za 11 %
  • Što se tiče primarne potrošnje energije (uključujući krajnju potrošnju, sektor proizvodnje kao i gubitke u distribuciji), Evropa još nije ostvarila svoj cilj do 2020. (ona je u 2014. potrošila 1507 Mtoe, što je 1,6 % iznad cilja od 1483 Mtoe do 2020.). EU je na dobrom putu: primarna potrošnja energije je smanjena između 2005. i 2014., za 12 %, iako je primarna potrošnja energije neznatno povećana od 2014. do 2015.

Zagađenje vazduha

Zagađenje vazduha je veliki problem. Posle klimatskih promena, to je prva briga građana Evropske unije. Ovo je istovremeno uzrok prerane smrti preko 400.000 građana svake godine. Zagađen vazduh najviše pogađa stanovnike gradova koji pate od astme, srčanih oboljenja, raka pluća i dr. Pored toga, loš vazduh je i veliko ekonomsko opterećenje od preko 20 milijardi evra godišnje.

Iako su pravila EU o maksimalnim vrednostima zagađivača na snazi više od decenije, 130 evropskih gradova se bori da postigne važeće standarde čistog vazduha. Vodi se 30 sporova protiv 20 od 28 država članica za prekoračenje nivoa bar jednog od tri zagađivača (čestica, azot-dioksida, sumpor-dioksida).

Postoje izvori zagađenja vazduha, od poljoprivrede i industrije, do energetike, drumskog transporta i grejanja domaćinstava, uzroci su višestruki.
Borba protiv njih zahteva saradnju ekonomskih sektora i zakonodavstva.

Načini smanjenja zagađenja, koji istovremeno ubrzavaju prelaz ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika uključuju: smanjenje saobraćaja i potrošnje goriva, prelazak na električna vozila, zeleniji javni prevoz i podsticanje prevoza biciklima. Jedno od najefektivnijih rešenja je smanjenje emisija motora sa pogonom na naftu. Kvalitet vazduha se može poboljšati čišćenjem industrijskih procesa, smanjenjem emisija amonijaka zatvorenim skladištenjem đubriva, prelaskom na daljinsko grejanje koje koristi industrijski otpadnu toplotu ili obnovljivu energiju i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Autori: Prof. dr Dragan Škobalj, Žarko Đokić, dipl. inž.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Energetska efikasnost

U Srbiji postavljen temelj energetske efikasnosti

Objavljeno

:

Od

Energetska efikasnost je jedina i najvažnija akcija za smanjenje emisije

Ove godine postavljeni su temelji energetske efikasnosti, tvrdi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Prema rečima gradskog čelnika , to će već sledeće godine doprineti da vazduh u gradu bude čistiji i da domovi budu topliji, a to ujedno znači da će biti bolji i kvalitet života građana.

Kako je preneo Beoinfo, on je podsetio da energetska efikasnost podrazumeva korišćenje manje energenata za zagrevanje domova, a samim tim i utiče direktno na poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zimskim mesecima, kada periodično pada kvalitet vazduha zbog paljenja individualnih ložišta.

„Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadograđujemo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smanjujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu“, naglasio je gradonačelnik.

On je podsetio na činjenicu da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada. Posledično, danas ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno.

„Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost“, objasnio je Radojičić.

On je dodao je da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je deponija u Vinči u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.

Naveo je i da izgradnja toplodalekovoda Obrenovac podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nus proizvod rada elektrane TE „Obrenovac“ prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata. On je ukazao i na značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu”, kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Baumit na takmičenju Life Challenge u Bratislavi

Objavljeno

:

Od

Baumit Srbija

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je „Beautiful elderly life“ iz Izole (Slovenija).
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.

Pobednik Baumit Life Challenge takmičenja 2018.

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je "Beautiful elderly life" iz Izole (Slovenija).U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćen je Baumit Star Mineral sistem.

Geplaatst door Baumit – Serbia op Maandag 2 december 2019

Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćeni su Baumit Star Mineral sistem.

www.baumit.com
BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

 

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas