Connect with us

Energetska efikasnost

Zdrava i ugodna sredina

Published

on

Stambeni objekat

Najvažnije je da stvorimo dobru unutrašnju sredinu u našim zgradama, da izgradimo i održavamo kancelarije, škole, stanove itd., kao i njihove servisne sisteme. Treba primeniti takav metod da budu obezbeđene zdrave i ugodne sredine za život svih korisnika tih prostora. Naravno, sve to treba obezbediti na takav način da se obezbedi mala potrošnja energije. Faktor čovek je uvek bio važan.

Potrebno je uvek imati na umu odnos između životne sredine i tehnologije, sa jedne strane, i ljudi, ugodnosti, produktivnosti, s druge strane. Do sada je tretirana lokalna neugodnost, temperatura poda i zračeće podno grejanje, odnosno hlađenje.

Tehnologija KGH se razvila, ali je važno ljude staviti na prvo mesto. Uvek gledati preko tehnologije, raditi sa zahtevima na kvalitetu unutrašnje sredine (KUS) koji su nezavisni od sistema i nastojati na optimizaciji energije i istovremeno na zdravstvenim karakteristikama zgrade.

Koje su najvažnije promene u poslednjih 40 godina?

Tokom poslednjih 40 godina je došlo do velikog broja promena. Danas je možda teško zamisliti, ali do 60-tih, kada su projektovani sistemi KGH (klimatizacija, grejanje i hlađenje), gotovo jedino se gledalo na temperaturu vazduha. Nakon toga, kada je objektivizirana toplotna ugodnost, sistematski se uključivala temperatura zračenja, brzina vazduha i vlažnost, i u isto vreme, analizira se kombinovani uticaj parametara kao što su oblačenje i metabolizam.

80-tih, fokus je prebačen sa toplotne ugodnosti na kvalitet unutrašnjeg vazduha (KUV), zbog rastućeg broja komentara u medijima o bolesnim zgradama. Naftna kriza u 70-tim kao i činjenica da smo počeli zidati vazdušno zaptivenije zgrade, bez dobro funkcionišućih ventilacionih sistema, izazvala je mnogo problema u KUV. Do 70-tih svi smo mislili da su jedino ljudi ti kojima treba da se bavimo, kao dominantan izvor zagađenja vazduha unutar zgrade, i CO2 kao „obeleživač” za ljude. Treba istaći da i materijali za enterijere i komponente KGH mogu biti jaki emiteri, na primer isparljiva organska jedinjenja i mikroorganizmi.

Stambeni objekat

Uvođenje nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija

Naravno, postojalo je i pušenje i izlaganje dimu u prisustvu pušača. U 80-tim, u mnogim zemljama ljudima je još uvek bilo dozvoljeno da puše u kancelarijama, restoranima, u školama, avionima itd. Tada je komentarisano da pored pušenja, svaki drugi izvor postaje više ili manje beznačajan.

Od početka 90-tih svedoci smo rastućeg interesa za pročavanja u praksi, za izvođenje zadataka. Započeli su analize parametara sredine i proučavanje kako uslovi blizu optimalnih utiču na produktivnost u kancelarijama ili kol centrima kao i na efekte učenja u školi. U to vreme smo svedoci uvođenja nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija koje su delovale sa izdvajanjem funkcija regulacije temperature i dovoda svežeg vazduha.

Što se tiče KUV-a i materijala koji su u pitanju, na kraju 90-tih, uvedeno je obeležavanje malih emisija za materijale.

Pre oko 15 godina analizirani su zdravstveni efekti koji su povezali izlaganje ftalatima u vazduhu (na primer u prašini) sa astmom dece.

Od Pariskog sporazuma o promeni klime, društvo je u žurbi kada su u pitanju oslobađenje sveta od ugljenika i poboljšanje energetskih karakteristika zgrada. Neki se boje da će to imati negativne sporedne efekte, pogotovo u pogledu zdravlja i ugodnosti stanara u zgradi.

Preterana pažnja prema energetskim karakteristikama može dovesti do zdravstvenih problema i dovođenja ugodnosti u pitanje. „Zgrade sa energijom blizu nule” imaju velike probleme sa pregrevanjem nakon što su naseljene. Problemi se mogu izbeći, pošto se obave ispravni proračuni. Snabdevanje svežim vazduhom može biti problem, energetski efikasne zgrade karakterišu vazdušno nepropusne fasade.

Kada ventilatorski sistem nije dobro projektovan, ili sistem nije ispravno instaliran, on će sigurno doneti probleme sa kvalitetom unutrašnjeg vazduha. To je naročito razlog zbog kojeg moramo pokloniti više pažnje pripremama za puštanje u pogon sistema KGH. Različiti aspekti mogu se kombinovati. To je stvar dobrog projekta i pametnog izbora. Kada se projektuje nova zgrada ili se renovira postojeća, moraju se uzeti u obzir zahtevi energetskog izvođenja kao i toplotna ugodnost, kvalitet unutrašnjeg vazduha i buka od sistema koji servisiraju zgradu.

Jedan od standarda DEKZ (DIREKTIVA O ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA ZGRADE) odnosi se na Fpr EN 16798-1. Taj standard opisuje ulazne parametre unutrašnje sredine koji moraju biti uzeti u obzir u projektu i oceni energetskih karakteristika zgrade. Moramo pomoći izgradnju „zgrada sa energijom blizu nule”, koje nisu samo energetski efikasne već su i zdrave, ugodne i ispunjavaju zahteve kvaliteta unutrašnjeg vazduha.

Stambeni objekat

Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima – foto: pixaby.com

Svi mi imamo isti cilj da obezbedimo zdravlje i ugodnost stanarima na održiv način. Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima. Takođe se potrebno fokusirati na kancelarije, škole, bolnice i ostale komercijalne ili javne zgrade. Stambeni sektor će doneti mnogo novih prilika u godinama koje dolaze. Naše kuće će morati biti učinjene energetski efikasnijim i to na pametan način, sa odgovarajućom pažnjom prema potrebama za zdravljem i ugodnošću stanara.

Da bismo to postigli, moraćemo uvoditi mnogo više naprednijih grejnih, ventilacionih i rashladnih tehnologija u postojeće stanove. Potrebno je iskoristiti najnovija istraživanja vezana za kvalitet unutrašnje sredine i efektima na ljude.

Najveći broj onih koji donose odluke nisu mnogo zainteresovani za tehnologiju per se, ili zahteve kvaliteta unutrašnje sredine. Najveći broj njih sigurno je zainteresovan za efekte kod krajnjih korisnika u pogledu produktivnosti, posebno kada možemo to povezati sa procenom vrednosti vlasništva i konkretnim povraćajem uloženih sredstava.

Važna stvar na koju se treba usredsrediti je javno zdravlje i u vezi sa tim projekti i radni sistemi koji opslužuju zgradu.

Izvesni rizici u javnom zdravlju mogu se smanjiti kada bi se tehnologija građenja uvodila na pravi način. Zamislimo unapređene ventilacione sisteme ili filtracione sisteme koji su projektovani da ne propuštaju čestice u zgrade smeštene u zoni u kojoj je kvalitet spoljnjeg vazduha blizu optimalnog. Potrebno se usredsrediti na toplotne efekte i kvalitet unutrašnjeg vazduha, ali potrebno je da organizacije koje su specijalizovane za osvetljenje i buku poklone dovoljnu pažnju. Za očekivati je da će se u sadašnjosti i bliskoj budućnosti veći broj mladih ljudi uključiti u ovu problematiku.

Potrebno je da izaberu jednu ili dve oblasti i da postanu najbolji na profesionalnom polju. Ako pokušate da budete dobri u više stvari, nikada nećete briljirati ni u jednoj.

Sve što kažete kao stručnjak mora da bude zasnovano na dokazu. Svaki argument koji koristite tokom diskusije ili u pisanom radu, mora biti potkrepljen ili vašim ličnim podacima, ili podacima iz istraživanja drugih. Nema mesta izmišljenim vestima u našoj oblasti. Stvarajte dobru, međunarodnu mrežu i dajte ljudima ponekad prednost.

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha – foto: pixabay.com

Zašto je energetska efikasnost ključna komponenta strategije EU?

Energetska efikasnost je ključni elemenat prelaza na čistu energiju, prioritet broj jedan. Ona omogućava uštede energije koje podstiču razvoj ekonomije, investicije i nove poslove u EU. Ona donosi uštede potrošačima, pored koristi u vidu smanjenja emisija gasova staklene bašte, poboljšavanja kvaliteta vazduha i povećanja sigurnosti snabdevanja, konkurentnosti, održivosti evropske ekonomije i otvaranja novih radnih mesta.

Kao glavni nosilac okvirne strategije EU, energetska efikasnost ima ključnu ulogu u nedavno obnovljenom paketu „Čista energija za sve Evropljane” u kojoj je Evropska komisija predložila podizanje nivoa ambicija: obavezujući cilj EU od 30 % do 2030. Takav cilj do 2030. godine doneo bi više koristi u poređenju sa ciljem od 27 % energetske efikasnosti:

  • otvaranje oko 400.000 radnih mesta
  • smanjenje uvoza gasa za 12 %
  • uštedu od 70 milijardi evra u uvozu fosilnih goriva (kumulativno za 2021-2030)
  • smanjenje troškova zbog pogoršanja zdravstvenog stanja za 8,3 milijardi evra godišnje

Kako Evropa postiže energetsku efikasnost?

EU sa optimizmom gleda na ostvarenje svojih ciljeva do 2020. Evropa se obavezala da će do 2020. povećati svoju energetsku efikasnost za 20 %. Dostizanje tog cilja će zahtevati napore svih država članica. Evropska unija je već znatno smanjila svoju potrošnju energije kao i svoju krajnju potrošnju energije ispod cilja do 2020:

  • U pogledu krajnje potrošnje energije (potrebe energije kod krajnjih korisnika kao što su stambeni potrošači, industrija, servisni sektor) Evropa je već dostigla svoj cilj do 2020. U 2014. godini EU je potrošila 1062 Mtoe, što je samo 2 % ispod indikativnog cilja u potrošnji energije u 2020. od 1086 Mtoe. Krajnja potrošnja energije je između 2005. i 2014. opala za 11 %
  • Što se tiče primarne potrošnje energije (uključujući krajnju potrošnju, sektor proizvodnje kao i gubitke u distribuciji), Evropa još nije ostvarila svoj cilj do 2020. (ona je u 2014. potrošila 1507 Mtoe, što je 1,6 % iznad cilja od 1483 Mtoe do 2020.). EU je na dobrom putu: primarna potrošnja energije je smanjena između 2005. i 2014., za 12 %, iako je primarna potrošnja energije neznatno povećana od 2014. do 2015.

Zagađenje vazduha

Zagađenje vazduha je veliki problem. Posle klimatskih promena, to je prva briga građana Evropske unije. Ovo je istovremeno uzrok prerane smrti preko 400.000 građana svake godine. Zagađen vazduh najviše pogađa stanovnike gradova koji pate od astme, srčanih oboljenja, raka pluća i dr. Pored toga, loš vazduh je i veliko ekonomsko opterećenje od preko 20 milijardi evra godišnje.

Iako su pravila EU o maksimalnim vrednostima zagađivača na snazi više od decenije, 130 evropskih gradova se bori da postigne važeće standarde čistog vazduha. Vodi se 30 sporova protiv 20 od 28 država članica za prekoračenje nivoa bar jednog od tri zagađivača (čestica, azot-dioksida, sumpor-dioksida).

Postoje izvori zagađenja vazduha, od poljoprivrede i industrije, do energetike, drumskog transporta i grejanja domaćinstava, uzroci su višestruki.
Borba protiv njih zahteva saradnju ekonomskih sektora i zakonodavstva.

Načini smanjenja zagađenja, koji istovremeno ubrzavaju prelaz ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika uključuju: smanjenje saobraćaja i potrošnje goriva, prelazak na električna vozila, zeleniji javni prevoz i podsticanje prevoza biciklima. Jedno od najefektivnijih rešenja je smanjenje emisija motora sa pogonom na naftu. Kvalitet vazduha se može poboljšati čišćenjem industrijskih procesa, smanjenjem emisija amonijaka zatvorenim skladištenjem đubriva, prelaskom na daljinsko grejanje koje koristi industrijski otpadnu toplotu ili obnovljivu energiju i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Autori: Prof. dr Dragan Škobalj, Žarko Đokić, dipl. inž.

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading

Energetska efikasnost

SAJAMSKI SPECIJAL časopisa GRENEF na Sajmu građevinarstva u Beogradu.

Published

on

By

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 3, oktobar 2018

Došlo je proleće, a sa prolećem i najava građevinske sezone. Ono što je činjenica je da se upravo ovaj početak najavljuje na najvećoj smotri u Srbiji, na Sajmu građevinarstva u Beogradu. I naravno, bićemo realni kao što smo uvek bili, pa tako i u sudu koji dajemo o ovoj manifestaciji, a osvrnuvši se na sajmove na globalnom novou. Kao i svi koji obilaze sajmove u svetu, od sajma Bau u Minhenu, Domotex-a u Hanoveru, glasstec-a u Dizeldorfu do Tuyap-a u Istambulu, jasno nam je da je Srbija samo neko ko još uvek teži ovakvoj popularnosti i posećenosti kakve imaju gore pomenuti događaji. I to, istina, nije krivica organizatora Sajma već celokupnog poslovanja u našoj zemlji koje ima uslovno rečeno “još mnogo toga da nauči” od velikih svetskih igrača. Ipak, mišljenja smo da Sajam građevinartsva treba da postoji, da se iz godine u godinu oseća pomak kao i profil posetioca istog. Zbog toga i zbog činjenice da se sa nekim saradnicima iz ove branše ne biste, da nije ove manifestacije, ni sreli niti započeli saradnju, bilo u formalnom ili neformalnom ambijentu.

Sajam građevinarstva je, dakle, mesto, skupa pravnih lica iz ove, zaista uspešne sfere, koja iz godine u godinu, koliko to naši uslovi dozvoljavaju, doživljava preporod. Pa. U skladu sa tim, preporod doživljava i sama manifestacija.

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

Časopis GRENEF – GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST će i ove godine, u periodu od 17. do 20. aprila 2019. godine imati širu prezentaciju svojih izdanja kao jedan od medijskih partnera manifestacije. Mi ovaj Sajam, na prvom mestu, doživljavamo kao priliku. Da se vidimo sa klijentima, da povežemo sve one koji traže saradnike iz građevinskog sektora. Nekako se naša preporuka nametnuula kao garant nečijeg kvaliteta jer je veliki broj uspešnih firmi iz sfere podova baš nama ukazao poverenje i to poverenje rezultiralo je dogogodišnjom saradnjom, možda baš započetom na ovakvom jednom mestu. Baš pred još jednu građevisnsku sezonu koja treba svakoj kompaniji iz ove branše da donese uspeh i veliki broj ugovorenih poslova.

Stoga pozivamo sva vas kojima je građevinski sektor delatnost ili interesovanje, da posetite ovu manifestaciju i postavite nam, kao i uvek, pitanja, tražite preporuku ili, jednostavno, da nas, kao i do sada, posetite kako biste pričali sa nama o našim izdanjima, uputite nam pohvale ili sugestije koje uvek rado čujemo i uvažimo.

Vidimo se…od 17. do 20. aprila 2019. Na 45. Međunarodnom Sajmu građevinarstva u Beogradu. I ne brinite. Ovaj Sajam uvek živi. Baš kako bi i trebalo da bude.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno