Connect with us
Energetska efikasnost

Zdrava i ugodna sredina

Najva┼żnije je da stvorimo dobru unutra┼ínju sredinu u na┼íim zgradama, da izgradimo i odr┼żavamo kancelarije, ┼íkole, stanove itd., kao i njihove servisne sisteme. Treba primeniti takav metod da budu obezbe─Ĺene zdrave i ugodne sredine za ┼żivot svih korisnika tih prostora. Naravno, sve to treba obezbediti na takav na─Źin da se obezbedi mala potro┼ínja energije. Faktor ─Źovek je uvek bio va┼żan.

Potrebno je uvek imati na umu odnos izme─Ĺu ┼żivotne sredine i tehnologije, sa jedne strane, i ljudi, ugodnosti, produktivnosti, s druge strane. Do sada je tretirana lokalna neugodnost, temperatura poda i zra─Źe─çe podno grejanje, odnosno hla─Ĺenje.

Tehnologija KGH se razvila, ali je va┼żno ljude staviti na prvo mesto. Uvek gledati preko tehnologije, raditi sa zahtevima na kvalitetu unutra┼ínje sredine (KUS) koji su nezavisni od sistema i nastojati na optimizaciji energije i istovremeno na zdravstvenim karakteristikama zgrade.

Koje su najva┼żnije promene u poslednjih 40 godina?

Tokom poslednjih 40 godina je do┼ílo do velikog broja promena. Danas je mo┼żda te┼íko zamisliti, ali do 60-tih, kada su projektovani sistemi KGH (klimatizacija, grejanje i hla─Ĺenje), gotovo jedino se gledalo na temperaturu vazduha. Nakon toga, kada je objektivizirana toplotna ugodnost, sistematski se uklju─Źivala temperatura zra─Źenja, brzina vazduha i vla┼żnost, i u isto vreme, analizira se kombinovani uticaj parametara kao ┼íto su obla─Źenje i metabolizam.

80-tih, fokus je preba─Źen sa toplotne ugodnosti na kvalitet unutra┼ínjeg vazduha (KUV), zbog rastu─çeg broja komentara u medijima o bolesnim zgradama. Naftna kriza u 70-tim kao i ─Źinjenica da smo po─Źeli zidati vazdu┼íno zaptivenije zgrade, bez dobro funkcioni┼íu─çih ventilacionih sistema, izazvala je mnogo problema u KUV. Do 70-tih svi smo mislili da su jedino ljudi ti kojima treba da se bavimo, kao dominantan izvor zaga─Ĺenja vazduha unutar zgrade, i CO2 kao ÔÇ×obele┼żiva─ŹÔÇŁ za ljude. Treba ista─çi da i materijali za enterijere i komponente KGH mogu biti jaki emiteri, na primer isparljiva organska jedinjenja i mikroorganizmi.

Stambeni objekat

Uvo─Ĺenje nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija

Naravno, postojalo je i pu┼íenje i izlaganje dimu u prisustvu pu┼ía─Źa. U 80-tim, u mnogim zemljama ljudima je jo┼í uvek bilo dozvoljeno da pu┼íe u kancelarijama, restoranima, u ┼íkolama, avionima itd. Tada je komentarisano da pored pu┼íenja, svaki drugi izvor postaje vi┼íe ili manje bezna─Źajan.

Od po─Źetka 90-tih svedoci smo rastu─çeg interesa za pro─Źavanja u praksi, za izvo─Ĺenje zadataka. Zapo─Źeli su analize parametara sredine i prou─Źavanje kako uslovi blizu optimalnih uti─Źu na produktivnost u kancelarijama ili kol centrima kao i na efekte u─Źenja u ┼íkoli. U to vreme smo svedoci uvo─Ĺenja nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija koje su delovale sa izdvajanjem funkcija regulacije temperature i dovoda sve┼żeg vazduha.

┼áto se ti─Źe KUV-a i materijala koji su u pitanju, na kraju 90-tih, uvedeno je obele┼żavanje malih emisija za materijale.

Pre oko 15 godina analizirani su zdravstveni efekti koji su povezali izlaganje ftalatima u vazduhu (na primer u prašini) sa astmom dece.

Od Pariskog sporazuma o promeni klime, dru┼ítvo je u ┼żurbi kada su u pitanju osloba─Ĺenje sveta od ugljenika i pobolj┼íanje energetskih karakteristika zgrada. Neki se boje da ─çe to imati negativne sporedne efekte, pogotovo u pogledu zdravlja i ugodnosti stanara u zgradi.

Preterana pa┼żnja prema energetskim karakteristikama mo┼że dovesti do zdravstvenih problema i dovo─Ĺenja ugodnosti u pitanje. ÔÇ×Zgrade sa energijom blizu nuleÔÇŁ imaju velike probleme sa pregrevanjem nakon ┼íto su naseljene. Problemi se mogu izbe─çi, po┼íto se obave ispravni prora─Źuni. Snabdevanje sve┼żim vazduhom mo┼że biti problem, energetski efikasne zgrade karakteri┼íu vazdu┼íno nepropusne fasade.

Kada ventilatorski sistem nije dobro projektovan, ili sistem nije ispravno instaliran, on ─çe sigurno doneti probleme sa kvalitetom unutra┼ínjeg vazduha. To je naro─Źito razlog zbog kojeg moramo pokloniti vi┼íe pa┼żnje pripremama za pu┼ítanje u pogon sistema KGH. Razli─Źiti aspekti mogu se kombinovati. To je stvar dobrog projekta i pametnog izbora. Kada se projektuje nova zgrada ili se renovira postoje─ça, moraju se uzeti u obzir zahtevi energetskog izvo─Ĺenja kao i toplotna ugodnost, kvalitet unutra┼ínjeg vazduha i buka od sistema koji servisiraju zgradu.

Jedan od standarda DEKZ (DIREKTIVA O ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA ZGRADE) odnosi se na Fpr EN 16798-1. Taj standard opisuje ulazne parametre unutra┼ínje sredine koji moraju biti uzeti u obzir u projektu i oceni energetskih karakteristika zgrade. Moramo pomo─çi izgradnju ÔÇ×zgrada sa energijom blizu nuleÔÇŁ, koje nisu samo energetski efikasne ve─ç su i zdrave, ugodne i ispunjavaju zahteve kvaliteta unutra┼ínjeg vazduha.

Stambeni objekat

Potrebno je vi┼íe insistirati na kvalitetu unutra┼ínje sredine i upotrebi energije u stanovima – foto: pixaby.com

Svi mi imamo isti cilj da obezbedimo zdravlje i ugodnost stanarima na odr┼żiv na─Źin. Potrebno je vi┼íe insistirati na kvalitetu unutra┼ínje sredine i upotrebi energije u stanovima. Tako─Ĺe se potrebno fokusirati na kancelarije, ┼íkole, bolnice i ostale komercijalne ili javne zgrade. Stambeni sektor ─çe doneti mnogo novih prilika u godinama koje dolaze. Na┼íe ku─çe ─çe morati biti u─Źinjene energetski efikasnijim i to na pametan na─Źin, sa odgovaraju─çom pa┼żnjom prema potrebama za zdravljem i ugodno┼í─çu stanara.

Da bismo to postigli, mora─çemo uvoditi mnogo vi┼íe naprednijih grejnih, ventilacionih i rashladnih tehnologija u postoje─çe stanove. Potrebno je iskoristiti najnovija istra┼żivanja vezana za kvalitet unutra┼ínje sredine i efektima na ljude.

Najve─çi broj onih koji donose odluke nisu mnogo zainteresovani za tehnologiju per se, ili zahteve kvaliteta unutra┼ínje sredine. Najve─çi broj njih sigurno je zainteresovan za efekte kod krajnjih korisnika u pogledu produktivnosti, posebno kada mo┼żemo to povezati sa procenom vrednosti vlasni┼ítva i konkretnim povra─çajem ulo┼żenih sredstava.

Va┼żna stvar na koju se treba usredsrediti je javno zdravlje i u vezi sa tim projekti i radni sistemi koji opslu┼żuju zgradu.

Izvesni rizici u javnom zdravlju mogu se smanjiti kada bi se tehnologija gra─Ĺenja uvodila na pravi na─Źin. Zamislimo unapre─Ĺene ventilacione sisteme ili filtracione sisteme koji su projektovani da ne propu┼ítaju ─Źestice u zgrade sme┼ítene u zoni u kojoj je kvalitet spoljnjeg vazduha blizu optimalnog. Potrebno se usredsrediti na toplotne efekte i kvalitet unutra┼ínjeg vazduha, ali potrebno je da organizacije koje su specijalizovane za osvetljenje i buku poklone dovoljnu pa┼żnju. Za o─Źekivati je da ─çe se u sada┼ínjosti i bliskoj budu─çnosti ve─çi broj mladih ljudi uklju─Źiti u ovu problematiku.

Potrebno je da izaberu jednu ili dve oblasti i da postanu najbolji na profesionalnom polju. Ako pokušate da budete dobri u više stvari, nikada nećete briljirati ni u jednoj.

Sve ┼íto ka┼żete kao stru─Źnjak mora da bude zasnovano na dokazu. Svaki argument koji koristite tokom diskusije ili u pisanom radu, mora biti potkrepljen ili va┼íim li─Źnim podacima, ili podacima iz istra┼żivanja drugih. Nema mesta izmi┼íljenim vestima u na┼íoj oblasti. Stvarajte dobru, me─Ĺunarodnu mre┼żu i dajte ljudima ponekad prednost.

Regulacija temperature i dovod sve┼żeg vazduha

Regulacija temperature i dovod sve┼żeg vazduha – foto: pixabay.com

Za┼íto je energetska efikasnost klju─Źna komponenta strategije EU?

Energetska efikasnost je klju─Źni elemenat prelaza na ─Źistu energiju, prioritet broj jedan. Ona omogu─çava u┼ítede energije koje podsti─Źu razvoj ekonomije, investicije i nove poslove u EU. Ona donosi u┼ítede potro┼ía─Źima, pored koristi u vidu smanjenja emisija gasova staklene ba┼íte, pobolj┼íavanja kvaliteta vazduha i pove─çanja sigurnosti snabdevanja, konkurentnosti, odr┼żivosti evropske ekonomije i otvaranja novih radnih mesta.

Kao glavni nosilac okvirne strategije EU, energetska efikasnost ima klju─Źnu ulogu u nedavno obnovljenom paketu ÔÇ×─îista energija za sve EvropljaneÔÇŁ u kojoj je Evropska komisija predlo┼żila podizanje nivoa ambicija: obavezuju─çi cilj EU od 30 % do 2030. Takav cilj do 2030. godine doneo bi vi┼íe koristi u pore─Ĺenju sa ciljem od 27 % energetske efikasnosti:

  • otvaranje oko 400.000 radnih mesta
  • smanjenje uvoza gasa za 12 %
  • u┼ítedu od 70 milijardi evra u uvozu fosilnih goriva (kumulativno za 2021-2030)
  • smanjenje tro┼íkova zbog pogor┼íanja zdravstvenog stanja za 8,3 milijardi evra godi┼ínje

Kako Evropa posti┼że energetsku efikasnost?

EU sa optimizmom gleda na ostvarenje svojih ciljeva do 2020. Evropa se obavezala da ─çe do 2020. pove─çati svoju energetsku efikasnost za 20 %. Dostizanje tog cilja ─çe zahtevati napore svih dr┼żava ─Źlanica. Evropska unija je ve─ç znatno smanjila svoju potro┼ínju energije kao i svoju krajnju potro┼ínju energije ispod cilja do 2020:

  • U pogledu krajnje potro┼ínje energije (potrebe energije kod krajnjih korisnika kao ┼íto su stambeni potro┼ía─Źi, industrija, servisni sektor) Evropa je ve─ç dostigla svoj cilj do 2020. U 2014. godini EU je potro┼íila 1062 Mtoe, ┼íto je samo 2 % ispod indikativnog cilja u potro┼ínji energije u 2020. od 1086 Mtoe. Krajnja potro┼ínja energije je izme─Ĺu 2005. i 2014. opala za 11 %
  • ┼áto se ti─Źe primarne potro┼ínje energije (uklju─Źuju─çi krajnju potro┼ínju, sektor proizvodnje kao i gubitke u distribuciji), Evropa jo┼í nije ostvarila svoj cilj do 2020. (ona je u 2014. potro┼íila 1507 Mtoe, ┼íto je 1,6 % iznad cilja od 1483 Mtoe do 2020.). EU je na dobrom putu: primarna potro┼ínja energije je smanjena izme─Ĺu 2005. i 2014., za 12 %, iako je primarna potro┼ínja energije neznatno pove─çana od 2014. do 2015.

Zaga─Ĺenje vazduha

Zaga─Ĺenje vazduha je veliki problem. Posle klimatskih promena, to je prva briga gra─Ĺana Evropske unije. Ovo je istovremeno uzrok prerane smrti preko 400.000 gra─Ĺana svake godine. Zaga─Ĺen vazduh najvi┼íe poga─Ĺa stanovnike gradova koji pate od astme, sr─Źanih oboljenja, raka plu─ça i dr. Pored toga, lo┼í vazduh je i veliko ekonomsko optere─çenje od preko 20 milijardi evra godi┼ínje.

Iako su pravila EU o maksimalnim vrednostima zaga─Ĺiva─Źa na snazi vi┼íe od decenije, 130 evropskih gradova se bori da postigne va┼że─çe standarde ─Źistog vazduha. Vodi se 30 sporova protiv 20 od 28 dr┼żava ─Źlanica za prekora─Źenje nivoa bar jednog od tri zaga─Ĺiva─Źa (─Źestica, azot-dioksida, sumpor-dioksida).

Postoje izvori zaga─Ĺenja vazduha, od poljoprivrede i industrije, do energetike, drumskog transporta i grejanja doma─çinstava, uzroci su vi┼íestruki.
Borba protiv njih zahteva saradnju ekonomskih sektora i zakonodavstva.

Na─Źini smanjenja zaga─Ĺenja, koji istovremeno ubrzavaju prelaz ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika uklju─Źuju: smanjenje saobra─çaja i potro┼ínje goriva, prelazak na elektri─Źna vozila, zeleniji javni prevoz i podsticanje prevoza biciklima. Jedno od najefektivnijih re┼íenja je smanjenje emisija motora sa pogonom na naftu. Kvalitet vazduha se mo┼że pobolj┼íati ─Źi┼í─çenjem industrijskih procesa, smanjenjem emisija amonijaka zatvorenim skladi┼ítenjem ─Ĺubriva, prelaskom na daljinsko grejanje koje koristi industrijski otpadnu toplotu ili obnovljivu energiju i pobolj┼íanje energetske efikasnosti zgrada.

Autori: Prof. dr Dragan ┼ákobalj, ┼Żarko ─Éoki─ç, dipl. in┼ż.