Connect with us

Energetska efikasnost

Zdrava i ugodna sredina

Objavljeno

:

Stambeni objekat

Najvažnije je da stvorimo dobru unutrašnju sredinu u našim zgradama, da izgradimo i održavamo kancelarije, škole, stanove itd., kao i njihove servisne sisteme. Treba primeniti takav metod da budu obezbeđene zdrave i ugodne sredine za život svih korisnika tih prostora. Naravno, sve to treba obezbediti na takav način da se obezbedi mala potrošnja energije. Faktor čovek je uvek bio važan.

Potrebno je uvek imati na umu odnos između životne sredine i tehnologije, sa jedne strane, i ljudi, ugodnosti, produktivnosti, s druge strane. Do sada je tretirana lokalna neugodnost, temperatura poda i zračeće podno grejanje, odnosno hlađenje.

Tehnologija KGH se razvila, ali je važno ljude staviti na prvo mesto. Uvek gledati preko tehnologije, raditi sa zahtevima na kvalitetu unutrašnje sredine (KUS) koji su nezavisni od sistema i nastojati na optimizaciji energije i istovremeno na zdravstvenim karakteristikama zgrade.

Koje su najvažnije promene u poslednjih 40 godina?

Tokom poslednjih 40 godina je došlo do velikog broja promena. Danas je možda teško zamisliti, ali do 60-tih, kada su projektovani sistemi KGH (klimatizacija, grejanje i hlađenje), gotovo jedino se gledalo na temperaturu vazduha. Nakon toga, kada je objektivizirana toplotna ugodnost, sistematski se uključivala temperatura zračenja, brzina vazduha i vlažnost, i u isto vreme, analizira se kombinovani uticaj parametara kao što su oblačenje i metabolizam.

80-tih, fokus je prebačen sa toplotne ugodnosti na kvalitet unutrašnjeg vazduha (KUV), zbog rastućeg broja komentara u medijima o bolesnim zgradama. Naftna kriza u 70-tim kao i činjenica da smo počeli zidati vazdušno zaptivenije zgrade, bez dobro funkcionišućih ventilacionih sistema, izazvala je mnogo problema u KUV. Do 70-tih svi smo mislili da su jedino ljudi ti kojima treba da se bavimo, kao dominantan izvor zagađenja vazduha unutar zgrade, i CO2 kao „obeleživač” za ljude. Treba istaći da i materijali za enterijere i komponente KGH mogu biti jaki emiteri, na primer isparljiva organska jedinjenja i mikroorganizmi.

Stambeni objekat

Uvođenje nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija

Naravno, postojalo je i pušenje i izlaganje dimu u prisustvu pušača. U 80-tim, u mnogim zemljama ljudima je još uvek bilo dozvoljeno da puše u kancelarijama, restoranima, u školama, avionima itd. Tada je komentarisano da pored pušenja, svaki drugi izvor postaje više ili manje beznačajan.

Od početka 90-tih svedoci smo rastućeg interesa za pročavanja u praksi, za izvođenje zadataka. Započeli su analize parametara sredine i proučavanje kako uslovi blizu optimalnih utiču na produktivnost u kancelarijama ili kol centrima kao i na efekte učenja u školi. U to vreme smo svedoci uvođenja nekoliko inovativnih klimatskih tehnologija koje su delovale sa izdvajanjem funkcija regulacije temperature i dovoda svežeg vazduha.

Što se tiče KUV-a i materijala koji su u pitanju, na kraju 90-tih, uvedeno je obeležavanje malih emisija za materijale.

Pre oko 15 godina analizirani su zdravstveni efekti koji su povezali izlaganje ftalatima u vazduhu (na primer u prašini) sa astmom dece.

Od Pariskog sporazuma o promeni klime, društvo je u žurbi kada su u pitanju oslobađenje sveta od ugljenika i poboljšanje energetskih karakteristika zgrada. Neki se boje da će to imati negativne sporedne efekte, pogotovo u pogledu zdravlja i ugodnosti stanara u zgradi.

Preterana pažnja prema energetskim karakteristikama može dovesti do zdravstvenih problema i dovođenja ugodnosti u pitanje. „Zgrade sa energijom blizu nule” imaju velike probleme sa pregrevanjem nakon što su naseljene. Problemi se mogu izbeći, pošto se obave ispravni proračuni. Snabdevanje svežim vazduhom može biti problem, energetski efikasne zgrade karakterišu vazdušno nepropusne fasade.

Kada ventilatorski sistem nije dobro projektovan, ili sistem nije ispravno instaliran, on će sigurno doneti probleme sa kvalitetom unutrašnjeg vazduha. To je naročito razlog zbog kojeg moramo pokloniti više pažnje pripremama za puštanje u pogon sistema KGH. Različiti aspekti mogu se kombinovati. To je stvar dobrog projekta i pametnog izbora. Kada se projektuje nova zgrada ili se renovira postojeća, moraju se uzeti u obzir zahtevi energetskog izvođenja kao i toplotna ugodnost, kvalitet unutrašnjeg vazduha i buka od sistema koji servisiraju zgradu.

Jedan od standarda DEKZ (DIREKTIVA O ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA ZGRADE) odnosi se na Fpr EN 16798-1. Taj standard opisuje ulazne parametre unutrašnje sredine koji moraju biti uzeti u obzir u projektu i oceni energetskih karakteristika zgrade. Moramo pomoći izgradnju „zgrada sa energijom blizu nule”, koje nisu samo energetski efikasne već su i zdrave, ugodne i ispunjavaju zahteve kvaliteta unutrašnjeg vazduha.

Stambeni objekat

Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima – foto: pixaby.com

Svi mi imamo isti cilj da obezbedimo zdravlje i ugodnost stanarima na održiv način. Potrebno je više insistirati na kvalitetu unutrašnje sredine i upotrebi energije u stanovima. Takođe se potrebno fokusirati na kancelarije, škole, bolnice i ostale komercijalne ili javne zgrade. Stambeni sektor će doneti mnogo novih prilika u godinama koje dolaze. Naše kuće će morati biti učinjene energetski efikasnijim i to na pametan način, sa odgovarajućom pažnjom prema potrebama za zdravljem i ugodnošću stanara.

Da bismo to postigli, moraćemo uvoditi mnogo više naprednijih grejnih, ventilacionih i rashladnih tehnologija u postojeće stanove. Potrebno je iskoristiti najnovija istraživanja vezana za kvalitet unutrašnje sredine i efektima na ljude.

Najveći broj onih koji donose odluke nisu mnogo zainteresovani za tehnologiju per se, ili zahteve kvaliteta unutrašnje sredine. Najveći broj njih sigurno je zainteresovan za efekte kod krajnjih korisnika u pogledu produktivnosti, posebno kada možemo to povezati sa procenom vrednosti vlasništva i konkretnim povraćajem uloženih sredstava.

Važna stvar na koju se treba usredsrediti je javno zdravlje i u vezi sa tim projekti i radni sistemi koji opslužuju zgradu.

Izvesni rizici u javnom zdravlju mogu se smanjiti kada bi se tehnologija građenja uvodila na pravi način. Zamislimo unapređene ventilacione sisteme ili filtracione sisteme koji su projektovani da ne propuštaju čestice u zgrade smeštene u zoni u kojoj je kvalitet spoljnjeg vazduha blizu optimalnog. Potrebno se usredsrediti na toplotne efekte i kvalitet unutrašnjeg vazduha, ali potrebno je da organizacije koje su specijalizovane za osvetljenje i buku poklone dovoljnu pažnju. Za očekivati je da će se u sadašnjosti i bliskoj budućnosti veći broj mladih ljudi uključiti u ovu problematiku.

Potrebno je da izaberu jednu ili dve oblasti i da postanu najbolji na profesionalnom polju. Ako pokušate da budete dobri u više stvari, nikada nećete briljirati ni u jednoj.

Sve što kažete kao stručnjak mora da bude zasnovano na dokazu. Svaki argument koji koristite tokom diskusije ili u pisanom radu, mora biti potkrepljen ili vašim ličnim podacima, ili podacima iz istraživanja drugih. Nema mesta izmišljenim vestima u našoj oblasti. Stvarajte dobru, međunarodnu mrežu i dajte ljudima ponekad prednost.

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha

Regulacija temperature i dovod svežeg vazduha – foto: pixabay.com

Zašto je energetska efikasnost ključna komponenta strategije EU?

Energetska efikasnost je ključni elemenat prelaza na čistu energiju, prioritet broj jedan. Ona omogućava uštede energije koje podstiču razvoj ekonomije, investicije i nove poslove u EU. Ona donosi uštede potrošačima, pored koristi u vidu smanjenja emisija gasova staklene bašte, poboljšavanja kvaliteta vazduha i povećanja sigurnosti snabdevanja, konkurentnosti, održivosti evropske ekonomije i otvaranja novih radnih mesta.

Kao glavni nosilac okvirne strategije EU, energetska efikasnost ima ključnu ulogu u nedavno obnovljenom paketu „Čista energija za sve Evropljane” u kojoj je Evropska komisija predložila podizanje nivoa ambicija: obavezujući cilj EU od 30 % do 2030. Takav cilj do 2030. godine doneo bi više koristi u poređenju sa ciljem od 27 % energetske efikasnosti:

  • otvaranje oko 400.000 radnih mesta
  • smanjenje uvoza gasa za 12 %
  • uštedu od 70 milijardi evra u uvozu fosilnih goriva (kumulativno za 2021-2030)
  • smanjenje troškova zbog pogoršanja zdravstvenog stanja za 8,3 milijardi evra godišnje

Kako Evropa postiže energetsku efikasnost?

EU sa optimizmom gleda na ostvarenje svojih ciljeva do 2020. Evropa se obavezala da će do 2020. povećati svoju energetsku efikasnost za 20 %. Dostizanje tog cilja će zahtevati napore svih država članica. Evropska unija je već znatno smanjila svoju potrošnju energije kao i svoju krajnju potrošnju energije ispod cilja do 2020:

  • U pogledu krajnje potrošnje energije (potrebe energije kod krajnjih korisnika kao što su stambeni potrošači, industrija, servisni sektor) Evropa je već dostigla svoj cilj do 2020. U 2014. godini EU je potrošila 1062 Mtoe, što je samo 2 % ispod indikativnog cilja u potrošnji energije u 2020. od 1086 Mtoe. Krajnja potrošnja energije je između 2005. i 2014. opala za 11 %
  • Što se tiče primarne potrošnje energije (uključujući krajnju potrošnju, sektor proizvodnje kao i gubitke u distribuciji), Evropa još nije ostvarila svoj cilj do 2020. (ona je u 2014. potrošila 1507 Mtoe, što je 1,6 % iznad cilja od 1483 Mtoe do 2020.). EU je na dobrom putu: primarna potrošnja energije je smanjena između 2005. i 2014., za 12 %, iako je primarna potrošnja energije neznatno povećana od 2014. do 2015.

Zagađenje vazduha

Zagađenje vazduha je veliki problem. Posle klimatskih promena, to je prva briga građana Evropske unije. Ovo je istovremeno uzrok prerane smrti preko 400.000 građana svake godine. Zagađen vazduh najviše pogađa stanovnike gradova koji pate od astme, srčanih oboljenja, raka pluća i dr. Pored toga, loš vazduh je i veliko ekonomsko opterećenje od preko 20 milijardi evra godišnje.

Iako su pravila EU o maksimalnim vrednostima zagađivača na snazi više od decenije, 130 evropskih gradova se bori da postigne važeće standarde čistog vazduha. Vodi se 30 sporova protiv 20 od 28 država članica za prekoračenje nivoa bar jednog od tri zagađivača (čestica, azot-dioksida, sumpor-dioksida).

Postoje izvori zagađenja vazduha, od poljoprivrede i industrije, do energetike, drumskog transporta i grejanja domaćinstava, uzroci su višestruki.
Borba protiv njih zahteva saradnju ekonomskih sektora i zakonodavstva.

Načini smanjenja zagađenja, koji istovremeno ubrzavaju prelaz ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika uključuju: smanjenje saobraćaja i potrošnje goriva, prelazak na električna vozila, zeleniji javni prevoz i podsticanje prevoza biciklima. Jedno od najefektivnijih rešenja je smanjenje emisija motora sa pogonom na naftu. Kvalitet vazduha se može poboljšati čišćenjem industrijskih procesa, smanjenjem emisija amonijaka zatvorenim skladištenjem đubriva, prelaskom na daljinsko grejanje koje koristi industrijski otpadnu toplotu ili obnovljivu energiju i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Autori: Prof. dr Dragan Škobalj, Žarko Đokić, dipl. inž.

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno