Connect with us

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – Obaveza ili zahtev tržišta

Published

on

Zgrade predstavljaju velike potrošače energije svuda u svetu; u Evropi one troše 40% ukupne energije, dok je u Srbiji taj procenat veći i iznosi čak 60%. Razlog ovako velike potrošnje enegije u zgradama leži u činjenici da je najveći broj stambenih objekata u Srbiji izgrađen u vreme 60-tih do 80-tih godina 20. veka kada se nije vodilo mnogo računa o energetskoj efikasnosti i potrošnji energije.

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija

U Srbiji 300-400.000 kuća uopšte nema termoizolaciju. Samo za zagrevanje ovakvih kuća potrebno je preko 220 kWh/m² energije godišnje, dok je pored grejanja potrebno obezbediti i dodatnu energiju za hlađenje u letnjem periodu, energiju za osvetljenje i rad uređaja u domaćinstvu – povećavajući tako ukupnu potrošnju energije u objektu.  Poređenja radi, prosek potrošnje energije za zagrevanje objekata u evropskim zemljama iznosi 70 kWh/m² energije godišnje, dok je u Srbiji prosečna potrošnja duplo veća i iznosi oko 150 kWh/m² godišnje.

Prvi korak koji je preduzet 2011. godine u cilju rešavanja ovog problema u Srbiji je uvođenje novih regulativa u oblasti energetske efikasnosti objekata: Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada „Sl. glasnik RS“, br. 61/2011.

Uvođenje ovih regulativa bilo je od izuzetnog značaja u građevinskoj industriji, kako na poboljašanju kvaliteta gradnje objekata, tako i u cilju podizanja svesti opšte javnosti o značaju i prednostima koje energetski efikasni objekti pružaju u celokupnoj građenoj sredini i kako utiču na poboljšanje kvaliteta stanovanja. Danas minimum standarda koji ovi pravilnici zahtevaju u izgradnji novih i rekonstrukciji starih objekata više nije samo nametnuta obaveza izvođačima radova, već i zahtev koji sami investitori postavljaju pred projektante i graditelje.

Energetska efikasnost

Minimum standarda koji se podrazumeva prilikom izgradnje objekata je da oni ispune zahteve za “C” energetski razred objekta. Prema potrošnji energije za grejanje svi objekti se mogu klasifikovati od “G” razreda – najveća potrošnja energije i najlošija kategorija, do “A+” razreda – najmanja potrošnja energije i najbolja kategorija objekta. Kao obavezan deo projektne dokumentacije koji se prilaže prilikom podnošenja zahteva za dobijanje građevinske dozvole je Elaborat energetske efikasnosti objekta, u kome je proračunom potrebno dokazati da će objekat biti minimum “C” kategorije za nove objekte ili, prilikom rekonstrukcije, da je kategorija objekta podignuta za jedan razred više u odnosu na postojeće stanje. Prilikom podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu objekta obavezan dokument je Energetski pasoš zgrade, koji garantuje da je izvedeni objekat u skladu sa projektovanom dokumentacijom i daje konačnu ocenu energetske efikasnosti objekta.

Energetska efikasnost, Zemun kapija

Pasoš predstavlja krajnji sertifikat o potrošnji energije u zgradi i ima period važenja od 10 godina, kada ga je potrebno ponovo izraditi sa merenjima stvarne potrošnje u objektu u toku korišćenja. Ovakav način sertifikacije objekata omogućava uvođenje novih kriterijuma za ocenu tržišnih vrednosti nekretnina, kada je za prodajnu cenu jedne stambene jedinice potrebno definisati, ne samo vrednost lokacije na kojoj se on nalazi već i kvalitet gradnje, upotrebljenih materijala, termoizolacije i termomašinskih instalacija, kao i ukupnu potrošnju energije u tom objektu. U poslednjih 7 godina, od kako je u Srbiji počela izgradnja energetski efikasnih objekata, korisnici su imali prilike da se uvere u prednosti koje oni pružaju, prvenstveno u vidu smanjenja troškova i povećanja komfora unutar objekata.

Danas, projektanti su svedoci da investitori sve više zahtevaju izgradnju objekata koji će zadovoljiti ne samo minimum uslova – C kategorija, već i podići standard za jednu lestvicu više – B kategorija.

Bolja energetska kategorija podrazumeva i povećanje cene izgradnje, jer je neophodno ugraditi kvalitetnije materijale, više termoizolacije, kvalitetniju stolariju, efikasne sisteme grejanja – opravdanost investicije leži u kraćim periodima otplate kroz uštede od smanjenih računa za grejanje, hlađenje i održavanje objekta, ali i sve dominantnije u povećanju tržišne vrednosti same nekretnine. Možemo reći da je uvođenje energetske efikasnosti u regulativu građevinske industrije podiglo kvalitet i standarde gradnje u svakom smislu.

Pored očiglednih ekonomskih benefita – veće tržišne vrednosti i manjih troškova održavanja, ne smemo zaboraviti ni prednosti koje ovi objekti imaju na povećan osećaj komfora i na zdravlje ljudi koji u njima borave. U dobro izolovanim objektima sa kvalitetnom stolarijom, povećan je termalni komfor – razlika temperatura zidova, podova, tavanica i unutrašnjeg vazduha je smanjena, što dovodi do prijatnijeg osećaja. Iz tog razloga su preporučene temperature vazduha u ovim objektima niže za 2-30C u odnosu na neefikasne objekte.

Zatim, u objektima u kojima ne postoji dovoljno termoizolacije i koji imaju značajne termičke mostove (najčešće na spojevima tavanica i podova sa zidovima, prepuštenim pločama terasa i slično) ili na kojima je termoizolacija nepravilno izvedena, česta je pojava kondenzacije i nastanka buđi na mestima ovih termičkih mostova.

Foto: Građevinska direkcija Srbije

Osobe koje duže vreme provode u ovakvim objektima izložene su velikom riziku od nastanka bolesti respiratornog sistema, a sindrom “nezdravih kuća” je prepoznat kao uzročnik nastanka i drugih simptoma kao što su glavobolje, razdražljivost, osećaj umora i osetljivost na prehlade.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji kao obavezna stavka je uvedena i provera elemenata termičkog omotača na rizik od nastajanja kondenzacije, orošavanja unutrašnjih površina i nastanka buđi. Na ovaj način se podiže nivo komfora i zdravlja korisnika u novim objektima.

Osim same struktrure objekta i primenjenih građevinskih materijala, sledeći koraci koji mogu podići nivo efikasnosti objekta i smanjiti finalnu potrošnju energije u njima je u primeni naprednijih tehnologija: aparata i uređaja za domaćinstvo koji imaju sertifikat visoke efikasnosti (A, A+), štedljive rasvete, primena sistema kućne automatike, primena obnovljivih izvora energije – upotreba toplotnih pumpi, solarnih kolektora, fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije i slično.

Uz sve učestaliju primenu ovakvih sistema na našem tržištu u skorije vreme otvoriće se novo poglavlje u graditeljskoj praksi kada ćemo govoriti o nisko-energetskim kućama, pasivnim kućama ili nula-energetskim kućama.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh., EN EF Studio
Foto: Građevinska direkcija Srbije

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading

Energetska efikasnost

SAJAMSKI SPECIJAL časopisa GRENEF na Sajmu građevinarstva u Beogradu.

Published

on

By

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 3, oktobar 2018

Došlo je proleće, a sa prolećem i najava građevinske sezone. Ono što je činjenica je da se upravo ovaj početak najavljuje na najvećoj smotri u Srbiji, na Sajmu građevinarstva u Beogradu. I naravno, bićemo realni kao što smo uvek bili, pa tako i u sudu koji dajemo o ovoj manifestaciji, a osvrnuvši se na sajmove na globalnom novou. Kao i svi koji obilaze sajmove u svetu, od sajma Bau u Minhenu, Domotex-a u Hanoveru, glasstec-a u Dizeldorfu do Tuyap-a u Istambulu, jasno nam je da je Srbija samo neko ko još uvek teži ovakvoj popularnosti i posećenosti kakve imaju gore pomenuti događaji. I to, istina, nije krivica organizatora Sajma već celokupnog poslovanja u našoj zemlji koje ima uslovno rečeno “još mnogo toga da nauči” od velikih svetskih igrača. Ipak, mišljenja smo da Sajam građevinartsva treba da postoji, da se iz godine u godinu oseća pomak kao i profil posetioca istog. Zbog toga i zbog činjenice da se sa nekim saradnicima iz ove branše ne biste, da nije ove manifestacije, ni sreli niti započeli saradnju, bilo u formalnom ili neformalnom ambijentu.

Sajam građevinarstva je, dakle, mesto, skupa pravnih lica iz ove, zaista uspešne sfere, koja iz godine u godinu, koliko to naši uslovi dozvoljavaju, doživljava preporod. Pa. U skladu sa tim, preporod doživljava i sama manifestacija.

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

Časopis GRENEF – GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST će i ove godine, u periodu od 17. do 20. aprila 2019. godine imati širu prezentaciju svojih izdanja kao jedan od medijskih partnera manifestacije. Mi ovaj Sajam, na prvom mestu, doživljavamo kao priliku. Da se vidimo sa klijentima, da povežemo sve one koji traže saradnike iz građevinskog sektora. Nekako se naša preporuka nametnuula kao garant nečijeg kvaliteta jer je veliki broj uspešnih firmi iz sfere podova baš nama ukazao poverenje i to poverenje rezultiralo je dogogodišnjom saradnjom, možda baš započetom na ovakvom jednom mestu. Baš pred još jednu građevisnsku sezonu koja treba svakoj kompaniji iz ove branše da donese uspeh i veliki broj ugovorenih poslova.

Stoga pozivamo sva vas kojima je građevinski sektor delatnost ili interesovanje, da posetite ovu manifestaciju i postavite nam, kao i uvek, pitanja, tražite preporuku ili, jednostavno, da nas, kao i do sada, posetite kako biste pričali sa nama o našim izdanjima, uputite nam pohvale ili sugestije koje uvek rado čujemo i uvažimo.

Vidimo se…od 17. do 20. aprila 2019. Na 45. Međunarodnom Sajmu građevinarstva u Beogradu. I ne brinite. Ovaj Sajam uvek živi. Baš kako bi i trebalo da bude.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno