Connect with us

Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Kikinda: Planski građeno naselje baš po meri čoveka

Objavljeno

:

opstina

Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori mast.inž.arh. Aleksandra Pavlović

Aleksandra Pavlović

Foto: Dušan Petković / Aleksandra Pavlović, master inženjer arhitekture

Rođena u Kikindi 1991. godine, ali sa porodicom živi u malom naselju nedaleko od Kikinde, koje je kao i njen rodni grad građeno kao austrijsko tipsko kolonističko naselje – Vojvoda Stepa.

Godine 2016. završava master studije arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i ubrzo nakon toga se priključuje timu mladih arhitekata u okviru studija Modelart Arhitekti. Prve godine rada u praksi bile su izuzetno zanimljive i izazovne, ali su u značajnoj meri doprinele njenom razvojnom putu i podsticale kreativnost na potpuno drugačiji način. Tokom rada u okviru studija učestvovala je na mnogobrojnim inspirativnim i značajnim projektima, od jednoporodičnih stambenih kuća, preko projekata enterijera, pa sve do pisanja stručnih tekstova koji su se bavili temom enterijera.

U septembru 2020. godine zajedno sa timom mladih ljudi iz oblasti razvoja softvera, marketinga i digitalnih komunikacija, pokreće kompaniju Virtual Properties Studio koja je specijalizovana u oblasti dizajna, animacije i inovativnih tehnoloških rešenja, a kao glavni proizvod kompanija predstavlja web platformu HOM3D. – digitalnu platformu za interaktivnu prezentaciju objekata u izgradnji pomoću naprednih 3D i VR tehnologija. U maju 2021. godine HOM3D. platforma i Virtual Properties tim su izabrani kao jedan od 15 timova, u konkurenciji od 180 prijavljenih, u okviru programa Raising Starts koji podržavaju Naučno – tehnološki park Beograd i Vlada Švajcarske za razvoj inovacija.

Grad Kikinda je administrativni centar Severnobanatskog okruga u kojem se nalaze mnogobrojne kulturno-istorijske znamenitosti, a arheološka nalazišta svedoče o razvijenoj civilaizaciji i kulturi na tlu severnog Banata od praistorije. Kikinda je grad poznat po skeletu mamutice Kiki star pola miliona godina, malim stanovnicima koji naseljavaju krošnje drveća u centru grada – sovama, ali i po jednoj od najlepših ulica na svetu u kojoj se krošnje drveća pružaju celom dužinom formirajući zeleni tunel.

ulica generala drapsina

Ulica generala Drapšina, među 50 najlepših ulica u svetu sa drvoredima i cvetnim lejama / Autor fotografije: Aleksandra Pavlović

Današnje područje Grada naseljeno je pre 250 godina i od tada se savremena istorija Kikinde može kontinuirano pratiti. U periodu od kraja XIX veka do početka Prvog svetskog rata Kikinda doživljava ekonomski, kulturni, društveni i privredni razvoj. Naselje se gradilo po urbanističkim planovima i formira se gradsko jezgro Kikinde koje ni danas, posle 250 godina, nije bitnije promenjeno. Kikinda je grad u kojem su rođeni ili živeli na teritoriji grada pesnik Mika Antić, glumac Branimir Brstina, novinar Raša Popov, glumac Milan Erak, košarkaški trener Ranko Žeravica, teatrolog i književnik Jovan Ćirilov i mnogi drugi.

Upravo iz Kikinde nam dolazi naša sledeća sagovornica u rubrici Arhitekta jednog grada – Aleksandra Pavlović.

Ideja nam je da kroz rubriku Arhitekta jednog grada vi iz svog ugla arhitekte predstavite svoj grad. Na samom početku bismo voleli da nam kažete šta je ono što je karakteristično u aktuelnoj arhitekturi Kikinde?

U aktuelnoj arhitekturi Kikinde još uvek najveći procenat predstavljaju jednoporodične stambene kuće, te su one i dalje prisutne i u samom centralnom jezgru grada, dok je zastupljenost stambenih zgrada znatno manja. Za razliku od mnogih gradova Srbije koji su se već uveliko susreli sa značajnom ekspanzijom građevinskog sektora, za Kikindu to nije slučaj. Stanovništvo je ovde i dalje naviklo da živi u jednoporodičnim kućama, koje im pružaju veći osećaj privatnosti i mira, kao i mogućnost posedovanja sopstvenog dvorišta i vrta za proizvodnju hrane.

Čak i taj, procentualno mali broj novoizgrađenih objekata, ne nosi sa sobom arhitektonsku vrednost i potencijal da postane jedan od repera grada novog vremena, već su to potpuno neinspirativne građevine, sa jednoličnim fasadama čiji je jedini cilj da se dobije što veća kvadratura za prodaju.

U urbanističkom smislu grad pripada grupaciji takozvanih planski organizovanih naselja. Kikinda je u osnovi građena kao austrijski, tipski kolonistički grad, izdužene pravougaone osnove, sa ortogonalnom mrežom ulica. Iz ugla struke, šta vam se u vašem gradu čini dobrim?

I dok se nisam bavila arhitekturom bila sam fascinirana austrijskim kolonističkim naseljima i njihovom jasno definisanom organizacijom. Ortogonalna mreža ulica, široki poprečni profili, jasno definisana parcelacija, orijentacija uže strane kuće uz samu ulicu, zelene površine koje dele kolske i pešačke saobraćajnice, samo su neke od karakteristika koje se u Kikindi i njenim okolnim naseljima vide i dan danas. Ličnog sam stava da su ovako planski građena naselja zapravo naselja po meri čoveka i nešto iz čega treba da učimo i da težimo da ta znanja primenjujemo u praksi.

Grad Kikinda nalazi se na prostoru koji je bogat tragovima starih i iščezlih civilizacija. Danas je Kikinda moderan grad koji svojim širokim ulicama i starim građevinama pleni pažnju. Koja građevina predstavlja Kikindu? Čiji uticaji sa istorijskog aspekta je najvidljiviji u gradu za vas kao arhitektu?

Da, ovo ste baš lepo zapazili. Široki ulični profili obogaćeni starim građevinama koje svedoče o jednom potpuno drugačijem vremenu daju posebnu vrednost gradu, i sasvim sigurno nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Kikinda je izuzetno bogata vilama i palatama građenim krajem XIX veka po uzoru na slične građevine u Beču i Pešti, a može se ponositi time što su sve i dalje dobro očuvane, kako njihove fasade, tako i sama unutrašnjost objekata. Zgrade su proporcionalnih dimenzija i građene su po meri čoveka, a reprezentativni glavni ulaz, holovi, stepeništa, podovi, nameštaj svedoče o tome koliko su zapravo vlasnici ovih objekata uložili u njih. Fasade u centru Kikinde su bogate ljudskim i životinjskim likovima, geometrijskim figurama, floralnim elemenatima i mozaicima.

Kada posedujete ovako izuzetno graditeljsko nasleđe jako je teško odabrati samo jednu građevinu. Za mene je izuzetno draga zgrada opštinske uprave koja svojom velelepnošću i arhitektonskim izrazom dominira gradskim trgom. Građena je po projektu Ernea Balaža, arhitekte iz Budimpešte, u periodu između 1891. i 1894. godine. Na ovoj građevini je primetno više stilova – neorenesansa i neobarok sa primesama romantizma.

Pored svih ovih velelepnih zdanja moramo se osvrnuti i na Suvaču – jedinstveni spomenik srpske arhitekture, koja je podignuta 1899. godine i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Zanimljiv je podatak da je kikindska suvača jedna od dve preostale suvače na teritorije cele Evrope, a postojalo ih je na desetine hiljada.

Suvača

Suvača (autor fotografije: Aleksandra Pavlović)

Kako biste uporedili arhitekturu u Kikindi sa arhitekturom ostatka Srbije?

Mislim da je Kikinda uspela nekako da zadrži svoj specifični šarm koji je oduvek posedovala i da se odupre promeni duha grada. Posebno mi je drago što je većina značajnih objekata rekonstruisana i što se u njih i dalje ulaže, kako bi se sačuvali od propadanja. Dok se mnogi gradovi ubrzano razvijaju i menjaju u skladu sa svim trendovima koji dolaze, stanovnici Kikinde se i dalje mogu pohvaliti svojim mirnim načinom života koji uspevaju da neguju u ovoj gradskoj sredini.

Da li Vi lično primećujete napredak u građevinskom sektoru i u kom smislu je boljitak vidljiv?

Svi, a ne samo arhitekte, su svesni ekspanzije građevinskog sektora u proteklih par godina. Gde god da se okrenete primetićete neko aktivno gradilište, cene zemljišta i objekata rastu, stanovi se prodaju znatno pre samog početka gradnje iako su cene kvadrata istih dostigle enormne visine.

Naravno, ne smemo zaboraviti da spomenemo i tehnološki napredak, kao i napredak u primeni novih materijala koji doprinose kako estetici samog objekta, tako i njegovoj funkcionalnosti.

Svesni smo da su ove promene posebno izražene u velikim gradovima, dok se manje sredine, kao što je Kikinda, još uvek ne ističu u tolikoj meri, što je usko povezano sa primetnim odlaskom stanovništva, kako u veće gradove, tako i u inostranstvo.

Po vašem mišljenju, u kom pravcu ide arhitektura u Srbiji danas? Koliko su novi objekti energetski efikasni?

Evidentno je da se arhitektura u Srbiji kreće uzlaznom putanjom. Arhitekte se trude da na najbolji mogući način donesu i implementiraju svetske trendove kod nas. Primećujem da se sve više njih usuđuje da iskoči iz dobro poznatih nametnutih okvira i da svojom kreativnošću i originalnošću zaista daju jedinstven pečat arhitektonskoj sceni Srbije – i to me izuzetno raduje. Nadam se da će se ovaj trend održati i da ćemo uspeti da prevaziđemo masovnu proizvodnju jednoličnih objekata.

Kada je energetska efikasnost u pitanju, imala sam tu čast da o tim temama diskutujem sa osnivačem firme “Arhitektura i energija”, koji je ujedno i autor softvera za proračun energetske efikasnosti KnaufTerm 2Pro i KnaufTerm 3D – dr Aleksandrom Rajčićem, što je zaista doprinelo značajnijoj informisanosti i razumevanju teme. Poznato je da je arhitektura u Srbiji sa aspekta energetske efikasnosti ustrojena aktuelnom regulativom, koja je obavezna od 2012. godine za sve objekte koji podležu izdavanju građevinske dozvole. Na žalost, u Srbiji ima oko 2 miliona objekata (mahom kuća) bez građevinske dozvole, a samim tim su ti objekti van svake kontrole. Velika većina projekata novih objekata rađena je savesno i u skladu sa propisima što predstavlja izuzetan pomak, međutim, postoji uvek onaj jedan deo koji je sporan, a to je „ljudski faktor“.

enterijer

Enterijer jednoporodične kuće u Novom Sadu – vizuelizacija

Kako birate materijale za vaše projekte?

Uloga investitora igra znčajnu ulogu u odabiru samih materijala. Oni su uvek prepuni raznovrsnih ideja i željni kombinovanja što različitijih materijala – često nespojivih, a ja se trudim da pomirim njihove želje, finansijske mogućnosti i estetiku samog prostora / objekta.

U poslednje vreme mi pažnju sve više i više okupira konoplja kao prirodni materijal sa mnogobrojnim benefitima. Iskreno se nadam da ću imati priliku da u skorijoj budućnosti nađem primenu ovom materijalu u nekom od svojih projekata.

Kakva su vaša iskustva sa primenom materijala koji doprinose energetskoj efikasnosti?

Materijali za energetsku efikasnost su još uvek skupi i predstavljaju za mnoge nažalost „trošak“ a ne investiciju, koja će se brzo i dugoročno isplatiti. Često se ugrađuje samo ono što se „mora“. Jedino ukoliko je investitor ujedno i korisnik, možemo računati na njegovu želju za kvalitetniji projekat, kvalitetnije izvođenje i veće inicijalno ulaganje u sisteme energetske efikasnosti.

Materijali i proizvodi za pasivnu uštedu energije, koji su bazični (kvalitetni prozori, fasadne i krovne izolacije i sistemi) su u novim objektima obavezni, ali u rekonstrukciji postojećih objekata (koji dominiraju u našem graditeljskom fondu), su i dalje finansijski nepristupačni većini stanovništva.

Sistemi aktivne uštede (i/ili stvaranja potrebne energije), kao što su fotovoltaik sistemi, solarni kolektori, vetrogeneratori i slično, u našem društvu nemaju skoro nikakvu zastupljenost, uzimajući u obzir cenu i korist (period povratka investicije).

Koji projekat najbolje predstavlja vaš arhitektonski kredo? I da li uopšte može biti jedan projekat ili je to nekoliko?

Arhitektura za mene predstavlja jedan proces koji se konstantno transformiše i razvija. Sećam se ne tako davnih fakultetskih dana kada je moj fokus bio usmeren na nešto potpuno drugačije od onoga gde me je praksa odvela i gde sam se istinski pronašla, a to samo pokazuje koliko smo kao bića zapravo svestrani i podložni oblikovanju kroz vreme.

Verovatno ste već mnogo puta čuli onu dobro poznatu “Svaki projekat je priča za sebe.”, ali to zaista jeste tako. Svakom projektu pristupate potpuno drugačije, jer su faktori koji utiču na njega apsolutno različiti – zahtevi investitora, finansijski okvir, spoljni faktori i mnogi drugi. A onda, kada arhitekta sve to dodirne svojom kreativnom vizijom, dobijate projekat na koji ste istinski ponosni.

Možda bih trenutno, kao jedan od najsvežijih projekata izdvojila projekat kuće za odmor u Rakovcu na čijoj sam realizaciji učestvovala dok sam bila deo tima Modelart Arhitekti. Savršeno ušuškan na padinama Fruške gore, ovaj objekat predstavlja pravu porodičnu oazu.

Vaši planovi za budućnost?

Potrudiću se da kao i do sada živim i radim ono što istinski volim. Da dopustim svojoj kreativnosti da se prirodno razvija i raste, a da paralelo sa tim učim i širim svoja znanja, koja će svako pronaći svoju primenu u arhitektonskoj praksi.
Trenutno zajedno sa svojim kolegama radim na razvoju i unapređenju tehnološkog proizvoda za koji verujemo da će dati značajan doprinos građevinskom sektoru i real estate industriji – pa je to nešto što će mi u znatnoj meri biti deo planova za budućnost.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno