Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – ─îa─Źak: Radi lokalno, misli globalno

Kada se razmatraju karakteristike nekog grada ili regije, ─Źesto se prvo pomisli na arhitekturu. Svaki grad ima svoje zna─Źajne gra─Ĺevine koje odra┼żavaju njegovu bogatu istoriju i kulturu, ┼íto doprinosi stvaranju jedinstvenog identiteta grada. Zbog toga smo odlu─Źili da u svakom broju zamolimo arhitekte da predstave svoj grad u kome ┼żive i stvaraju.

#intervju

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori Miroslav Petrovi─ç, arhitekta iz ÔÇ×Studia SkicaÔÇť ─îa─Źak.

─îa─Źak je grad u centralnoj Srbiji koji ima bogatu istoriju i raz noliku arhitekturu. Grad se nalazi na kontaktu ┼áumadije i unutra┼ínjih Dinarida, te su uticaji ovih krajeva vidljivi u arhitektonskim stilovima koji se susre─çu u gradu. Reljef grada je prete┼żno brdsko ÔÇö bre┼żuljkasti, ravni─Źarski u centralnom delu grada i planinski na njenom obodu. Kao grad koji ima dugu istoriju, ─îa─Źak je kroz vekove bio svedok brojnih doga─Ĺaja i promena. Umetnici, pisci, nau─Źnici i drugi ljudi koji su pro┼íli kroz ovaj grad ostavili su svoj trag u vidu spomenika kulture, muzeja, biblioteka i drugih institucija. U centru ─îa─Źka nalaze se zgrade iz perioda austrougarske vladavine, kao ┼íto su zgrada op┼ítine i zgrada sada┼ínje Gimnazije. Ove gra─Ĺevine karakteri┼íu secesijski detalji i klasi─Źne forme koje su bile popularne u to vreme. Izgled i lice grada koje se reflektuje u raznolikim fasadama, spomenicima i kulturnim ustanovama, odraz je umetni─Źke note i sklonosti njegovih stanovnika prema estetici.

Poslovni prostor DEKOR Centar, Bijeljina / 3D vizualizacija: Skica Studio

Poslovni prostor DEKOR Centar, Bijeljina / 3D vizualizacija: Skica Studio

Kako je izgledao ─îa─Źak kada ste bili dete, a kako Vam izgleda danas?

Kada sam ja odrastao u ovom gradu, najzastupljenije u mom kraju bile su prizemne porodi─Źne ku─çe. Ve─çina mojih drugova iz ulice i ja smo ┼żiveli u ku─çama, dok su vi┼íespratnice bile zastupljene u drugim delovima grada i gotovo sve poti─Źu iz vremena komunizma. Vi┼íeporodi─Źno stanovanje nije ne┼íto ┼íto je bilo karakteristi─Źno u ovom gradu kroz istoriju. Me─Ĺutim, danas, kako se ┼żivotni standardi menjaju, dolazi do velike migracije ljudi ka ve─çim gradovima, pa i ─îa─Źku, vi┼íespratnice postaju prepoznatljivi obris ovog grada, naro─Źito u poslednjih deset godina. Bitno je da urbanisti─Źki kapaciteti isprate investitorska ulaganja, ┼íto trenutno nije slu─Źaj u na┼íem gradu.

Kroz istoriju, ko je najvi┼íe gradio ─îa─Źak i ─Źiji uticaj je najja─Źi?

Jedan od prvih arhitektonskih obele┼żja grada jeste manastir Moravski Gradac koji je sagradio Stracimir, brat Stefana Nemanje, ali na┼żalost, taj objekat nije sa─Źuvan, ve─ç je na njegovom mestu kasnije podignuta crkva. Dolaskom Turaka, grad je pretvoren u tursko naselje / kasabu i taj period nije doneo velikih graditeljskih pomaka. Me─Ĺutim, jedan od bisera ovog grada jeste Hotel Beograd, odnosno 1900. godine podignut kao Hotel Kren, delo jedne austrijske industrijske porodice, i ovaj objekat predstavlja jedan od retkih secesionisti─Źkih dela arhitekture ovog dela Srbije.

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Iz perioda nakon Drugog svetskog rata bih izdvojio projekat Doma kulture, delo zagreba─Źkog arhitekte Luja ┼áverera. Dodao bih i Mihajla Mitrovi─ça, jednog od najznamenitijih jugoslovenskih arhitekata, poreklom iz na┼íeg grada, koji je svoje ume─çe najpre pokazao izradiv┼íi generalne urbanisti─Źke planove desetak gradova i jo┼í mnogo projekata, me─Ĺu kojima je i Prole─çe ÔÇô projekat vi┼íeporodi─Źnog stanovanja u samom centru. ─îa─Źak kao grad poseduje jedno od kapitalnih dela jo┼í jednog srpskog i jugoslovenskog graditelja Bogdana Bogdanovi─ça, a to je Spomen park borbe i pobede.

U kom pravcu bi po Vama trebalo da se razvija ─îa─Źak?

─îa─Źku u ovom momentu nedostaje jasan urbanisti─Źki plan, odnosno vizija. Nedostatak ─Źitljivosti arhitektonskog okru┼żenja, fokus na pojedina─Źnim urbanim ta─Źkama bez osvrtanja na makroplan, doveli su do neure─Ĺenog urbanizma, i nepovezane ┼íire slike grada u arhitektonsko-urbanisti─Źkom smislu. Grad sa ovako jakim poslovnim te┼żi┼ítem, i u budu─çnosti ─çe prihvatati nove stanovnike, i njegova ekspanzija treba da bude ┼íto bolje isplanirana. Svi zajedno, pa i arhitekte kao bitni ─Źinioci jednog savremenog dru┼ítva, treba da radimo na pove─çanju ┼żivotnog standarda, a arhitektura igra veliku ulogu u tome. Tako─Ĺe, na putu ka takvoj budu─çnosti, ne smemo da zaboravimo arhitektonske, istorijske i kulturne ─Źinioce nasle─Ĺa ovog grada koji nisu u zanemarljivom broju.

Stambeni objekat, ─îa─Źak / foto: N. Radovanovi─ç

Stambeni objekat, ─îa─Źak / foto: N. Radovanovi─ç

Koji je za Vaš omiljeni kutak u kom volite da provodite vreme u gradu?

U na┼íem gradu smo projektovali veliki broj razli─Źitih restorana, kafi─ça i poslasti─Źarnica, u kojima mi, kao i na┼íi sugra─Ĺani volimo da provodimo vreme. Kada govorimo o prostoru za odmor i rekreaciju, pomenuo bih i oazu pored reke Morave, gde su na┼íe lokalne arhitekte iza┼íle sa predlogom parternog ure─Ĺenja, fontane, igrali┼íta za decu i lokalaÔÇŽ

Da li su neka zdanja uticala na Vaš pravac delovanja u arhitekturi i ko su vam bili uzori?

Kao vizionara i arhitektu koji je oblikovao arhitekturu XX veka, izdvojio bih Frank Lloyd Wrighta, koji je formirao potpuno novi arhitektonski izraz, a potisnuo dotada┼ínje postulate arhitekture. Kao osnovni cilj postavio je tehni─Źka pravila i funkciju jednog prostora, u odnosu na izgled gra─Ĺevine i formu, ─Źemu se do tada pridavala najve─ça pa┼żnja. Wright je upotrebljavao najmodernija tehnolo┼íka i gra─Ĺevinska dostignu─ça, a gra─Ĺevine su odisale skladom, jednostavno┼í─çu i prirodno┼í─çu. Te┼żio je projektovanju strukutra koje su u harmoniji sa ljudskom prirodom i okolinom, a ovu filozofiju nazivao je organska arhitektura. Jo┼í jedan arhitekta koji je prekinuo sa tradicionalnim gra─Ĺevinskim formama, a uveo primenu novih materijala poput armiranog betona, stakla i ─Źelika, a ─Źiji me rad izuzetno inspiri┼íe je arhitekta Le Corbusier.

Poslovni prostor DEKOR Centar, Bijeljina / foto: M. Petrovi─ç

Poslovni prostor DEKOR Centar, Bijeljina / foto: M. Petrovi─ç

Kakvom vrstom arhitekture najviše volite da se bavite ili šta preferirate?

Za na┼í biro se sigurno mo┼że re─çi da je ┼íirokog opsega delovanja. Bavimo se razli─Źitim temama, od projekata stambenih zgrada, poslovnih objekta, kao i velikih kompleksa u razli─Źitim gradovima ┼íirom Srbije, a i van nje, do stambenih objekata u raznim turisti─Źkim centrima. Pored projektovanja razli─Źitih tipologija objekata, na─Ź biro potpisuje i razli─Źite enterijerske projekte stanova, ku─ça, restorana, kafi─ça, hotela…

Kada Vam do─Ĺu prijatelji ili poslovni partneri u ─îa─Źak, gde ih obavezno vodite?

To su uglavnom par gradskih restorana sa prijatnom atmosferom, ali nezaobilazan je i predeo Ov─Źarsko-kablarske klisure.

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Da li se ono tradicionalno o─Źuvalo? Kakav odnos imaju tradicionalna zdanja sa urbanim?

Dosta tradicionalnog u ─îa─Źku je o─Źuvano, a jedna od metoda koja se koristi na starim objektima je revitalizacija. Zavod za za┼ítitu spomenika kulture Kraljevo koji utvr─Ĺuje nepokretna kulturna dobra od izuzetnog i velikog zna─Źaja, ima veliki uticaj na grad ─îa─Źak, i ne dozvoljava zna─Źajne izmene na tradicionalnim gra─Ĺevinama. Novi objekti uglavnom prate savremene trendove, i neretko je slu─Źaj da oni kao takvi nisu u koleziji sa datim tradicionalnim gra─Ĺenim kontekstom.

Da li se više razvijaju ruralni ili urbani delovi grada?

U ovom momentu, u fokusu je urbani deo grada, kako na planu privatnih, tako i javnih, gradskih investicija. Ovakav trend je posledica velike migracije ljudi ka ovom gradu i tendencija grada da poboljša vizuelni, prostorni i kulturni identitet. Nadam se da će u skorijoj budućnosti i ruralni delovi grada biti oblast delovanja.

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Poslovni prostor PARK, ─îa─Źak / foto: D. Krsmanovi─ç

Koliko klima i reljef uti─Źu na arhitekturu u Va┼íem gradu?

─îa─Źanska kotlina, nadmorske visine od 200 – 300 metara je na teritoriji grada oivi─Źena planinama Ov─Źar i Kablar sa zapada, Jelicom sa juga i planinama Vujan i Bukovik sa severa. Zbog ovakve pozicije, grad je manje izlo┼żen uticajima vetra, i u┼íu┼íkan je u kotlini koju okru┼żuju pomenuti planinski venci.

Da li se obra─ça pa┼żnja na energetsku efikasnost pri izgradnji novih objekata, konkretno mislimo na Va┼íe klijente?

Svaki novi objekat mora da zadovolji odre─Ĺene mere energetske efikasnosti. Prilikom projektovanja novih prostora, kao i intervencija koje u njemu preduzimamo, stvaramo takve uslove da objekat tro┼íi manje energije, a da komfor ┼żivota bude pove─çan. Osnovne mere koje preduzimamo su uvo─Ĺenje novih materijala, toplotno izolovanje objekta, ┼íto je ujedno i osnovna mera energetske efikasnosti koja daje i najbolje rezultate, zatim postavljanje solarnih i toplotnih pumpi. Tako─Ĺe, trudimo se da prilikom celog procesa izrade projekta edukujemo i na┼íe klijente o tome kako da u┼ítede energiju u objektu.

Stambeni objekat, ─îa─Źak / foto: N. Radovanovi─ç

Stambeni objekat, ─îa─Źak / foto: N. Radovanovi─ç

Na koje ste Va┼íe projekte najponosniji i ┼íta biste izdvojili za ÔÇ×grenefÔÇť?

Ne bih voleo da izdvajam nijedan pojedina─Źni projekat. Svakom od njih pristupamo sa istim entuzijazmom, ali sa novim idejama. Vremenom smo stekli poverenje klijenata u na┼íu viziju, i na taj na─Źin dobili smo priliku da izrazimo na┼íe zamisli, pun potencijal ideja i na─Źela kojim se ovaj biro vodi.

I na krajuÔÇŽ Za┼íto ─îa─Źak tj. ┼íta je ono ┼íto Vas je zadr┼żalo da karijeru gradite u svom gradu?

Po zavr┼íetku ┼íkolovanja u Beogradu, vratio sam se u ─îa─Źak, a politi─Źke reforme koje su se dogodile u periodu 1999. i 2000. godine davale su nadu da se stvori mogu─çnost za nove i bolje stvari koje sam imao u svojoj zamisli. Jedna od vode─çih maksima bila mi je ÔÇ×radi lokalno, misli globalnoÔÇŁ. Vremenom smo izgradili poverenje i stvorili saradnju sa klijentima ┼íirom Srbije sa kojima konstantno sara─Ĺujemo.